Moldavija \u0107e 20. oktobra odlu\u010diti o svojoj proevropskoj budu\u0107nosti. Na predsedni\u010dkim izborima, reizbor Maje Sandu je sasvim siguran. Ruski preferirani kandidat nije registrovan od strane Centralne izborne komisije, a ostali proruski kandidati ostaju podeljeni. Istovremeno, odr\u017ea\u0107e se referendum o uklju\u010divanju integracije u Evropsku uniju u ustav kao strate\u0161ki cilj Moldavije. Njegov verovatni ishod oja\u010dat \u0107e predsednikovu Partiju akcije i solidarnosti (PAS) uo\u010di parlamentarnih izbora slede\u0107e godine.<\/p>\n
Sanduove \u0161anse za reizbor<\/strong><\/p>\n Na kraju svog prvog mandata, Maia Sandu, uprkos formalno ograni\u010denim ovla\u0161\u0107enjima predsedni\u0161tva, zapravo je na \u010delu Partije akcije i solidarnosti (PAS), koja ima ve\u0107inu u parlamentu i kontroli\u0161e kabinet ministara Dorina Receana. Predizborne ankete pokazuju da je ona favorit za predstoje\u0107e izbore \u2013 prema septembarskim anketama, verovatno \u0107e dobiti 25-36% glasova u prvom krugu, ali \u0107e lako pobediti bilo kog kandidata u drugom krugu.<\/p>\n U o\u010dima javnosti, sada\u0161nji predsednik je postao li\u010dni garant realizacije proevropskih te\u017enji Moldavije. Paradoksalno, to je olak\u0161ala ruska invazija na Ukrajinu u februaru 2022. godine. To je promenilo stav ve\u0107ine lidera EU, koji su ranije verovali da, i istina je, prema \u010dlanu KSNUMKS Ugovora o Evropskoj uniji, svaka evropska zemlja mo\u017ee da podnese zahtev za \u010dlanstvo, dok je u isto vreme jasno stavila do znanja da nema nade za takvu perspektivu u doglednoj budu\u0107nosti. Kao rezultat toga, Moldavija je podnela zahtev za \u010dlanstvo u martu, dobila je status kandidata u junu 2022. godine, a u decembru 2023. lideri EU odlu\u010dili su da zapo\u010dnu pregovore. Sanduov imid\u017e i proevropsko raspolo\u017eenje oja\u010dani su posetama lidera Evropske unije Ki\u0161injevu, koje traju od kraja leta, donose\u0107i sa sobom ne samo obe\u0107anja o pristupanju, ve\u0107 i sredstva za podr\u0161ku reformama \u2013 konkretno, 10. oktobra, Ursula fon der Leien najavila je izdvajanje 1,8 milijardi evra investicija za ekonomski rast i javne usluge u Moldaviji.<\/p>\n Sandu i PAS u potpunosti dominiraju prozapadnim segmentom politi\u010dke scene, guraju\u0107i sve ostale grupe na margine. Kao rezultat toga, \u010dak i nezavisni kandidat Andrej Nastase, koji kritikuje aktuelnog predsednika i vladu zbog pogre\u0161nih procena, biv\u0161i lider Platforme dostojanstvo i istina, sa kojom je PAS prethodno formirao izbornu koaliciju, mo\u017ee ra\u010dunati na podr\u0161ku od 0,5-3,5% na izborima. Ion Ceban, popularni gradona\u010delnik Ki\u0161injeva, koji je, iako proevropski politi\u010dar, skepti\u010dan prema Sandu i apeluje na bira\u010dko telo levog centra, posebno ruskog govornog podru\u010dja, nije se usudio da zapo\u010dne kampanju.<\/p>\n Sandu je najavila da \u0107e njen prioritet i dalje biti borba protiv korupcije i pobolj\u0161anje dobrobiti Moldavaca kroz ubrzani ekonomski razvoj i ulaganja u transportnu infrastrukturu, bolnice, \u0161kole i dru\u0161tvene centre. Ona uvjerava da \u0107e do 2030. godine minimalna penzija u Moldaviji biti ekvivalentna 171 euru, minimalna plata 520 eura, a prosek 1300 eura. Predsednik nagla\u0161ava da \u0107e samo \u010dlanstvo u EU osigurati ekonomski razvoj zemlje i garantovati njenu stabilnost i bezbednost. Ovo je odgovor na proruski narativ da \u0107e evropske integracije dovesti do u\u010de\u0161\u0107a Moldavije u ratu sa Rusijom. Sandu, bore\u0107i se protiv propagande i dezinformacija, tako\u0111e se fokusira na rusko govorno podru\u010dje (oko 14%) stanovni\u0161tva Moldavije, daju\u0107i intervjue medijima na ruskom.<\/p>\n Nepremostivi problemi<\/strong><\/p>\n Receanova vlada ka\u017ee da je njen cilj \u010dlanstvo u EU do 2030. godine, iako je \u010dak i mnogo bolje pripremljenoj Poljskoj trebalo pet godina da odr\u017ei pregovore o pristupanju. U me\u0111uvremenu, reforme u Moldaviji napreduju sporije nego \u0161to javnost o\u010dekuje. Strukturna slabost institucija ostaje problem, a neka ministarstva jedva zapo\u0161ljavaju nekoliko desetina ljudi. Niske plate pove\u0107avaju ranjivost na korupciju i obeshrabruju profesionalce da rade u javnom sektoru. Poseban izazov je reforma pravosudnog sistema, koji se suo\u010dava sa otporom pravosudne i tu\u017eila\u010dke zajednice, \u0161to je klju\u010dni uslov za efikasnu borbu protiv korupcije. Nedostatak zapanjuju\u0107eg uspeha u borbi protiv korupcije i oligarhijskog sistema je glavni predmet Sanduove kritike u trenutnoj kampanji.<\/p>\n Situaciju pogor\u0161ava neefikasnost ekonomije: BDP u 2024. godini dosti\u0107i \u0107e samo 94,8% nivoa iz 1991. godine, poslednje godine postojanja SSSR-a, a stanovni\u0161tvo se od tada smanjilo za tre\u0107inu. Poku\u0161aji PAS-a da o\u017eivi ekonomiju, \u0161to bi doprinelo rastu blagostanja, paralizovani su ruskim akcijama. Sa po\u010detkom grejne sezone 2021. godine, Moskva je jednostrano prekinula isporuku gasa Moldaviji, \u0161to je izazvalo energetsku krizu i socijalne nemire. Dalji izazovi za ekonomiju izazvani su ruskom invazijom na Ukrajinu. PAS je iza\u0161ao iz ovoga sa malo krvi pa \u010dak i oja\u010dao otpornost zemlje na ruski uticaj. Me\u0111utim, to je uticalo na nov\u010danike gra\u0111ana: realne plate porasle su za samo 0,2% izme\u0111u 2021. i 2023. godine.<\/p>\n Referendum o pridru\u017eivanju EU<\/strong><\/p>\n Paralelno sa predsedni\u010dkim izborima odr\u017ea\u0107e se referendum, koji je Sandu najavio jo\u0161 u decembru 2023. godine. Na javnosti \u0107e biti da odlu\u010di da li \u0107e uklju\u010diti „evropski identitet nacije“ u preambulu ustava, integraciju sa Evropskom unijom kao prioritetni cilj Moldavije i dodavanje poglavlja koje defini\u0161e proceduru usvajanja ugovora o pristupanju EU. Prema Sandu, to ne bi trebalo da bude samo izraz te\u017enji naroda, ve\u0107 i stvarna garancija odr\u017eavanja proevropskog kursa zemlje, \u010dak i ako proruske stranke do\u0111u na vlast.<\/p>\n U stvari, proevropski rezultat referenduma trebalo bi da poslu\u017ei kao argument vlastima u pregovorima sa Zapadom, od \u010dije podr\u0161ke zavisi ne samo tok reformi, ve\u0107 i odr\u017eivost moldavske ekonomije. Tako\u0111e \u0107e poslu\u017eiti za mobilizaciju bira\u010dkog tela uo\u010di parlamentarnih izbora u leto 2025. godine, jer, prema trenutnim anketama, iako ih PAS osvoji kao najve\u0107a stranka, vi\u0161e ne\u0107e dobiti nezavisnu ve\u0107inu i mo\u017ee ustupiti vlast proruskim grupama. Nijedna ustavna odredba ne\u0107e garantovati istinski proevropski kurs i reforme u takvoj situaciji. To su jasno pokazale vlade koje su formirali Partija komunista i predsednik Vladimir Voronin 2001-2009, Savez za evropske integracije 2009-2016 i, kona\u010dno, oligarh Vlad Plahotniuc 2016-2019. Svi oni, skrivaju\u0107i se iza praznih floskula, izjavili su svoju \u017eelju da se pribli\u017ee EU, ali u stvari su prisvojili dr\u017eavu i oja\u010dali oligarhijski i korumpirani sistem.<\/p>\n Moldavske agencije za ispitivanje javnog mnijenja fokusirane na predsedni\u010dke izbore obi\u010dno \u010dak i ne postavljaju pitanje referenduma. Kao izuzetak, iData je to u\u010dinio sredinom septembra. Prema istra\u017eivanju, 46% gra\u0111ana bi podr\u017ealo amandmane na Ustav, a 39% bi se protivilo. Pored Sandua i PAS-a, kampanji za proevropski izbor pridru\u017eile su se i male stranke. Jedina velika grupa je vanparlamentarni Nacionalni alternativni pokret (RNK) gradona\u010delnika Ki\u0161injeva Iona Cebana. On apeluje na bira\u010dko telo levog centra, koje je skepti\u010dno prema Sandu, kao i na bira\u010dko telo koje govori ruski, nadaju\u0107i se da \u0107e mu to pomo\u0107i da oja\u010da stranku i prevazi\u0111e barijeru od 5 odsto na izborima slede\u0107e godine. To bi omogu\u0107ilo RNK da postane jedina grupacija sa kojom bi PAS mogao da razmotri formiranje koalicije ako \u017eeli da ostane u vladi.<\/p>\n Oklijevaju\u0107i izme\u0111u poziva na bojkot i glasanja protiv ustavnih promena, proruski protivnici evropskih integracija poja\u010dali su svoju kampanju dezinformisanja. Oni tvrde da Moldavija mo\u017ee uspostaviti prijateljske odnose sa Rusijom i dobiti pristup svojim tr\u017ei\u0161tima i jeftinom gasu. Istovremeno, optu\u017euju vladu, Sandu i PAS, uz podr\u0161ku Evropske unije, da su dozvolili invaziju LGBT+ zajednica na zemlju, Rumuniju i rat sa Rusijom. Moldavska pravoslavna crkva, koja je podre\u0111ena Moskovskoj patrijar\u0161iji i kojoj pripada ve\u0107ina Moldavaca, tako\u0111e igra ulogu u ovom narativu. Njeni sve\u0161tenici upozoravaju da \u0107e Sandu odvesti zemlju u moralnu korupciju i, po uzoru na Ukrajinu, poku\u0161ati da demontira pravoslavne crkvene strukture.<\/p>\n Proruski, ali podeljeni<\/strong><\/p>\n Iako je proruska opozicija jaka, nije uspela da se ujedini i nominovala nekoliko kandidata. To je zbog ne samo ambicija i dugogodi\u0161njih neprijateljstava, ve\u0107 i zbog nedostatka nedvosmislene podr\u0161ke ovom ili onom kandidatu iz Moskve. Mo\u017eda je ovakav stav rezultat o\u010dekivanja da niko nema \u0161anse u konkurenciji sa Sanduom, tako da nema smisla tro\u0161iti energiju i resurse i, \u0161tavi\u0161e, rizikovati sramni poraz. Rusija mo\u017ee da posmatra ove izbore kao test razli\u010ditih strategija, uklju\u010duju\u0107i i upotrebu proruskog narativa razli\u010ditog stepena intenziteta od strane kandidata. Naravno, to ne zna\u010di da Moskva samo gleda. Ona nastavlja da seje propagandu i dezinformacije preko portparolke Ministarstva spoljnih poslova Marije Zaharove, sitnih \u0161pijuna i internet trolova. Moldavske slu\u017ebe blokiraju sve vi\u0161e i vi\u0161e veb stranica, ali ovo je i dalje borba protiv vetrenja\u010da.<\/p>\n Vasilu Bolei, koji je mogao postati glavni favorit Rusije, nije bilo dozvoljeno da u\u010destvuje na izborima. Moldavska Centralna izborna komisija odbila je da registruje njegov izborni blok Pobeda, optu\u017euju\u0107i ga za finansijske nepravilnosti i formalne gre\u0161ke. Bolea je i dalje poku\u0161avao da zaobi\u0111e zakon i kandiduje se kao nezavisni kandidat, iako je pripadao stranci Preporod (Renastere), koja je, zajedno sa strankom Shor (zabranjenom u Moldaviji) i Alternativnim i spasila\u010dkim snagama Moldavije, deo bloka. Njegovo stvaranje, kao i nominacija Bolee, bilo je deo politi\u010dkog pozori\u0161ta re\u017eiranog iz Moskvei Ilan Shor, koji se suo\u010dava sa 15-godi\u0161njom zatvorskom kaznom u svojoj domovini zbog organizovanja skandala koji je uklju\u010divao milijarde dolara kra\u0111e iz moldavskog bankarskog sistema u 2014. godini. Shor je sada glavni dobavlja\u010d ruske propagande i dezinformacija u Moldaviji, koriste\u0107i elektronske medije u tu svrhu. Prema moldavskim slu\u017ebama, on je stvorio mre\u017eu kurira koji donose novac iz Rusije kako bi ilegalno finansirali njegovu stranku i masovno kupili glasove na predstoje\u0107im izborima. Najavio je da \u0107e uo\u010di izbora obavestiti ljude putem Telegram glasnika za koga da glasaju. Prema policiji, u septembru je podmitio oko 130 hiljada gra\u0111ana u iznosu od 15 miliona dolara.<\/p>\n Pretpostavlja se da \u0107e glavni konkurent (10-12% podr\u0161ke) biti zvani\u010dno nezavisni, ali podr\u017eani od strane Socijalisti\u010dke partije, Alekandr Stoianoglo. Ovo je biv\u0161i generalni tu\u017eilac koji je otpu\u0161ten tokom Sanduove ere pod optu\u017ebama za nezakonito boga\u0107enje, korupciju i zloupotrebu mo\u0107i, koje jo\u0161 nisu dokazane. On poziva na povratak „istinskoj pravdi“ i statusu nesvrstanih u zemlji. \u0160to se ti\u010de evropskog pitanja, on izbegava jasan odgovor i, s jedne strane, zagovara pridru\u017eivanje EU, a s druge strane daje apsurdne argumente protiv toga. Prema socijalistima, on je nestrana\u010dki profesionalac i „narodni kandidat“ koji mo\u017ee okupiti opoziciju oko sebe i mo\u0107i \u0107e da se takmi\u010di sa Sanduom. Njegova nominacija je najverovatnije inicijativa biv\u0161eg predsednika Igora Dodona, koji bi bio prirodni kandidat za ve\u0107inu proruskog bira\u010dkog tela, ali se pla\u0161io gubitka i mogu\u0107eg prenosa podr\u0161ke Moskvi na \u0160ora. \u010cak je i Komunisti\u010dka partija, koja formira jedinstveni blok u parlamentu sa socijalistima, odbila da podr\u017ei Stojanogla i nominovala biv\u0161eg premijera Vasilea Tarleva (2-6% u anketama), koji obe\u0107ava da \u0107e reindustrijalizovati Moldaviju i odr\u017eavati paralelne odnose sa EU, Rusijom i Kinom.<\/p>\n Ulazak Stoianogla u drugi krug izbora nije siguran. Renato Usatii tako\u0111e ima uporedive \u0161anse sa 6-13% podr\u0161ke. On je populisti\u010dki lider vanparlamentarne Na\u0161e stranke i biv\u0161i gradona\u010delnik grada Baltija (svaki put je podneo ostavku usred svog mandata), popularan posebno na severu zemlje i u umereno proruskim krugovima. Sam Usatii ostaje nepomirljivi neprijatelj Dodona. Na predsedni\u010dkim izborima 2020. godine bio je tre\u0107i (sa 17% glasova) i pozvao na glasanje protiv Dodona u drugom krugu, \u0161to je doprinelo Sanduovoj pobedi. Sada obe\u0107ava bira\u010dima da \u0107e ujediniti Moldavce uprkos politi\u010dkim razlikama, a nacionalni razvoj naziva svojim jedinim ciljem.<\/p>\n Sekundarni kandidati koji su naklonjeni Rusiji uklju\u010duju biv\u0161u guvernerku tradicionalno proruske autonomne Gagauzije, Irinu Vlag, koja zagonetno izjavljuje da \u0107e se fokusirati na probleme obi\u010dnih ljudi, mira i prosperiteta (mo\u017ee ra\u010dunati na 2-6% glasova), i biv\u0161eg socijalisti\u010dkog premijera, Ion Chicua, koji ima 2-4% podr\u0161ke. Njegov glavni zahtev je da se pove\u0107aju socijalne beneficije i obnove efikasne dr\u017eavne institucije.<\/p>\n Dijaspora odlu\u010duje o svemu<\/strong><\/p>\n Verovatno je da \u0107e rezultati Sandua i proevropskog referenduma biti mnogo bolji nego \u0161to pokazuju ankete. Svi moldavski statisti\u010dki instituti pate od strukturnog problema, a to je da ne mogu da do\u0111u do dijaspore, \u0161to iskrivljuje predizborne ankete. U me\u0111uvremenu, dijaspora broji vi\u0161e od milion ljudi koji \u017eive u Italiji, Francuskoj, Nema\u010dkoj, \u0160paniji i Rumuniji, kao i u Velikoj Britaniji, i samo u maloj meri u Rusiji, u pore\u0111enju sa 2,4 miliona Moldavaca koji \u017eive u samoj Moldaviji (isklju\u010duju\u0107i Pridnjestrovlje). Dijaspora ostaje jasno prozapadna: u drugom krugu predsedni\u010dkih izbora 2020. godine obezbedila je 15,5% glasova, od kojih je 93% podr\u017ealo Sandu. Na ovogodi\u0161njem glasanju bi\u0107e otvoreno 60 bira\u010dkih mesta, posebno u Italiji, 26 u Nema\u010dkoj, 20 u Francuskoj, 17 u Velikoj Britaniji, 16 u Rumuniji, 10 u Irskoj i samo dva u Rusiji (prvobitno je bilo planirano pet, ali Ministarstvo spoljnih poslova Moldavije nije moglo da stvori takav broj komisija).<\/p>\n Predsedni\u010dki izbori i ustavni referendum verovatno \u0107e se zavr\u0161iti jasnom pobedom proevropskog izbora. To \u0107e u velikoj meri olak\u0161ati moldavska dijaspora, koja je ve\u0107 naselila svoj \u017eivot u zemljama EU i uglavnom se nikada ne\u0107e trajno vratiti u Moldaviju. Kada se pra\u0161ina slegne nakon kampanje, moldavske vlasti i obi\u010dni gra\u0111ani ima\u0107e svakodnevni, te\u017eak, neimpresivan posao da obnove svoju dr\u017eavu. Njegovi rezultati \u0107e odrediti napredak Moldavije u pregovorima i njeno potencijalno pristupanje EU.<\/p>\n Prevedeno sa poljskog<\/em><\/p>\n Tekst je objavljen u okviru projekta saradnje izme\u0111u nas i poljskog \u010dasopisa Nowa Europa Wschodnia<\/a>.<\/em><\/p>\n