Da li se se\u0107ate \u010duvenog mar\u0161a pukovnika Julije Mam\u010dura 4. marta 2014. godine na vojnom aerodromu u Belbeku? Komandant 204. sevastopoljske takti\u010dke vazduhoplovne brigade vodio je svoje nenaoru\u017eane podre\u0111ene pod plavom i \u017eutom zastavom i pevanjem dr\u017eavne himne na te\u0161ko naoru\u017eane „zelene ljude“ koji su blokirali pistu. „Mali ljudi“ su otvorili vatru u vazduhu, ali to nije upla\u0161ilo hrabre ukrajinske avijati\u010dare. Ono \u0161to je dalo hrabrost na\u0161im vojnicima postalo je jasno iz njihovih prvih fraza ba\u010denih prema neprijatelju: „Amerika je sa nama, ceo svet je sa nama!“<\/p>\n
Na primer, ukrajinska vojska na Krimu, koja nije izdala svoju zakletvu, imala je nadu u „svemo\u0107nu Ameriku“ koja nam ne\u0107e dozvoliti da se uvredimo i koja \u0107e staviti arogantnu Rusiju na njeno mesto. Da budem iskren, a tada sam bio prili\u010dno siguran, Va\u0161ington ne\u0107e dozvoliti Moskvi da okupira, a kamoli da anektira Krim. Na kraju krajeva, bili smo za\u0161ti\u0107eni Budimpe\u0161tanskim memorandumom. Predvi\u0111am da su se nakon \u010ditanja poslednje re\u010denice mnogi \u010ditaoci nehotice skepti\u010dno osmehnuli na licu.<\/p>\n
Ali ne, jasno je da sam memorandum kao dokument nije imao ni najmanju pravnu snagu, nije ni na koji na\u010din za\u0161titio Ukrajinu, nije prisilio zemlje potpisnice (a pre svega Sjedinjene Dr\u017eave) da nam po\u017eure u pomo\u0107 u slu\u010daju spoljne agresije. Me\u0111utim, ne zaboravimo da je memorandum potpisan u procesu prenosa \u010ditavog nuklearnog arsenala Ukrajine, pa \u010dak i napu\u0161tanja nuklearnog statusa. Na osnovu ove okolnosti, na primer, zaklju\u010dio sam na slede\u0107i na\u010din. Ukrajina je postala prva dr\u017eava koja se dobrovoljno odrekla postoje\u0107eg nuklearnog oru\u017eja. Veoma zavisi od \u010dlanova nuklearnog kluba da \u0161to manje zemalja ima atomsko oru\u017eje na raspolaganju. Zato \u0107e u\u010diniti sve da ubede ostatak sveta: ni u kom slu\u010daju ne stvarajte atomsko oru\u017eje, ako ste ih ve\u0107 stvorili, mo\u017eete nam ih bezbedno predati, ne\u0107ete postati manje za\u0161ti\u0107eni od toga, mi \u0107emo delovati kao garanti va\u0161e bezbednosti i u slu\u010daju napada na vas, mi \u0107emo vas za\u0161tititi svim na\u0161im snagama i sredstvima.<\/p>\n
To je apsolutno logi\u010dno, bio sam ube\u0111en pre deset godina. Na kraju krajeva, ako Rusija poku\u0161a da okupira Krim, a Sjedinjene Dr\u017eave ne u\u010dine sve napore, sve do direktne vojne konfrontacije, da spre\u010de da se to dogodi, koja bi onda budala \u017eelela da se odrekne svog nuklearnog arsenala u budu\u0107nosti? To zna\u010di da \u010ditava globalna politika ne\u0161irenja nuklearnog oru\u017eja, \u010diji je cilj spre\u010davanje sticanja nuklearnog statusa od strane dr\u017eava koje ga nisu imale prije 1967. godine, leti ispod repa.<\/p>\n
Me\u0111utim, Sjedinjene Dr\u017eave, pod vo\u0111stvom predsednika Baraka Obame, nisu bile voljne da interveni\u0161u o\u0161trije nego diplomatski. Krim je okupiran i anektiran, tako da je globalna politika ne\u0161irenja nuklearnog oru\u017eja oti\u0161la niz kanalizaciju. Tako \u017eivimo sa tim.<\/p>\n
Ali kuda idem sa ovim? Naravno, na „Plan pobede“ Volodimira Zelenskog. Sla\u017eem se sa onima koji tvrde da „Plan“ zapravo nije bilo kakav plan. Samo na Zapadu, ili bolje re\u010deno u Va\u0161ingtonu, ta\u010dnije na Kapitol Hilu, ve\u0107 u republikanskoj frakciji Predstavni\u010dkog doma Kongresa, a jo\u0161 ta\u010dnije u grupi koju kontroli\u0161e Donald Tramp MAGA <\/em>zatra\u017eio je da Kijev predstavlja „Plan pobede“. Zato su u Bankovoj ulici odlu\u010dili da ka\u017eu: „Plan“ je „Plan“.<\/p>\n Prva ta\u010dka plana je geopoliti\u010dka, druga i tre\u0107a su vojne, \u010detvrta je ekonomska, a peta je posve\u0107ena bezbednosti. Prva ta\u010dka plana je pristupanje Ukrajine NATO-u, prema Zelenskom, predvi\u0111a da nas u bliskoj budu\u0107nosti pozove u Severnoatlantski savez.<\/p>\n Druga ta\u010dka, o\u010digledno, predvi\u0111a pomo\u0107 partnera u posadi rezervnih brigada za Oru\u017eane snage Ukrajine i uklanjanje ograni\u010denja na udare zapadnim oru\u017ejem dugog dometa na vojne objekte duboko u Rusiji, kao i obezbe\u0111ivanje Ukrajini odgovaraju\u0107im sredstvima za uni\u0161tenje. Tako\u0111e, druga ta\u010dka predvi\u0111a anga\u017eovanje zapadnih partnera u zajedni\u010dkom obaranju ruskih bespilotnih letelica i raketa. Pored toga, nastavak operacija Oru\u017eanih snaga Ukrajine u velikom broju regiona Rusije „da oja\u010da ukrajinske polo\u017eaje i uni\u0161ti ofanzivni potencijal neprijatelja“.<\/p>\n Kao tre\u0107a ta\u010dka, Zelenski predla\u017ee da se na njegovoj teritoriji rasporedi „sveobuhvatan nenuklearni strate\u0161ki paket odvra\u0107anja koji \u0107e biti dovoljan da za\u0161titi zemlju od bilo kakve vojne pretnje iz Rusije“.<\/p>\n Kao \u010detvrta ta\u010dka, Ukrajina predla\u017ee strate\u0161kim partnerima da zaklju\u010de poseban sporazum o „zajedni\u010dkoj za\u0161titi kriti\u010dnih resursa dostupnih u zemlji, zajedni\u010dkom ulaganju i kori\u0161\u0107enju odgovaraju\u0107eg ekonomskog potencijala“. Govorimo o prirodnim resursima i kriti\u010dnim metalima, uklju\u010duju\u0107i uranijum, titanijum, litijum, grafit i druge strate\u0161ki vredne resurse.<\/p>\n I na kraju, peta, bezbednosna ta\u010dka je dizajnirana za posleratni period i predvi\u0111a zamenu pojedina\u010dnih vojnih kontingenata ameri\u010dkih oru\u017eanih snaga stacioniranih u Evropi ako se partneri slo\u017ee.OPI, ukrajinske jedinice koje imaju realno iskustvo savremenog ratovanja, upotreba zapadnog oru\u017eja i saradnja sa vojskom NATO-a. „Ovo ukrajinsko iskustvo treba iskoristiti za ja\u010danje odbrane \u010ditave Alijanse i garantovanje bezbednosti u Evropi“, zaklju\u010dio je Zelenski.<\/p>\n Kako se situacija pre deset godina razlikuje od sada\u0161nje? S jedne strane, mi, nakon \u0161to smo nau\u010dili iz gorkog iskustva, ve\u0107 znamo da se ne isplati u potpunosti oslanjati na pomo\u0107 Zapada uop\u0161te, a posebno Sjedinjenih Dr\u017eava. S druge strane, Zapad uop\u0161te, a posebno Sjedinjene Dr\u017eave, tako\u0111e su shvatili jednostavnu istinu da je efikasnije i jeftinije pomo\u0107i Ukrajini na vreme, umesto da poku\u0161avamo, dr\u017ee\u0107i se za glavu, da ispravimo situaciju, da povratimo ve\u0107 izgubljene pozicije. Da, pre dve godine, zaista smo se nadali da „civilizovani svet“ ne\u0107e dozvoliti agresorskoj zemlji da anektira teritoriju strane evropske dr\u017eave, jer bi tada bezbednosna arhitektura, tako marljivo izgra\u0111ena u posleratnom periodu, bila uni\u0161tena. Sada smo ve\u0107 shvatili da Zapad ne\u0107e dozvoliti de jure aneksiju, a de facto to mo\u017ee i dozvoliti. A jedina za\u0161tita za Ukrajince je da sami spre\u010de okupaciju svojih teritorija, a ako su to ve\u0107 dozvolili, onda poku\u0161aju da je deokupiraju.<\/p>\n Stoga, uz zdravi skepticizam prema „planu Zelenskog“, postoji i oprezni optimizam u pogledu mogu\u0107nosti njegove implementacije. Iako, kao \u0161to je ve\u0107 pomenuto, ovo nije plan, ve\u0107 neka vrsta „jaha\u010da Zelenskog“, on je, kao uspe\u0161an glumac u pro\u0161losti, navikao da pravi takve liste svojih \u017eelja. Iako treba napomenuti da „Plan pobede“ ima i tri tajne aplikacije, \u010diji nam sadr\u017eaj nije poznat. Verovatno je da su oni ti koji pretvaraju „jaha\u010da“ u „plan“.<\/p>\n Me\u0111utim, poku\u0161ajmo da procenimo ve\u0107 poznati otvoreni deo dokumenta. Pre svega, pridru\u017eivanje NATO-u. Poenta je pomalo \u010dudna, jer se ne ti\u010de napora Ukrajine i Ukrajinaca, ve\u0107 u potpunosti zavisi od dobre volje zemalja \u010dlanica zapadnog odbrambenog bloka, ali ve\u0107 smo se slo\u017eili da je naziv „plan“ sasvim uslovan. U \u010demu je problem sa ovom ta\u010dkom? \u010cinjenica da su lideri nekih od zemalja NATO-a ve\u0107 izrazili kategori\u010dko neslaganje sa \u010dlanstvom Ukrajine, pre svega premijeri Ma\u0111arske i Slova\u010dke \u2013 Viktor Orban i Robert Fico. Na kraju krajeva, mnogi drugi zapadni lideri (uklju\u010duju\u0107i Joea Bidena) govorili su o mogu\u0107nosti prijema Ukrajine u Alijansu tek nakon zavr\u0161etka rata, ili barem neprijateljstava. Iako, ako je pitanje da li je bolesno i umorno za sve, iscrpljuju\u0107i rat, ili \u010dlanstvo Ukrajine radi mira, onda \u0107e se mo\u017eda situacija pokrenuti.<\/p>\n Druga ta\u010dka izgleda malo realnije da se ispuni. Opet, to uglavnom zavisi od dobre volje Zapada. Ako Oru\u017eane snage Ukrajine dobiju priliku da pogode ruske vojne aerodrome, skladi\u0161ta municije, \u0161tab itd., Tada se situacija na frontu mo\u017ee radikalno promeniti u na\u0161u korist. Ali kako da nateramo zapadne donosioce odluka da prestanu da crtaju crvene linije u svojim glavama koje se navodno ne mogu pre\u0107i kako ne bi izlo\u017eili svet nuklearnoj apokalipsi? To je glavni problem koji mora da re\u0161i na\u0161e vojno i politi\u010dko rukovodstvo. Jer do sada, \u010dak ni ofanziva Kurska nije ubedila zapadne partnere da je mogu\u0107e, bez straha od nuklearnog odgovora, naneti najbolnije udarce Rusiji. I sa sigurno\u0161\u0107u mo\u017eemo re\u0107i da do 5. novembra, odnosno pre predsedni\u010dkih izbora u Sjedinjenim Dr\u017eavama, ne\u0107e biti donesene ozbiljne odluke po ovom pitanju.<\/p>\n Tre\u0107a ta\u010dka u vezi sa „strate\u0161kim paketom odvra\u0107anja“ tako\u0111e u potpunosti zavisi od zapadnih partnera. Ukrajina, sa svoje strane, mo\u017ee u\u010diniti samo jedno: izbrisati iz Ustava klauzulu koja zabranjuje raspore\u0111ivanje stranih vojnih baza na njenoj teritoriji.<\/p>\n \u010cetvrta ta\u010dka, s jedne strane, mo\u017ee biti od interesa za Zapad u zajedni\u010dkom razvoju ukrajinskih minerala. S druge strane, o ne\u010demu sli\u010dnom mo\u017eemo govoriti tek nakon rje\u0161avanja paketa svih ostalih problema, garantuju\u0107i sigurnost na mjestima rudarstva. Jer bez obzira koliko su bogati na\u0161i rudnici, niko ne\u0107e biti zainteresovan za njih ako im preti rusko oru\u017eje.<\/p>\n U tom kontekstu, podse\u0107a se da su \u010dak i pre izbijanja rusko-ukrajinskog rata, po\u010detkom 2010-ih (to jest, tokom predsedavanja Viktora Janukovi\u010da), ameri\u010dke i britanske energetske kompanije Chevron i Shell poku\u0161ale da dobiju ugovore za proizvodnju gasa iz \u0161kriljaca u Ukrajini. Kompanije su bile spremne da ulo\u017ee milijarde dolara u ovo. Me\u0111utim, suo\u010dili su se sa sna\u017enim politi\u010dkim otporom, pre svega, od opozicionih politi\u010dkih snaga. U to vreme, stranka Svoboda se opirala dolasku Amerikanaca i Britanaca na ukrajinsko tlo. Na kraju, potencijalni investitori su se umorili od ovih politi\u010dkih igara.<\/p>\n I to je daleko od jedinog slu\u010daja kako su na\u0161i birokrati i politi\u010dari za\u0161ili zapadne investitore. I to se dogodilo ne samo za vreme predsedavanja Janukovi\u010da. Zamislite na trenutak da \u0107e svi oni dobiti „zeleno svetlo“ da osnuju svoja preduze\u0107a ovde. To nije toliko nas sada, skOni bi zahtevali da njihove vlade podr\u017ee Ukrajinu svom snagom i sredstvima.<\/p>\n I poslednja, peta ta\u010dka. Ovo je opet „mamac“ za Zapad, kao i ta\u010dka \u010detiri. I opet, implementacija je mogu\u0107a tek nakon zavr\u0161etka neprijateljstava.<\/p>\n Generalno, „Plan pobede“ je, kako stru\u010dnjaci s pravom tvrde, pre svega, PR kampanja (\u010dak i neka vrsta ne\u017enog PSYOP-a) \u010diji je cilj spre\u010davanje zapadne pomo\u0107i Ukrajini. Ali \u0161ta mo\u017eemo da uradimo, \u010dak ni za pobedu, ve\u0107 za opstanak, pre svega moramo da doka\u017eemo na\u0161im partnerima svu opasnost koju predstavlja pobeda Rusije. \u010cak ni pobeda, ali njen uspeh je manje-vi\u0161e primetan. I ovde ne govorimo samo o uni\u0161tenju globalne bezbednosne arhitekture, ve\u0107 i o opasnosti od potpunog haosa u me\u0111unarodnim odnosima, odsustvu bilo kakvih pravila i konvencija. To jest, sve na \u010demu se zasnivao civilizovani svet.<\/p>\n Vojna pomo\u0107 Ukrajini<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Da li se se\u0107ate \u010duvenog mar\u0161a pukovnika Julije Mam\u010dura 4. marta 2014. godine na vojnom aerodromu u Belbeku? Komandant 204. sevastopoljske takti\u010dke vazduhoplovne brigade vodio je svoje nenaoru\u017eane podre\u0111ene pod plavom i \u017eutom zastavom i pevanjem dr\u017eavne himne na te\u0161ko naoru\u017eane „zelene ljude“ koji su blokirali pistu. „Mali ljudi“ su otvorili vatru u vazduhu, ali […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":30080,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[330,1703,396,7,1680,3962,3984],"class_list":["post-30079","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-rat","tag-dzozef-bajden","tag-ljubko-petrenko","tag-nato","tag-rusko-ukrajinski-rat","tag-sankcije-protiv-rusije","tag-top-vesti","tag-volodimir-zelenski"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/30079","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=30079"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/30079\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media\/30080"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=30079"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=30079"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=30079"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}