Sada se puno govori o pregovorima Ukrajine sa ruskim agresorom, koji bi mogli po\u010deti u bliskoj budu\u0107nosti. U diplomatskim krugovima i okru\u017eeni politi\u010dkim liderima sveta, izra\u017eavaju se razli\u010diti formati za postizanje sporazuma. I, iskreno, neki od njih su veoma blizu da zadovolje veliki deo zahteva Kremlja. \u010cini se da je svet izgubio orijentaciju i zaboravio ko je agresor, a ko \u017ertva u rusko-ukrajinskom ratu. U vazduhu prve polovine KSKSI veka ponovo se ose\u0107a miris Minhena.<\/p>\n
Minhenska zavera iz 1938. godine postala je klasi\u010dan simbol smirivanja agresora i stra\u0161ne pogre\u0161ne procene zapadnih demokratija koje predstavljaju Engleska i Francuska. Zvani\u010dni Kijev redovno apeluje na ovaj istorijski doga\u0111aj, poku\u0161avaju\u0107i da ubedi savremeni svet da je zadovoljavanje Putinovih apetita na ra\u010dun Ukrajine veoma lo\u0161a ideja koja \u0107e imati dramati\u010dne posledice. Ali ne znaju svi suptilne, a ponekad i krajnje cini\u010dne diplomatske nijanse koje su prethodile Minhenskom sporazumu. Lideri tada\u0161njeg slobodnog sveta smatrali su da je moralno prihvatljiva i profitabilna opcija da se plati zna\u010dajnim delom teritorije \u010cehoslova\u010dke za odr\u017eavanje mira u Evropi.<\/p>\n
Nakon \u0161to je Tre\u0107i Rajh izvr\u0161io Anschluss Austrije u martu 1938. godine, Hitler je skrenuo pa\u017enju na \u010cehoslova\u010dku. \u010cehoslova\u010dka je formirana 1918. godine. To je bila relativno ekonomski razvijena dr\u017eava sa efikasnim demokratskim institucijama. Ali to je uklju\u010divalo zemlje naseljene razli\u010ditim etni\u010dkim manjinama. Jedan od njih su bili Sudetski Nemci. Firer, koji je izneo ideju o ujedinjenju svih Nemaca unutar Rajha, prezirao je dr\u017eavne granice u Evropi uspostavljene nakon Prvog svetskog rata. I pre nego \u0161to je krenuo na pozornicu „\u0161irenja \u017eivotnog prostora“, postavio je cilj po svaku cenu da u nacisti\u010dku dr\u017eavu uklju\u010di teritorije naseljene uglavnom nema\u010dkim stanovni\u0161tvom.<\/p>\n
U novembru 1937. godine, tokom privatnog sastanka izme\u0111u budu\u0107eg britanskog ministra spoljnih poslova lorda Halifaksa i nema\u010dkog kancelara Rajha Adolfa Hitlera, britanski politi\u010dar je nagovestio da se London u principu ne\u0107e protiviti ako Rajh \u017eeli da uklju\u010di Austriju, \u010cehoslova\u010dku, Gdanjsk i poljsku Pomeraniju. Ali pod uslovom da se ove teritorijalne promene odvijaju mirno. Nakon toga, ova nejavna pozicija formirala je osnovu politike smirivanja.<\/p>\n
Nakon pristupanja Austrije Rajhu u \u010cehoslova\u010dkoj, po instrukcijama iz Berlina, ekstremisti\u010dke aktivnosti Sudetske nema\u010dke partije, koju je predvodio Konrad Henlein, naglo su se intenzivirale. U po\u010detku, ova politi\u010dka snaga se zalagala za nacionalnu autonomiju nema\u010dke manjine. Ali postepeno je po\u010dela da iznosi sve radikalnije parole, \u010dija je implementacija ugrozila temelje postojanja same \u010cehoslova\u010dke Republike. Na teritorijama naseljenim Nemcima po\u010deli su neredi i pogromi. Henleinisti, u bliskoj saradnji sa Rajhom, stvorili su iskrivljenu informacionu pozadinu u svetskim medijima, kao da su Nemci bili progonjeni i ubijani u \u010cehoslova\u010dkoj.<\/p>\n
U ovoj situaciji, Prag je ra\u010dunao na podr\u0161ku zapadnih saveznika. Pre svega, Francuska, sa kojom je imala ugovor o savezni\u0161tvu i prijateljstvu. Ali umesto toga, u prole\u0107e 1938. godine, dobila je sna\u017enu preporuku iz Londona i Pariza: da napravi \u0161to vi\u0161e ustupaka sudetskim Nemcima. U stvari, pregovori Henleina i njegovih saradnika sa vladom \u010cehoslova\u010dke bili su scenska predstava. Glavni cilj Sudetske nema\u010dke partije nije bio pronala\u017eenje kompromisa, ve\u0107 odlaganje vremena i kona\u010dne aneksije teritorije Tre\u0107em Rajhu.<\/p>\n
Diplomatski put do minhenske sramote po\u010deo je od trenutka kada su politi\u010dke elite Velike Britanije i Francuske, iako sa nekim bolovima savesti, interno odlu\u010dile da je davanje Tre\u0107em Rajhu dela teritorija naseljenih uglavnom Nemcima dostojna opcija za odmazdu za odr\u017eavanje mira. To je zna\u010dilo da je vlada u Pragu morala biti pod pritiskom da postigne sporazum sa nema\u010dkom manjinom po svaku cenu. U privatnim pregovorima o doga\u0111ajima u \u010cehoslova\u010dkoj, Britanci i Francuzi su se vi\u0161e puta \u017ealili da su „sami \u010cesi krivi za svoje probleme, jer su bili previ\u0161e nepopustljivi pred nema\u010dkim zahtevima“.<\/p>\n
Naravno, ponekad se savest politi\u010dara u zapadnim demokratijama probudila. Malo \u010de\u0161\u0107e je mu\u010dio Francuze, jer su jo\u0161 uvek bili vezani za Prag posebnim ugovorom. Tokom francusko-britanskih pregovora u Londonu 18. septembra, raspravljalo se o pitanju kako odgovoriti na Hitlerovu direktnu pretnju da \u0107e zapo\u010deti rat i silom uzeti Sudete od \u010cehoslova\u010dke. Britanski premijer Nevil \u010cemberlen rekao je da je sam \u010dehoslova\u010dki predsednik Bene\u0161 odgovoran za krizu, jer je uvek bio iza, a ne ispred razvoja doga\u0111aja. Francuski premijer Edouard Daladier je umesto toga odgovorio: „Uvek je veoma delikatna stvar ponuditi prijatelju i savezniku da mu amputira nogu.“<\/p>\n
Me\u0111utim, ni Francuzi nisu imali mnogo.\u017eelja da se bori sa Rajhom za „neku daleku zemlju“. Tako su vrlo brzo obe strane prona\u0161le zajedni\u010dki jezik. I slede\u0107eg dana, poslali su zajedni\u010dku notu \u010cehoslova\u010dkoj, koja je sna\u017eno preporu\u010dila da Hitleru daju sve zemlje naseljene sudetskim Nemcima. Kao \u0161to je obja\u0161njeno u bele\u0161ci, republika je to morala da uradi za svoje dobro. A da bi barem malo ute\u0161ili Prag, Francuska i Velika Britanija obe\u0107ale su da \u0107e \u010dehoslova\u010dkoj dr\u017eavi pru\u017eiti bezbednosne garancije u njenim novim granicama. Ostalo je jo\u0161 jedanaest dana do zvani\u010dnog potpisivanja Minhenskog sporazuma, koji je odr\u017ean u 1 sat ujutru 30. septembra.<\/p>\n
Nakon \u0161to je dogovoren kona\u010dni tekst Minhenskog sporazuma, \u010cesi, koji su \u010dekali odluku velikih sila u hotelskoj sobi, posetili su \u010dlanovi britanske delegacije. Oni su nedvosmisleno izjavili da \u0107e, ako Prag ne prihvati sporazum o dobrovoljnom prenosu dela svoje teritorije, samostalno urediti svoje odnose sa Nemcima. Nakon \u0161to je dokument ratifikovan, \u010cesi su pitali da li potpisnici Minhenskog sporazuma o\u010dekuju bilo kakav odgovor. Umesto toga, generalni sekretar francuskog Ministarstva spoljnih poslova, Aleks Leger, nemilosrdno je izjavio: „Supersile uzimaju zdravo za gotovo da \u0107e njihov diktat biti prihva\u0107en.“<\/p>\n
Po dolasku u London, britanski premijer Chamberlain obratio se radosnoj masi. „Re\u0161enje \u010dehoslova\u010dkog problema, koje je sada razra\u0111eno, je, po mom mi\u0161ljenju, samo uvod u \u0161iri sporazum koji \u0107e doneti mir celoj Evropi“, rekao je britanski politi\u010dar samouvereno. On je odgovorio gromoglasnim ovacijama i svetao prijem je odr\u017ean u Bakingemskoj palati. Francuski premijer Daladier vratio se iz Minhena u lo\u0161ijem raspolo\u017eenju. Ali francusko dru\u0161tvo je tako\u0111e apsolutno pozitivno do\u017eivljavalo izdaju svog saveznika \u010cehoslova\u010dke. Na kraju krajeva, na ovaj na\u010din, po njegovom mi\u0161ljenju, bilo je mogu\u0107e izbje\u0107i stra\u0161an rat. Me\u0111utim, Francuzi i Britanci nisu imali dugo da se raduju.<\/p>\n
U dana\u0161nje vreme, duhovi Minhena tako\u0111e progone du\u0161e i umove mnogih politi\u010dara. Isku\u0161enje da se pregovara sa Rusijom po cenu predaje Ukrajine postoji, bez obzira na to \u0161ta oni ka\u017eu. A iluzija trajnog stabilnog mira u zamenu za teritorije i druge kriti\u010dne ustupke agresoru zamagljuje svest. Ako zna\u010dajan deo politi\u010dara svetske klase pa\u017eljivo izbegava re\u010di „rat“ i „ruska agresija“, to zna\u010di da odbijaju da prihvate istinu. Korak na put koji je doveo do minhenske sramote je uvek lako. Ali radost takvih poslova sa \u0111avolom je kratkotrajna i kulminira bolnim povratkom u stvarnost.<\/p>\n
(OznakeToTranslate)Vesti<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Sada se puno govori o pregovorima Ukrajine sa ruskim agresorom, koji bi mogli po\u010deti u bliskoj budu\u0107nosti. U diplomatskim krugovima i okru\u017eeni politi\u010dkim liderima sveta, izra\u017eavaju se razli\u010diti formati za postizanje sporazuma. I, iskreno, neki od njih su veoma blizu da zadovolje veliki deo zahteva Kremlja. \u010cini se da je svet izgubio orijentaciju i zaboravio […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":32180,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[1679,2791,8,7],"class_list":["post-32179","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-rat","tag-evropska-unija","tag-petro-gerasimenko","tag-rusija","tag-rusko-ukrajinski-rat"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/32179","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=32179"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/32179\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media\/32180"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=32179"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=32179"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=32179"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}