Rezultati parlamentarnih izbora u Gruziji nisu nas mogli ostaviti ravnodu\u0161nim. Dugo smo voleli Sakartvelo, voleli smo bujnu prirodu zemlje, njene izuzetne arhitektonske spomenike, gostoljubive ljude, njihove zapaljive pesme i plesove, gruzijsku kuhinju. Nismo zaboravili kako su jo\u0161 1989. godine Gruzijci bili me\u0111u prvima koji su primili bolan udarac bolnog SSSR-a, u obliku saperskih lopata okupatorskih vojnika. Se\u0107amo se kako su branili svoj suverenitet u Abhazijskom ratu, koji je zapravo bio rusko-gruzijski hibridni rat. Nismo zaboravili direktnu rusku okupaciju Gruzije u avgustu 2008. godine.<\/p>\n
Stoga, niko ne sumnja da je Gruzija bratska zemlja za nas, u duhu i iskustvu u odbrani nezavisnosti. Barem to nije bilo tako davno. Na kraju, on ima \u0161ansu da ponovo postane. Me\u0111utim, rezultati nedavnih izbora pokazuju da to nije perspektiva za naredne godine.<\/p>\n
U ukrajinskom sektoru dru\u0161tvenih medija u proteklih nekoliko dana vodile su se \u017eestoke rasprave o gruzijskoj temi. Konkretno, oko pitanja popularnosti provladine i lojalne Rusiji stranke „Gruzijski san“. \u0160ta je bio klju\u010d njene pobede na izborima \u2013 u masovnim falsifikovanjima ili u izbornoj naklonosti stanovni\u0161tva?<\/p>\n
U svakom slu\u010daju, ova politi\u010dka snaga je lider. \u010cak i ako uzmemo kao polaznu ta\u010dku izlazne ankete koje su sproveli nezavisni sociolo\u0161ki centri (gde Gruzijski san gubi od stranaka ujedinjene opozicije), jaz izme\u0111u Gruzijskog sna i slede\u0107e stranke na listi dosti\u017ee vi\u0161e od tri desetine procenata.<\/p>\n
U jednoj od diskusija na Fejsbuku, u kojoj sam i ja u\u010destvovao, poznati ukrajinski politi\u010dki posmatra\u010d kritikovao je gruzijsko dru\u0161tvo zbog takvog izbornog infantilizma i uveravao da je ovako ne\u0161to nemogu\u0107e u modernoj Ukrajini. Da stranka koja \u0107e biti lojalna Rusiji, bilo otvoreno ili latentno, ne\u0107e imati nikakve izglede. Dozvolio sam sebi da se usprotivim, podse\u0107aju\u0107i na trnovit 30-godi\u0161nji ukrajinski izborni put. Na primer, tri godine nakon sticanja nezavisnosti, kada bi se \u010dinilo da je Komunisti\u010dka partija trebalo da se spusti daleko na marginu politi\u010dkog \u017eivota, ili \u010dak da se samoelimini\u0161e, postala je najmo\u0107nija politi\u010dka snaga u Vrhovnoj Radi. Podsetio je kako je nakon Narand\u017easte revolucije, kada bi se \u010dinilo da su snage proruske osvete izgubile javnu podr\u0161ku i administrativne resurse, proruska Partija regiona postala lider simpatija bira\u010da, biv\u0161i kriminalac Viktor Janukovi\u010d vratio se u stolicu premijera, a tri godine kasnije pobedio je na predsedni\u010dkim izborima i postao kvazi-diktator Ukrajine. On je podsetio kako, pet godina nakon aneksije Krima i invazije na Donbas, proruska stranka OPFL gotovo otvoreno dobija drugu poziciju na parlamentarnim izborima. I to bez glasova najproruskijeg dijela stanovni\u0161tva, koji je ostao na privremeno okupiranim teritorijama Krima, „DPR“ i „LPR“, te stoga nije u\u010destvovao na izborima.<\/p>\n
Na sve gore pomenute argumente, moji protivnici na Fejsbuku dali su mi konkretan kontraargument: „U Ukrajini je sve bilo pre, u Gruziji je bilo posle.“ Odnosno, u Ukrajini je to bilo pre invazije Rusije u punom obimu, a sada, nakon invazivne injekcije, verovatno\u0107a povratka proruskih stranaka popularnosti je nula. Ali u Gruziji se ovakvo izborno sranje de\u0161ava nakon direktne invazije Rusije. Kako se Gruzijci sada ne stide, ai-iai-iai.<\/p>\n
Kakav je bio moj odgovor? Iskreno sam priznao da sam se \u010dak pla\u0161io da pomislim \u0161ta \u0107e se desiti u Ukrajini „posle“. To jest, ono \u0161to \u0107e na\u0161 dru\u0161tveni, politi\u010dki, ekonomski i kulturni \u017eivot postati. Do kakvih izbornih rezultata \u0107e nas to odvesti. Voleo bih da gre\u0161im u svojim predvi\u0111anjima, ali iz nekog razloga \u010dini mi se da nema mnogo \u0161anse za optimizam. Da se na\u0161a situacija, raspolo\u017eenje ukrajinskog stanovni\u0161tva mo\u017ee pokazati jo\u0161 gorim nego \u0161to je sada u Gruziji.<\/p>\n
Kakve osnove imam za pesimizam? Pa, pogledajmo rezultate istra\u017eivanja javnog mnjenja o pitanju evropskih integracija, koje je nedavno sprovela sociolo\u0161ka grupa „Rejting“. Na prvi pogled sve izgleda sjajno: 91% ispitanika podr\u017eava pridru\u017eivanje Evropskoj uniji (u decembru 2022. bilo ih je 79,4%, u januaru 2024. \u2013 84,3%). Me\u0111utim, evropski entuzijazam nije ono \u0161to je nekada bio. Dakle, 43% ispitanika se sla\u017ee sa tezom da „Ukrajina definitivno mora da se pridru\u017ei EU“. Istovremeno, \u010dak 48% veruje da se Ukrajina mo\u017eda ne\u0107e pridru\u017eiti Evropskoj uniji, ve\u0107 samo oja\u010dati veze sa njom. To jest, oni navodno nisu protiv pristupanja, ali, u principu, mogu\u0107e je bez njega. A za\u0161to je to tako? Lako je pogoditi: kako bi se istovremeno obnovio isto\u010dni vektor saradnje. I upravo ova klimava, ali mnogoljudna izborna grupa mo\u017ee postati dobro tlo za sejanje proruskih ose\u0107anja.<\/p>\n
I tako, kako peva Slavko Vakar\u010duk, „kada do\u0111e dan, rat \u0107e se zavr\u0161iti…“. I malo je verovatno da \u0107e se dobro zavr\u0161iti za nas. I to postaje jasno svima koji prate trenutni razvojm doga\u0111aja na frontu i na me\u0111unarodnoj sceni. Na\u017ealost, to se ne\u0107e zavr\u0161iti dugo o\u010dekivanom pobedom sa ka\u017enjavanjem agresora, obnovom pravde, povratkom izgubljenih teritorija pod kontrolom i primanjem reparacija. Na\u017ealost, sama \u017ertva mo\u017ee biti ka\u017enjena, a ne napada\u010d.<\/p>\n
I u takvoj situaciji, koja je daleko od najpovoljnije za Ukrajinu, kona\u010dno \u0107e po\u010deti dugo o\u010dekivani izborni proces. Zastra\u0161uju\u0107e je kada zamislite oko kojih \u0107e se slogana formirati nove politi\u010dke snage u Ukrajini kada u\u0111u u izbornu trku. Gotovo da ne sumnjam da \u0107e biti novih stranaka, jer su se sve sada\u0161nje diskreditovale, tako da \u0107e se samo politi\u010dki samoubici usuditi da iza\u0111u na birali\u0161ta pod starim brendovima. A ako se ne formira novi politi\u010dki projekat, onda \u0107e barem biti potrebno prefarbati kako ne bi izleteo iz parlamentarnog bazena.<\/p>\n
Deo strana\u010dko-politi\u010dkog spektra \u0107e sigurno biti propredsedni\u010dki. Izvinja\u0107e se za slavna dostignu\u0107a Volodimira Zelenskog, koji „nije pobegao“, koji je uspeo da mobili\u0161e ukrajinski narod da se odbrani od mnogo ja\u010deg agresora koji je uspeo da ujedini ceo civilizovani svet, ube\u0111uju\u0107i ga da je jedina \u0161ansa za njega odlu\u010dna i velikodu\u0161na pomo\u0107 Ukrajini.<\/p>\n
Drugi deo \u0107e biti beskompromisni kriti\u010dari Zelenskog i trenutne vlade uop\u0161te. Predsednik \u0107e biti upam\u0107en po svom sudbonosnom govoru „ro\u0161tilja“, njegovoj nevoljkosti da se aktivno pripremi za predstoje\u0107u invaziju, uprkos upornim upozorenjima saveznika, kolapsu odbrambenog poretka, zamrzavanju projekata odbrane u korist „Velike izgradnje“, itd.<\/p>\n
I u senci ovog nemilosrdnog sukoba, uslovna „stranka mira“ \u0107e se tiho ali sigurno formirati. Njegova glavna teza je: „Ovaj rat se mogao izbe\u0107i.“ Bilo je samo potrebno ne zadirkivati Rusiju, \u010diniti sve mogu\u0107e ustupke, ne me\u0161ati se u Evropsku uniju, a posebno u NATO. Bi\u0107e poziv da se zaborave stare \u017ealbe, da se uspostave dobri odnosi sa Rusijom za obnovu i prosperitet mirne Ukrajine. To jest, postavili bi se \u010dvrsti temelji za formiranje svojevrsnog „ukrajinskog sna“.<\/p>\n
Ka\u017eete, „Nemogu\u0107e“? Zaista, sada izgleda malo verovatno. Pretpostavljam da je za Gruzijce u septembru 2008. godine pojava takve proruske stranke kao \u0161to je Gruzijski san tako\u0111e izgledala apsurdno. Ali pro\u0161le su \u010detiri godine, i ona je do\u0161la na vlast kao no\u017e na puter, i dr\u017eala ga je 12 godina, ja\u010daju\u0107i svoju poziciju svake godine.<\/p>\n
Predsedni\u010dki izbori u Ukrajini<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Rezultati parlamentarnih izbora u Gruziji nisu nas mogli ostaviti ravnodu\u0161nim. Dugo smo voleli Sakartvelo, voleli smo bujnu prirodu zemlje, njene izuzetne arhitektonske spomenike, gostoljubive ljude, njihove zapaljive pesme i plesove, gruzijsku kuhinju. Nismo zaboravili kako su jo\u0161 1989. godine Gruzijci bili me\u0111u prvima koji su primili bolan udarac bolnog SSSR-a, u obliku saperskih lopata okupatorskih […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":30461,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[957,1703,8,81,7,1680,3962,3984],"class_list":["post-30460","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-rat","tag-gruzija","tag-ljubko-petrenko","tag-rusija","tag-ruska-agresija","tag-rusko-ukrajinski-rat","tag-sankcije-protiv-rusije","tag-top-vesti","tag-volodimir-zelenski"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/30460","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=30460"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/30460\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media\/30461"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=30460"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=30460"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=30460"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}