Nakon \u0161to su okupatorske ruske trupe probile polo\u017eaje ukrajinske vojske na jugu i istoku zemlje, koje su patile od bolnog nedostatka municije i ljudstva, ponovo su krenule ka svom glavnom cilju – zauzimanju Kijeva. \u010cak i ako je trajalo vi\u0161e od dva ili tri dana, ovaj put je uspe\u0161no sprovedena „specijalna operacija“ „demilitarizacije i denacifikacije“.<\/p>\n
Predsednik Zelenski i njegova vlada su svrgnuti. U najboljem slu\u010daju, ukrajinski lideri su uspeli da se evakui\u0161u na Zapad. U najgorem slu\u010daju, bili su uhva\u0107eni i zarobljeni ili eliminisani od strane specijalnih snaga iz Kadirovljeve vojske. Na njihovo mesto, milo\u0161\u0107u Moskve, imenovan je autoritarni marionetski vladar.<\/p>\n
Ali \u010dak i nakon pobede nad Ukrajinom, ruska dr\u017eava ne planira da po\u010diva na lovorikama, ve\u0107 se priprema za slede\u0107e pobede. Ekonomija i dru\u0161tvo nastavljaju da prelaze na ratnu osnovu. Ve\u0107 o\u010dvrsnuta ruska vojska zavr\u0161ava svoje zavr\u0161ne pripreme. Mobilizacija i regrutovanje se nastavlja. Veli\u010dina ruskih oru\u017eanih snaga raste na nekoliko miliona. Njeni redovi su tako\u0111e popunjeni ukrajinskim saradnicima.<\/p>\n
A General\u0161tab Ruske Federacije je izvukao sve neophodne zaklju\u010dke iz svojih gre\u0161aka napravljenih u ranoj fazi „specijalne vojne operacije“ u Ukrajini. Pored toga, Kina, Iran i Severna Koreja nastavljaju da naoru\u017eavaju svoje ruske saveznike.<\/p>\n
Istovremeno, Amerikanci, kao \u0161to je obe\u0107ao Donald Tramp, u velikoj meri povla\u010de svoje trupe iz Evrope. Va\u0161ington vi\u0161e nije zainteresovan za Stari svet. Bela ku\u0107a koncentri\u0161e sve svoje snage na rat sa Kinom, ne samo u kontekstu namera Pekinga da okupira Tajvan, ve\u0107 i u borbi za dominaciju u azijsko-pacifi\u010dkom regionu uop\u0161te. Tako\u0111e je neophodno u\u0107i u sve \u017ee\u0161\u0107u bitku sa DPRK, koja je, inspirisana pobedom nad Ukrajinom kao saveznikom Rusije, odlu\u010dila da lako mo\u017ee da ostvari svoj stari san o zauzimanju celog Korejskog poluostrva.<\/p>\n
Nema\u010dka i Francuska nisu uspele da stvore sna\u017ean evropski bezbednosni savez. Velika Britanija se bavi sopstvenim problemima i nada se da \u0107e je njen polo\u017eaj na ostrvu ponovo spasiti od svih vojnih poreme\u0107aja na kontinentu.<\/p>\n
A onda jednog prijateljskog martovskog jutra, na primer, 2028. godine, ruski tenkovi, juri\u0161ni avioni i bombarderi, podr\u017eani masovnom raketnom vatrom, prelaze granice balti\u010dkih dr\u017eava. Luka\u0161enkova Belorusija vi\u0161e ne\u0107e mo\u0107i da se „zamrzne“, mora\u0107e da ide u rat protiv Litvanije.<\/p>\n
U sedi\u0161tu NATO-a u Briselu vlada panika. Niko zapravo ne zna kako da se pona\u0161a, kakvu odluku da donese …<\/p>\n
Ovaj apokalipti\u010dni hipoteti\u010dki scenario opisuje Karlo Masala, profesor politi\u010dkih nauka na Univerzitetu Bundesver u Minhenu i jedan od najboljih vojnih stru\u010dnjaka u Nema\u010dkoj, u svojoj knjizi „Ako Rusija pobedi: Scenario“ (Venn Russland gewinnt: Ein Szenario).<\/p>\n
Gospodin profesor je jasno svestan \u0161ta je danas u pitanju. On shvata da budu\u0107nost Evrope zavisi od toga kako se doga\u0111aji razvijaju na ukrajinskim boji\u0161tima. „\u0160to dalje Rusija napreduje u Ukrajini, ve\u0107a je verovatno\u0107a da \u0107e evropski po\u017ear progutati Nema\u010dku i Evropu u celini“, upozorava on. I zato je sada jedini izlaz da se pomogne Ukrajini i njenoj vojsci \u0161to je vi\u0161e mogu\u0107e. Pomo\u0107 ne na rezidualnoj osnovi, ve\u0107 kao da su to sopstvene oru\u017eane snage svake zemlje NATO-a. Ne treba isklju\u010diti mogu\u0107nost da \u0107e u nekoj fazi zapadne vojske morati direktno da u\u0111u u rat.<\/p>\n