Odr\u017eavanje referenduma zajedno sa nacionalnim izborima je sasvim uobi\u010dajeno, posebno u postkomunisti\u010dkom prostoru. Organizovanjem referenduma, trenutna vlada poku\u0161ava da re\u0161i jedno od pitanja na ovaj na\u010din: ili da nagne izborne preferencije u svoju korist, ili da progura neophodnu politi\u010dku odluku pod krinkom izbora. Ili oboje, kao, na primer, na poslednjim predsedni\u010dkim izborima u Moldaviji.<\/p>\n
Da li je mogu\u0107e osuditi trenutnu moldavsku vladu zbog toga? Nikako. Barem zato \u0161to odluka donesena na referendumu nikako nije \u0161tetna za zemlju, ve\u0107 upravo suprotno. To nije bio slu\u010daj, na primer, kao u Ukrajini na referendumu 2000. godine, kada je tada\u0161nji predsednik Leonid Ku\u010dma poku\u0161ao da obezbedi dodatna ovla\u0161\u0107enja u svom sukobu sa Vrhovnom Radom. Ili, kao u Rusiji 2020. godine, kada je Vladimir Putin „resetovao“ svoje prethodne predsedni\u010dke mandate.<\/p>\n
Gre\u0161ka sociologije<\/strong><\/p>\n Na referendumu, koji je odr\u017ean u Moldaviji paralelno sa predsedni\u010dkim izborima, Moldavci su upitani da li podr\u017eavaju konsolidaciju u Ustavu Moldavije formulacije o nepovratnosti evropskog kursa zemlje. Cilj je navodno dobar, jer je na taj na\u010din sada\u0161nja proevropska vlada poku\u0161ala da spre\u010di mogu\u0107e poku\u0161aje budu\u0107ih vlada da promene vektor spoljne politike u suprotno, odnosno pro-moskovsko. Me\u0111utim, rezultat je bio ne\u0161to lo\u0161iji od o\u010dekivanog.<\/p>\n \u010cinjenica je da su prethodna istra\u017eivanja javnog mnjenja predvi\u0111ala da \u0107e najmanje 60% Moldavaca glasati za evropski izbor. Ali tokom referenduma, kako ka\u017eu, ne\u0161to je po\u0161lo naopako. Preliminarno prebrojavanje glasova pokazalo je pobedu evroskeptika, a evroentuzijasti su stalno morali da susti\u017eu svoje protivnike. Tek kada je broj glasa\u010dkih listi\u0107a prema\u0161io 98%, broj pozitivnih odgovora po\u010deo je postepeno da nadma\u0161uje broj negativnih. I na kraju, rezultat je bio 50,46% – za uvo\u0111enje evropskih te\u017enji Moldavije u Ustav, 49,54% – protiv.<\/p>\n I premda su evro-entuzijasti i dalje grizli pobedu evroskeptika te\u0161kom agonijom, negativan ukus nakon referenduma i dalje je ostao. Za\u0459to? Da, barem zato \u0161to je pobeda bila obezbe\u0111ena glasovima dijaspore, koji su, naravno, prebrojani poslednji. To jest, ako uzmemo glasove samo onih gra\u0111ana Moldavije koji jo\u0161 uvek \u017eive u svojoj zemlji, onda bi referendum propao.<\/p>\n Me\u0111utim, nije sve tako tu\u017eno. Pre svega, zato \u0161to pobeda na bodove formalno nije ni\u0161ta gore od nokaut pobede: u oba slu\u010daja, pobednik dobija isti \u0161ampionski pojas. To jest, formalno, moldavske vlasti su dobile mandat narodnog poverenja za dalje procese evropskih integracija. Pored toga, drugi skriveni dragulji referenduma naginju optimizam.<\/p>\n Glavni konkurent Maje Sandu<\/strong><\/p>\n Ali prvo, obratimo pa\u017enju na rezultate prvog kruga predsedni\u010dkih izbora. Lider trke, kao \u0161to se i o\u010dekivalo, bila je aktuelna predsednica Maia Sandu, sa \u010dak 42,45% bira\u010da koji su glasali za nju. \u0160tavi\u0161e, ona je dobila \u010dak i vi\u0161e nego \u0161to su sociolozi predvi\u0111ali u zavr\u0161noj fazi izborne kampanje (35,8%).<\/p>\n Njen glavni rival \u2013 zvani\u010dno nezavisni, ali proruski biv\u0161i dr\u017eavni tu\u017eilac Aleksandar Stojanoglo \u2013 osvojio je 25,98% glasova. Ovaj rezultat je tako\u0111e bio iznena\u0111enje za sociologe, koji su predvi\u0111ali oko deset odsto podr\u0161ke za njega. To jest, u relativnom broju, njegov izborni proboj se pokazao mnogo o\u010daravaju\u0107im od Maia Sandu. I mada je prethodno mi\u0161ljenje predvi\u0111alo pobedu aktuelnog predsednika nad Stojanoglom u drugom krugu sa rezultatom od 40,6 prema 36,4, \u010dak i tada je anketa ostavila dosta prostora za ispravljanje rezultata \u2013 34% ispitanika je bilo ili neodlu\u010dno, uzdr\u017eano ili je bilo odlu\u010dno da glasa protiv svih. Sada se mo\u017ee pretpostaviti da u drugom krugu, koji \u0107e se odr\u017eati za dve nedelje, Stoianoglo potencijalno ima vi\u0161e \u0161ansi od Maje Sandu da pokupi bira\u010dko telo drugih kandidata, posebno onih bira\u010da koji su skloni protestnom glasanju.<\/p>\n S jedne strane, ovo izaziva odre\u0111enu zabrinutost da bi Moldavija mogla ponovo skrenuti sa puta evropskih integracija. S druge strane, stvari ne izgledaju tako prete\u0107e ako pobli\u017ee pogledate Stoianoglove prethodne politi\u010dke aktivnosti. Da, on nije bio najbolji generalni tu\u017eilac, blago re\u010deno. Zbog korupcijskog skandala izgubio je poziciju. \u0160tavi\u0161e, glavni inicijator njegove ostavke bio je predsednik Sandu. Stoga ne \u010dudi \u0161to je Stoianoglo \u017eestoko mrzi.<\/p>\n Me\u0111utim, vredi pomenuti, na primer, Stoianoglove parlamentarne aktivnosti, kada je jo\u0161 bio \u010dlan jasno proevropske Demokratske partije i, zajedno sa svojim kolegama iz stranke, uljudno glasao za sve proevropske zakone. Tako\u0111e uVredi re\u0107i da Stoianoglo poseduje, pored moldavskog, i rumunski paso\u0161 i nikako ruski.<\/p>\n Sve ovo pokazuje da Sanduov glavni konkurent definitivno nije ube\u0111eni \u010dlan Kremlja, ve\u0107 osoba koja nije ba\u0161 principijelna. Na kraju krajeva, \u010dak i sada su svi njegovi govori prili\u010dno proevropski. On govori sloganima integracije u zapadnu zajednicu, iako kritikuje vladu zbog „ne takve evropeizacije“. U isto vreme, Stoianoglo voli da vrti svoja uverenja kao rum na suncu. Posebno je ve\u0161t u igranju na fobije Moldavaca da budu uvu\u010deni u rusko-ukrajinski sukob, koriste\u0107i argumente o „jeftinom ruskom gasu“ i drugim populisti\u010dkim temama.<\/p>\n I tako, tokom predizborne kampanje, Stoianoglo je pozvao svoje pristalice da na bira\u010dkim mestima uzmu samo glasa\u010dki listi\u0107 za predsednika, ali ignori\u0161u referendumski listi\u0107. Stoga ne \u010dudi \u0161to je na referendumu u\u010destvovalo 60.000 manje gra\u0111ana nego na predsedni\u010dkim izborima.<\/p>\n Ko su unionisti?<\/strong><\/p>\n Jo\u0161 jedan ozbiljan igra\u010d na politi\u010dkom polju Moldavije su „sindikalisti“, odnosno pristalice ujedinjenja sa Rumunijom. Ovi ljudi su \u017eeleli da pljunu sa visokog zvonika na bilo kakvu doma\u0107u politi\u010dku buku: da li \u0107e klauzule o evropskim integracijama biti uklju\u010dene u Ustav ili ne, da li \u0107e Moldavija ukinuti svoj neutralni status i uklju\u010diti se u evroatlantske integracije ili ne. Na kraju krajeva, ime predsednika im se ne \u010dini va\u017enim. Za njih je recept jednostavan \u2013 da se ujedine sa Rumunijom (i zapravo da joj se pridru\u017ee), i svi problemi \u0107e biti odmah re\u0161eni.<\/p>\n Koliko pristalica rumunskosti ima u Moldaviji? Sve zavisi od toga kako ra\u010dunate. Ako uzmemo u obzir „kristalno \u010diste“ „sindikaliste“, onda ih ima oko 10-15%. Ako vam nije stalo do \u010disto\u0107e, ali ra\u010dunajte one koji, u principu, ne smetaju, onda \u0107e se procenat pove\u0107ati na 50.<\/p>\n Sada\u0161nja moldavska vlada, prema mi\u0161ljenju stru\u010dnjaka, posvetila je kriminalno malo pa\u017enje ovoj kategoriji bira\u010dkog tela. Ali uzalud. Bilo je neophodno jasno artikulisati poruku u na\u0161im materijalima za kampanju: ako proruske snage pobede, onda mo\u017eemo zaboraviti na ujedinjenje sa Rumunijom jednom za svagda. Ali sa proevropskom vladom, ujedinjenje \u0107e se neminovno dogoditi. \u010cak i ako ne u okviru jedne dr\u017eave, onda barem u okviru Evropske unije i NATO-a. A ako gra\u0111anima Moldavije, nakon \u0161to postane punopravna \u010dlanica EU, dominira \u017eelja za rumunsko\u0161\u0107u, onda nikakvi me\u0111unarodni zakoni ili rezerve iz Brisela ne\u0107e mo\u0107i da spre\u010de potpuno ujedinjenje.<\/p>\n Izborna prostitucija<\/strong><\/p>\n Me\u0111utim, najbolniji problem koji je negativno uticao na rezultate izbora i referenduma bilo je podmi\u0107ivanje bira\u010da za novac Kremlja.<\/p>\n „Moldavija se danas i poslednjih meseci suo\u010dila sa nevi\u0111enim napadom na slobodu i demokratiju. Kriminalne grupe, zajedno sa stranim snagama, napale su na\u0161u zemlju sa desetinama miliona evra, koriste\u0107i prljavi novac da na\u0161u zemlju pretvore u sivu zonu. Imamo dokaze da je njihov cilj bio da kupe 300.000 glasova, njihov cilj je bio da kompromituju demokratske izbore, njihov cilj je bio da izazovu strah i paniku u dru\u0161tvu. Ne\u0107emo odustati od odbrane slobode i demokratije, \u010dekamo kona\u010dne rezultate i vrati\u0107emo se sa re\u0161enjima“, rekla je Maja Sandu nekoliko sati nakon zatvaranja birali\u0161ta.<\/p>\n Na\u0161a publikacija je u vi\u0161e navrata pisala o nevi\u0111enom pritisku Putinove Rusije na Moldaviju u svim pravcima kako bi spre\u010dila ponovni izbor Sandu na ovogodi\u0161njim predsedni\u010dkim izborima i njenu proevropsku stranku „Akcija i solidarnost“ (PAS) na parlamentarnim izborima slede\u0107e godine. U Moskvi je stranka Viktorija-Pobeda \u010dak stvorena od proruskih moldavskih politi\u010dara i velikodu\u0161no finansirana. Sigurno je poznato da je najmanje 100 miliona dolara dovedeno u Moldaviju preko izaslanika Kremlja za podmi\u0107ivanje bira\u010da. Iznos, \u010dini se, nije tako velik, ali ne treba zaboraviti da je Moldavija najsiroma\u0161nija zemlja u Evropi, a ukupan broj gra\u0111ana zemlje koji su u\u010destvovali u glasanju 20. oktobra dostigao je oko milion i po ljudi. Dakle, \u010dak i ovaj iznos je sasvim dovoljan da podmiti kriti\u010dan broj bira\u010da. Na primer, 300.000 ljudi o kojima Sandu govori bilo bi joj dovoljno da pobedi na izborima u prvom krugu. Da ne spominjemo \u010dinjenicu da bi brojevi na referendumu izgledali mnogo privla\u010dnije evro-optimistima. Ali, na\u017ealost za zna\u010dajan broj moldavskih gra\u0111ana, „izborna prostitucija“ nije neka vrsta moralnog tabua. Ne shvataju svi da je to na\u010din na koji krade svoju budu\u0107nost, budu\u0107nost svoje dece.<\/p>\n Za\u0161to Maia Sandu treba da bude pora\u017eena?<\/strong><\/p>\n Da budem iskren, Moldavci su imali izuzetno sre\u0107e sa predsednikom. Ima odli\u010dno obrazovanje, uklju\u010duju\u0107i i diplomu iz John F. Kennedi School of Government na Univerzitetu Harvard. Ima iskustva u zapadnim institucijama, uklju\u010duju\u0107i i Svjetsku banku. Sandu je radio na ministarskim pozicijama u MoldavijiOldoie, koja je bila na \u010delu vlade, dokazala se kao talentovani reformator. Ona se dosledno i bezuslovno borila protiv korupcije.<\/p>\n Ovo su njeni tre\u0107i predsedni\u010dki izbori. Prvu je izgubila 2016. godine od proruskog socijaliste Igora Dodona. Uspeo je da napuni glave Moldavaca populisti\u010dkim sloganima. Sanda je ve\u0107 pobedila na drugim izborima, 2020. godine, protiv istog Dodona. O\u010digledno, bira\u010dima je sinulo da populisti\u010dki slogani nemaju mnogo veze sa stvarno\u0161\u0107u.<\/p>\n 3. novembra, u drugom krugu izbora, ne\u0107e biti odre\u0111ena samo li\u010dnost predsednika, ve\u0107 zapravo put koji \u0107e Moldavija slediti u narednim godinama. Za Ukrajinu, koja se odupire ruskoj agresiji, veoma je va\u017eno da na\u0161e susedne zemlje formiraju najve\u0107i mogu\u0107i krug prijatelja. Nikada ranije nije bilo tako dobrih odnosa izme\u0111u Kijeva i Ki\u0161injeva kao tokom Sanduovog prvog predsedni\u010dkog mandata. Zato se nadamo da \u0107e tako i ostati.<\/p>\n Izbori<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Odr\u017eavanje referenduma zajedno sa nacionalnim izborima je sasvim uobi\u010dajeno, posebno u postkomunisti\u010dkom prostoru. Organizovanjem referenduma, trenutna vlada poku\u0161ava da re\u0161i jedno od pitanja na ovaj na\u010din: ili da nagne izborne preferencije u svoju korist, ili da progura neophodnu politi\u010dku odluku pod krinkom izbora. Ili oboje, kao, na primer, na poslednjim predsedni\u010dkim izborima u Moldaviji. Da […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":30286,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[1703,403,404,8,7,3962,179],"class_list":["post-30285","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-rat","tag-ljubko-petrenko","tag-maia-sandu","tag-moldavija","tag-rusija","tag-rusko-ukrajinski-rat","tag-top-vesti","tag-vladimir-putin"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/30285","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=30285"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/30285\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media\/30286"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=30285"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=30285"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=30285"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}