17. novembra u Berlinu je odr\u017ean takozvani antiratni mar\u0161 ruskih politi\u010dkih emigranata. Doga\u0111aj, koji je najavljen jo\u0161 u oktobru, okupio je nekoliko ljudi. Iako vi\u0161e od 1,3 miliona Rusa i ljudi sa ruskim korenima sada \u017eivi u Nema\u010dkoj, skupu je prisustvovalo samo 2 ili 3 hiljade u\u010desnika. Pa \u010dak i tada, nisu svi bili Rusi. Ovako niska pose\u0107enost mar\u0161u opovrgava tezu ruske liberalne opozicije da se Rusi masovno protive ratu i da se raduju padu Putinovog re\u017eima.<\/p>\n
Ruski opozicionjari u egzilu tvrdoglavo su poku\u0161avali da uvere sebe i zapadnu publiku da predstavljaju ruski narod i da imaju pravo da govore u njihovo ime. To zna\u010di da zaslu\u017euju pa\u017enju, medijsku pokrivenost i finansijska sredstva. Zvani\u010dne parole mar\u0161a bile su tri ta\u010dke: „Protiv rata. Protiv Putina. Sloboda za politi\u010dke zatvorenike“. Na \u010delu kolone bili su Julija Navaljnaja, Ilja Ja\u0161in i Vladimir Kara-Murza.<\/p>\n
Iako su medijsku sliku pru\u017eili predstavnici uslovno „liberalnog ruskog opozicionog tabora“, na mar\u0161u su se mogle videti pristalice razli\u010ditih politi\u010dkih struja \u2013 od antifa\u0161ista do pristalica Ruskog dobrovolja\u010dkog korpusa i navija\u010da Navaljnog. Nepotrebno je re\u0107i da takav \u0161aroliki situacioni konglomerat bez autoritativnog univerzalno priznatog lidera nije sposoban da predstavlja bilo kakvu pretnju ruskom diktatoru.<\/p>\n
Na skupu su se \u010dule parole o kraju rata i povla\u010denju ruskih trupa iz Ukrajine. Ali poseban naglasak stavljen je na razliku izme\u0111u lo\u0161eg Putina ubice i dobrih Rusa, koji izgleda veoma \u017eele mir, ali se ne\u0107e usuditi da protestuju kod ku\u0107e. Zbog toga smo primorani da patimo i izdr\u017eimo puni teret rata. Julija Navaljna je rekla: „Moramo se udati za one ljude koji su sada u Rusiji i ne mogu iza\u0107i.“ Ilja Ja\u0161in je dodao da su se ljudi okupili u Berlinu da ka\u017eu: „Putin je ratni zlo\u010dinac. Njegovo mesto nije u Kremlju, ve\u0107 u zatvoru.“<\/p>\n
Takva retorika je trebalo da posebno obraduje srca zapadnih politi\u010dara. Oni i dalje veruju u bajku o „demokratskoj Rusiji“ koja bi se magi\u010dno trebala pojaviti odmah nakon pada Putinovog re\u017eima. I nadaju se da \u0107e se jednog dana ruski politi\u010dki emigranti koji su se naselili na Zapadu vratiti u svoju domovinu i postati vlasti. A onda je „demokratska, evropska Rusija“ samo nekoliko koraka.<\/p>\n
U stvari, mar\u0161evi ulicama Berlina ne predstavljaju nikakvu pretnju Putinu ni na koji na\u010din. Takvi doga\u0111aji mogu se odr\u017eavati najmanje svaki dan: oni ne\u0107e imati nikakvog uticaja na situaciju u Rusiji. Me\u0111utim, antiratni mar\u0161evi ruskih liberala omogu\u0107avaju da se zabele\u017ei \u010dinjenica obavljenog posla pred donatorima. Stoga, postoji dobra \u0161ansa da nastavi da dobija podr\u0161ku. Mo\u017eda je to bila glavna ideja antiratnog mar\u0161a?<\/p>\n
Radi istorijske pravde, mora se re\u0107i da postoji prakti\u010dno iskustvo kori\u0161\u0107enja ruskih politi\u010dkih emigranata za svrgavanje centralne vlade i onesposobljavanje ruske vojne ma\u0161inerije. Ovaj plan je uspe\u0161no osmi\u0161ljen i sproveden od strane Nema\u010dke pre vi\u0161e od stotinu godina.<\/p>\n
Po\u010detkom 1917. godine, Nema\u010dko carstvo se na\u0161lo u te\u0161kom polo\u017eaju. Rat na dva fronta je iscrpljivao dr\u017eavu. Strate\u0161ka inicijativa postepeno pre\u0161la na sile Antante. Ekonomska situacija se pogor\u0161avala. Bilo je nesta\u0161ice hrane. Socijalna napetost u zemlji je rasla. \u0160anse za pobedu u Prvom svetskom ratu stalno su se pribli\u017eavale nuli. Bilo je potrebno hitno tra\u017eiti izlaz. I nema\u010dke vlasti i General\u0161tab su skrenuli pa\u017enju na Rusiju.<\/p>\n
Ruska imperija je tako\u0111e bila na ivici kolapsa i dru\u0161tvene eksplozije. Dugi rat je iscrpio svoje resurse. Borbena sposobnost trupa se smanjivala. U februaru 1917. godine, kao rezultat revolucije, autokratija je svrgnuta. Privremena vlada je do\u0161la na vlast, koja je, me\u0111utim, odlu\u010dila da nastavi nepopularni rat. Ali njegova mo\u0107 je bila suvi\u0161e klimava i nesigurna. U februarskoj revoluciji, Nemci su videli stvarnu priliku da izvedu Rusiju iz rata kako bi usmerili sve svoje snage na Zapad. Berlin je izabrao Lenjina, koji je tada \u017eiveo u \u0160vajcarskoj i sanjao o svetskoj komunisti\u010dkoj revoluciji, kao glavnog aktera koji bi mogao da obezbedi raspad ruske vojne ma\u0161inerije.<\/p>\n
Nema\u010dki diplomata Ulrich von Brockdorff-Rantzau je napisao: „Verujem da je, po na\u0161em mi\u0161ljenju, bolje podr\u017eati ekstremiste, jer \u0107e to najbr\u017ee dovesti do odre\u0111enih rezultata. Sa verovatno\u0107om da za tri meseca mo\u017eemo o\u010dekivati da \u0107e dezintegracija dosti\u0107i fazu u kojoj \u0107emo mo\u0107i da slomimo Rusiju vojnom silom.“<\/p>\n
Lenjin je brzo prihvatio ponudu nema\u010dke strane da se vrati u Rusiju. Da bi isporu\u010dila lidera bolj\u0161evi\u010dke partije i veliku pratnju ruskih politi\u010dkih emigranata u njihovu istorijsku domovinu, Nema\u010dka je u aprilu 1917. godine organizovala tri voza sa posebnim zape\u010da\u0107enim vagonom u kojem je putovao bolj\u0161evi\u010dki vo\u0111a. Tako\u0111e je detaljno razmatrano(a) U mjeri u kojoj je to dozvoljeno odredbama ove Konvencije, Generalni sekretar Sjedinjenih Ameri\u010dkih Dr\u017eava i Prema nekim izve\u0161tajima, bolj\u0161evici su dobili grant od nema\u010dkih vlasti u iznosu od oko 26 miliona zlatnih maraka za zbacivanje monarhije i povla\u010denje Rusije iz rata. Po trenutnim cenama, to iznosi 87 miliona evra. U pozadini trenutne potro\u0161nje Evrope i Amerike na pomo\u0107 Ukrajini, ovo je veoma skromna cifra.<\/p>\n
Vinston \u010cer\u010dil je jednom primetio da je Lenjin doveden u Rusiju u zape\u010da\u0107enim kolima „kao bacil kuge“. I on je ispunio svoju misiju. Nekoliko dana nakon Lenjinovog dolaska u Sankt Peterburg, jedan od \u0161efova nema\u010dke obave\u0161tajne slu\u017ebe u Stokholmu telegrafirao je Ministarstvu spoljnih poslova u Berlinu: „Lenjinov dolazak u Rusiju je uspe\u0161an. Radi onako kako bismo \u017eeleli. “ Kasnije je nema\u010dki general Erih Ludendorf u svojim memoarima napisao: „Slanjem Lenjina u Rusiju, na\u0161a vlada je preuzela posebnu odgovornost. Sa vojne ta\u010dke gledi\u0161ta, ova mera je bila opravdana, Rusija je morala biti zba\u010dena.“<\/p>\n
Nema\u010dka nije gajila nadu da \u0107e uspostaviti demokratiju u Rusiji. Sredstva iz nema\u010dkog bud\u017eeta kori\u0161\u0107ena su za vrlo specifi\u010dne nedemokratske svrhe: organizovanje dr\u017eavnog udara od strane predstavnika jedne politi\u010dke snage. Ali rezultat je postignut: Privremena vlada je svrgnuta, a Rusija se povukla iz rata.<\/p>\n
Me\u0111utim, dolazak bolj\u0161evika na vlast nije spasio Nema\u010dku od poraza 1918. godine. I ve\u0107ina naroda biv\u0161eg carstva nije bila u stanju da stekne nezavisnost i odbaci jaram ruskog imperijalizma, koji je brzo usvojio komunisti\u010dku sliku. Ali to je druga pri\u010da.<\/p>\n
Ako je moderni Zapad zaista \u017eeleo da Rusija izgubi rat i svrgne Putinov re\u017eim uz pomo\u0107 ruske opozicije, morao bi da deluje druga\u010dije. Umesto da gubimo vreme organizovanjem stranih mar\u0161eva sa nultim uticajem i obezbe\u0111ivanjem grantova za podr\u0161ku aktivnostima ruskih liberalnih politi\u010dkih emigranata, trebalo bi da tra\u017eimo novog Lenjina. I dati mu grant da organizuje dr\u017eavni udar protiv Putinovog re\u017eima.<\/p>\n
Problem je u tome \u0161to je rusko opoziciono polje potpuno o\u010di\u0161\u0107eno. Veoma je te\u0161ko na\u0107i one koji su sposobni za dr\u017eavni udar ili efikasnu antiratnu kampanju. Me\u0111utim, mogu\u0107nosti informacionog doba su tako\u0111e mnogo ve\u0107e. Istorija pokazuje da dr\u017eavni udari i pobune u Rusiji uvek pru\u017eaju pouzdaniji rezultat od narodnih pokreta i revolucija.<\/p>\n
Vladimir Putin<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
17. novembra u Berlinu je odr\u017ean takozvani antiratni mar\u0161 ruskih politi\u010dkih emigranata. Doga\u0111aj, koji je najavljen jo\u0161 u oktobru, okupio je nekoliko ljudi. Iako vi\u0161e od 1,3 miliona Rusa i ljudi sa ruskim korenima sada \u017eivi u Nema\u010dkoj, skupu je prisustvovalo samo 2 ili 3 hiljade u\u010desnika. Pa \u010dak i tada, nisu svi bili Rusi. […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":31005,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[1679,70,143,8,2703,7,1680,3962],"class_list":["post-31004","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-rat","tag-evropska-unija","tag-nemacka","tag-olaf-solc","tag-rusija","tag-ruski-ratni-zlocini","tag-rusko-ukrajinski-rat","tag-sankcije-protiv-rusije","tag-top-vesti"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/31004","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=31004"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/31004\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media\/31005"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=31004"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=31004"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=31004"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}