{"id":29541,"date":"2024-09-27T19:00:03","date_gmt":"2024-09-27T17:00:03","guid":{"rendered":"https:\/\/razvedka.info\/rs\/2024-09-sukob-izmedju-rusije-i-abhazije-izazvao-samil-basajev\/"},"modified":"2024-09-27T19:00:03","modified_gmt":"2024-09-27T17:00:03","slug":"sukob-izmedju-rusije-i-abhazije-izazvao-samil-basajev","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/2024-09-sukob-izmedju-rusije-i-abhazije-izazvao-samil-basajev\/","title":{"rendered":"Sukob izme\u0111u Rusije i Abhazije izazvao \u0160amil Basajev"},"content":{"rendered":"

Nedavno se u prostor Jutjuba ruskog govornog podru\u010dja probio prili\u010dno veliki filmski projekat \u2013 dokumentarac „Unpast Time“ („Unpast Time“) u re\u017eiji Jana Vizinberga, kreativnog direktora me\u0111unarodne kompanije Lorem Ipsum<\/em>, koji sara\u0111uje sa ruskim Jeljcinovim centrom. Film govori o turbulentnim 1990-im u Rusiji, iako je u prvoj epizodi dosta vremena posve\u0107eno Gorba\u010dovljevoj perestrojki druge polovine 80-ih.<\/p>\n

Jasno je da je film uglavnom pro-Jeljcin, mada mo\u017eete videti i uravnote\u017eenu kritiku prvog ruskog predsednika. Stoga se ovaj projekat mo\u017ee shvatiti kao „dostojan odgovor“ na dokumentarni film „Izdajnici“ („Izdajnici“), koji je kreirala opoziciona Ruska fondacija za borbu protiv korupcije, koji je bio o\u0161tra kritika i samog Borisa Jeljcina i njegove pratnje, \u010diji su mnogi predstavnici postali lideri ruske opozicije u egzilu.<\/p>\n

Ali sva\u0111e i raskola u modernom ruskom opozicionom pokretu su od malog interesa za nas u ovom trenutku, ako samo imaju\u0107i u vidu prakti\u010dno zanemarljiv uticaj ruske opozicije na trenutnu politi\u010dku situaciju u samoj Rusiji. Ali \u017eeleo bih da skrenem pa\u017enju na nekoliko zanimljivih (ili bolje re\u010deno slabih) momenata u filmu „Unpast Tense“. Na primer, propusti u seriji o oru\u017eanom sukobu izme\u0111u ruskog predsednika Jeljcina i Vrhovnog sovjeta Ruske Federacije (tada se ruski parlament jo\u0161 uvek tako zvao) u jesen 1993. godine. Dozvolite mi da vas podsetim da se zavr\u0161ilo tenkovskim napadom na „Belu ku\u0107u“ (kako se zvala zgrada ruskog parlamenta).<\/p>\n

U ovoj seriji se pominje da su „naoru\u017eani i borbeni Pridnjestrovljani“ stigli da pomognu ruskim poslanicima. Zanimljivo je, film je film od deset epizoda, detaljno opisuje sve va\u017ene doga\u0111aje devedesetih, a onda odjednom \u2013 ups, niotkuda, neki Pridnjestrovci sa oru\u017ejem i borbenim iskustvom. Gledalac, koji ranije nije bio posebno zainteresovan za istoriju raspada SSSR-a i koji bi poku\u0161ao da izvu\u010de sve informacije o tim vremenima iz ovog fundamentalnog filma, uop\u0161te bi bio zapanjen. A sve zato \u0161to su kreatori filma stidljivo propustili nezgodni trenutak za Rusiju i za samog Borisa Jeljcina o prvom hibridnom ratu koji je Ruska Federacija vodila na teritoriji nezavisne Republike Moldavije 1992. godine. Da, da, ista liberalna i demokratska Jeljcinova Rusija, koja jo\u0161 nije imala vremena da pravilno napusti uniju, ve\u0107 je ve\u0107 slala svoje „ihtamnete“ u Pridnjestrovlje, izazivaju\u0107i tamo separatisti\u010dke akcije, finansiraju\u0107i rat, naoru\u017eavaju\u0107i militante koji su se trebali boriti sa legitimnom moldavskom vladom. I ve\u0107 1993. godine, „Pridnjestrovci“, negovani i naoru\u017eani od strane Jeljcinovog re\u017eima, stigli su u Moskvu da se bore sa istim Jeljcinom.<\/p>\n

Slede\u0107a takva epizoda u filmu, koja je trebalo da zapanji pa\u017eljivog gledaoca, odnosila se na prvi \u010de\u010denski rat. Govori o apsolutno katastrofalnom oklopnom napadu u Groznom u decembru 1994. godine. \u010ce\u010denska milicija je zatim pucala na rusku ofanzivnu jedinicu skoro kao u streljani, lansiraju\u0107i je u centar grada. Uni\u0161teno je oko \u010detiri stotine tenkova i oklopnih transportera. Hiljade ruskih vojnika je ubijeno i ranjeno, a stotine su zarobljene.<\/p>\n

Bilo bi logi\u010dno da autori filma objasne: odakle \u010de\u010denskim milicijama sve ovo oru\u017eje da potpuno porazi rusku tenkovsku armadu? I od samog „hibridnog rata“ koji je Jeljcinova Rusija vodila protiv Gruzije na teritoriji Abhazije 1992-1993. A da ne bi previ\u0161e zasijali, Rusi su stavili \u010ce\u010dene ispred sebe, pretvaraju\u0107i se da se tamo bore po sopstvenom naho\u0111enju, „za slobodu naroda Kavkaza“. U stvari, \u010de\u010denske militante naoru\u017ealo je rusko Ministarstvo odbrane, a obu\u010davali su ih instruktori iz Ministarstva bezbednosti, prethodnika FSB-a.<\/p>\n

Poznato je da je klju\u010dnu ulogu u abhazijskom ratu i pobjedi abhazijskih separatista nad oru\u017eanim snagama Gruzije odigrao „abhazijski bataljon“ („bataljon“ je \u010disto konvencionalna oznaka, u stvari ova borbena jedinica brojala je vi\u0161e od pet hiljada vojnika) pod komandom Shamila Basajeva. Da, isti Basajev, koji \u0107e kasnije biti nazvan „terorista broj jedan“ u Rusiji. \u0160amil Basajev je sa dve stotine svojih boraca izvr\u0161io smeli napad od \u010ce\u010denije do Budionovska u junu 1995. godine, uzeo nekoliko hiljada talaca, dr\u017eao ih u lokalnoj bolnici, spretno odbio sve napade ruskih specijalnih snaga i na kraju postigao ispunjenje svog ultimatuma od ruskih vlasti. A ultimatum je bio slede\u0107i: kraj rata u \u010ce\u010deniji i povla\u010denje svih ruskih trupa odatle.<\/p>\n

Za\u0161to se sada se\u0107amo Basajeva, koji je umro 2006. godine? Umro je, ali njegovo ime i se\u0107anje na njega neo\u010dekivano su izazvali mali me\u0111unarodni sukob. A izme\u0111u koga? Izme\u0111u Rusije i samoprogla\u0161ene i nepriznate „Republike Abhazije“ pod njenom kontrolom, koja ostaje me\u0111unarodno priznata teritorija Gruzije. Prona\u0111iPrime\u0107eno je da Abhazi i dalje cene i po\u0161tuju svog „nacionalnog heroja“ \u0160amila Basajeva. Nije ih briga \u0161to Rusija ima najnegativniji stav prema njemu, prema njegovom se\u0107anju, da je \u010dak i nakon Budjonovska organizovao seriju teroristi\u010dkih napada visokog profila na ruskoj teritoriji sa brojnim \u017ertvama. A u Dr\u017eavnom muzeju Abhazije, obnovljenom 2012. godine nakon rata ruskim novcem, \u010ditava izlo\u017eba pod nazivom „Heroj Abhazije“ bila je posve\u0107ena Basajevu, i shodno tome, njegov portret je visio na istaknutom mestu.<\/p>\n

Interesantno je da je izlo\u017eba posve\u0107ena Basajevu organizovana pre vi\u0161e od deset godina, ali tek sada su je primetili Rusi i veoma ogor\u010deni. U po\u010detku su se informacije o tome pojavile na kanalu Hard Blog Telegram, a zatim su o tome po\u010deli pisati ruski z-blogeri, provladini politolozi i aktivisti. Svi su izrazili svoje duboko ogor\u010denje zbog \u010dinjenice da su skoro njihovi doma\u0107i Abhazi veli\u010dali „teroristu“.<\/p>\n

Ali Abhazi nisu nameravali da tako lako odustanu od po\u0161tovanja Basajeva. Uprava muzeja je izjavila da ne\u0107e fotografirati dok ne bude zvani\u010dni dekret kojim se militantu oduzima titula heroja Republike. „Tokom Otad\u017ebinskog rata naroda Abhazije, pomogao nam je da pobedimo vojsku Dr\u017eavnog saveta Gruzije. On je deo na\u0161e istorije. Ne\u0107emo sami fotografirati „, saop\u0161tio je muzej.<\/p>\n

Na kraju, do\u0161lo je do dr\u017eavne note protesta. „Smatramo da je demonstracija portreta \u0160. S. Basajeva na izlo\u017ebi Dr\u017eavnog muzeja Abhazije neprihvatljiva“, navodi se u saop\u0161tenju ruske ambasade u Abhaziji.<\/p>\n

Abhazi su se malo oduprli, ali su na kraju morali da se pokore, jer se nepriznata Abhazija u vojnom i finansijskom aspektu zasniva isklju\u010divo na pomo\u0107i Rusije. Nekada\u0161nji biser kavkaskog Crnog mora odavno je izgubio status me\u0111unarodnog odmarali\u0161ta. Primorski gradovi propadaju bez turista, nekada bujni sanatorijumi se uru\u0161avaju, restorani bankrotiraju. Takva je sudbina prakti\u010dno svih separatisti\u010dkih formacija koje je Rusija isprovocirala da preduzmu secesionisti\u010dke korake.<\/p>\n

Abhazija<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Nedavno se u prostor Jutjuba ruskog govornog podru\u010dja probio prili\u010dno veliki filmski projekat \u2013 dokumentarac „Unpast Time“ („Unpast Time“) u re\u017eiji Jana Vizinberga, kreativnog direktora me\u0111unarodne kompanije Lorem Ipsum, koji sara\u0111uje sa ruskim Jeljcinovim centrom. Film govori o turbulentnim 1990-im u Rusiji, iako je u prvoj epizodi dosta vremena posve\u0107eno Gorba\u010dovljevoj perestrojki druge polovine 80-ih. […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":29542,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[289,8,81,3962],"class_list":["post-29541","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-rat","tag-cecenija","tag-rusija","tag-ruska-agresija","tag-top-vesti"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/29541","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=29541"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/29541\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media\/29542"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=29541"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=29541"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=29541"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}