Sredinom oktobra, predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski prisilio je me\u0111unarodne stru\u010dnjake (i ukrajinske i strane) da grozni\u010davo razgovaraju o pitanju nuklearnog statusa Ukrajine. Da li je bilo pravih razloga za to? Te\u0161ko je re\u0107i, samo je ukrajinski lider u prolazu spomenuo nuklearno oru\u017eje. Da li je to uradio namerno, imaju\u0107i odre\u0111enu ideju? Mo\u045bda. Ili je mogao samo da izbrblja bez razmi\u0161ljanja \u2013 na\u0161 predsednik ima takvu manu.<\/p>\n
Podsetimo se \u0161ta je ta\u010dno Volodimir Zelenski rekao tokom konferencije za \u0161tampu u Briselu, doti\u010du\u0107i se teme Budimpe\u0161tanskog memoranduma: „Govorimo o \u010dinjenici da bi, da Ukrajina nije odustala od nuklearnog oru\u017eja, to bio ki\u0161obran. Ili bi trebalo da imamo neku vrstu saveza… Mi biramo NATO. Ne nuklearno oru\u017eje, mi biramo NATO.“<\/p>\n
Sada je pro\u0161lo 30 godina od potpisivanja tog zloglasnog Budimpe\u0161tanskog memoranduma. Me\u0111utim, problem, iako malo nespretno formulisan od strane Zelenskog, nije nestao, ve\u0107 se pogor\u0161ao.<\/p>\n
U tom kontekstu, setio sam se svog prvog putovanja u „kapitalisti\u010dki svet“. Bilo je to u februaru 1994. godine. U to vreme, jo\u0161 uvek sam bio student Fakulteta novinarstva, i imao sam sre\u0107nu priliku da posetim Leuven, Belgija, kao deo delegacije „Studentskog bratstva“. Ovo je fenomenalan univerzitetski kampus u blizini Brisela. Tamo su nas pozvali aktivisti studentske organizacije Katoli\u010dkog univerziteta u Leuvenu. Me\u0111u doga\u0111ajima koji su organizovani za nas bio je i panel za diskusiju, gde smo mi, ukrajinski studenti, bili glavni diskutanti. I ne samo Spuds i lokalna ukrajinska dijaspora do\u0161li su da nas slu\u0161aju, ve\u0107 i univerzitetski profesori, koji su bili zainteresovani da iz prve ruke \u010duju informacije o relativno novoj, jo\u0161 uvek nepoznatoj zemlji.<\/p>\n
Va\u017eno je napomenuti da se tada svetski interes za Ukrajinu ponovo pove\u0107ao. To je bilo zbog na\u0161eg nuklearnog oru\u017eja, koje smo se slo\u017eili da se dobrovoljno i zapravo glupo odreknemo. Dakle, u to vreme, zloglasni Budimpe\u0161tanski memorandum jo\u0161 nije bio potpisan. Ali pitanje je ve\u0107 fundamentalno re\u0161eno izme\u0111u Leonida Krav\u010duka, Borisa Jeljcina i Bila Klintona. Pored toga, sramni sporazumi Massandra ve\u0107 su potpisani, a u njima je, pored apsolutno nepravedne podele Crnomorske flote, postojala i klauzula o „odlaganju nuklearnih bojevih glava strate\u0161kih nuklearnih snaga stacioniranih u Ukrajini“. To jest, u vreme gore pomenute rasprave u Leuvenu, gubitak nuklearnog oru\u017eja i nuklearnog statusa Ukrajine bio je, da tako ka\u017eemo, medicinska \u010dinjenica.<\/p>\n
Tada su izve\u0161taji o dobrovoljnom odbijanju Ukrajinaca od nuklearnog oru\u017eja u zapadnom svetu primljeni sa velikim entuzijazmom. I to je razumljivo: neka mra\u010dna nova dr\u017eava, sklona nacionalizmu (jer \u017eelja za nacionalnim suverenitetom nije ni\u0161ta drugo do oblik nacionalizma), napu\u0161ta takav faktor globalne opasnosti kao \u0161to je nuklearno oru\u017eje. I iz strate\u0161kih i takti\u010dkih, a pored toga – od bombardera sposobnih da nose takvo oru\u017eje.<\/p>\n
Stoga ne \u010dudi \u0161to nam je u ovoj panel diskusiji postavljeno „retori\u010dko“ pitanje: da li smo, kao i ceo zapadni svet, zadovoljni odlukom na\u0161e vlade da se odrekne atomskog oru\u017eja? Koliko je veliko bilo iznena\u0111enje i razo\u010darenje publike kada smo odgovorili negativno. Ja sam, kao najstariji predstavnik delegacije, poku\u0161ao da objasnim zbunjenim Belgijancima da smo, ka\u017eu, generalno i dalje protiv nuklearnog oru\u017eja i za nuklearno razoru\u017eanje u celom svetu, ali… Ali mi gubimo prili\u010dno sna\u017eno sredstvo odvra\u0107anja u pozadini agresivnih namera Rusije, koja nam je upravo oduzela ve\u0107inu Crnomorske flote i baze u Sevastopolju.<\/p>\n
Kasnije, na improvizovanom \u0161vedskom stolu nakon debate, pri\u0161ao mi je student iz Leuvena i, sa gorkim osmehom na licu, ili me je pitao ili prekoravao: „Pa, kako to da nam je bilo tako drago \u0161to ste se odrekli nuklearnog oru\u017eja, a vi to govorite ovde.“ Poku\u0161ao sam da mu opi\u0161em, pre svega, bezbednosnu situaciju u Ukrajini, njenu nesigurnost protiv ruske agresije. Dao mu je primere takve agresije u Gruziji, Moldaviji, provokacije protiv balti\u010dkih dr\u017eava. Podsetio ga je na re\u010di jednog od najpopularnijih ruskih politi\u010dara u to vreme, Vladimira \u017dirinovskog, koji je Ukrajini zapretio ratom i okupacijom. „Ne, nije ozbiljno, ko je taj \u017dirinovski? Politi\u010dki marginalni. On nema uticaja na politiku Kremlja“, usprotivio mi se moj kolega, za koga se ispostavilo da je student politi\u010dkih nauka i bio je veoma zainteresovan za isto\u010dnoevropske poslove.<\/p>\n
Tako je tada Zapad bio ube\u0111en da je Rusija \u010dvrsto na putu demokratije i saradnje sa civilizovanim svetom. Da je tamo\u0161nja situacija potpuno kontrolisana od strane predsednika Borisa Jeljcina \u2013 demokrate, iako nesavr\u0161enog, ne bez neobi\u010dnosti i lo\u0161ih navika. Ali ipak, on je svoja li\u010dnost.<\/p>\n
U tom kontekstu, re\u010di Gerharda Schr\u00f6dera se nehotice podse\u0107aju. Kada se prvi put sastao sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom kao kancelarom Nema\u010dke, nazvao ga je „kristalno \u010distim demokratom“. Mislim da kada zapadni politi\u010dari nazivaju nekoga u Rusiji „demokratom“, onda to treba tretirati sa odre\u0111enom dozom skepticizma. \u010cak i prili\u010dno veliki udeo.<\/p>\n
Tako, onda, u februaru 1994. godine, gotovo niko na Zapadu nije do\u017eivljavao Rusiju kao pretnju. Euforija mira koja je zapo\u010dela padom Berlinskog zida jo\u0161 nije pro\u0161la. Naravno, postojale su neke sumnje da su se ratovi u Pridnjestrovlju, Abhaziji, Ju\u017enoj Osetiji, itd., Vodili po nare\u0111enju Kremlja preko raznih „punomo\u0107nika“. Ali radi op\u0161te dobre ideje o miru u celom svetu, na takve sitnice se mo\u017ee gledati s prezirom. \u010cak i na pucanje na ruski parlament tenkovima u jesen 1993. godine i za promenu ustava Ruske Federacije.<\/p>\n
\u017dao mi je \u0161to sam ja, kao i velika ve\u0107ina Ukrajinaca, pre 30 godina imao malo pojma o situaciji kada \u0107e se Rusija toliko prebaciti da \u0107e i\u0107i u otvoreni rat protiv Ukrajine. Razne skrivene smetnje – u potpunosti sam zami\u0161ljao. Kao, na primer, aktivna ruska pomo\u0107 Leonidu Ku\u010dmi tokom predizborne kampanje iste 1994. godine. Tada je nedvosmisleno smatran proruskim kandidatom, pa za\u0161to ne pomo\u0107i. I Ku\u010dma je bio taj koji je kona\u010dno zaustavio ukidanje nuklearnog statusa Ukrajine potpisivanjem zloglasnog Budimpe\u0161tanskog memoranduma.<\/p>\n
Iako sam se, iskreno priznajem, \u010dak i ja, aktivni kriti\u010dar memoranduma, nadao da \u0107e sporazumi u Budimpe\u0161ti, uprkos njihovoj apsolutnoj formalnosti i uslovljenosti, i dalje biti sprovedeni. Postojala je nada za „svemo\u0107nu Ameriku“, koja u tom slu\u010daju ne bi dozvolila da se uvrijedimo i stavila bi drsku Rusiju na svoje mjesto. Da, jasno je da je sam memorandum bio pravna fikcija, nije imao ni najmanju pravnu snagu, nije ni na koji na\u010din \u0161titio Ukrajinu, nije prisilio zemlje potpisnice da nam po\u017eure u pomo\u0107 u slu\u010daju spoljne agresije. Ipak, dokument je potpisan u procesu ukrajinskog prenosa \u010ditavog nuklearnog arsenala, pa \u010dak i odricanja od nuklearnog statusa. Na osnovu ove okolnosti, na primer, zaklju\u010dio sam na slede\u0107i na\u010din. Ukrajina je postala prva dr\u017eava koja se dobrovoljno odrekla postoje\u0107eg nuklearnog oru\u017eja. \u010clanovi nuklearnog kluba su veoma zavisni od \u010dinjenice da \u0161to manje zemalja poseduje nuklearno oru\u017eje. Stoga \u0107e u\u010diniti sve da ubede ostatak sveta: ni u kom slu\u010daju ne stvarajte atomsko oru\u017eje, ali ako ste ih ve\u0107 stvorili, mo\u017eete nam ih bezbedno predati, pod na\u0161im gvozdenim bezbednosnim garancijama. To vas ne\u0107e u\u010diniti manje za\u0161ti\u0107enim, naprotiv, sada \u0107emo delovati kao garanti va\u0161e bezbednosti i u slu\u010daju napada na vas \u0107emo vas za\u0161tititi svim na\u0161im snagama i sredstvima.<\/p>\n
Stoga, \u010dak i ako Rusija jednog dana poku\u0161a da prekr\u0161i svoju re\u010d i krene u rat protiv nas, Sjedinjene Dr\u017eave \u0107e u\u010diniti sve napore, sve do direktne vojne konfrontacije, da nas za\u0161tite. Jer ako Sjedinjene Dr\u017eave (i po mogu\u0107nosti u savezu sa Francuskom i Velikom Britanijom) ne postanu planina u na\u0161oj odbrani, onda niko u budu\u0107nosti ne\u0107e \u017eeleti da se ponovo odrekne nuklearnog arsenala. Umesto toga, naprotiv, on \u0107e odlu\u010diti da je vredno izgraditi. To zna\u010di da \u010ditava globalna politika ne\u0161irenja nuklearnog oru\u017eja, \u010diji je cilj spre\u010davanje sticanja nuklearnog statusa od strane dr\u017eava koje ga nisu imale pre 1967. godine, leti pod ma\u010djim repom.<\/p>\n
Ove moje nade brzo su raspr\u0161ene takozvanim „ruskim prole\u0107em“ 2014. godine. A Rusija je napravila kontrolni udarac u glavu nade nakon invazije punog obima, ucenjuju\u0107i Ukrajinu i ceo svet svojim nuklearnim oru\u017ejem. Konkretno, sa oru\u017ejem koje smo joj dobrovoljno predali pre 30 godina.<\/p>\n
Budimpe\u0161ta<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Sredinom oktobra, predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski prisilio je me\u0111unarodne stru\u010dnjake (i ukrajinske i strane) da grozni\u010davo razgovaraju o pitanju nuklearnog statusa Ukrajine. Da li je bilo pravih razloga za to? Te\u0161ko je re\u0107i, samo je ukrajinski lider u prolazu spomenuo nuklearno oru\u017eje. Da li je to uradio namerno, imaju\u0107i odre\u0111enu ideju? Mo\u045bda. Ili je mogao […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":31445,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[64,287,298,1703,379,8,81,2703,7,1650,3962,179,3984],"class_list":["post-31444","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-rat","tag-krim","tag-leonid-kravcuk","tag-leonid-kucma","tag-ljubko-petrenko","tag-nuklearno-oruzje","tag-rusija","tag-ruska-agresija","tag-ruski-ratni-zlocini","tag-rusko-ukrajinski-rat","tag-sad","tag-top-vesti","tag-vladimir-putin","tag-volodimir-zelenski"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/31444","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=31444"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/31444\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media\/31445"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=31444"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=31444"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=31444"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}