Postoje dani u istoriji o kojima se govori: oni su podelili \u017eivot na „pre“ i „posle“. Za Sjedinjene Ameri\u010dke Dr\u017eave, to je 11. septembar 2001. godine. Za Ukrajinu, naravno, 24. februara 2022. godine. Za Izrael, sa svim ratovima i teroristi\u010dkim napadima koje je ova mala bliskoisto\u010dna zemlja do\u017eivela za manje od osam decenija svog postojanja, to je 7. oktobar 2023. godine.<\/p>\n
Za mnoge, u Izraelu i \u0161ire, \u017eivot je zaista bio podeljen na pre i posle napada Hamasa. Ali postoji jo\u0161 jedan aspekt u pri\u010di od 7. oktobra koji treba ne samo da se pamti, ve\u0107 i stalno podse\u0107a. Tog dana, svet, na\u0161 moderni zapadni svet, bio je podeljen.<\/p>\n
Za Ukrajince to nije lako razumjeti, jer u na\u0161em slu\u010daju, u slu\u010daju invazije drugog azijskog agresora, Ruske Federacije, zapadni svijet je brzo do\u0161ao do odre\u0111enog konsenzusa. Ne samo, naravno, se\u0107ate se re\u010di ukrajinskog diplomate Andrija Melnika, kako se deo nema\u010dke politi\u010dke elite u prvim satima rusko-ukrajinskog rata ve\u0107 pripremao da prizna novu „vladu“ Ukrajine, koju kontroli\u0161e Moskva. Ali hrabrost odbrambenih snaga Ukrajine i obave\u0161tajna slu\u017eba tada\u0161nje komande Oru\u017eanih snaga Ukrajine uklonili su ovaj izbor sa dnevnog reda.<\/p>\n
Civilizovani svet je tada stao na stranu Ukrajine. \u010cak su i otvoreno proruske politi\u010dke snage bile prisiljene da to uzmu u obzir. Podsetimo se izjava de fakto liderke krajnje desni\u010darskog Nacionalnog skupa, Marine Le Pen, pre izbora 2024. godine u Francuskoj. Izrazila je podr\u0161ku Ukrajini jer se bojala da \u0107e izazvati optu\u017ebe svojih protivnika da zauzimaju stav koji bi samo na\u0161tetio \u0161ansama njene stranke na dan izbora. Ako postoje bilo kakvi antiukrajinski trikovi koje izvode parlamentarne snage u Evropi, to su samo demar\u0161evi poput onih koje koriste nema\u010dki desni\u010darski (Alternativa za Nema\u010dku) ili levi\u010darski (Alijansa Sarah Vagenknecht) radikali, koji ne glasaju za proukrajinske rezolucije. Nije isplativo otvoreno se suprotstavljati Ukrajini. To je skuplje za sebe.<\/p>\n
Sa Izraelom je situacija druga\u010dija. Zapadna, posebno evropska, dru\u0161tva imaju dugu, moglo bi se re\u0107i \u2013 stabilnu tradiciju levi\u010darskih, antiizraelskih akcija. Pored toga, koliko god da je neprijatno za Evropljane da priznaju, jo\u0161 jedna tradicija antisemitizma je mnogo du\u017ea, mnogo vi\u0161e ukorijenjena u kolektivnoj podsvesti. Naravno, nakon holokausta, nakon Drugog svjetskog rata i otkrivanja onoga \u0161to se doga\u0111alo u brojnim getima i koncentracionim logorima Tre\u0107eg Rajha, antisemitizam je za odre\u0111eno vrijeme (sa stanovi\u0161ta ljudskog \u017eivota, prili\u010dno dugo, usput) postao pravi tabu u civilizovanom svijetu. Ali istorija civilizacije je du\u017ea od bilo kog \u017eivota.<\/p>\n
I ve\u0107 na Ameri\u010dkom univerzitetu Kolumbija, studenti ne samo da govore u prilog Palestini (ne shvataju\u0107i \u0161ta je Palestina, kakvu ulogu Hamas tamo igra, \u0161to je, u stvari, \u010ditav Pojas Gaze, dr\u017ee\u0107i uslovno mirno stanovni\u0161tvo tog dela Palestinske uprave kao taoce, ba\u0161 kao \u0161to drugi teroristi \u2013 Hezbolah \u2013 dr\u017ee celu zemlju, Liban, kao taoca), ve\u0107 „visoko cene“ jo\u0161 jedan teroristi\u010dki \u010din. koji se dogodio pre neki dan u Tel Avivu. A u Frankfurtu, u Nema\u010dkoj, sud dozvoljava propalestinski skup 7. oktobra \u2013 kao da ne razume o \u010demu \u0107e se raditi u ovoj akciji, planiranoj posebno za godi\u0161njicu Hamasove invazije na Izrael.<\/p>\n
Dok je u slu\u010daju Ukrajine, zapadni svet u celini ostao monolitan, izraelski rat sa Hamasom ga je podelio skoro na pola. A posledice ovog uticaja na demokratski deo planete Zemlje bi\u0107e mnogo opipljivije od rusko-ukrajinskog rata. Setimo se barem Nema\u010dke. Glavni problem Berlina nakon invazije ruskih trupa na teritoriju Ukrajine bio je prakti\u010dni problem \u2013 kako i \u010dime zameniti ruski gas. Tada su neki ukrajinski analiti\u010dari predvi\u0111ali gotovo jo\u0161 jedan trijumf Putina, koji je ponovo „nadigrao sve“ sa zahtevom da se gas plati u rubljima. Ali \u0161ta vidimo od sada? \u010cinjenica da je Nema\u010dka uspe\u0161no zamenila ruski gas norve\u0161kim gasom i ne samo, i ako iko sedi na gasnoj igli Kremlja, to su otvoreno proruski podanici Evropske unije \u2013 Ma\u0111arske (sve dok gnev naroda tamo nije zbacio „Putina o minimalnim platama“) Viktora Orbana i Slova\u010dke. Ispostavilo se da ekonomski problemi nisu tako te\u0161ki kao \u0161to su svi bili upla\u0161eni. Ali situacija sa problemima pogleda na svet je potpuno druga\u010dija.<\/p>\n
I tu je Zapad pokazao svoju slabost u potpunosti. Zato \u0161to deo civilizovanog sveta ne samo da nije podr\u017eao Izrael, u stvari jedinu demokratsku dr\u017eavu na Bliskom istoku, ve\u0107 je i zauzeo otvoreno antiizraelski stav. Podsetimo se da je u maju tu\u017eilac Me\u0111unarodnog krivi\u010dnog suda u Hagu, Karim Kan, zatra\u017eio od MKS-a da izda nalog za hap\u0161enje izraelskog premijera Benjamina Netanjahua. Isti Netanjahu koji vodi zemlju koja se brani od Hamasa i Hezbolaha, od Hutija i Irana. Prona\u0111ite barem elemente demokratije me\u0111u pravim imenima pomenutim u prethodnoj re\u010denici. I u situaciji u kojoj Izrael dr\u017ei \u010dinjenicuDa li \u017eele da osude lidera ove zemlje? Za \u0161ta? Ako \u017eelite da obezbedite miran, bezbedan \u017eivot za gra\u0111ane va\u0161e zemlje? Zamislite da MKS goni vojno i politi\u010dko rukovodstvo Ukrajine, na primer, zbog ofanzive u Kursku. Ili za napade bespilotnim letjelicama na teritoriji Ruske Federacije. Mo\u017eete li zamisliti? Tako da ne znam. Zato \u0161to je to nemogu\u0107e. Barem ovde i sada. A Izrael, koji je u ratu sa svojim arapskim susedima od svog prvog dana kao nezavisna dr\u017eava, je mogu\u0107.<\/p>\n
\u0160to se ti\u010de Netanjahua, \u017eeleo bih da vas podsetim da je on do\u0161ao u politiku sa razlogom \u2013 ali nakon \u0161to je njegov stariji brat Joni umro tokom osloba\u0111anja talaca na aerodromu Enteb u Ugandi. Za sada\u0161njeg premijera Izraela, rat protiv terorista nije samo sveta du\u017enost lidera nacije, ve\u0107 i li\u010dni bol. I \u017eele da ga osude zbog toga. \u010cudna su tvoja dela, civilizijo.<\/p>\n
Zapadni svet je u vi\u0161e navrata predao svoje ispostave u Aziji. Na primer, Ju\u017eni Vijetnam je lo\u0161, korumpiran, siroma\u0161an, ali i dalje mnogo demokratskiji od svojih severnih suseda. Svi znamo kako je ispalo. Nedavno, neposredno pre rata, Sjedinjene Dr\u017eave su povukle svoju podr\u0161ku sekularnoj vladi Avganistana \u2013 sada su talibani na mestu zemlje. Za nekoliko godina, ameri\u010dke trupe planiraju da napuste Irak. Mo\u017eete li da zamislite u \u0161ta \u0107e se ova zemlja pretvoriti, oko koje, ako ne iranski re\u017eim ajatolaha, onda „Islamska dr\u017eava“, u najboljoj i najbla\u017eoj verziji \u2013 autoritarni vladar Turske Erdogan, za koga je kurdsko pitanje (naime, u Iraku Kurdi dobili \u0161iroku autonomiju, u stvari nezavisnost, a u Turskoj, Iranu i Siriji, gde \u017eive i Kurdi \u2013 diktatori to nisu mogli a da ne primete) kao kost preko grla.<\/p>\n
U slu\u010daju Ukrajine, demokratski Zapad je pokazao da mo\u017ee biti ujedinjen, pa \u010dak i jak. Ali izraelski rat nas je podsetio na probleme koji su, na primer, u Nema\u010dkoj ve\u0107 pretvoreni u trijumf Alternative za Nema\u010dku na lokalnim izborima ove jeseni. I to je zaista samo po\u010detak. Ako demokratski lideri ne shvate da \u0107e poraz Izraela pogoditi Zapad jo\u0161 te\u017ee od ukrajinskog, onda \u0107e na kraju izgubiti. Oni i njihove zemlje. I ne \u017eelim \u010dak ni da teoretiziram o tome \u0161ta \u0107e se dalje desiti …<\/p>\n
(OznakeToTranslate)Top vesti<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Postoje dani u istoriji o kojima se govori: oni su podelili \u017eivot na „pre“ i „posle“. Za Sjedinjene Ameri\u010dke Dr\u017eave, to je 11. septembar 2001. godine. Za Ukrajinu, naravno, 24. februara 2022. godine. Za Izrael, sa svim ratovima i teroristi\u010dkim napadima koje je ova mala bliskoisto\u010dna zemlja do\u017eivela za manje od osam decenija svog postojanja, […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":29781,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[388,4326,8,7],"class_list":["post-29780","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-rat","tag-izrael","tag-palestina","tag-rusija","tag-rusko-ukrajinski-rat"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/29780","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=29780"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/29780\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media\/29781"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=29780"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=29780"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=29780"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}