Pro\u0161le nedelje, Generalna skup\u0161tina UN je ponovo usvojila rezoluciju „Stanje ljudskih prava u privremeno okupiranoj Autonomnoj Republici Krim i Sevastopolju, Ukrajina“. \u010cini se da je ova dobra vest ohrabruju\u0107a da \u0107e se stanje ljudskih prava na poluostrvu vratiti u normalu u doglednoj budu\u0107nosti. Ali nije ohrabruju\u0107e, a evo i za\u0161to.<\/p>\n
Nekoliko dana pre usvajanja ove rezolucije Generalne skup\u0161tine UN, Putinov rusisti\u010dki re\u017eim po\u010dinio je jo\u0161 jedan \u010din nehumanosti. Prema re\u010dima ukrajinskog ombudsmana Dmitra Lubenza, slepi krimski politi\u010dki zatvorenik Oleksandr Sizikov, preba\u010den je iz pritvorskog centra u Simferopolju na teritoriju Ruske Federacije, u grad Krasnodar, gde \u0107e pristup advokatima dr\u017eavljanina Ukrajine biti znatno te\u017eak.<\/p>\n
Ovaj slu\u010daj ne bi trebalo da ignori\u0161e aktivisti za ljudska prava i me\u0111unarodne organizacije, jer je Sizikov osoba sa invaliditetom prve grupe i potrebni su mu posebni uslovi pritvora. Okupacijske vlasti Krima odbile su da ga puste, uprkos razumnim zahtevima za za\u0161titu.<\/p>\n
Dozvolite mi da vas podsetim da je ruski „sud“ osudio Aleksandra Sizikova na 17 godina zatvora, iako se sva njegova „krivica“ sastojala samo u protestima protiv progona stanovnika poluostrva iz verskih razloga. Putinove lutke u sudijskim odorama ne dodeljuju takve zatvorske kazne \u010dak ni ponovljenim ubicama, koji su razvedeni u „Putinstanu“ kao buve u odgajiva\u010dnici.<\/p>\n
Pratnja osobe koja je izgubila vid u stranoj divljoj zemlji jo\u0161 jednom je pokazala sa kakvim su se pretnjama Krimci suo\u010dili nakon aneksije poluostrva od strane Rusije, posebno krimskih Tatara. Okupatori imaju predrasude prema autohtonom stanovni\u0161tvu poluostrva, ne samo zbog svog jedinstvenog identiteta, ve\u0107 i zbog svoje sna\u017ene politi\u010dke pozicije, koja se sastoji od odbijanja da priznaju aneksiju i odupiranja bilo kakvim poku\u0161ajima da ih se asimilira.<\/p>\n
Redovni \u010dlanovi Kremlja, divlji neka\u017enjeni, to ne vole. Odmah nakon ilegalne aneksije Krima Ruskoj Federaciji, po\u010dele su ciljane represije protiv predstavnika krimskih Tatara. Na poluostrvu su zatvorene krimskotatarske organizacije, posebno Med\u017elis, koji je bio va\u017eno politi\u010dko telo krimskih Tatara. U 2016. godini, okupatori su priznali Med\u017elis kao ekstremisti\u010dku organizaciju, \u0161to je dovelo do hap\u0161enja i progona njegovih \u010dlanova.<\/p>\n
Vo\u0111a krimskih Tatara, Mustafa D\u017eemilev, istakao je u jednom od svojih intervjua: „Ne mo\u017eemo se vi\u0161e slobodno okupljati i braniti svoja prava. Na\u0161li smo se u pravnom vakuumu, u uslovima potpune kontrole i pritiska. „<\/p>\n
Od 2014. godine, desetine hiljada krimskih Tatara i javnih aktivista drugih nacionalnosti postale su \u017ertve politi\u010dke represije. Bezbrojni slu\u010dajevi hap\u0161enja, prisilnih nestanaka, mu\u010denja i ilegalnih optu\u017ebi za terorizam i ekstremizam postali su dio svakodnevne stvarnosti za narod Krima. Poznato je da su mnogi predstavnici krimskih Tatara, uklju\u010duju\u0107i i obi\u010dne gra\u0111ane koji se bore za svoja prava, optu\u017eeni za organizovanje „ilegalnih protesta“ ili za veze sa verskim organizacijama zabranjenim u Rusiji, kao \u0161to je Hizb ut-Tahrir. Za okupacijske vlasti, to je bio zgodan na\u010din da se oslobode ljudi \u010diji je politi\u010dki polo\u017eaj i vezanost za njihovu kulturu ometala njihove planove za asimilaciju.<\/p>\n
Va\u017eno je napomenuti da u Ukrajini, Hizb ut-Tahrir, sa svom svojom specifi\u010dno\u0161\u0107u, nije zabranjena organizacija. U zemlji posluje sasvim legalno, iako vlasti poku\u0161avaju da pomno prate njegove aktivnosti. I u tome nema ni\u0161ta lo\u0161e: poslednjih godina u Ukrajini je poo\u0161trena kontrola nad aktivnostima verskih organizacija, a „HT“ je samo jedan od onih kojima se posve\u0107uje pove\u0107ana pa\u017enja.<\/p>\n
\u017deleo bih da dodam da svet tretira ovu religioznu organizaciju druga\u010dije. Pored Putinove Rusije, zabranjena je i u Uzbekistanu, Turkmenistanu i drugim zemljama daleko od demokratije. Istovremeno, ima sposobnost da normalno funkcioni\u0161e u Velikoj Britaniji, SAD, Kanadi i brojnim drugim zemljama.<\/p>\n
Da bi se procenila situacija, va\u017eno je znati stav branitelja ljudskih prava po ovom pitanju. Na primer, me\u0111unarodna organizacija Human Rights Watch je u vi\u0161e navrata izjavila da \u010dlanovi Hizb ut-Tahrir ne bi trebalo da budu progonjeni samo zbog svojih politi\u010dkih stavova. Organizacija nagla\u0161ava da se ljudska prava moraju po\u0161tovati \u010dak i u odnosu na one koji izra\u017eavaju radikalne ideje, sve dok te ideje ne dovode do nasilja.<\/p>\n
Ali Putinov re\u017eim ne mo\u017ee da prihvati \u010dinjenicu da Hizb ut-Tahrir legalno deluje u demokratskim zemljama, i na osnovu toga Kremlj stalno optu\u017euje Ukrajinu da podr\u017eava ekstremisti\u010dke grupe. Takav stav se ne mo\u017ee nazvati druga\u010dije nego politi\u010dkim spekulacijama.<\/p>\n
Pretvaraju\u0107i sve ovo u izgovor za eliminaciju politi\u010dkih protivnika, okupacijski re\u017eim je pre\u0161ao liniju preko koje se te\u0161ko mo\u017ee nazvati humanim. Me\u0111unarodne organizacije, uklju\u010duju\u0107i Human Rights Watch i Amnesti International, u vi\u0161e navrata su izve\u0161tavale o \u010dinjenicama o nasilnim otmicama krimskih o\u010devai mu\u010denje u ruskim zatvorima, ali ruska strana negira ove optu\u017ebe i opravdava postupke agencija za sprovo\u0111enje zakona potrebom borbe protiv ekstremizma. Pod krivi\u010dnim \u010dlankom o ekstremizmu u modernoj Ruskoj Federaciji sa\u017eeto je sve \u0161to je u suprotnosti sa mizantropskom politikom Putina i kompanije.<\/p>\n
Ali, naravno, ako se neko smatra prestupnikom, u kontekstu ove teme, to su samo razni sadisti Putinovog re\u017eima. Na kraju krajeva, samo ne-ljudi, na primer, mogu odbiti da pru\u017ee medicinsku negu politi\u010dkim zatvorenicima. U ruskim zatvorima i kolonijama na okupiranom Krimu, ovo je postalo neizgovorena norma.<\/p>\n
Jedan od takvih slu\u010dajeva je, posebno, situacija sa krimskim Tatarima Ramazanom Daudovom. Uhap\u0161en je zbog u\u010de\u0161\u0107a u mirnim protestima i dugo je patio od ozbiljnih bolesti, uklju\u010duju\u0107i kardiovaskularne probleme. Umesto da bolesnoj osobi pru\u017ee odgovaraju\u0107i tretman, ruske vlasti su sistematski ignorisale njegove zahteve za medicinsku pomo\u0107 i stvorile nepodno\u0161ljive uslove u zatvoru. Na kraju, sve je to dovelo do naglog pogor\u0161anja stanja \u010doveka i pretnje njegovom \u017eivotu.<\/p>\n
Nedavna istra\u017eivanja aktivista za ljudska prava tako\u0111e sugeri\u0161u da se mnogi zatvorenici, posebno pripadnici krimskih Tatara, suo\u010davaju sa zlostavljanjem i zanemarivanjem od strane „medicinskog“ osoblja ruskih zatvora i kolonija. \u010cinjenica da se krivi\u010dno pravo u Rusiji primenjuje selektivno poznata je ve\u0107 du\u017ee vreme. Ali da bi se medicinska nega pretvorila u instrument pritiska na ne\u017eeljene zatvorenike, to se moglo dogoditi samo osobama koje su izgubile sve moralne smernice. Radi ta\u010dnosti, mora se re\u0107i da se nehumanost zatvorskih lekara u Ruskoj Federaciji podsti\u010de, pa \u010dak i name\u0107e „odozgo“.<\/p>\n
Naravno, ne mo\u017ee se re\u0107i da me\u0111unarodna zajednica ni na koji na\u010din ne reaguje na ove manifestacije varvarstva i mizantropije. U 2022. godini, visoka komesarka UN-a za ljudska prava, Michelle Bachelet, izrazila je duboku zabrinutost zbog stanja ljudskih prava na Krimu, uklju\u010duju\u0107i ugnjetavanje prava krimskih Tatara. „Represija protiv krimskih Tatara se nastavlja. Primamo izve\u0161taje o nezakonitim hap\u0161enjima, prisilnim otmicama i brutalnom mu\u010denju, kao i o prisilnim nestancima lidera naroda krimskih Tatara. Rusija mora odmah zaustaviti ova kr\u0161enja ljudskih prava“, rekao je aktivista za ljudska prava.<\/p>\n
Poslednjih godina, sli\u010dne izjave su vi\u0161e puta davali UN, Evropska unija, me\u0111unarodne organizacije za ljudska prava Amnesti International i Human Rights Watch. Ali, na\u017ealost, u praksi se apsolutno ni\u0161ta ne menja. To se mora iskreno priznati, a ne pretvarati se da se verbalne rezolucije mogu koristiti za upu\u0107ivanje putinista.<\/p>\n
Situacija sa ljudskim pravima protiv proukrajinskih aktivista na Krimu dostigla je takvu meru da se sa gor\u010dinom mo\u017ee re\u0107i da me\u0111unarodna zajednica, uprkos izjavama o podr\u0161ci pravima krimskih Tatara, nije bila u stanju da predlo\u017ei efikasne mere za zaustavljanje represije. Sankcije nametnute Rusiji nakon aneksije Krima pokazale su se neefikasnim. Mnoge zemlje osu\u0111uju postupke Kremlja, ali ne preduzimaju odlu\u010dne korake kako bi za\u0161titile odre\u0111ene predstavnike krimskih Tatara, kao i mnoge druge politi\u010dke zatvorenike Kremlja.<\/p>\n
Stoga, da budem iskren, ne mogu nazvati gore pomenutu rezoluciju Generalne skup\u0161tine UN stvarnim korakom u spre\u010davanju kr\u0161enja ljudskih prava krimskih Tatara i drugih politi\u010dkih zatvorenika Putina. Da bi glavni bandit Kremlja i njegovi sau\u010desnici prestali da pokazuju svoje mizantropske navike, na njih se moraju primeniti odlu\u010dnije i efikasnije mere.<\/p>\n
Ruski ratni zlo\u010dini<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Pro\u0161le nedelje, Generalna skup\u0161tina UN je ponovo usvojila rezoluciju „Stanje ljudskih prava u privremeno okupiranoj Autonomnoj Republici Krim i Sevastopolju, Ukrajina“. \u010cini se da je ova dobra vest ohrabruju\u0107a da \u0107e se stanje ljudskih prava na poluostrvu vratiti u normalu u doglednoj budu\u0107nosti. Ali nije ohrabruju\u0107e, a evo i za\u0161to. Nekoliko dana pre usvajanja ove […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":31960,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[64,948,4253,4518,8,7,1680,3962],"class_list":["post-31959","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-rat","tag-krim","tag-krimski-tatari","tag-mustafa-dzemiljev","tag-oleksandr-kosvincev","tag-rusija","tag-rusko-ukrajinski-rat","tag-sankcije-protiv-rusije","tag-top-vesti"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/31959","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=31959"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/31959\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media\/31960"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=31959"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=31959"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=31959"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}