Upotreba termina „fa\u0161izam“ u odnosu na akcije trenutne ruske dr\u017eave ima najmanje tri dimenzije. Prvo, to je istorijska analogija koja se koristi za javno tuma\u010denje savremene stvarnosti u svetlu dobro poznatih doga\u0111aja iz nedavne pro\u0161losti. Drugo, to je ukrajinski kod koji izra\u017eava iskustvo miliona Ukrajinaca. Izme\u0111u ostalog, emituje ga Kijev kako bi izazvao me\u0111unarodno saose\u0107anje za \u017ertve ruskog masovnog terora u Ukrajini. Tre\u0107e, „fa\u0161izam“ je uobi\u010dajeni akademski termin koji slu\u017ei kao nau\u010dna klasifikacija, omogu\u0107ava pore\u0111enje u vremenu i prostoru, i nagla\u0161ava razlike i sli\u010dnosti izme\u0111u istorijskog fa\u0161izma i modernog putinizma.<\/p>\n
Fa\u0161izam kao istorijska analogija<\/strong><\/p>\n Ve\u0107ina javnih razgrani\u010denja Putinovog re\u017eima kao fa\u0161isti\u010dkog slu\u017ei kao dijahrona analogija ili metafori\u010dka klasifikacija. Istorijska identifikacija i verbalna vizualizacija aktuelnog fenomena sa doga\u0111ajima i slikama iz pro\u0161losti poma\u017eu u prepoznavanju klju\u010dnih karakteristika Rusije i izazova sa kojima se suo\u010dava. S druge strane, pripisivanje znakova „fa\u0161izma“ Putinovom re\u017eimu slu\u017ei kao ilustracija javnosti onoga \u0161to se de\u0161ava u ovoj dr\u017eavi i na ukrajinskim teritorijama koje je ona okupirala.<\/p>\n Pore\u0111enje je opravdano jer postoje mnoge sli\u010dnosti izme\u0111u doma\u0107e i spoljne politi\u010dke retorike i akcija Putinove Rusije, Musolinijeve Italije i Hitlerove Nema\u010dke. Do kraja 2024. godine nagomilale su se mnoge politi\u010dke, dru\u0161tvene, ideolo\u0161ke i institucionalne paralele, u rasponu od sve diktatorskijih i, u nekim aspektima, totalitarnih karakteristika ruskog re\u017eima do revan\u0161isti\u010dkog i sve genocidnijeg spolja\u0161njeg pona\u0161anja Kremlja. Uticajni ameri\u010dki istori\u010dar Timoti Snajder tako\u0111e je istakao da su rusko zvani\u010dno istorijsko pam\u0107enje i politi\u010dka ikonografija postali, u kodiranom obliku, profa\u0161isti\u010dki.<\/p>\n Na primer, 2018. godine, Snajder je skrenuo pa\u017enju na desni\u010darskog ruskog emigrantskog intelektualca iz me\u0111uratnog i posleratnog perioda, Ivana Iljina (1883-1954), koji je postao moderan pod Putinom. Bio je obo\u017eavalac Musolinija i Hitlera. U svojim razmi\u0161ljanjima o postkomunisti\u010dkoj, diktatorskoj i nacionalisti\u010dkoj Rusiji, Iljin je pru\u017eio, po Snajderovim re\u010dima, „metafizi\u010dko i moralno opravdanje za politi\u010dki totalitarizam, koji je izrazio u prakti\u010dnim obrisima fa\u0161isti\u010dke dr\u017eave“. Danas je njegove ideje o\u017eivio i veli\u010dao Vladimir Putin. Ruski politolog Anton Barba\u0161in je 2018. godine dodao: „Ivana Iljina citira i pominje ne samo predsednik Rusije, ve\u0107 i (tada\u0161nji) premijer (Dmitrij) Medvedev, ministar spoljnih poslova Lavrov, nekoliko ruskih guvernera, patrijarh (Ruske pravoslavne crkve) Kiril, razni lideri (vladaju\u0107e) stranke Jedinstvena Rusija i mnogi drugi.“<\/p>\n Krajem septembra 2022. godine, Putin je zavr\u0161io svoj govor povodom ruske zvani\u010dne (ilegalne) aneksije ukrajinskih regiona \u2013 Donjecka, Luganska, Zapori\u017eje i Hersona \u2013 slede\u0107im citatom Iljina: „Ako ja (Iljin) smatram Rusiju svojom domovinom, onda to zna\u010di da volim, razmi\u0161ljam i razmi\u0161ljam, pevam i govorim ruski; da verujem u duhovnu snagu ruskog naroda. Njegov duh je moj duh, njegova sudbina je moja sudbina, njegova patnja je moja tuga, njegov cvet je moja radost. „<\/p>\n Dana\u0161nja unutra\u0161nja i spoljna politika Rusije ima mnogo toga zajedni\u010dkog sa fa\u0161isti\u010dkom Italijom i nacisti\u010dkom Nema\u010dkom. Stoga, upotreba termina „fa\u0161izam“ za sli\u010dno obja\u0161njenje i metafori\u010dko opisivanje prirode Putinovog re\u017eima slu\u017ei pou\u010dnoj funkciji u politi\u010dkim debatama u medijima, civilnom dru\u0161tvu, gra\u0111anskom obrazovanju i javnom diskursu. U svetlu nekih razmetljivih referenci Putina i njegove pratnje na istorijski ruski protofa\u0161izam ili profa\u0161izam, kao \u0161to su Iljinove ideje, \u010dini se da je heuristi\u010dki korisno govoriti o ruskom fa\u0161izmu danas.<\/p>\n Fa\u0161izam kao iskustvo<\/strong><\/p>\n Upotreba termina „fa\u0161izam“ u odnosu na Putinov re\u017eim od strane spoljnih komentatora ima za cilj da publici izvan Rusije i Ukrajine pru\u017ei odgovaraju\u0107i utisak o trenutnoj unutra\u0161njoj i spoljnoj politici Rusije. Nasuprot tome, ukrajinska upotreba termina „fa\u0161izam“ i neologizam „ruscizam“ \u2013 kombinacija re\u010di „Rusija“ i „fa\u0161izam“ \u2013 je pre svega ekspresivan \u010din. U Ukrajini, nazivaju\u0107i Rusiju „fa\u0161isti\u010dkom“ od 2014. godine, izra\u017eavamo kolektivni \u0161ok, duboku tugu i stalni o\u010daj zbog morbidnog cinizma Kremlja prema obi\u010dnim Ukrajincima \u2013 posebno u poslednjih hiljadu dana rata.<\/p>\n „Fa\u0161izam“ i „rusizam“ tako\u0111e koriste ukrajinska vlada i dru\u0161tvo kao borbeni pokli\u010di za mobilizaciju unutra\u0161nje i spoljne podr\u0161ke za otpor ruskoj agresiji. Ovi uslovi imaju za cilj da skrenu pa\u017enju spolja\u0161njeg sveta na ozbiljne posledice ruskog rata na uni\u0161tenje Ukrajine. Pridevi „fa\u0161isti\u010dki“ i „rasisti\u010dki“ ukazuju na to da je ruska vojna ekspanzija „Ovo nije samo osvajanje ukrajinske teritorije. Ruska revan\u0161isti\u010dka avantura, posebno od 2022. godine, ima za cilj da uni\u0161ti Ukrajinu kao nezavisnu nacionalnu dr\u017eavu i kulturnu zajednicu odvojenu od Rusije. Re\u010di i postupci ruske vlade u tom pogledu su uglavnom dosledni. \u010cak i pre 24. februara 2022. godine, izjave ruskih vladinih zvani\u010dnika, parlamentaraca i propagandista ukazivale su na to da su namere Rusije u vezi sa Ukrajinom prevazi\u0161le jednostavno prekrajanje dr\u017eavnih granica, obnavljanje regionalne hegemonije i za\u0161titu Isto\u010dne Evrope od vesternizacije. Od 2014. godine, Moskva je nemilosrdno potisnula ukrajinski nacionalni identitet, kulturu i ose\u0107anja.<\/p>\n Bilo bi preterano izjedna\u010diti rusku Ukrajinofobiju sa biolo\u0161kim i eliminacionim antisemitizmom nacista. Moskovski iredentisti\u010dki rat ima za cilj „samo“ da uni\u0161ti ukrajinski narod kao samosvesnu dr\u017eavu i nezavisno civilno dru\u0161tvo; Kremlj ne nastoji fizi\u010dki uni\u0161titi sve Ukrajince, kao \u0161to su nacisti poku\u0161ali da urade sa Jevrejima. Me\u0111utim, ruska agenda prevazilazi „samo“ proterivanje, ugnjetavanje, deportaciju, prevaspitavanje i ispiranje mozga Ukrajinaca. To tako\u0111e uklju\u010duje eksproprijaciju, terorizaciju, zatvaranje, mu\u010denje i ubistvo onih Ukrajinaca (i nekih Rusa) koji se protive ruskoj vojnoj ekspanziji, politi\u010dkoj dominaciji terora i kulturnoj dominaciji u Ukrajini re\u010dju i \/ ili delom.<\/p>\n Nije iznena\u0111uju\u0107e da mnogi Ukrajinci, kao i neki ruski posmatra\u010di, spontano nazivaju genocidno pona\u0161anje Rusije „fa\u0161isti\u010dkim“. Milioni Ukrajinaca koji su ostali u Ukrajini 2022. godine ili su se vratili ku\u0107i nakon bekstva u inostranstvo do\u017eivljavaju zlo Moskve iz prve ruke u obliku nedeljnih vazdu\u0161nih napada \u0161irom zemlje. Mnogi ruski raketni, bomba\u0161ki i bespilotni napadi na unutra\u0161njost Ukrajine ne ciljaju vojne objekte ili fabrike oru\u017eja. Umesto toga, oni su namerno usmereni na civilne zgrade koje nisu direktno povezane sa odbrambenim sposobnostima Ukrajine, uklju\u010duju\u0107i stambene zgrade, supermarkete, bolnice i obrazovne institucije.<\/p>\n Vojni istori\u010dari mogu tvrditi da ciljani napadi na civile i nevojnu infrastrukturu nisu jedinstveni za fa\u0161isti\u010dke ratove. Me\u0111utim, oznaka fa\u0161izma pada na pamet ve\u0107ini Ukrajinaca koji opisuju svoja iskustva, jer njihova porodi\u010dna istorija sadr\u017ei iskustva istorijskog fa\u0161izma, posebno nema\u010dkog nacizma, uklju\u010duju\u0107i i racije nacisti\u010dkog Luftvaffea. Neki stariji Ukrajinci se jo\u0161 uvek se\u0107aju rata Nema\u010dke protiv SSSR-a.<\/p>\n Fa\u0161izam kao nau\u010dni koncept<\/strong><\/p>\n Sve ve\u0107i broj poznatih stru\u010dnjaka iz Centralne i Isto\u010dne Evrope opisuje Putinovu Rusiju kao fa\u0161isti\u010dku. Nasuprot tome, mnogi komparativni istori\u010dari i politolozi izbegavaju upotrebu termina „fa\u0161izam“ za kategorizaciju putinizma. To je zbog \u010dinjenice da oni koriste uske definicije op\u0161teg fa\u0161izma. Po njihovom mi\u0161ljenju, prepoznatljiva karakteristika fa\u0161ista od drugih desni\u010darskih radikala je \u017eelja prvih za politi\u010dkim, dru\u0161tvenim, kulturnim i antropolo\u0161kim preporodom.<\/p>\n Fa\u0161isti se \u010desto pozivaju na navodno zlatno doba u dalekoj istoriji svoje nacije i koriste ideje i simbole iz ove mitologizovane pro\u0161losti. Me\u0111utim, oni ne \u017eele da sa\u010duvaju ili obnove pro\u0161lo doba, ve\u0107 da stvore novu nacionalnu zajednicu. Fa\u0161isti su na krajnjoj desnici, ali su vi\u0161e revolucionarni nego ultrakonzervativni ili reakcionarni. Danas bi mnogi komparativisti bili oprezni u primeni termina „fa\u0161izam“ na putinizam, jer on nastoji da obnovi carsku i sovjetsku imperiju, a ne da stvori potpuno novu rusku dr\u017eavu i naciju.<\/p>\n S druge strane, putinizam se razvio tokom proteklih 25 godina, kako u pogledu svojih krajnjih ciljeva i svakodnevne retorike, tako i u pogledu svoje politike i spontanih akcija. Putin je prvobitno zapo\u010deo svoju politi\u010dku karijeru u slu\u017ebi dvojice najistaknutijih ruskih zapadnih demokrata 1990-ih, rade\u0107i za prvog gradona\u010delnika postsovjetskog Sankt Peterburga, Anatolija Sob\u010daka, i prvog predsednika Ruske Federacije, Borisa Jeljcina. Kada je Putin postao premijer 1999. i predsednik 2000. godine, putinizam je i dalje pokazivao neke liberalne i proevropske karakteristike nekoliko godina. Pod Putinom, Rusija je nastavila da bude \u010dlanica Saveta Evrope, Saveta NATO-Rusija i G8 tokom 2000-ih i ranih 2010-ih. Moskva je \u010dak pregovarala o sveobuhvatnom sporazumu o partnerstvu sa Evropskom unijom do 2014. godine.<\/p>\n Unutra\u0161nja politi\u010dka regresija Rusije od protodemokratije do autokratije po\u010dela je Putinovim usponom na vlast 1999. godine. Me\u0111utim, tek osam godina kasnije, tokom svog zloglasnog govora na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji 2007. godine, Putin je najavio povla\u010denje Rusije sa Zapada. Od tada, putinizam je svake godine postajao sve neliberalniji, antizapadnja\u010dki, nacionalisti\u010dki, imperijalisti\u010dki i militantni, sa nekim fluktuacijama tokom „palijate“Postepeno, ruska pseudo-federacija je transformisana iz polu-autoritarne u polu-totalitarnu dr\u017eavu. Ruska invazija na Ukrajinu 2022. godine i njeno istovremeno okretanje autoritarnim ili totalitarnim dr\u017eavama u Aziji bili su vi\u0161e nastavak nego preokret prethodnih trendova.<\/p>\n Za ve\u0107inu komparativista, ovi i sli\u010dni doga\u0111aji u poslednjih \u010detvrt veka ruske istorije i dalje bi bili suvi\u0161e mali da bi se putinizam klasifikovao kao fa\u0161izam. Ali Putinova transformacija ruske unutra\u0161nje i spoljne politike u proteklih 25 godina ima jasan pravac i produbljuje se iz dana u dan. Transformacija Rusije zna\u010dila je i jo\u0161 uvek zna\u010di stalni porast retori\u010dke agresije, unutra\u0161nje represije, spoljne eskalacije i op\u0161te radikalizacije, \u0161to je kulminiralo mese\u010dnim pretnjama Rusije nuklearnim svetskim ratom.<\/p>\n \u0160tavi\u0161e, ruska politika na okupiranim ukrajinskim teritorijama mo\u017ee se opisati kao kvazifa\u0161isti\u010dka u direktnijem smislu. Nemilosrdne kampanje rusifikacije koju ruska dr\u017eava vodi u okupiranim delovima Ukrajine kroz ciljani teror, prisilno prevaspitavanje i materijalne podsticaje ima za cilj postizanje duboke socio-kulturne transformacije ovih teritorija. Iako se takve iredentisti\u010dke, kolonijalisti\u010dke i homogenizacijske politike ne smatraju fa\u0161isti\u010dkom per se u komparativnim studijama imperijalizma, alati koje Kremlj koristi za sprovo\u0111enje svoje politike u Ukrajini i rezultati koje nastoji da postigne su u nekim aspektima sli\u010dni fa\u0161isti\u010dkim unutra\u0161njim revolucijama koje su se dogodile ili su poku\u0161ale da se odr\u017ee u Musolinijevoj Italiji i Hitlerovoj Nema\u010dkoj.<\/p>\n Moskva \u017eeli fundamentalno transformisati osvojene ukrajinske zajednice i u\u010diniti ih \u0107elijama kulturno i ideolo\u0161ki normalizovane ruske nacije. Ruski imperijalni ultranacionalisti smatraju da je veliki deo Ukrajine prvobitno ruska zemlja i nazivaju ih „Novorusija“ i „Mala Rusija“. Dakle, Ukrajinci \u2013 ako je termin uop\u0161te prihva\u0107en u Rusiji \u2013 su samo subetni\u010dka grupa velike ruske nacije koja govori ruskim dijalektom i ima regionalni folklor, a ne nacionalnu kulturu.<\/p>\n Ljudi koji \u017eive „u Ukrajini“ \u2013 ili „na teritoriji zvanoj Ukrajina“ \u2013 vide se u ruskom imperijalnom nacionalizmu kao stanovnici teritorija „na ivici“ (periferiji) velikog carstva, a ne kao nezavisne zemlje. Prema ruskom iredentisti\u010dkom narativu, ovi stanovnici zapadnih pograni\u010dnih podru\u010dja Rusije su zavedeni od strane antiruskih snaga kako bi stvorili ve\u0161ta\u010dku naciju „Ukrajinaca“. Strani akteri, kao \u0161to su Katoli\u010dka crkva, carska Nema\u010dka, bolj\u0161evici 1920-ih, i \/ ili Zapad danas, podelili su sve-rusku naciju i odvojili „Velike Ruse“ Ruske Federacije od „Malih Rusa“ Ukrajine.<\/p>\n Okupaciona politika Moskve u Ukrajini, \u010diji je cilj prevazila\u017eenje ruskog civilizacijskog raskola, navodno izazvanog stranim uticajem, mo\u017ee se posmatrati kao poku\u0161aj stvaranja novoro\u0111ene „Male Rusije“. Cilj Kremlja je da sprovede lokalnu politi\u010dku, dru\u0161tvenu, kulturnu i antropolo\u0161ku revoluciju na teritorijama Ukrajine koje je anektirala Rusija. Iako su kampanje za homogenizaciju stanovni\u0161tva bile \u0161iroko rasprostranjene kroz istoriju i nisu isklju\u010divo fa\u0161isti\u010dke, politika rusifikacije u Ukrajini je sli\u010dna klasi\u010dnoj fa\u0161isti\u010dkoj unutra\u0161njoj i okupacijskoj politici, tako da se transformativni ciljevi Moskve prema ruskoj ukrajinskoj „bra\u0107i“ mogu posmatrati kao kvazifa\u0161isti\u010dki.<\/p>\n Obnova umesto revolucije<\/strong><\/p>\n Razvoj same Rusije je jo\u0161 uvek daleko od fa\u0161izma, jer Putin i njegova pratnja nisu unutra\u0161nji revolucionari, ve\u0107 predstavnici re\u017eima pre 1991. godine. Oni nastoje da obnove carski i sovjetski poredak \u0161to je vi\u0161e mogu\u0107e, a ne da stvore potpuno novu imperiju. Putin manje li\u010di na ruskog Hitlera nego na poslednjeg predsednika Rajha u Nema\u010dkoj, Pola fon Hindenburga, koji je imenovao Hitlera za kancelara Rajha 30. januara 1933. godine.<\/p>\n S druge strane, u ruskom imperijalnom nacionalizmu, Ukrajina nije strana zemlja, ve\u0107 zapadna granica Velike Rusije. Dok ve\u0107ina neruskih posmatra\u010da shvata politiku Kremlja prema Ukrajini kao izraz spoljnih prioriteta Moskve, mnogi Rusi to vide kao unutra\u0161nju rusku stvar. Agresivnost Moskve prema Ukrajincima u velikoj meri proizilazi iz pretpostavke mnogih Rusa da je ovo porodi\u010dna stvar na koju se ne primenjuju me\u0111unarodni pravni principi i humanitarne konvencije.<\/p>\n Za mnoge ukrajinske \u017ertve i neukrajinske protivnike onoga \u0161to Moskva radi u Ukrajini, odbijanje ve\u0107ine komparativista da Putinovu Rusiju nazovu „fa\u0161isti\u010dkom“ izgleda neprikladno, ako ne i neiskreno, pa \u010dak i nemoralno. Ruske trupe i okupaciona administracija u Ukrajini, posebno od 2022. godine, pona\u0161aju se na teroristi\u010dki, genocidni, a ponekad i sadisti\u010dki na\u010din. U tom kontekstu, \u010dini se \u010dudnim tvrditi da su politika Moskve i ideje koje stoje iza nje nedvosmisleno, apsolutno i isklju\u010divo nefa\u0161isti\u010dke.<\/p>\n Da budemo sigurni, ne postoji ruski ekvivalent nacisti\u010dkih gasnih komora, ba\u0161 kao \u0161to nije bilo italijansko-fa\u0161isti\u010dkog ekvivalenta ovog nema\u010dkog zlo\u010dina. Ali kako da klasifikujemo namere Moskve iza masakra u Bu\u010di ili Mariupolju 2022. godine, eksplozije brane Kahovka 2023. godine, deportacije hiljada dece bez pratnje, masovnog mu\u010denja ukrajinskih ratnih zarobljenika ili ruskih vazdu\u0161nih napada na ukrajinske civile? Ovi zlo\u010dini nisu ni nuspojave neprijateljstava niti varijacije neokolonijalne politike, kao \u0161to se javljaju u svim okupacionim re\u017eimima. Oprezna klasifikacija ruske ideologije rata za istrebljenje kao „neliberalne“, „konzervativne“ ili „tradicionalisti\u010dke“ izgleda neadekvatno. Mnogi posmatra\u010di upoznati sa jezivim detaljima politike Moskve u Ukrajini smatra\u0107e da su takvi izrazi neadekvatni ili \u010dak obmanjuju\u0107i.<\/p>\n S druge strane, svo\u0111enje putinizma samo na fa\u0161izam tako\u0111e nije korisno. Obja\u0161njenje motivacije iza vojne agresije Moskve, koja samo nagla\u0161ava ultranacionalisti\u010dki fanatizam, je nepotpuno. Danas u Rusiji ima mnogo fa\u0161ista, uklju\u010duju\u0107i i politi\u010dku i intelektualnu elitu, ali ve\u0107ina klju\u010dnih donosioca odluka i kreatora politike u Rusiji su cinici, a ne fanatici. Va\u017ean (ako ne i odlu\u010duju\u0107i) aspekt ruskih spoljnopoliti\u010dkih avantura pre 2022. godine bila je njena politi\u010dka lako\u0107a, strate\u0161ka predvidljivost, pobedni\u010dki ishodi, ekonomska dostupnost i dru\u0161tvena popularnost.<\/p>\n Ruske vojne intervencije u Gruziji 2008. godine, Ukrajini 2014. i Siriji 2015. godine nisu bile samo uspe\u0161ne. Oni su tako\u0111e imali stabiliziraju\u0107i uticaj na Putinovu vladavinu u okviru primitivne unutra\u0161nje politike i ruskog konformisti\u010dkog dru\u0161tva. Bilo bi iracionalno da Putin ne poku\u0161a da ponovi ovaj trik po\u010detkom 2022. godine, kada mu je popularnost ponovo pala. S obzirom na Putinovo pozitivno spoljno i doma\u0107e politi\u010dko iskustvo tokom njegovih prethodnih vojnih avantura, o\u010digledno se nadao uspehu i ovog puta.<\/p>\n Prevedeno sa poljskog<\/em><\/p>\n Tekst je objavljen u okviru projekta saradnje izme\u0111u nas i poljskog \u010dasopisa Nowa Europa Wschodnia<\/a>.<\/em><\/p>\n