Slu\u010daj ruskog novinara Aleksandra Nevzorova, koji se izjasnio kao o\u010dekivano ukrajinsko dr\u017eavljanstvo, u velikoj meri je uzbudio ukrajinske korisnike dru\u0161tvenih mre\u017ea i doveo mno\u0161tvo komentatora na sajtove koji su \u0161irili vest. Za neke u\u010desnike diskusije, ovaj doga\u0111aj je jo\u0161 jednom optu\u017eio „zelene“ vlasti za neprozirnost relevantnih procedura i nepo\u0161tovanje institucije dr\u017eavljanstva. Drugi su izrazili divljenje stalnim ludorijama ruskih medija Persijana sa Jutjuba protiv Vladimira Putina. Emocije ukrajinskih dr\u017eavljana u takvim slu\u010dajevima \u010desto se kre\u0107u u spektru od „ne pokazuju nam nikakav Rus, ni dobar ni lo\u0161“ do „neophodno je razgovarati sa onima koji mogu da promene javno mnjenje u Rusiji“. Dalje razmi\u0161ljanje o ekspeditivnosti odre\u0111ene pozicije zahteva odre\u0111eni kontekst.<\/p>\n
Nevzorov nije postavio presedan u diskusiji o (in)mogu\u0107nosti prisustva ruskih dr\u017eavljana u ukrajinskom televiziji\/javnom prostoru posle 24. februara. Nakon po\u010detka punog rata, pokrenut je teleton Ujedinjenih vesti, \u010diji su gosti s vremena na vreme bili ruski dr\u017eavljani koji se protive Putinovom re\u017eimu, poput novinarke Julije Latinine. Ponovo je njihov izgled izazvao talase ogor\u010denosti na dru\u0161tvenim mre\u017eama i o\u0161tre komentare na kanalima koji se protive vlastima. Te\u0161ko je ne primetiti da su svi takvi slu\u010dajevi sa „latinicom“ i „nevzorom“ imali dodatne politi\u010dke prizvuke. Posebno, po\u0161tovanje institucije dr\u017eavljanstva zahtevala su lica koja su tokom poslednje predsedni\u010dke trke pozvala na ograni\u010davanje prava \/ li\u0161avanje dr\u017eavljanstva tri \u010detvrtine njihovih sunarodnika. Ili se na kanalima u vlasni\u0161tvu Petro Poro\u0161enka razgovaralo o „nepatriotskim“ postupcima aktuelne vlasti i predsednika Volodimyra Zelenskog.<\/p>\n
Zapravo, u razmi\u0161ljanju o (in)prisustvu ruskih dr\u017eavljana na ukrajinskom medijskom prostoru, se\u0107anja su mo\u017eda dublja. Rat sa Rusijom, koji je po\u010deo 2014. godine, nije spre\u010dio prethodnog predsednika da dodeli dr\u017eavljanstvo biv\u0161oj novinarki Ekha Moskvy Matvi Ganapolskom. I nije bio jedini na listi nagrada sa ukrajinskim paso\u0161em.<\/p>\n
To jest, ve\u0107 osam godina rata, vlasnici ukrajinskih medija nikada nisu propustili \u0161ansu da prona\u0111u novinarske profesionalce iz zemlje u kojoj takva profesija ne postoji ve\u0107 nekoliko decenija. Te\u0161ko ih je izbrojati u ukrajinskom medijskom prostoru \u2013 od zvezda ruskog novinarstva jeljcinskog doba Savik \u0160ustera i Evgenija Kiseljova do Arkadija Bab\u010denka i Aidera Muzdabajeva. Ne postoji lek za komentatore iz Rusije, \u010dije je mi\u0161ljenje, sa stanovi\u0161ta vlasnika ukrajinskih medija, trebalo da \u010duju ukrajinski dr\u017eavljani \u2013 od Andrija Piontkovskog i Viktora \u0160enderovca do ve\u0107 pomenute Latinine. Svi pozvani komentatori ne zaboravljaju da naglase da je trenutno u toku „Putinov rat“, koji ne treba pome\u0161ati sa njihovim demokratskim stavom. Vlasnici medija mogu biti shva\u0107eni. Ukrajinska politika je uvek bila platforma na kojoj je bilo \u017eestoke borbe. I iz ruskog novinarstva, ovde su do\u0161le profesionalne „medijske ubice“, o\u010dvrsnute u politi\u010dkim bitkama i vojnim sukobima koje je njihova zemlja redovno podstikala. Dovoljno je pro\u010ditati Fejsbuk stranicu Arkadija Bab\u010denka, miljenika ruske liberalne javnosti, kako ose\u0107aj prljav\u0161tine ne bi odlazio na odre\u0111eno vreme. Zanimljivo je da su i Bab\u010denko i Nevzorov bili u\u010desnici \u010de\u010denskih ratova, gde je ruska vojska bila „o\u010dvrsnuta“ u ratnim zlo\u010dinima, o kojima danas prolazimo u Ukrajini. Da li je bilo onih visina govora mr\u017enje koje ruski gosti nisu mogli da prevazi\u0111u? Se\u0107am se slu\u010daja Muzdabajeva, koji je 2019. godine na dru\u0161tvenim mre\u017eama govorio o potrebi pucanja na ukrajinske gra\u0111ane zbog njihovog politi\u010dkog izbora.<\/p>\n
\u010cini se da je nametljivost u pozivanju „dobrih Rusa“ bila\/je neodoljiva strast ukrajinskog politi\u010dkog establi\u0161menta, bez obzira na strana\u010dku pripadnost. Me\u0111utim, ako koristimo samo princip „neprijatelj mog neprijatelja je moj prijatelj“, imamo \u0161ansu da se na\u0111emo pored ljudi \u010dije su vrednosti, blago re\u010deno, daleko od evropskih, a pro\u0161lost ima takve kosturi u ormaru koji se ne mogu uzdrmati jednostavno se\u0107aju\u0107i se da je da, bio „carski vojnik“, ali sada vi\u0161e nije.<\/p>\n
Pa da li lideri ruskog mi\u0161ljenja opozicionog re\u017eima sada imaju pravo da se dopadaju Ukrajincima? A da li Ukrajinci treba da znaju „\u0161ta ima u Rusiji“? U stvari, oba pitanja su povezana. Problem je \u0161to vrlo malo znamo o „kom\u0161ijama“, a poslednjih osam godina to saznanje je, iz o\u010diglednih razloga, ofarbano u crno. Ne vidimo polugodi\u0161te koje bismo mogli da iskoristimo, posebno za na\u0161u bezbednost. Nije dovoljno re\u0107i da je Rusija starosni neprijatelj koji stalno poku\u0161ava da nas uni\u0161ti. Zvu\u010di na nivou metafore, ali izgleda problemati\u010dno u ulozi analiti\u010dke kategorije. Dana\u0161nja Rusija nije ni Sovjetski Savez ni Ruska Imperija. Posebno zbog odsustva Ukrajine, koja je za obe pomenute dr\u017eave bila jedna od zemaljapreturanje po elementima. I ne radi se o njihovom pore\u0111enju, ve\u0107 samo o tome da je moderna Rusija zaseban fenomen u odnosu na dru\u0161tvo, politi\u010dku strukturu, kulturu, ekonomiju, vojne kampanje i zlo\u010dine koji ih prate.<\/p>\n
\u010cini se da je od 1991. godine Ukrajina trebalo ozbiljno da prou\u010di svog suseda, \u0161to bi potencijalno doprinelo \u010dinjenici da je zvani\u010dni jezik Ruske Federacije razumljiv, a ve\u0107 du\u017ee vreme najsumnjeniji, strani jezik za ve\u0107inu ukrajinskih nau\u010dnika. Na mnogim univerzitetima postojala su odeljenja ruske istorije, biv\u0161e istorije CPSU, koja je od 2014. postala stidljivo nazvana odeljenjima istorije isto\u010dne Evrope, itd. Takva istra\u017eivanja trebalo bi da sprovode brojne sociolo\u0161ke i politi\u010dke nauke. Me\u0111utim, intelektualni proizvod nije bio dovoljan. Zna\u010dajno je to \u0161to je sada kao relevantna knjiga o kolonijalnim prizvucima „velike ruske kulture“ predstavljena studija Amerikanke Eve Tompson, objavljena pre dvadeset godina. Treba govoriti: nije najbolje od onoga \u0161to se moglo pro\u010ditati u ovom izdanju, od klasi\u010dnog dela Amerikanca Edvarda Saida „Kultura i imperijalizam“ do temeljnih studija kolonijalne i postkolonijalne literature Eleke Boehmer.<\/p>\n
Na\u017ealost, \u010dak ni ono \u0161to se moglo \u010duti od ruskih „liberalnih“ istra\u017eiva\u010da ovde nije uvek bilo izgovoreno i analizirano. Posebno je stabilan trend u odnosu Rusa prema Ukrajincima, prema istra\u017eivanjima javnog mnjenja, bio pogor\u0161anje. To jest, od 2004. godine i doga\u0111aja iz Narand\u017easte revolucije, ruske vlasti su, preko potpuno kontrolisanih medija, formirale javno mnjenje, predstavljaju\u0107i Ukrajinu kao neuspelo stanje,<\/em> i njene gra\u0111ane kao budalaste sanjare Evrope kojima nemaju \u0161anse da se dodju. Sli\u010dno tome, nastala je i slika Ukrajinaca u Rusiji, koja je svedena na dve hipostaze \u2013 prostitutku ili radnika migranata. Povodom imid\u017ea Ukrajinke koja je formirana u Rusiji, \u010dini se da je prikladno prisetiti se doga\u0111aja genocida u Ruandi, gde je preko medija formirana i slika Tutsi \u017eene, pohotne i spremne za nasilje. Nije iznena\u0111uju\u0107e da su od 24. februara ruska javnost i stranice vojnika na dru\u0161tvenim mre\u017eama bile ispunjene podlim pri\u010dama o „zgodnim Kajvancima“ koje \u0107e silovati. Se\u0107am se i \u010duvenog presretanja razgovora u kojem Ruskinja „dozvoljava“ mu\u017eu vojniku da siluje Ukrajinke.<\/p>\n Zapravo, za mnoge Ukrajince je bilo otkrovenje da je Buka ili Marijupolj mogao da se dogodi, iako se mo\u017ee o\u010dekivati da vojni eksperti, istra\u017eiva\u010di vojne istorije ili politikolozi imaju ozbiljne analiti\u010dke tekstove o fenomenu vojske moderne Rusije, sa njenim kampanjama \u2013 od rata sa Ikerijom do Sirije, u kojima su plja\u010dkali, ubijali civili i bombardovali stambene oblasti. Ni\u0161ta manje impresivno za mnoge nije bilo (Ni\u0161ta manje impresionirano mnogima) to je bilo rusko dru\u0161tvo. Tako su desetine hiljada Rusa iza\u0161le na ulice protestima, uprkos pretnji dugotrajnog zatvaranja, na primer, desetine javnih li\u010dnosti izjasnile su se za svoj antiratni polo\u017eaj i \u010dak direktnu podr\u0161ku Ukrajini. Me\u0111utim, stepen fasizacije zna\u010dajnog dela ruskog dru\u0161tva nije mogao da se predvidi bez ozbiljne analitike. Na prste je mogu\u0107e ra\u010dunati one ozbiljne tekstove napisane na ukrajinskom koji bi mogli da daju manje-vi\u0161e pouzdanu, kao \u0161to je sada jasno, sliku ruske realnosti pokojnog Putinovog doba. Rusko dru\u0161tvo se ve\u0107 dve decenije priprema za rat punih razmera, a zna\u010dajan deo ukrajinskog dru\u0161tva to nije primetio. Sami politi\u010dari i lideri mi\u0161ljenja ili nisu imali potpunu sliku, ovde ponovo o nedostatku analitike, ili su je smatrali sekundarnim faktorom. Naravno, isto\u010dni i ju\u017eni region Ukrajine zadr\u017eao je najdu\u017ei pozitivan stav prema Rusiji. To je olak\u0161ano mnogim faktorima: od porodi\u010dnih veza do ekonomske saradnje, produbljene u sovjetsko vreme. Me\u0111utim, u Karkivu ili Odesi, velika ve\u0107ina gra\u0111ana jasno je za sebe odvojila „Putinovu dr\u017eavu“ i „ruski narod“. Me\u0111utim, jo\u0161 gore je bilo razo\u010daranje posle 24. februara, kada u podrumu Karkiva \u0107erka nije mogla da doka\u017ee majci da je ruska vojska ta koja sada poku\u0161ava da je ubije. Mo\u017eda kada bi politi\u010dari i mediji iskreno govorili i apelovali na ozbiljna istra\u017eivanja sa ljudima na ovim prostorima, onda bi moralna spremnost naroda, ako je uop\u0161te mogu\u0107e biti spreman za veliki rat, bila druga\u010dija.<\/p>\n Na\u017ealost, sada moramo da steknemo svo to znanje u\u017eivo, sa u\u017easom i ga\u0111enjem, posmatraju\u0107i svu metamorfozu kojoj je rusko dru\u0161tvo podvrgnuto tokom Putinove ere. I odavde treba da razmi\u0161ljamo o (in)ekspeditivnosti razgovora sa onim predstavnicima Rusije koji ostaju adekvatni i govore o svom protivljenju. Posmatranje sadr\u017eaja ruskih medija sugeri\u0161e da najliberalniji i „najdemokratskije“ Ruse „pati“ od postimperijalnog sindroma, problemati\u010dne prirode o kojoj se moderna Rusija, na\u017ealost, nikada nije izjasnila u javnoj raspravi. \u010cak i oni koji su sada strastveni podr\u017eava Ukrajinu u borbi protiv „Putina“, ne mo\u017ee da se uzdr\u017ei od banalnih fraza o „starosedeocima“. Dok frontmen ruske rok grupe „Noga Svelo“ peva, Maksim Pokrovski u novoj numeri „Ukrajina je moje drugo poluvreme“. Nekolicina onih koji mogu, kao popularni ruski jutjuber „Aleksandr Balu“, isti\u010du odvojenost Ukrajine, nedostatak osnova da Rusi ne\u0161to uop\u0161te savetuju susednoj zemlji ili da razgovaraju o njenoj politici u smislu ispravno\/neta\u010dno. Ve\u0107ina ruskih popularnih Jutjubera, koji imaju poseban akcenat, jer je za modernu Rusiju to, zapravo, jedina platforma za opoziciono mi\u0161ljenje, mo\u017ee da „probu\u0161i“ na pomen Ukrajine. Posebno mo\u017eemo pomenuti situaciju sa Maksimom Katsom, koji je od prvog dana rata izabrao proukrajinsku poziciju, a ipak se na\u0161ao na udaru bujica kritika na ukrajinskim dru\u0161tvenim mre\u017eama, a neki ukrajinski Jutjuberi su posvetili video snimke kako bi dekonstruisali njegov sadr\u017eaj.<\/p>\n Uzimaju\u0107i u obzir sve te „poro\u0111ajne bolesti“ ruskog establi\u0161menta, najmanje \u0161to je potrebno tokom vrele faze rata jeste da se njeni predstavnici odvuku na ukrajinsko medijsko polje, kako bi kasnije bilo koja od njihovih problemati\u010dnih fraza dovela do jo\u0161 jedne unutra\u0161nje sva\u0111e. Me\u0111utim, odbaciti sve one koji pokazuju znake prijateljstva je kratkovido, imaju\u0107i u vidu da \u0107e granica sa Rusijom verovatno ostati na\u0161a najdu\u017ea sekcija u bliskoj budu\u0107nosti. Imaju\u0107i to u vidu, Ukrajina treba da se „igra dugo“ i usvoji ne\u0161to poput carskih principa \u2013 „podeli i osvoji“. Ukrajina mora da vodi ra\u010duna o svojim interesima u Rusiji, tra\u017ei uslovljene saveznike tamo i koristi ih da uti\u010de na javno mnjenje. Naravno, sada nije trenutak kada mo\u017ee da se promeni, ali sada je mogu\u0107e postaviti temelje za budu\u0107i su\u017eivot sa „severnim susedom“. Postoje lideri ruskog mi\u0161ljenja koji jasno ka\u017eu da Rusija vodi agresivan rat, njena vojska \u010dini stra\u0161ne zlo\u010dine, a posle pobede Ukrajine, ruski dr\u017eavljani \u0107e dugo pla\u0107ati od\u0161tetu. A ako postoje ljudi poput Milovana, iz Navaljnog tima, ili pomenutih Kaca i Balua, pa \u010dak i istih Nevzorova, koji imaju milione publike na dru\u0161tvenim mre\u017eama, Jutjubu, telegramu \u2013 ovo bi trebalo iskoristiti. Ali ne kroz njihov prijem u ukrajinski medijski prostor, ve\u0107 kroz njihovo prisustvo na njihovim kanalima, kako bi uticali na rusku publiku. Danas je jedan od najuspe\u0161nijih primera takve upotrebe aktivnost „smiruju\u0107e nacije“ Alekseja Arestovi\u010da. Uprkos \u010dinjenici da se i sam s vremena na vreme predao hatoni i da ima stabilne grupe svojih „nepo\u0161tovanja“, tokom rata punih razmera okupio je ogromnu publiku. Jedan od najuspe\u0161nijih projekata u njegovoj komunikaciji su ve\u010dernji razgovori sa ruskim Fejginom. Svake ve\u010deri stotine hiljada ljudi postanu njihovi posmatra\u010di. Znatan broj njih su dr\u017eavljani Ruske Federacije koji su na njenoj teritoriji ili u drugim zemljama sveta. To jest, na\u0161 govornik svakodnevno prenosi ukrajinsku poziciju pred ogromnom publikom Rusa i razilazi se u citate u ruskoj javnosti. Od njega Rusi u\u010de o zlo\u010dinima svoje vojske i neminovnosti njenog poraza u Ukrajini.<\/p>\n Nismo znali dovoljno o Rusiji i vreme je da to promenimo. Nismo dovoljno razmi\u0161ljali o uticaju na Rusiju, a postoji \u0161ansa da zapo\u010dnemo novu pri\u010du. Ne treba da razmi\u0161ljamo o „dobrim“ ili „lo\u0161im“ Rusima, ve\u0107 treba da prou\u010davamo rusko dru\u0161tvo i da razumemo \u0161ta\/ko mo\u017ee da nam bude koristan na tom polju.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Slu\u010daj ruskog novinara Aleksandra Nevzorova, koji se izjasnio kao o\u010dekivano ukrajinsko dr\u017eavljanstvo, u velikoj meri je uzbudio ukrajinske korisnike dru\u0161tvenih mre\u017ea i doveo mno\u0161tvo komentatora na sajtove koji su \u0161irili vest. Za neke u\u010desnike diskusije, ovaj doga\u0111aj je jo\u0161 jednom optu\u017eio „zelene“ vlasti za neprozirnost relevantnih procedura i nepo\u0161tovanje institucije dr\u017eavljanstva. Drugi su izrazili divljenje […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":2966,"comment_status":"","ping_status":"","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[138,442,86,20,8,81,35,180,5],"class_list":["post-2965","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-rat","tag-masovni-mediji","tag-petro-porosenko","tag-propaganda","tag-ratni-zlocini-rusije","tag-rusija","tag-ruska-agresija","tag-ukrajinsko-ruski-odnosi","tag-volodymyr-zelenskyy","tag-vrhunske-vesti"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2965","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=2965"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2965\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media\/2966"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=2965"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=2965"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=2965"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}