U ponedeljak nakon izbora, od ranog jutra do podneva, Moldavija je \u017eeljno i\u0161\u010dekivala kona\u010dne rezultate „evropskog“ referenduma, koji je odr\u017ean 20. oktobra i kombinovan je sa glasanjem na predsedni\u010dkim izborima. Na kraju, referendum je, ogromnom ve\u0107inom glasova manjih od pola procenta, podr\u017eao uvr\u0161tavanje integracije sa Evropskom unijom kao strate\u0161kog cilja u moldavski ustav. Nasuprot tome, aktuelna predsednica Maia Sandu dobila je 42% glasova. To je najvi\u0161e me\u0111u 11 kandidata, ali nedovoljno za pobedu u prvom krugu. Za dve nedelje na izborima \u0107e se suo\u010diti sa jakim kandidatom Socijalisti\u010dke partije, Aleksandrom Stojanoglom.<\/p>\n
Kombinacija glasanja „za predsednika“ i „za Evropu“ bila je ideja Sanduovih pisaca govora. Ovo je protuma\u010deno kao na\u010din masovne mobilizacije prozapadnih bira\u010da, \u0161to bi omogu\u0107ilo Maii Sandu da osvoji predsedni\u0161tvo u prvom krugu. Zbog toga su mnogi referendum nazvali ne „evropskim“ ili \u010dak „ustavnim“, ve\u0107 „Sanduovim referendumom“. Ovaj rizi\u010dan potez je u velikoj meri bio politi\u010dka instrumentalizacija pitanja evropske integracije u trenutnoj politi\u010dkoj borbi. Me\u0111utim, ne\u0161to je po\u0161lo naopako.<\/p>\n
Neizvesno drugo kolo<\/strong><\/p>\n \u010cinjenica da \u0107e Maia Sandu pobediti na glasanju 20. oktobra bila je sasvim o\u010digledna, jer je bila na prvom mestu u svim izbornim anketama. Me\u0111utim, cela intriga dvostrukog glasanja bila je da se izbegne drugi krug glasanja, jer bi se u njemu Sandu morao suo\u010diti sa kandidatom koji bi potencijalno dobio glasove svih ostalih kandidata koji su ispali u prvom krugu. A postoji devet takvih kandidata, i svi oni predstavljaju krugove koji su otvoreno neprijateljski raspolo\u017eeni prema Sanduu, \u010desto skepti\u010dni ili otvoreno protiv evropskih integracija. Sanduov kontrakandidat u drugom krugu bi\u0107e Aleksandar Stojanoglo, biv\u0161i generalni tu\u017eilac zemlje, nominovan za izbore od strane proruskog emigranta, biv\u0161eg predsednika Igora Dodona iz Socijalisti\u010dke partije. U prvom krugu, Stoianoglo je dobio 26% glasova. To je vi\u0161e od anketa u kojima je bio na drugom mestu, a ponekad i na tre\u0107em mestu sa podr\u0161kom od oko 10% predvi\u0111eno. Sanduov rival, sa kojim \u0107e se aktuelni predsednik sastati u drugom krugu izbora, u dubokom je sukobu sa njom. Stoianoglo je 2021. godine optu\u017een i pritvoren zbog zloupotrebe polo\u017eaja. Tako\u0111e je optu\u017een za korupciju, ali je Evropski sud za ljudska prava, na koji se biv\u0161i glavni tu\u017eilac \u017ealio, odbacio ve\u0107inu optu\u017ebi protiv njega. Stoianoglo veruje da je njegov slu\u010daj organizovala vladaju\u0107a Partija akcije i solidarnosti (PAS) i li\u010dno Maia Sandu.<\/p>\n Va\u017ena \u010dinjenica Stojanoglove biografije je da on dolazi iz Gagauzije, autonomne teritorije u ju\u017enoj Moldaviji, tradicionalno proruske, gde je 95% bira\u010da glasalo protiv evropskih integracija na trenutnom referendumu.<\/p>\n Tre\u0107e mesto u predsedni\u010dkoj trci zauzeo je populista Renato Usatii, biv\u0161i gradona\u010delnik Baltija, drugog po veli\u010dini grada u Moldaviji, i lider sopstvene stranke, Na\u0161a stranka. Usatii se kandidovao sa sloganom potrebe da se uspostavi diktatura u Moldaviji i najavio da ne\u0107e podr\u017eati Sandu u drugom krugu. Stoga je verovatno da \u0107e deo od 14% glasova koje je dobio oti\u0107i u Stoianogluov bazen. Dodajte ovome nekoliko odsto razli\u010ditih glasova za otvoreno prokremaljske kandidate kao \u0161to su Vasile Tarlev, Viktorija Fortuna i Irina Vlah, koji su zajedno dobili 200.000 glasova, i Sanduova pobeda u drugom krugu je pod znakom pitanja. Zbog toga su komentari koji su se pojavili u Moldaviji nakon objavljivanja rezultata govorili o hladnom tu\u0161u koji je pao na glave politi\u010dara vladaju\u0107e stranke PAS <\/em>i sama Maja Sandu.<\/p>\n Nervozno brojanje glasova<\/strong><\/p>\n U ovoj situaciji, predsednik je reagovao prili\u010dno nervozno. U jedan sat ujutro, kada je brojanje glasova jo\u0161 bilo u toku, ali je ve\u0107 bilo jasno da cilj izbora nije postignut i da se na referendumu mo\u017ee dogoditi bilo \u0161ta, Sandu je dao \u010dudan brifing novinarima. Pro\u010ditala je izjavu da je to delo organizovane kriminalne grupe koja je kupila 300.000 glasova. Tako\u0111e je najavila da \u0107e se vratiti na temu nakon objavljivanja zvani\u010dnih rezultata. No\u0107na izjava pokazala je da je raspolo\u017eenje u predsednikovom timu bilo, blago re\u010deno, napeto. Ovo je izgledalo kao o\u010dajni\u010dki poku\u0161aj da se za\u0161titi od poraza na referendumu, koji je trebalo da bude podsticaj za predsedni\u010dku kampanju, ali je postao pretnja ne samo samoj Sandu i njenom politi\u010dkom kampu, ve\u0107 i slici evropskih te\u017enji zemlje u celini.<\/p>\n Od nedelje uve\u010de, kada je brojanje glasova po\u010delo nakon zatvaranja birali\u0161ta, rezultati koje je dobio CIK tvrdoglavo su odbijali da se uklope u o\u010dekivani scenario. Prvi podaci pokazali su skoro 10% jaz izme\u0111u pristalica i protivnika EU u korist drugog. Gledao sam \u0161arena grafika koju je na velikom ekranu predstavila Centralna izborna komisija Moldavije, zajedno sa grupom aktivistkinja i politi\u010dkih analiti\u010dara okupila se na neformalnoj postizbornoj ku\u0107noj zabavi u jednoj od starih gradskih ku\u0107a u centru Ki\u0161injeva. Ali ja sam bio jedini koji je reagovao u panici kada sam video da protivnici integracije u EU nastavljaju da vode. Primetiv\u0161i moju nervozu, Jud\u017ein, jedan od aktivista uklju\u010denih u proteste na referendumu, uverio me je: „Ovo je normalno za moldavske izbore. Video sam ih toliko da nisam iznena\u0111en po\u010detnom superiorno\u0161\u0107u proruskih snaga. Prvo, podaci dolaze iz regiona, sela i malih komisija. Ne brinite, ovde jo\u0161 nema glasova iz Ki\u0161injeva i dijaspore. \u010cim stignu, sve \u0107e se promeniti. Mo\u017eete bezbedno da odete ku\u0107i i odete u krevet. Malo je verovatno da \u0107e biti iznena\u0111enja ujutru. „<\/p>\n Ova racionalizacija sadr\u017ei \u010ditav koncept izbora koji je razvio vladaju\u0107i proevropski tabor, a istovremeno ukazuje na jata grupnog razmi\u0161ljanja koja su se nagomilala u ovom okru\u017eenju.<\/p>\n U me\u0111uvremenu, realnost predizbornih anketa nije ukazivala na to da je pobeda na izborima ve\u0107 bila u predsednikovom d\u017eepu. Istra\u017eivanje javnog mnjenja sprovedeno neposredno pre izbora od strane konzorcijuma watchdog.md<\/em> I CBS Istra\u017eivanje<\/em>, pokazao je da Maia Sandu podr\u017eava 36% bira\u010da, Alekandr Stoianoglo za 9% i Usatii za 6,5%. Sa marginom gre\u0161ke do 3%, anketa nije predvidela Sanduovu pobedu u prvom krugu izbora, pogotovo jer je njena podr\u0161ka ostala na istom nivou nekoliko meseci. Istovremeno, grupa neodlu\u010dnih bira\u010da sna\u017eno je porasla, \u0161to je \u010dinilo 28% ispitanika nedelju dana pre izbora.<\/p>\n Referendum je trebalo da bude izborni okida\u010d, jer je podr\u0161ka proevropskim ustavnim promenama polako rasla od avgusta do oktobra i dostigla KSNUMKS%. Osoblje je o\u010digledno pretpostavilo da ako se glasovi za ustavne promene kombinuju u glavama bira\u010dkog tela sa glasom za Sandua, jedinog pravog kandidata koji je otvoreno podr\u017eao prozapadni kurs, onda bi do\u0161lo do efekta sinergije i dve izborne ptice jednim udarcem bi bile ubijene. Pretpostavljalo se da \u0107e mehanizam funkcionisati na takav na\u010din da \u0107e izrazito proevropski glasa\u010di, kojih je ne\u0161to vi\u0161e od 50%, izvu\u0107i Sanduov slab rezultat i zahvaljuju\u0107i tome mogla bi da pobedi u prvom krugu. Takve nade bile su uobi\u010dajene me\u0111u analiti\u010darima sa kojima sam razgovarao uo\u010di izbora: „Referendum je skoro pobedio, ali ko zna, mo\u017eda \u0107e predsedni\u0161tvo biti odlu\u010deno sutra“, rekli su. U svojim prora\u010dunima, PR stru\u010dnjaci nisu uzeli u obzir jedno od pitanja istra\u017eivanja, \u010diji se odgovor pokazao kao simptomati\u010dan za stanje politi\u010dke svijesti Moldavaca. U gore navedenom istra\u017eivanju, KSNUMKS% ispitanika pozitivno je odgovorilo na pitanje da li misle da ve\u0107ina stanovni\u0161tva podr\u017eava pridru\u017eivanje EU. Ovo je pitanje koje dijagnostikuje raspolo\u017eenje stanovni\u0161tva, \u010diji se odgovor pokazao najbli\u017eim kona\u010dnom rezultatu referenduma.<\/p>\n Tek posle 18:00 u ponedeljak, Centralna izborna komisija Moldavije objavila je da je 50,46% bira\u010da reklo „da“ na referendumu, dok je 49,54% glasalo „ne“. Zagovornici integracije pobedili su i odahnuli nakon sati politi\u010dkog trilera. Uostalom, nakon ve\u010dernjeg optimizma, u ponedeljak ujutro, svi su ve\u0107 znali da bi sa malim fluktuacijama rezultat mogao biti suprotan. Samo 11,5 hiljada glasova prevagnulo je. Navodni mehanizam je radio obrnuto: glasanje na referendumu nije dodalo Sanduovim glasovima, ve\u0107 je mobilisalo njene protivnike koji su glasali „protiv“ i dodatno dodali glasove bira\u010da razo\u010daranih politikom stranke PAS, Aleksandru Stoianoglo.<\/p>\n To nije tragedija<\/strong><\/p>\n Zato je u ponedeljak nakon izbora u Ki\u0161injevu odr\u017ean festival racionalizacije. Nakon nervoznog no\u0107nog brifinga, Maia Sandu se o\u010digledno ohladila i na slede\u0107oj konferenciji za \u0161tampu rekla da „videli smo da je u demokratiji svaki glas va\u017ean“, sa \u010dime se te\u0161ko ne slo\u017eiti. Ona je stvarni neuspeh o\u010dekivanih rezultata pripisala ruskoj operaciji kupovine glasova, ali je smanjila obim ove operacije sa no\u0107nih potra\u017eivanja od 300.000 do 150.000 kupljenih bira\u010da. Tokom dana, metafora rata, gde su izbori jo\u0161 jedna bitka dobijena protiv Rusije, postala je uobi\u010dajeni argument me\u0111u pristalicama evropskih integracija: masovni hibridni napad je odbijen, sve je u redu, nastavljamo da se borimo.<\/p>\n U ponedeljak sam pozvao Alekseja Tulburea, politi\u010dkog komentatora i biv\u0161eg predstavnika Moldavije u Savetu Evrope i Ujedinjenim nacijama, sa kojim sam razgovarao uo\u010di izbora. Aleksej je spustio slu\u0161alicu:<\/p>\n „Ne mislim da je to tragedija!“<\/p>\n Nakon ovih naizgled optimisti\u010dnih re\u010di, odmah sam shvatio da je njegova procena situacije kriti\u010dna.<\/p>\n \u2013 Odnosno, kako je u stvarnosti? Pitam.<\/p>\n „Bilo je blizu tragedije“, odgovara Tulbure. „Zato \u0161to nisam punOvaj referendum nije bio potreban, niti je bio institucionalno neophodan. Vidimo da je dru\u0161tvo polarizovano i da moramo da radimo sa ljudima kako ne bi pali pod valjak ruske propagande.<\/p>\n Sa Jevhenom, koga sam upoznao ranije na izbornoj ve\u010deri, sla\u017eem se oko jutarnje kafe sa ishodom izbora. Na ulicama Ki\u0161injeva jasno su vidljiva dva mamurluka, od kojih je jedan politi\u010dki.<\/p>\n „Mo\u017eda smo bili previ\u0161e drski?“ \u2013 ka\u017ee Jevhen. „Vladina kampanja bila je slaba, a istra\u017eivanja javnog mnjenja su bila optimisti\u010dna. Svi su mislili da je referendum komad torte.<\/p>\n Dijagnoza koju Jud\u017ein pravi nakon \u0161to je \u0161teta u\u010dinjena zapravo govori o sindromu grupnog razmi\u0161ljanja koji je spre\u010dio adekvatnu procenu situacije pre izbora. \u010cak i istra\u017eivanje Pas \u010duvar<\/em>, na koji se Jevgenij pozivao, pokazao je da tre\u0107ina gra\u0111ana nije razumela pitanje postavljeno na referendumu. Pored toga, potcenjen je uticaj ruske izborne korupcije i okru\u017eenja bira\u010dkog tela, zara\u017eenog postsovjetskim ogor\u010denjem. Rezultat je pobeda, ali ne slatka, ali sa ukusom pelina.<\/p>\n Ova gorka pobeda, koja bi mogla zna\u010diti poraz Sandu u drugom krugu predsedni\u010dkih izbora, u velikoj meri je poraz vladaju\u0107e stranke PAS, koju je s le\u0111a predvodio moldavski predsednik. Stranka ima podr\u0161ku 32% bira\u010da i \u010dini se da ne\u0107e biti u stanju da pobolj\u0161a svoje rejtinge u skorije vreme. Viktor \u010cironda, biv\u0161i zamenik gradona\u010delnika Ki\u0161injeva, obja\u0161njava mi \u0161ta ta\u010dno PAS <\/em>izgubio ove izbore.<\/p>\n „Oni se pona\u0161aju vi\u0161e kao nevladina organizacija, jo\u0161 uvek nisu razumeli kako bi prava politi\u010dka stranka trebalo da funkcioni\u0161e“, ka\u017ee Viktor. „Oni za sve krive Sandu, nisu stvorili nijednu drugu nezavisnu politi\u010dku figuru.<\/p>\n Viktor tra\u017ei prikladnu metaforu i prise\u0107a se moldavske bajke o mu\u0161ici koja sedi na le\u0111ima vola koji ore i hvali se da se snalaze zajedno. Tako je i u slu\u010daju stranke PAS <\/em>i predsednik, koji igra ulogu vola u ovom sporazumu. Ovako je ovaj kontraproduktivni mehanizam funkcionisao kada su odluke vlade bile nemudre PAS <\/em>uticao je na glasanje za Sandu, a to je povuklo rezultate referenduma. Kada se nejasno referendumsko pitanje doda nepoverenju u politi\u010dare, dobijamo situaciju u kojoj gra\u0111ani nisu voljni da daju politi\u010darima mo\u0107 da kr\u0161e ustav. Viktor samouvereno izjavljuje: „To je bio referendum ne za ili protiv integracije u EU, ve\u0107 protiv amandmana na Ustav. Da je bio odvojen od predsedni\u010dkih izbora, siguran sam da bi 60% ljudi glasalo za. „<\/p>\n Prljavi Ruski dolari<\/strong><\/p>\n Mo\u017ee se slo\u017eiti sa ratnom metaforom koja pokre\u0107e narative o izborima. Naravno, bili smo svedoci nevi\u0111ene destabilizacije od strane Ruske Federacije, koja je koristila strukture koje je izgradio odbegli moldavski politi\u010dar i oligarh Ilan Shor. U Ki\u0161injevu se \u010dak govori o 150 miliona dolara koji su nedavno donirani za kupovinu glasova u regionima. Rusija je tako\u0111e obu\u010dila nekoliko stotina boraca za sprovo\u0111enje paravojnih operacija u urbanim sredinama. Problem je, me\u0111utim, u tome \u0161to su posao spre\u010davanja i razotkrivanja Shorovih organizacionih \u0161ema efikasnije obavljali novinari nego moldavske slu\u017ebe. Pre izbora, javno mnjenje je uzburkano skandalom izazvanim objavljivanjem tromese\u010dne istrage od strane novinara publikacije Ziarul de Garda,<\/a><\/em> koji se infiltrirao u Shorove podzemne strukture na tajnom zadatku i detaljno pokazao kako funkcioni\u0161e mehanizam za kupovinu glasova na izborima. Naravno, vlasti su poku\u0161ale da blokiraju finansijske na\u010dine prenosa moskovskog novca, ali ne dovoljno efikasno, jer je sama Sandu govorila o 150 hiljada kupljenih glasova nakon izbora.<\/p>\n Ali ve\u0107i problem trenutne vlade u Moldaviji je neuspeh javne komunikacije. Kada sam dan pre izbora posetio Korat, glavni grad autonomne pokrajine Gagauzija, bio sam \u0161okiran koliko dobro muzej na otvorenom „ruskog sveta“ funkcioni\u0161e u ovoj autonomiji. I uop\u0161te nije da je u centru grada, nasuprot pravoslavne crkve, Lenjin sedeo na pijedestalu sa knjigom pod rukom. Neshvatljivo je da se skoro tri godine nakon otvorene ruske agresije na Ukrajinu, propagandni programi Solovjova i Kiseljova ponovo emituju na lokalnoj televiziji, lako mo\u017eete pogledati veb stranicu Sputnik.md, a gledaju\u0107i politi\u010dko ogla\u0161avanje u javnom prostoru, sti\u010de se utisak da \u0107e Stoianoglu uskoro biti izabran za predsednika u Moldaviji.<\/p>\n U kontekstu Gagauzije, mo\u017ee se \u010duti da sada\u0161nje moldavsko rukovodstvo \u010dak i ne poku\u0161ava da do\u0111e i razgovara sa bira\u010dima na ovoj sna\u017eno proputinovskoj teritoriji. Jedina ideja koju ima je da poplavi Comrat sa investicijama od 19.000. Kao i na takmi\u010denju, zemlje EU i Turska \u0107e nastavitiU gradu postoje parkovi, stadioni, \u0161kole i putevi. Poljska tako\u0111e radi svoj deo renoviranja gimnazije u jednoj od \u0161kola i sistema vodosnabdevanja na lokalnom univerzitetu kao deo vladinih programa. Me\u0111utim, u lokalnoj zajednici postoji mi\u0161ljenje da ve\u0107ina bogatstva koje dolazi stanovnicima autonomije dolazi iz Rusije. Postoji \u010dak i urbana legenda koja kru\u017ei u Comratu da \u0107e ovde po\u010deti ogromna investicija iz Rusije i Turske, a zajedno \u0107e izgraditi vojni aerodrom u Gagauziji! \u010cak i najve\u0107i finansijski napori Centra, uz podr\u0161ku sredstava dr\u017eava \u010dlanica EU, ulo\u017eeni u regionu, gde se ruskoj propagandi istovremeno daje zeleno svetlo, poni\u0161tavaju ili prisvajaju. I to se de\u0161ava ne samo u Gagauziji, ve\u0107 iu drugim regionima Moldavije, gde su ruski narativi dobro prihva\u0107eni. Velika ve\u0107ina regiona Moldavije (27 od 37 regiona i dodeljenih gradova) glasala je protiv ustavnih promena, a ako bi se prebrojali samo glasovi stanovnika zemlje (bez dijaspore), evroskeptici bi pobedili sa 54% glasova.<\/p>\n Na\u017ealost, neuspeh komunikacijskih napora se prime\u0107uje ne samo u regionima. Na primer, u Ki\u0161injevu, referendum je podr\u017ealo samo 55% bira\u010da. Uli\u010dna kampanja, koja se na kraju svela na postavljanje \u0161atora unutar kojih su stariji ljudi na praznim stolovima buljili u svoje telefone, nije ostavljala iluzije o profesionalizmu izbornog \u0161taba. Na\u017ealost, nedostatak politi\u010dke posve\u0107enosti glasanju, koji je opisan kao „istorijski“ i „odlu\u010duju\u0107i za budu\u0107nost zemlje“, doveo je do alarmantnih rezultata referenduma i izbora.<\/p>\n Drugi krug izbora odr\u017ea\u0107e se dve nedelje nakon prvog. To jest, vremena je malo. \u010cini se da Sandu ubrzava tempo. U utorak je odmah najavila debatu sa Aleksandrom Stoianogluom, koja se odr\u017eala tokom vikenda, nedelju dana pre glasanja. Me\u0111utim, to ne nadokna\u0111uje lenjost i samopouzdanje vladaju\u0107eg tima. A to mo\u017eda nije ni najva\u017enija stvar za budu\u0107nost Moldavije sada, jer su ovla\u0161\u0107enja predsednika ovde prili\u010dno ograni\u010dena. Najva\u017enija bitka \u0107e se odr\u017eati u leto tokom parlamentarnih izbora. Ako Sandu i njena stranka Akcija i solidarnost ne nau\u010de lekciju, ako dr\u017eavne bezbednosne slu\u017ebe ne deluju realno, blokiraju\u0107i rusku propagandu, ako se ne formira odr\u017eiva gra\u0111anska koalicija koja podr\u017eava evropske aspiracije Moldavije, rezultat predstoje\u0107ih izbora ne\u0107e biti toliko hladan tu\u0161 koliko politi\u010dki tornado koji \u0107e ponovo povu\u0107i Moldavce iza zavese „ruskog sveta“.<\/p>\n Prevedeno sa poljskog<\/em><\/p>\n Tekst je objavljen u okviru projekta saradnje izme\u0111u nas i poljskog \u010dasopisa Nowa Europa Wschodnia<\/a>.<\/em><\/p>\n