Gruzijski san, koji je na vlasti vi\u0161e od decenije, \u017eeli da ostane vladaju\u0107a stranka po svaku cenu. Ona se ne zaustavlja ni pred \u010dim. Uni\u0161tava nezavisne medije, nevladine organizacije koje prate po\u0161tovanje vladavine prava, sva\u0111a se sa klju\u010dnim partnerima i sponzorima zemlje: Evropskom unijom i Sjedinjenim Dr\u017eavama, pa \u010dak i zata\u0161kava krivicu okupatorske sile \u2013 Rusije. Da li \u0107e stranka i\u0107i toliko daleko da name\u0161ta izbore 26. oktobra?<\/p>\n
„\u010cim dobijemo ustavnu ve\u0107inu, zabrani\u0107emo (opozicioni) Nacionalni pokret i njegove satelite ili naslednike i privesti ih pravdi u najve\u0107oj mogu\u0107oj meri zakona“, rekao je Bidzina Ivani\u0161vili, osniva\u010d i neformalni lider Gruzijskog sna, u Kutaisiju u subotu, 19. oktobra, nedelju dana pre izbora.<\/p>\n
Vladaju\u0107a stranka redovno govori o potrebi dobijanja ustavne ve\u0107ine na oktobarskim izborima. Samo na taj na\u010din, po njenom mi\u0161ljenju, bi\u0107e mogu\u0107e ne samo zabraniti stranke na ovaj ili onaj na\u010din povezane sa biv\u0161im predsednikom Mihailom Saka\u0161vilijem, ve\u0107 i obnoviti teritorijalni integritet Gruzije. Politi\u010dari govore o tome, a provladini TV kanali \u0161ire njihove re\u010di. Prema istra\u017eivanjima javnog mnjenja koje je Gorbi sproveo na zahtev provladinog TV kanala Imedi TV, Gruzijski san mo\u017ee ra\u010dunati na 59,5% glasova. Me\u0111utim, prema anketi Edison Research koju je naru\u010dio opozicioni TV kanal Formula TV, samo 33% ispitanika namerava da glasa za vladaju\u0107u stranku.<\/p>\n
Govor Bidzine Ivani\u0161vilija u Kutaisiju bio je pun kontradikcija, kao i sve aktivnosti Gruzijskog sna poslednjih godina. Osniva\u010d stranke stajao je ispred logotipa stranke, u kojem je za predizbornu kampanju utkan motiv zvezda EU, i uveravao da je „Gruzija bila, jeste i bi\u0107e domovina slobodnih ljudi, gde se niko nikada ne\u0107e usuditi da uspostavi autoritarni re\u017eim. Ljudi ovde di\u0161u slobodno, bez straha od politi\u010dkog progona.“<\/p>\n
Problem je u tome \u0161to Gruzija o kojoj govori Ivani\u0161vili ne postoji \u2013 i to zbog njega.<\/p>\n
Gruzijski san milijardera<\/p>\n
Bidzina Ivani\u0161vili je milijarder, najbogatiji \u010dovek u zemlji, obogatio se tokom ruske privatizacije. Od tada jo\u0161 uvek ima prijatelje me\u0111u ruskim oligarsima. On tako\u0111e ne bje\u017ei od poslovanja sa ruskim kompanijama i kupovine nekretnina u Moskvi. On ne voli da otkriva svoje bogatstvo i, kao i mnogi drugi, krije ga u poreskim oazama.<\/p>\n
Godinama je odbacivao spekulacije da \u017eeli da se bavi politikom. Sve dok 2012. godine nije osnovao Gruzijski san i ponudio Gruzijcima zemlju bez predsednika Mihaila Saka\u0161vilija. Ni njegove veze sa Rusijom ni \u017eelja da se obogati nisu ometale njegovu politi\u010dku karijeru. Naprotiv, njegovo bogatstvo je bilo mera preduzetni\u0161tva. Bidzina Ivani\u0161vili je trebalo da vodi Gruziju kao svoj posao, to jest, efektivno, pove\u0107anje njenog bogatstva i obezbe\u0111ivanje dobrobiti Gruzijaca \u2013 sve bez izuzetka. Ko \u0107e, ako ne najbogatija osoba, filantrop, filantrop, sponzor nauke i kulture, najbolje voditi zemlju ka prosperitetu, navodi se u izbornom programu. Stranka Gruzijski san pobedila je na parlamentarnim izborima 2012. godine uz podr\u0161ku 55% bira\u010da. Ujedinjeni nacionalni pokret predsednika Saka\u0161vilija dobio je 40% glasova. Ovo je bilo prvo i do sada poslednje demokratsko preuzimanje vlasti u istoriji Gruzije.<\/p>\n
Ivani\u0161vili je igrao aktivnu politiku kao premijer samo godinu dana. U 2013. godini, kada je Saka\u0161vilijev drugi mandat zavr\u0161io i Gruzijski san je tako\u0111e preuzeo predsedni\u0161tvo, milijarder se povukao u senku. On je predao vlast ljudima koji su mu bili lojalni. Me\u0111utim, on je ostao glavni donositelj odluka, i svake godine je sve vi\u0161e preuzimao kontrolu nad dr\u017eavom, zapo\u0161ljavaju\u0107i Kancelariju glavnog tu\u017eioca, specijalne slu\u017ebe, Centralnu izbornu komisiju, komisije koje kontroli\u0161u medije, Narodnu banku Gruzije, kao i pove\u0107avaju\u0107i svoju kontrolu nad dru\u0161tvom i pro\u0161iruju\u0107i zaposlenost u javnom sektoru na rekordan nivo (36% radne snage u Gruziji je podr\u017eano od strane dr\u017eave).<\/p>\n
To je promaklo \u0161irokoj pa\u017enji me\u0111unarodne zajednice, jer je u isto vreme Gruzijski san formalno integrisan u Evropsku uniju. Gruzija je 2014. godine potpisala Sporazum o pridru\u017eivanju sa EU (stupio je na snagu 2016. godine). Tri godine kasnije, za gruzijske dr\u017eavljane uveden je bezvizni re\u017eim putovanja u EU. Iste godine, integracija sa EU i NATO-om je sadr\u017eana u ustavu kao cilj dr\u017eavnih institucija.<\/p>\n
Me\u0111utim, vremenom je demokratski put razvoja koji je predlo\u017eio Zapad po\u010deo da postaje sve nezgodniji za gruzijski san. Ivani\u0161vili nikada nije bio politi\u010dar i nije imao nameru da to postane; Nije \u017eeleo da u\u0111e u dijalog sa dru\u0161tvom, objasni svoje postupke ili da se izvinjava(a) U mjeri u kojoj je to dozvoljeno odredbama ovog T Isto je o\u010dekivao i od svojih premijera. Oni koji su imali druga\u010dije mi\u0161ljenje bili su na kraju primorani da odu. Poslednjih godina na vlast u zemlji do\u0161li su samo ljudi lojalni Ivani\u0161viliju, kao \u0161to je Irakli Gariba\u0161vili, \u010dija je celokupna poslovna i politi\u010dka karijera povezana sa Ivani\u0161vilijem, ili sada\u0161nji premijer Irakli Koba\u010didze, biv\u0161i izvr\u0161ni sekretar Gruzijskog sna.<\/p>\n
\u0106utanje kriti\u010dara po\u010delo je medijskom kampanjom mr\u017enje protiv organizacija koje rade u oblasti vladavine prava i skre\u0107u pa\u017enju na slu\u010dajeve korupcije, aktivista za za\u0161titu \u017eivotne sredine koji ukazuju na kr\u0161enje imovinskih prava, aktivista LGBTQ+ zajednice koji ukazuju na brutalnost slu\u017ebenika za sprovo\u0111enje zakona. Provladini mediji objavili su svoje privatne podatke, fotografije \u010dlanova porodice, ku\u0107ne adrese i nazvali ih neprijateljima naroda.<\/p>\n
Kritike nisu jenjavale, pa je Gruzijski san zategnuo vijke. Nakon masovnih protesta i upozorenja EU i Sjedinjenih Dr\u017eava, u junu 2024. godine usvojen je Zakon o transparentnosti stranog uticaja, koji se obi\u010dno naziva „ruski zakon“. Kao i Putinov zakon, on stigmatizuje sve organizacije koje imaju najmanje 20% stranog finansiranja, nazivaju\u0107i ih subjektima stranog uticaja. U oktobru, u nastojanju da zadovolji uticajnu gruzijsku crkvu i jo\u0161 uvek uglavnom konzervativno dru\u0161tvo, Gruzijski san je usvojio zakon o za\u0161titi porodi\u010dnih vrednosti koji direktno cilja na LGBTK + zajednicu. Prema novom zakonu, ova zajednica bi trebalo da potpuno nestane iz javnog prostora. Ne mo\u017eete pri\u010dati, pisati, pevati ili u\u010diti o tome.<\/p>\n
Nedelju dana pre izbora, te\u0161ko je zamisliti zemlju o kojoj je govorio Bidzina Ivani\u0161vili, gde se niko ne pla\u0161i da izrazi svoje mi\u0161ljenje. Za mnoge, kopiranje ruskih odluka identifikovalo je Gruzijski san sa Vladimirom Putinom i izazvalo o\u0161tru reakciju zapadnih saveznika. Evropska unija, koja je od 2014. godine u Gruziju ulo\u017eila vi\u0161e od milijardu evra, dosledno je blokirala dalje finansiranje i obustavila sve sastanke na visokom nivou sa gruzijskim vladinim zvani\u010dnicima. Sjedinjene Dr\u017eave su oti\u0161le jo\u0161 dalje i, pored zamrzavanja finansijske podr\u0161ke (skoro 149 miliona dolara samo u 2023.), nametnule su sankcije onima „odgovornim za podrivanje demokratije u Gruziji ili sau\u010desnicima u podrivanju demokratije u Gruziji“.<\/p>\n
„Po mom mi\u0161ljenju, ono \u0161to Gruzijski san radi u potpunosti je usmereno na ostanak na vlasti. Sa takvim ciljem, ona automatski postaje partner Rusije, jer zadr\u017eavanje vlasti po svaku cenu zna\u010di autoritarne tendencije. Ne mo\u017eete dozvoliti slobodne, po\u0161tene izbore ako \u017eelite da zauvek ostanete na vlasti“, obja\u0161njava Levan Ka\u010di\u0161vili, istra\u017eiva\u010d gruzijske politi\u010dke scene na \u0160vajcarskom federalnom institutu za tehnologiju u Cirihu, dodaju\u0107i: „Kada \u017eelite da ostanete na vlasti, stavljate na kocku odnose sa zapadnim partnerima koji ne toleri\u0161u autoritarne tendencije. Stalno vas kritikuju. Mislim, na primer, na inhibiciju procesa integracije u EU. \u0160ta treba da uradite? Kako se opravdati dru\u0161tvu? Mo\u017eete optu\u017eiti ovog Zapada da je nedosledan, da ima dvostruke standarde ili da je izmanipulisan od strane Ujedinjenog nacionalnog pokreta \u2013 i to je upravo ono \u0161to Gruzijski san radi. Dakle, to dolazi iz \u017eelje da ostane na vlasti. I, po definiciji, to se veoma dobro uklapa u ruske interese, jer oba re\u017eima \u017eele istu stvar, svaki u svom kontekstu. Autoritarni re\u017eimi postaju prirodni partneri, sara\u0111uju kako bi oko sebe imali druge autoritarne zemlje.“<\/p>\n
Ali pribli\u017eavanje Rusiji nije samo kopiranje Putinovih odluka. Gruzijski san sve vi\u0161e zata\u0161kava krivicu Rusije. Ranije je to \u010dinio uglavnom u kontekstu Ukrajine, ali sada i u slu\u010daju same Gruzije. Od po\u010detka ruske agresije 2022. godine, Tbilisi nije nedvosmisleno stao na stranu Kijeva i nije nazvao Rusiju agresorom u ovom sporu. Na samitu UN-a o budu\u0107nosti u septembru, premijer Irakli Kobakhidze rekao je da se Gruzija odli\u010dno razvija, uprkos okupaciji. Me\u0111utim, nikada nije spomenuo Rusiju. Kada sam pitao o tome, predsednik parlamentarnog odbora za spoljne poslove, Nikoloz Samcharadze, objasnio mi je da, na kraju krajeva, svi znaju ko je okupirao Gruziju, i nema potrebe da to nagla\u0161avam.<\/p>\n
Rusija koristi priliku da redovno komentari\u0161e situaciju u Gruziji, izra\u017eavaju\u0107i ili divljenje ili spremnost da podr\u017ei vlasti u Tbilisiju ako „neprijateljske snage \u017eele da se me\u0161aju u izborni proces u Gruziji“. Vladimir Putin je nedavno liberalizovao bezvizno putovanje za Gruzijce. U maju pro\u0161le godine ruski predsednik ukinuo je zabranu letova za Gruziju, a uveo je i mogu\u0107nost ulaska do 90 dana bez vize. Njegov najnoviji dekret ukida ovo ograni\u010denje i potrebu za radnom vizom za Gruzijce. „Odnosi izme\u0111u dr\u017eava su jedna stvar. Humanitarni odnosi su razli\u010diti kada govorimo o dijalogu izme\u0111u ljudi iz dve zemlje. Pretra\u017eivanjen nikada nije prestao. Imamo veliku gruzijsku dijasporu, na\u0161i turisti putuju u Gruziju“, objasnio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.<\/p>\n
I sve se to moglo nazvati samo ruskom provokacijom, na kraju krajeva, ovo je ruska provokacija. Ali problem je u tome \u0161to je narativ Kremlja veoma sli\u010dan onome \u0161to ka\u017ee Gruzijski san: da nedefinisana „globalna ratna stranka“ (navodno o Zapadu, ali nije sasvim jasno ko ta\u010dno) \u017eeli da uti\u010de na izbore, da \u017eeli da uvu\u010de Gruziju u rat. Stoga, protivnici moraju biti u\u0107utkani.<\/p>\n
Gruzijski san je upravo najavio po\u010detak jo\u0161 jedne procedure opoziva protiv predsednice Salome Zurabi\u0161vili. Jo\u0161 jednom, Gruzijski san nije voleo strane posete \u0161efa dr\u017eave (posebno Poljskoj), tokom kojih je otvoreno kritikovao vladu i podsetio na prozapadne te\u017enje gruzijskog dru\u0161tva. Uostalom, prema istra\u017eivanjima javnog mnjenja, oko 90% Gruzijaca je za integraciju u EU.<\/p>\n
Izbori svega<\/p>\n
\u010cak i sada, te\u0161ko je zamisliti predstoje\u0107e parlamentarne izbore u Gruziji osim kao borbu za sve. Gruzijski san tvrdi da \u0107e 26. oktobra Gruzijci birati izme\u0111u mira i rata. Pobeda Gruzijskog sna je, u svom sopstvenom tuma\u010denju, mir, pobeda opozicije \u2013 rat. Glavni narativ vladaju\u0107e stranke podr\u017ean je vizuelnom kampanjom. Bilbordi su se pojavili na ulicama Gruzije. S jedne strane, postoji slika bombardovane Ukrajine, s druge strane, tu su obnovljeni gruzijski spomenici.<\/p>\n
„Ovo je pri\u010da o ratu 2008. godine i optu\u017ebi tada\u0161njeg predsednika Saka\u0161vilija da je izgubio rat od Rusije“, obja\u0161njava Levan Kachishvili. „Ovo je poruka usmerena na one koji obi\u010dno podr\u017eavaju gruzijski san. Izborna kampanja vladaju\u0107e stranke bila je osmi\u0161ljena da oja\u010da jezgro bira\u010dkog tela. To je stranka koja je do\u0161la na vlast kao opozicija Saka\u0161viliju, njegovoj \u2013 prema Gruzijskom snu \u2013 „krvavoj i okrutnoj vladavini“. Gruzijski san insistira da je jedina vladaju\u0107a stranka koja nije uvukla Gruziju u bilo koji rat. Ovo je u o\u0161troj suprotnosti sa opozicionim Ujedinjenim nacionalnim pokretom. Zato \u0161to je ta stranka bila na vlasti u avgustu 2008. godine, kada je Gruzija izgubila kontrolu nad Abhazijom i Ju\u017enom Osetijom. Problem je u tome \u0161to ako sledimo logiku da ni Ukrajina ni Gruzija nisu imale izbora, onda ne mo\u017eemo kriviti Ujedinjeni nacionalni pokret. Gruzijski san odbacuje takvo razmi\u0161ljanje. Ona poku\u0161ava da ubedi ljude da je rat 2008. mogao biti izbegnut, da su bili na vlasti, to se ne bi dogodilo. Ako ubedite svoje bira\u010dko telo u ovo, onda postoji efekat grudve, a takav jednostavan motiv postaje osnova izborne kampanje. „<\/p>\n
Za opoziciju, to je tako\u0111e sve-u igri, izbor izme\u0111u prozapadne demokratije i zemlje koja vodi po liniji Putinove Rusije. Izbori 26. oktobra \u0107e se odr\u017eati po prvi put po proporcionalnom sistemu sa izbornim pragom od 5%. Ovaj institucionalni okvir naveo je opozicione stranke da sara\u0111uju, formiraju blokove i usvoje zajedni\u010dku deklaraciju. Osnova za ovu asocijaciju treba da bude Povelja Gruzije, potpisana na inicijativu predsednice Salome Zurabi\u0161vili. U slu\u010daju pobede, predvi\u0111a se formiranje zajedni\u010dke opozicione vlade i sprovo\u0111enje neophodnih reformi u roku od godinu dana, uklju\u010duju\u0107i ukidanje „ruskog zakona“ da se Gruzija vrati na put demokratizacije i integracije u EU.<\/p>\n
Prema anketama, stranka „Za Gruziju“ biv\u0161eg premijera „Gruzijskog sna“ Giorgija Gacharije i tri izborna bloka imaju realnu \u0161ansu da u\u0111u u parlament:<\/p>\n
1) „Jedinstvo. Spasimo Gruziju“ je Ujedinjeni nacionalni pokret (UNM), koji je pre mnogo godina osnovao biv\u0161i predsednik Mihail Saka\u0161vili, i Agmashenebeli strategija, kao i manje stranke koje su se koncentrisale oko njih;<\/p>\n
2) „Koalicija za promene“ \u2013 ujedinjeni blok koji uklju\u010duje grupe biv\u0161eg \u0161efa „Ujedinjenog nacionalnog pokreta“ Niki Melia i novinara Niki Gvaramia pod nazivom „Akhali“ („Novi“ na gruzijskom), kao i „Girchi“ i „Droa“;<\/p>\n
3) „Jaka Gruzija“ \u2013 blok sa strankama kao \u0161to su „Lelo za Gruziju“ i „Za narod“, koje se pozicioniraju jednako daleko od „gruzijskog sna“ kao i od „Ujedinjenog nacionalnog pokreta“.<\/p>\n
„Gruzijski bira\u010d vidi situaciju ovako: Gruzijski san, Ujedinjeni nacionalni pokret biv\u0161eg predsednika Saka\u0161vilija i svi ostali“, ka\u017ee Levan Ka\u010di\u0161vili. “ \u2013 Po\u0161to mrzite i Gruzijski san i Ujedinjeni nacionalni pokret, nema drugog izlaza nego da ne iza\u0111ete na birali\u0161ta. To je ono \u0161to ljudi misle. Stoga je potrebna alternativa, a „svi ostali“ moraju da formiraju zajedni\u010dki blok. Biv\u0161i premijer Gacharia je tako\u0111e alternativa jer bira\u010di vole politi\u010dare koji imaju iskustva. On je verovatno taj koji ima najbolje \u0161anse da privu\u010de glasa\u010de Gruzijskog sna.<\/p>\n
Prema gore navedenim anketama, opozicija mo\u017ee ra\u010dunati na ukupno vi\u0161e od polovine glasova, koji su raspore\u0111eni na slede\u0107i na\u010din: 19% zaBlok „Jedinstvo“, Blok „Spasimo Gruziju“ \u2013 13%, „Koalicija za promene“ \u2013 12%, „Jaka Gruzija“ i „Za Gruziju“ \u2013 11%. Stoga je potrebna \u0161iroka koalicija da bi se gruzijski san uklonio sa vlasti. Njeni garanti bi trebalo da budu predsednik Zurabi\u0161vili i gore pomenuta „Povelja Gruzije“, koja predvi\u0111a stvaranje tehni\u010dke vlade na godinu dana. Me\u0111utim, nije sigurno da \u0107e takve razli\u010dite politi\u010dke stranke mo\u0107i da formiraju vladu, izaberu premijera i sprovedu neophodne reforme.<\/p>\n
U kontekstu izbora 26. oktobra, me\u0111utim, \u010dini se da klju\u010dno pitanje nije ko \u0107e pobediti na izborima, ve\u0107 ko \u0107e na kraju ostati na vlasti. Politi\u010dke tenzije rastu, jer je nejasno da li \u0107e prisustvo misije OEBS-a \/ ODIHR-a i javnih posmatra\u010da vr\u0161iti dovoljan pritisak na politi\u010dke snage kako bi se osiguralo da se izbori odr\u017ee na po\u0161ten i transparentan na\u010din. Da li \u0107e Gruzijski san po svaku cenu te\u017eiti \u017eeljenoj parlamentarnoj ve\u0107ini i da li \u0107e prihvatiti mogu\u0107u pobedu opozicije, osta\u0107e misterija jo\u0161 nekoliko dana.<\/p>\n
Kao i posledice mogu\u0107e pobede gruzijskog sna. Mogu\u0107i su razli\u010diti scenariji. Ivani\u0161vilijeva stranka mo\u017ee vjerovati da je njena pozicija osigurana za naredni mandat i zaustaviti kontroverzne akcije. Barem dok se ne objave rezultati ameri\u010dkih predsedni\u010dkih izbora, jer \u0107e pobeda Donalda Trampa, prema Gruzijskom snu, zna\u010diti kraj talasa kritika iz Va\u0161ingtona.<\/p>\n
Me\u0111utim, te\u0161ko je poverovati da \u0107e spirala mr\u017enje prema protivnicima, koju su promovisali politi\u010dari sada\u0161nje vlade, sada biti zaustavljena. Stoga je scenario u kojem bi se Gruzijski san odmah okrenuo predizbornim pretnjama, kao \u0161to je zabrana opozicije povezane sa biv\u0161im predsednikom Saka\u0161vilijem, verovatan. Na ovaj na\u010din, to \u0107e odvratiti pa\u017enju bira\u010da od stvarnih problema \u2013 nezaposlenosti i visokih tro\u0161kova \u017eivota. Sa parlamentarnom ve\u0107inom i ose\u0107ajem potpune neka\u017enjivosti, Gruzijski san \u0107e mo\u0107i da radi \u0161ta god \u017eeli.<\/p>\n
Prevedeno sa poljskog<\/em><\/p>\n Tekst je objavljen u okviru projekta saradnje izme\u0111u nas i poljskog \u010dasopisa Nowa Europa Wschodnia<\/a>.<\/em><\/p>\n