{"id":32149,"date":"2025-01-02T19:00:00","date_gmt":"2025-01-02T18:00:00","guid":{"rendered":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/2025-01-od-aktaua-do-lankarana\/"},"modified":"2025-01-02T19:00:00","modified_gmt":"2025-01-02T18:00:00","slug":"od-aktaua-do-lankarana","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/2025-01-od-aktaua-do-lankarana\/","title":{"rendered":"Od Aktaua do Lankarana"},"content":{"rendered":"

Te\u0161ka, u najmanju ruku, 2024. godina zavr\u0161ila se sa nekoliko vazduhoplovnih incidenata sa \u017ertvama. Ali ako u situaciji sa padom na ju\u017enokorejskom aerodromu Muan zaista imamo nesre\u0107u \u2013 avion se sudario sa pticama, piloti nisu imali vremena da otvore stajni trap, a iza piste je bio betonski zid, koji je pogor\u0161ao posledice tvrdog sletanja na katastrofalne \u2013 onda let br. 8243 aviokompanije OMILjENO <\/em>ima potpuno druga\u010diju prirodu. I potpuno druga\u010dija pozadina.<\/p>\n

Za po\u010detak, setimo se da su takvi incidenti, iako nisu redovni \u2013 na kraju krajeva, Rusi obaraju putni\u010dke avione drugih zemalja ne svake godine \u2013 a istovremeno su svojstveni zemlji agresoru. I ne radi se toliko o samom incidentu, ve\u0107 o tome \u0161ta \u0107e se dalje desiti. Setimo se jednog od najpoznatijih incidenata Hladnog rata \u2013 obaranja aviona Korean Air 007 <\/em>na podru\u010dju ostrva Sahalin, koji se dogodio 1. septembra 1983. godine.<\/p>\n

Jesen-83 je bio period pogor\u0161anja spolja\u0161nje i unutra\u0161nje situacije u SSSR-u, pogor\u0161anje koje je postalo predvidljiva posledica pojavljivanja \u010dekista-kadeta Jurija Andropova na glavnoj poziciji u zemlji (tada je to bio generalni sekretar Centralnog komiteta KPSS). Sovjetska protivvazdu\u0161na odbrana oborila je putni\u010dki avion, jasno shvataju\u0107i to, a onda je po\u010dela da smi\u0161lja verziju za verzijom – od „preleteo i nestao iz na\u0161eg vazdu\u0161nog prostora“ do „najkriviji, nije bilo ni\u010dega \u0161to bi poslalo civilni avion u izvi\u0111a\u010dku misiju“.<\/p>\n

Nema priznanja krivice, nema saose\u0107anja prema nevinim \u017ertvama. Ne, Kremlj je tada, kao i sada, uvek bio kriv za sve osim za njih. Videli smo potpuno istu pri\u010du pre deset i po godina, kada je sistem protivvazdu\u0161ne odbrane Buk ruskih oru\u017eanih snaga oborio Malezijca Boing<\/em>. Svet je \u010duo najneverovatnije fikcije, sve do „\u0161panskog dispe\u010dera Karlosa“ ro\u0111enog u mozgu ruskih propagandista (i tamo je umro).<\/p>\n

Novi incident je sa granatiranjem Azerbejd\u017eana Embraer 190<\/em> u oblasti Grozni, ali pri\u010da je ista. Nepriznavanje krivice \u2013 a mi ne govorimo samo o granatiranju, ve\u0107 i o iskreno preziru vrednom zatvaranju svih ruskih aerodroma u regionu i ometanju sistema GPS<\/em>– navigacija kroz \u010ditavu sekciju leta od Groznog do Aktaua, Kazahstan. Rusi mogu da izmisle bilo kakve izgovore koje \u017eele, ali svet sada ne mo\u017ee biti ube\u0111en da nisu u\u010dinili sve da potope avion pogo\u0111en njihovom sopstvenom protivvazdu\u0161nom odbranom u Kaspijskom moru \u2013 i tako uni\u0161te posledice napada i svedoke.<\/p>\n

\u0160tavi\u0161e, kada se Vladimir Putin cini\u010dno izvinio Ilhamu Alijevu zbog \u010dinjenice da se „incident dogodio u vazdu\u0161nom prostoru Ruske Federacije“ (da su Rusi pucali na avion ne na nebu iznad Groznog, ve\u0107 negde na granici, jo\u0161 uvek iznad azerbejd\u017eanskog tla, onda niko ne bi \u010duo ni ova izvinjenja), njegovi d\u017eepni propagandisti pokrenuli su napad na predsednika Azerbejd\u017eana.<\/p>\n

\u0160tavi\u0161e, ovaj napad nije bio samo tradicionalno imperijalno arogantan i prljav za Ruse \u2013 na primer, ovi ljudi su ponudili da se osvete Azerbejd\u017eanu zbog \u010dinjenice da lokalni lider zahteva pravdu vr\u0161e\u0107i pritisak na azerbejd\u017eansku dijasporu u Rusiji. Propagandisti Kremlja slo\u017eili su se da bi bilo vredno naduvati separatisti\u010dka ose\u0107anja u ovoj ju\u017enokakazskoj zemlji \u2013 posebno na severu Azerbejd\u017eana, me\u0111u Lezginima i drugim dagestanskim narodima, i na jugu, gde \u017eivi iranski narod Tali\u0161a, autohtoni narod ove dr\u017eave.<\/p>\n

Ina\u010de, tali\u0161ki separatizam u ju\u017enim regionima Azerbejd\u017eana nije dana\u0161nji izum kremaljskih propagandista. Jo\u0161 1990. godine, u Lankaranu, najve\u0107em gradu u azerbejd\u017eanskom delu istorijskog regiona Tali\u0161, po\u010deli su odgovaraju\u0107i pokreti. Pokreti koji \u2013 \u0161to se vi\u0161e udaljavamo od tih vremena, to se vi\u0161e dokaza i potvrda o tome pojavljuje, otkrivaju ili jednostavno prepoznaju oni ljudi koji su ranije \u0107utali \u2013 najverovatnije su naduvani od strane Komiteta dr\u017eavne bezbednosti SSSR-a. U slu\u010daju Tali\u0161a, to bi bilo sasvim logi\u010dno \u2013 Azerbejd\u017ean je tada, na prelazu iz 80-ih i 90-ih, bio otvoreno protiv Moskve zbog krvavog januara 1990, kada su sovjetske trupe organizovale stvarno uni\u0161tenje politi\u010dke opozicije u Bakuu, \u0161to se zapravo pretvorilo u ubistva civila. 20. januar u Azerbejd\u017eanu, ina\u010de, je zvani\u010dni Dan nacionalne \u017ealosti.<\/p>\n

A 1993. godine, na vrhuncu Prvog karaba\u0161kog rata, u Lankaranu se pojavila takozvana Tali\u0161-Muganska autonomna republika. Tada\u0161nji vr\u0161ilac du\u017enosti predsednika zemlje, Hejdar Alijev, koji se vratio u Baku iz Nahi\u010devana samo tri dana nakon pojave ove „autonomije“, uspeo je da shvati koji je samo prenosom zna\u010dajnog dela trupa sa karaba\u0161kog fronta. U stvari, tali\u0161ki separatizam postao je jedan od razloga poraza Azerbejd\u017eana u ratu za Karabah \u2013 rezultat toga je bio „Artsakh“, nezavisan od Bakua, koji je decenijama uni\u0161tavao izglede za pomirenje u Azerbejd\u017eanu.Erbejd\u017ean i Jermenija, a tako\u0111e su zaustavili izglede za razvoj Azerbejd\u017eana, sa kojim se stalno suo\u010davao duh Karabaha.<\/p>\n

A sin tada\u0161njeg \u0161efa dr\u017eave Ilhama, koji je sada predsednik Azerbejd\u017eana, ne bi trebalo da zaboravi na ovo. Ne treba zaboraviti da situaciono pribli\u017eavanje Rusiji u pozadini uspeha u Nagorno-Karabahu (koji se pretvorio u hla\u0111enje tursko-azerbejd\u017eanskih odnosa) ne zna\u010di da \u0107e Kremlj po\u010deti da tretira svog ju\u017enog suseda normalno, humano. Ne, ako je potrebno nekako oprati, prikriti sopstveni zlo\u010din, Rusija \u0107e rado krenuti da stvori jo\u0161 jednu \u017eari\u0161te. \u0160tavi\u0161e, nakon re\u0161avanja pitanja Karabaha, Azerbejd\u017ean je spreman za \u0161iru integraciju (posebno naftu i gas) u zapadni svet, kao i za izgradnju novih odnosa sa Jermenijom.<\/p>\n

Jermenija, koja se svakodnevno udaljava od Rusije \u2013 i nastoji da prona\u0111e nove partnere na Zapadu. Zamislite \u0161ta \u0107e se desiti kada Jermenija potpuno istisne Rusiju sa svog politi\u010dkog horizonta, dogovori se o novom formatu odnosa sa Azerbejd\u017eanom i zapo\u010dne saradnju sa Evropskom unijom. Koliko \u0107e to ubla\u017eiti tenzije u regionu Ju\u017enog Kavkaza. Koliko \u0107e to pojednostaviti \u017eivot istog Azerbejd\u017eana, koji vi\u0161e ne\u0107e imati nepomirljivog, „ve\u010dnog“ neprijatelja i probleme okupiranih teritorija na svojoj strani. To zapravo izvla\u010di region iz ruskog uticaja, uni\u0161tava interese Kremlja na Ju\u017enom Kavkazu.<\/p>\n

Stoga, azerbejd\u017eanske vlasti treba da ozbiljno shvate naizgled emotivne izjave propagandista o mogu\u0107nosti tali\u0161kog separatizma. Na Krimu i Donbasu sve je po\u010delo i sa marginalnim „dru\u0161tvenim pokretima“. A onda se odjednom dogodilo ono \u0161to se dogodilo. Koji se de\u0161ava vi\u0161e od deset godina.<\/p>\n

Azerbejd\u017ean<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Te\u0161ka, u najmanju ruku, 2024. godina zavr\u0161ila se sa nekoliko vazduhoplovnih incidenata sa \u017ertvama. Ali ako u situaciji sa padom na ju\u017enokorejskom aerodromu Muan zaista imamo nesre\u0107u \u2013 avion se sudario sa pticama, piloti nisu imali vremena da otvore stajni trap, a iza piste je bio betonski zid, koji je pogor\u0161ao posledice tvrdog sletanja na […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":32150,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[4541,86,8,7,3962],"class_list":["post-32149","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-rat","tag-ilham-alijev","tag-propaganda","tag-rusija","tag-rusko-ukrajinski-rat","tag-top-vesti"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/32149","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=32149"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/32149\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media\/32150"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=32149"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=32149"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=32149"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}