Jedan od glavnih spoljnopoliti\u010dkih doga\u0111aja na diplomatskom frontu rusko-ukrajinskog rata bio je poziv nema\u010dkog kancelara Olafa \u0160olca ruskom predsedniku Vladimiru Putinu. Ovaj poziv je navodno imao za cilj da obavesti diktatora Kremlja da su sve njegove nade za kraj zapadne \u2013 pre svega evropske \u2013 podr\u0161ke Ukrajini uzaludne.<\/p>\n
„Pre svega“ zato \u0161to je, kako je kasnije postalo poznato, iza ovog poziva stajao i kanadski premijer Justin Trudeau. A mediji su tvrdili da je sam D\u017eo Bajden navodno blagoslovio \u0160ol\u010deve telefonske razgovore sa Putinom. Pa, ve\u0107 smo videli kako je agresor reagovao na poruku \u0160olca \u2013 sna\u017enim (ve\u0107 dugo nije bilo takvog) raketnim i bespilotnim napadom na teritoriju Ukrajine. Jo\u0161 jednom smo suo\u010deni sa problemom mogu\u0107eg nestanka struje \u2013 iako, naravno, Rusi se ne\u0107e usuditi da pogode proizvodna postrojenja, jer su to uglavnom nuklearne elektrane u ovo doba godine. Ali, pored proizvodnje, elektri\u010dna energija i dalje treba da se transportuje do krajnjih potro\u0161a\u010da. I tu nastaju problemi (za nas) i \u0161anse (za okupatore).<\/p>\n
Za\u0161to je \u0160olc pozvao Putina \u2013 i za\u0161to su mnogi Ukrajinci o\u010dekivali ozbiljne posledice od ovog poziva? Usudio bih se da pretpostavim da je to posebno zbog \u010dinjenice da Ukrajinci na dru\u0161tvenim mre\u017eama ne \u010ditaju knjige, ve\u0107 razne \u0161arlatane i „stru\u010dnjake“ (razlika izme\u0111u ove dve kategorije se brzo pribli\u017eava nuli). I morate da \u010ditate knjige. \u010cak i ako su napisani na jeziku zemlje agresora.<\/p>\n
Ruski novinar Mihail Zigar je 2015. godine objavio knjigu pod naslovom „Svi ljudi Kremlja. Kratka istorija moderne Rusije“. Zapadni mediji su uglavnom kritikovali ovu publikaciju, pre svega zbog nedostatka izvora na koje se autor poziva u odre\u0111enim situacijama. S druge strane, ruski kriti\u010dari \u2013 posebno Boris Akunin ili Svetlana Aleksijevi\u010d, hipoteti\u010dka Beloruska, dobitnica Nobelove nagrade za knji\u017eevnost \u2013 ocenili su sve ljude iz Kremlja, naprotiv, prili\u010dno visoko, nazivaju\u0107i je mo\u017eda najozbiljnijom i najinformativnijom studijom Putinovog vremena pre rata.<\/p>\n
Naravno, mo\u017eemo dugo razgovarati o realizmu svega \u0161to je tamo opisano. Ali barem je vredno slu\u0161ati osobu koja je znala temu o kojoj su pisali iznutra. I to je ono \u0161to mo\u017eete pro\u010ditati u Zigarovoj knjizi. Ova pri\u010da se odnosi na D\u017eord\u017ea V. Bu\u0161a i njegovu pratnju, posebno ameri\u010dku dr\u017eavnu sekretarku Kondolizu Rajs. Kondoliza Rajs je naterana da poni\u017eavaju\u0107e \u010deka u moskovskom hotelu, a zatim je dovedena sa jo\u0161 jednim ameri\u010dkim zvani\u010dnikom ne u rusko Ministarstvo spoljnih poslova, ve\u0107 u neki moderni „dvorac“ na legendarnoj Rublevki, gde su kremaljski bonci sedeli za stolovima sa vinom i hranom. A tada\u0161nji sekretar Saveta bezbednosti Ruske Federacije, Sergej Ivanov, drsko se obratio Rajsu po imenu \u2013 Kondi, rekav\u0161i, sedi, popij pi\u0107e sa nama.<\/p>\n
Za\u0161to je Putinova pratnja u Kremlju sebi dozvolila takav odnos prema predstavnicima najmo\u0107nije zemlje na svetu? Razlog je bio taj \u0161to je Bu\u0161 zavr\u0161avao svoj drugi predsedni\u010dki mandat \u2013 on je bio takozvana „hroma patka“. U takvoj situaciji, oni vi\u0161e nemaju isti autoritet i uticaj kao kada su na vrhuncu svoje mo\u0107i. Pored toga, Putin je tretirao Bu\u0161a mla\u0111eg 2001. godine, pi\u0161e Zigar, kao „vojnog cara sveta“. I ve\u0107 2006. godine, pre izbora za Kongres \u2013 a posebno posle njih, gde su republikanci pretrpeli te\u017eak poraz \u2013 otvoreno se rugao svom biv\u0161em idolu. Ina\u010de, nakon toga se u februaru 2007. godine pojavio Putinov \u010duveni govor u Minhenu \u2013 stvarna objava rata od strane Zapada, rata koji je svet prvo video u Gruziji, a zatim u Ukrajini.<\/p>\n
Situacija je bila sli\u010dna 2000. godine, kada je na Generalnoj skup\u0161tini UN-a Putin neo\u010dekivano o\u0161tro odgovorio Klintonu, koji je trebalo da se politi\u010dki povu\u010de za nekoliko meseci. Ovi primeri pokazuju da Putin po\u0161tuje, ili barem tretira, kao jednake, one politi\u010dare koji utjelovljuju snagu, mo\u0107 i puno\u0107u mo\u0107i. I \u0161ta vidimo u pri\u010di sa \u0160olcom, a ne samo sa njim?<\/p>\n
Sam nema\u010dki kancelar \u2013 to je o\u010digledno svima \u2013 penzionisa\u0107e se u februaru nakon vanrednih izbora. Predstavnici Hri\u0161\u0107ansko-demokratske unije, koja pouzdano vodi u svim istra\u017eivanjima javnog mnjenja, ve\u0107 su izjavili da nisu protiv budu\u0107e „velike koalicije“ sa socijaldemokratima, ve\u0107 ako u njoj nema nijedne osobe. Olaf \u0160olc. Dakle, sasvim je o\u010digledno da sada\u0161nja kancelarka nema politi\u010dku budu\u0107nost.<\/p>\n
Kanadski premijer Justin Trudeau osta\u0107e na du\u017enosti do oktobra slede\u0107e godine. Ali ve\u0107 je jasno da njegova Liberalna stranka gubi izbore od konzervativaca. \u0160tavi\u0161e, rejtinzi pokazuju da je udaljenost od liberala do Konzervativne partije Kanade ve\u0107a nego od tre\u0107e politi\u010dke snage u zemlji, Novih demokrata, levog centra, koji trenutno uop\u0161te nisu zastupljeni u Senatu, a u Donjem domu (donji dom kanadske savezne vlade) imaju 25 mandata od ukupno 338 mesta.<\/p>\n
Sa Bajdenom je sve jasno. On sam je dugo bio „hroma patka“, u svakom smislu te re\u010di, a Demokratska stranka je katastrofalno izgubila izbore u novembru, daju\u0107i punu mo\u0107 republikancima i li\u010dno Donaldu Trampu. Dakle, pitanje je: o \u010demu \u0107e Putin govoriti, o \u010demu \u0107e pregovarati, \u0161ta \u0107e obe\u0107ati politi\u010dkim penzionerima bez pet minuta? Sutra\u0161njica kolektivnog Zapada je desni\u010darska mo\u0107 u Sjedinjenim Dr\u017eavama, Kanadi i Nema\u010dkoj (u Italiji je desnica ve\u0107 na vlasti, u \u0160paniji ima jo\u0161 skoro tri godine do izbora, ali \u010dak i tamo desni centar iz Narodne stranke vodi vi\u0161e od godinu dana). Sa ovim kolektivnim Zapadom, koji je ve\u0107 do\u0161ao na vlast ili \u0107e uskoro do\u0107i na vlast, Kremlj \u0107e govoriti, kako veruje, ravnopravno.<\/p>\n
Pa za\u0161to je \u0160olc ipak pozvao Putina? Zar ne \u010dita knjige koje obja\u0161njavaju logiku Putinovih postupaka? Najverovatnije, da, iako je „Svi ljudi Kremlja“ preveden na nema\u010dki. Ali postoji jo\u0161 jedna stvar. Setite se kako je drugi politi\u010dar, Red\u017eep Tajip Erdogan, pre sopstvenih izbora, gde su njegove \u0161anse ozbiljno potkopane od strane opozicije po prvi put posle mnogo godina, aktivno igrao mirotvorca, izjavljuju\u0107i svoju \u017eelju da Rusiju i Ukrajinu stavi za pregovara\u010dki sto. Izbori su pro\u0161li \u2013 a gde je nestao taj diplomatski entuzijazam Erdogana?<\/p>\n
A \u0160olc ima jedinstvenu situaciju. Dana\u0161nja Nema\u010dka, sa sopstvenim politi\u010dkim sistemom, razvila se posle Drugog svetskog rata. Prvi izbori u demokratskoj, post-nacisti\u010dkoj Nema\u010dkoj odr\u017eani su 1949. godine. Od tada i do sada \u2013 a ta\u010dno dvadesetak izbora za Bundestag je ve\u0107 odr\u017eano \u2013 prva dva mesta u rejtingu preferencija nema\u010dkog dru\u0161tva su uvek zauzele dve „narodne“ stranke: Hri\u0161\u0107ansko-demokratska unija (njeni rezultati se tradicionalno broje zajedno sa savezni\u010dkom Hri\u0161\u0107ansko-socijalnom unijom, koja deluje samo u Bavarskoj) i Socijaldemokratska partija. Dugo vremena postojala je samo jedna tre\u0107ina sile \u2013 Slobodne demokrate, kasnije su se pojavili Zeleni, ujedinjenje Nema\u010dke dodalo je nove igra\u010de, 1900-ih pojavila se proruska Alternativa za Nema\u010dku… Ali 1-2 mesta su uvek bila za CDU \/ CSU i SPD.<\/p>\n
Ali \u0161ta vidimo u sociologiji tokom trenutnog izbornog ciklusa? Ve\u0107 u leto 2022. godine, neodlu\u010dna pozicija Esdeca u situaciji sa ratom u Ukrajini (ne samo u ovome, ve\u0107 ukrajinski faktor igra mnogo ve\u0107u ulogu za Evropu nego za Sjedinjene Dr\u017eave) dovela ih je do pada na tre\u0107e mesto \u2013 SPD su pretekli mnogo odlu\u010dniji Zeleni, predvo\u0111eni Annalenom Baerbock. Do nove 2023. godine, \u0160olc i saradnici donekle su ispravili situaciju, ali slede\u0107e leto donelo je jo\u0161 jednog protivnika \u2013 Alternativu za Nema\u010dku. I ovde je slika mnogo tu\u017enija.<\/p>\n
Rejting Esdeca se toliko smanjio da je po\u010detkom 2024. godine prednost AfD-a u odnosu na SPD merena skoro dvocifrenim brojem \u2013 to jest, pribli\u017eila se 10%. Nije bilo potrebe da se govori o CDU \u2013 desni centar, koji se kona\u010dno oslobodio merkelizma i pre\u0161ao na odlu\u010duju\u0107u poziciju Fridriha Merza (ovaj klasi\u010dni konzervativac poput Helmuta Kola kona\u010dno je \u010dekao svoje vreme, stekav\u0161i vlast u stranci nakon sramote na izborima 2021.), bio je ispred socijaldemokrata za skoro 20%.<\/p>\n
Sada situacija nije toliko katastrofalna za stranku na vlasti, ali SPD je i dalje na tre\u0107em mestu \u2013 i ne mo\u017ee da uhvati korak sa Alternativom. Zeleni, naravno, vi\u0161e ne ugro\u017eavaju rejting svojih partnera u trenutnoj koaliciji, nakon \u0161to su se vratili u svoju ulogu sekundarnih politi\u010dkih igra\u010da \u2013 ali…<\/p>\n
Ali zamislite da \u0107e Olaf Scholz, koji je postao prvi nema\u010dki kancelar SPD-a od 2005. godine, u\u0107i u politi\u010dku istoriju zemlje \u010dinjenicom da su pod njim Esdeci prvi put u istoriji zavr\u0161ili ispod drugog mesta na izborima. A najupe\u010datljiviji je, kao \u0161to znate, ovo drugo. Da li je ovo mesto na stranicama ud\u017ebenika koje rodom iz Donje Saksonije Osnabruk \u017eeli za sebe?<\/p>\n
Dakle, on mora da se vrti kao veverica u to\u010dku, kao Erdogan malo pre toga, da demonstrira svoje mirovne poku\u0161aje kako bi imao vremena u tri meseca pre izbora, da povu\u010de svoju stranku na drugo mesto, barem sa minimalnom predno\u0161\u0107u u odnosu na krajnje desni\u010darske po\u010detnike sa istoka zemlje. Dakle, ovaj poziv Putinu \u2013 nije bio za Putina, a ne za Ukrajinu. Sve je to, mo\u017eemo pretpostaviti, bilo neophodno za samog \u0160olca – da bi se povukao ne potpuno osramo\u0107en.<\/p>\n
Vladimir Putin<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Jedan od glavnih spoljnopoliti\u010dkih doga\u0111aja na diplomatskom frontu rusko-ukrajinskog rata bio je poziv nema\u010dkog kancelara Olafa \u0160olca ruskom predsedniku Vladimiru Putinu. Ovaj poziv je navodno imao za cilj da obavesti diktatora Kremlja da su sve njegove nade za kraj zapadne \u2013 pre svega evropske \u2013 podr\u0161ke Ukrajini uzaludne. „Pre svega“ zato \u0161to je, kako je […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":30993,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[143,8,7,1680,3962,3984],"class_list":["post-30992","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-rat","tag-olaf-solc","tag-rusija","tag-rusko-ukrajinski-rat","tag-sankcije-protiv-rusije","tag-top-vesti","tag-volodimir-zelenski"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/30992","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=30992"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/30992\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media\/30993"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=30992"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=30992"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=30992"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}