{"id":29285,"date":"2024-09-19T19:15:03","date_gmt":"2024-09-19T17:15:03","guid":{"rendered":"https:\/\/razvedka.info\/rs\/2024-09-ruski-agenti-pokusavaju-da-potkopaju-solidarnost-izmedju-ukrajine-i-poljske\/"},"modified":"2024-09-19T19:15:03","modified_gmt":"2024-09-19T17:15:03","slug":"ruski-agenti-pokusavaju-da-potkopaju-solidarnost-izmedju-ukrajine-i-poljske","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/2024-09-ruski-agenti-pokusavaju-da-potkopaju-solidarnost-izmedju-ukrajine-i-poljske\/","title":{"rendered":"Ruski agenti poku\u0161avaju da potkopaju solidarnost izme\u0111u Ukrajine i Poljske"},"content":{"rendered":"

Za\u0161to je istorijski faktor i dalje toliko va\u017ean u ukrajinsko-poljskim odnosima? Za\u0161to ukrajinske vlasti i dalje zabranjuju Poljacima ekshumaciju \u017ertava „Volinske tragedije“? \u0160ta se promenilo u ukrajinsko-poljskim odnosima od po\u010detka ruske invazije na Ukrajinu? \u0160ta na kraju treba da se uradi da bi se pobolj\u0161ali? Postavili smo ova i druga pitanja biv\u0161em ministru spoljnih poslova, dugogodi\u0161njem ambasadoru Ukrajine u Poljskoj, Andriju De\u0161\u010diciji.<\/em><\/p>\n

\u2013 \u0160ta god da radite, \u010dak i ako postanete dobitnik Nobelove nagrade, ve\u0107 ste urezani u pam\u0107enje naroda kao ministar koji je pevao najpoznatiju pesmu o Putinu ispred ruske ambasade u junu 2014. godine. Zar ne \u017ealite \u0161to ste to uradili?<\/strong><\/p>\n

– Ne, on uop\u0161te ne \u017eali. \u0160tavi\u0161e, 10 godina kasnije, ceo svet je bio ube\u0111en u to. Svi su razumeli da je tekst pesme (Putin \u2013 x.. Lo. \u2013 ZAXD.NET) je istina.<\/p>\n

\u2013 Do dana\u0161njeg dana, mnogi ljudi veruju da ste izgubili mesto ministra spoljnih poslova zbog ove pesme. <\/strong><\/p>\n

\u2013 Ovo nije sasvim ta\u010dno. Naravno, postojao je odre\u0111eni izgovor za to da Rusija ni u kom slu\u010daju ne \u017eeli da razgovara sa nama ako ostanem ministar spoljnih poslova. Ipak, tada novoizabrani predsednik Petro Poro\u0161enko imao je kandidata za ministra \u2013 Pavla Klimkina. I pre ili kasnije to \u0107e se desiti. Ali to (pesma \u2013 ZAXD.NET) nije bio razlog za ovo otpu\u0161tanje.<\/p>\n

\u2013 Te\u0161ko je na\u0107i osobu u Ukrajini koja bi bila kompetentnija od vas u oblasti ukrajinsko-poljskih odnosa. Barem s obzirom na to koliko dugo ste radili u ambasadi u Var\u0161avi. Ve\u0107 sam izgubio brojanje. <\/strong><\/p>\n

\u2013 Zapravo, radio sam nekoliko puta. Radio sam 1996-1999, zatim 2004-2006 i od 2014. do 2022. godine. I istina je da sam kao ambasador bio na ovoj poziciji najdu\u017ee od svih mojih prethodnika. I, naravno, ne znam da li sam najkompetentnija osoba, ali Poljsku poznajem dovoljno dobro. Radio sam u Var\u0161avi u kriti\u010dnim trenucima, u trenucima euforije, u trenucima kombinovanja i pomo\u0107i. To jest, imam dosta iskustva u Poljskoj, \u0161to mi poma\u017ee da shvatim kako \u017eivi poljsko dru\u0161tvo, kakav je stav Poljaka prema Ukrajini, uklju\u010duju\u0107i i ovu fazu.<\/p>\n

\u2013 Zapravo, \u017eeleo bih da ukrajinsko-poljski odnosi budu glavna tema na\u0161eg intervjua. Po\u010dnimo sa slede\u0107om tezom: \u010dini se da nas cela logika politi\u010dkih doga\u0111aja upu\u0107uje na \u010dinjenicu da moramo biti prijatelji. <\/strong><\/p>\n

-Apsolutno.<\/p>\n

„Ali na\u0161 odnos se razvija na krajnje \u010dudan na\u010din: ponekad smo najbolji prijatelji, a onda smo odjednom skoro najgori neprijatelji. Od \u010dega zavise ove promene? Da li je mogu\u0107e uspostaviti neku pravilnost, neku logiku?<\/strong><\/p>\n

\u2013 Mislim da, verovatno, uvek postoje neke tenzije u odnosima izme\u0111u bilo koje susedne zemlje. To je zbog \u010dinjenice da vrlo \u010desto postoje zajedni\u010dki interesi, neko \u017eeli da shvati vi\u0161e, a neko se ne sla\u017ee sa tim. I prirodno je da mo\u017ee postojati takva napetost. O\u010digledno, to zavisi od toga koliko je dru\u0161tvo (jedno i drugo) pripremljeno da ti nesporazumi ne postanu prepreka u odnosima izme\u0111u dr\u017eava.<\/p>\n

I u stvari, apsolutno se sla\u017eem sa vama da nam logika i istorijske pro\u0161losti i sada\u0161njosti govori da treba da budemo prijatelji i partneri. Ali, naravno, postoje zemlje \u2013 a to je pre svega Rusija \u2013 koje nisu zainteresovane za dobre odnose izme\u0111u Ukrajine i Poljske. A kada vidimo ove odre\u0111ene fluktuacije u odnosima, i kada se ti odnosi pogor\u0161aju, uop\u0161te ne isklju\u010dujem da su ruski agenti imali prste u tome, oni \u010dine sve \u0161to je mogu\u0107e da prekinu ovu solidarnost i jedinstvo, \u0161to omogu\u0107ava i Ukrajini i Poljskoj da izdr\u017ee u slu\u010daju ruske agresije. Jasno je da razli\u010dite nacije mogu imati odre\u0111ene nesporazume. Ali kada se pogor\u0161a, to je tako\u0111e uzrokovano spoljnim faktorom.<\/p>\n

\u010cinilo mi se da istorijsko iskustvo Poljske treba da poslu\u017ei kao ozbiljna antiruska injekcija za poljsku politiku. Ipak, postoje neke stranke koje izra\u017eavaju simpatije prema Rusiji. <\/strong><\/p>\n

\u2013 Zato \u0161to tako\u0111e, kao \u0161to sam rekao, ruski agenti pronalaze mogu\u0107nosti za finansiranje, posao, veze. I na taj na\u010din, to uti\u010de na ove stranke. A posebno u vreme kada postoji potreba za takvim radikalnim, populisti\u010dkim izjavama, takve stranke imaju ve\u0107u podr\u0161ku. I Rusija \u0107e to samo odigrati. Ali moram re\u0107i da je, generalno, poljsko dru\u0161tvo zapravo apsolutno vakcinisano protiv Rusije. Oni su anti-ruski, i oni razumeju pretnju ruskog imperijalizma i ruskog uticaja. O\u010digledno, odre\u0111eni procenat, sada je oko 10-15%, ima podr\u0161ku stranke Konfederacije, a to pokazuje koliko ovo dru\u0161tvo ne sasvim, mo\u017eda \u010dak i podr\u017eava Rusiju, ve\u0107 \u017eeli neke radikalne izjave, akcije, izjave. A onda takve stranke pokupe ovo raspolo\u017eenje i steknu popularnost.<\/p>\n

\u2013 Me\u0111u odnosima Poljsko-ukrajinski odnosi sa susednim zemljama su verovatno najvi\u0161e pod uticajem razli\u010ditih istorijskih faktora. <\/strong><\/p>\n

\u2013 Pa, da, posebno, zato \u0161to smo bili u istoj dr\u017eavi, i to nekoliko puta i u razli\u010ditim dr\u017eavama.<\/p>\n

\u2013 Na\u017ealost, poljski politi\u010dari, a ne samo radikali, \u010desto instrumentalizuju ovaj istorijski pristup i postavljaju neke zahteve, \u010dak i ultimatume, Ukrajini u ovom aspektu. Mada, \u010dini se, takva praksa je trebalo da postane stvar pro\u0161losti. Za\u0161to se to nije dogodilo? Za\u0161to se istorijski faktori jo\u0161 uvek koriste u realpolitici na poljskoj strani?<\/strong><\/p>\n

\u2013 Mislim, pre svega, zato \u0161to \u0107e u Poljskoj istorijska politika igrati prili\u010dno va\u017enu ulogu u realnoj politici. Istorijska pro\u0161lost je deo doma\u0107e politike. Ali s druge strane, poljsko dru\u0161tvo je mnogo dublje i ozbiljnije u vezi sa svojom istorijskom pro\u0161lo\u0161\u0107u od ukrajinskog dru\u0161tva u celini. I postoje odre\u0111ene teme, odre\u0111eni doga\u0111aji u pro\u0161losti Poljske, koji se zapravo ne dovode u pitanje, i postoji konsenzus \u010ditave politi\u010dke scene o njihovoj proceni.<\/p>\n

\u0160to se ti\u010de ukrajinsko-poljskih odnosa, ako uzmemo ovaj pristup, onda, naravno, postoje pitanja. Savez Pi\u0142sudski-Petliura se tuma\u010di druga\u010dije, neki kritikuju Pi\u0142sudskog zbog izdaje Petljure, neki poku\u0161avaju da objasne da je bilo neophodno pre\u017eivjeti, pre svega, za sopstvenu dr\u017eavu, takva je bila prava politika. Ali postoje i mi\u0161ljenja da je Pi\u0142sudski pogrije\u0161io, da je Ukrajina izgubljena i da su se dvije zemlje mogle normalno razvijati.<\/p>\n

Isto va\u017ei i za istoriju pro\u0161log srednjeg veka ili koza\u010dkih vremena. Ali definitivno postoji tema u Poljskoj koja ujedinjuje celo dru\u0161tvo. A to \u010dak nije ni pitanje istorijske pro\u0161losti, istorijske politike, to je pitanje hri\u0161\u0107anskog pristupa sahranjivanju \u017ertava koje su umrle u Volinu tokom Drugog svetskog rata. Pre svega, 1943\/44. I to ujedinjuje sve politi\u010dke snage.<\/p>\n

\u2013 Zapravo, ova tema, koja se vrlo \u010desto pretvara u ultimatum sa poljske strane, tema, kako mi ka\u017eemo, „Volinske tragedije“, a Poljaci je zovu „Volinski masakr“. \u010cinilo mi se da je jo\u0161 2003. godine problem ove teme zatvoren, kada su se u julu te godine Leonid Ku\u010dma i Aleksandar Kvastnievski sastali u selu Pavlivka u Volinu i proglasili \u010duveno „Izvinjavamo se i opra\u0161tamo“ kada je potpisana zajedni\u010dka izjava „O pomirenju na 60. godi\u0161njicu tragi\u010dnih doga\u0111aja u Volinu“. I navodno je ovo pitanje trebalo da bude uklonjeno sa dnevnog reda na\u0161ih odnosa. Ali nije uklonjena, \u0161tavi\u0161e, stalno se koristi, posebno na godi\u0161njicu „Volinske tragedije“. Svake godine se ova tema izvla\u010di i oni poku\u0161avaju da je nekako odigraju. Pa kako se ova tema mo\u017ee zatvoriti na kraju? <\/strong><\/p>\n

\u2013 Mislim da ovo ne\u0107emo uskoro zatvoriti, jer Ukrajinci i Poljaci imaju razli\u010dite pristupe proceni ovih doga\u0111aja. Mo\u0107i \u0107emo da ga zatvorimo tek kada dru\u0161tva \u2013 i poljska i ukrajinska \u2013 sazriju do nivoa na kojem \u0107e me\u0111usobno tolerisati stav druge strane. Zato \u0161to \u0107e Ukrajinci uvek verovati da se UPA borila za nezavisnost Ukrajine, za njenu dr\u017eavnost. A Poljaci \u0107e verovati da se Domobranstvo borilo za svoju dr\u017eavnost, i da su imali pravo na svoju dr\u017eavu i na teritoriji Volinije. Ne\u0107emo se vra\u0107ati na temu za\u0161to je Volinija pre\u0161la na poljsku dr\u017eavu, i kao rezultat \u010dega, koji ugovor, i kao rezultat polo\u017eaja istog Pi\u0142sudskog. Ali \u010detrdesetih godina pro\u0161log veka, svaka strana se borila za svoju dr\u017eavnost. I tako \u0107e to do\u017eivljavati budu\u0107e generacije. I mora se shvatiti da je svaka od stranaka imala pravo na takvu dr\u017eavnost. A ako sazrimo do ta\u010dke u kojoj razumemo i toleri\u0161emo stavove svake od stranaka, onda \u0107e ovo pitanje prestati da bude tako akutno.<\/p>\n

Ali ono \u0161to definitivno treba da se uradi, sto posto, su dve stvari. Prvo, moramo osuditi ubijanje civila, jer se to ne mo\u017ee tolerisati ni u jednom dru\u0161tvu. Ovo se ne mo\u017ee mirno shvatiti kao normalna pojava, bez obzira koliko je va\u017ean cilj postavljen za borce. Nezavisnost, dr\u017eavnost \u2013 bilo koji cilj ne mo\u017ee opravdati ubijanje civila. O\u010digledno, ovo mora biti osu\u0111eno i kategori\u010dki odvojeno od onih koji su ubili \u2013 odre\u0111enih pojedinaca i odre\u0111enih jedinica.<\/p>\n

Druga stvar koju treba da se uradi \u2013 ovo pitanje koje nas mo\u017ee ujediniti \u2013 jeste da se jednostavno dozvoli da oni koji jo\u0161 nisu sahranjeni na odgovaraju\u0107i hri\u0161\u0107anski na\u010din, prema tradiciji, budu sahranjeni. I, u stvari, za\u0161to se ovo pitanje „Volinske tragedije“ pojavljuje s vremena na vreme? Zato \u0161to veliki deo poljskog dru\u0161tva veruje da njihovi ro\u0111aci nisu pravilno sahranjeni. \u017dele da ih prona\u0111u i podignu grobove, podignu krstove, ni\u0161ta vi\u0161e. A onda bismo uklonili zna\u010dajnu napetost koja postoji u poljskom dru\u0161tvu.<\/p>\n

I mogu da ih razumem. Kada na\u0161e majke ne znaju gde su im deca, koja su nestala ili umrla na frontu, brane\u0107i Ukrajinu. I ne mogu da sahrane ta tela. Dakle, ova ose\u0107anja su sasvim razumljiva, oni \u017eele da imaju grob u koji mogu da iduRoditelji, ro\u0111aci i mi hodamo, odaju\u0107i po\u010dast ovim herojima. Ovo je apsolutno ljudski, hri\u0161\u0107anski pristup onima koji su umrli.<\/p>\n

„Zapravo, po pitanju ekshumacije, odnosno njene zabrane, ne mogu da razumem logiku na\u0161e vlade. Izgleda skoro kao me\u0111unarodna provokacija. <\/strong><\/p>\n

„Ni ja to ne mogu da shvatim. Bio sam ambasador u to vreme, dogodilo se, ako se ne varam, 2018. godine. U Kijevu je bilo poku\u0161aja da se zabrana objasni reakcijom na uni\u0161tavanje ukrajinskih sahrana u Poljskoj. Ali ovo uni\u0161tenje nisu sasvim uradili Poljaci. Vrlo \u010desto su to radili ruski agenti. \u010cak je i to pokazano u nekoliko video zapisa. A na ukrajinskoj strani, ruski agenti su to tako\u0111e uradili. Spomenici su dignuti u vazduh, ili je crvena boja prelivena preko njih, ili konzulat u Lucku je granatiran. I ove provokacije su dale podsticaj zabrani ovih ekshumacija. Ovaj pristup nije sasvim ta\u010dan, jer po\u010dinjemo da pregovaramo za hri\u0161\u0107anski moral, za \u010dinjenicu da ispovedamo iste vrednosti, da su Ukrajinci Poljaci. Mi imamo isti pogled na to kako mrtvi treba da budu po\u0161tovani. A pregovaranje, \u010dini se, nema smisla.<\/p>\n

I zato, mislim, ovde nije pitanje \u010dak ni da li \u0107emo dozvoliti ovu ekshumaciju zbog \u010dinjenice da \u0107e jedan sto biti obnovljen, da li \u0107e biti takvih natpisa ili drugih. Da li \u0107e to biti sporazum sa Gra\u0111anskom platformom, sa PiS-om, sa Konfederacijom ili sa Poljskom selja\u010dkom strankom. To ne bi trebalo da bude nikakvo pregovaranje, nema dogovora. Ovo bi trebalo da bude gest civilizovane evropske nacije \u2013 Ukrajine, koja razume bol i po\u0161tuje se\u0107anje na one koji su umrli. Tada mo\u017eemo druga\u010dije da pogledamo i procenimo ko je po\u010dinio zlo\u010dine, koliko ih je ukupno umrlo, ali ne mo\u017eemo a da ne dozvolimo ljudima da sahrane one svojih ro\u0111aka koji su umrli.<\/p>\n

\u2013 Nedavno je postalo poznato za takvu inicijativu: istori\u010dari iz razli\u010ditih zemalja sveta \u0107e raditi na 70 tema o ukrajinskoj istoriji na potpuno odvojen, nepristrasan na\u010din, a sve \u0107e to biti formirano u jednu monografiju. Da li bi takva inicijativa pomogla u ubla\u017eavanju nepotrebnih tenzija, uklju\u010duju\u0107i i ukrajinsko-poljske odnose? <\/strong><\/p>\n

\u2013 Naravno, to bi pomoglo, jer bi to bila objektivnija pri\u010da koja bi se bolje percipirala u ostatku sveta. Ali, kao \u0161to sam rekao, ono \u0161to bi moglo da smanji stepen napetosti je definitivno pitanje dozvole za sahranjivanje \u017ertava. To je 100%. Zato \u0161to postoji potpuni konsenzus o ovom pitanju u poljskom dru\u0161tvu, postoje odre\u0111ena o\u010dekivanja od poljskog dru\u0161tva. Poljaci veruju da su se prema Ukrajincima odnosili na hri\u0161\u0107anski na\u010din kada smo upali u nevolju 2022. godine. I oni su samo otvorili svoje domove, moglo bi se \u010dak re\u0107i, svoja srca, jer su dali ono \u0161to su imali da pomognu Ukrajincima. I postoji odre\u0111eno o\u010dekivanje na poljskoj strani da \u0107e Ukrajinci tako\u0111e imati hri\u0161\u0107anski stav prema onome \u0161to boli Poljake. A to zaista boli i politi\u010dare i dru\u0161tvo.<\/p>\n

A pitanje pisanja istorije je apsolutno neophodno, jer se njime treba baviti. I, naravno, bi\u0107e neslaganja, u to sam ube\u0111en, jer neko to procenjuje na ovaj na\u010din, neko drugi, ili neko to vidi na ovaj na\u010din, ili neko ima vi\u0161e materijala, intervjuisao vi\u0161e svedoka. Ali to su istori\u010dari, oni moraju da se nose sa tim.<\/p>\n

Da se to iskoristi u politi\u010dke svrhe, a jo\u0161 vi\u0161e da se to iznese kao ultimatum da Ukrajina ne mo\u017ee da se pridru\u017ei EU ili NATO-u sa Banderom, koji je, usput re\u010deno, ve\u0107 u EU, jer je sahranjen u Nema\u010dkoj \u2013 takvi pristupi su neprihvatljivi.<\/p>\n

Ipak, takve studije treba uraditi. Ja sam istori\u010dar po obrazovanju. Kada sam studirao na univerzitetu u sovjetsko doba, jo\u0161 nisam znao za Volinsku tragediju. I UPA je tuma\u010dio na potpuno druga\u010diji na\u010din. Stoga, moramo da preispitamo sopstvenu istoriju. I takva objektivna istorija, koju bi napisali svetski nau\u010dnici sa imenom, sa reputacijom, mislim da bi nam jo\u0161 vi\u0161e pomogla.<\/p>\n

„Ponekad mo\u017eete \u010duti od na\u0161ih politi\u010dara iz istorije ili istori\u010dara iz politike: ‘Pa, dobro, bio je ‘Volinski masakr’, ali Poljaci su izveli operaciju ‘Visle’ protiv nas.“ <\/strong><\/p>\n

\u2013 Ne, ne mislim da je ovo sasvim ta\u010dno pore\u0111enje. \u010cini mi se da je ministar Dmitro Kuleba, koji je to rekao, pogre\u0161no shvatio ili nije u potpunosti razumeo pitanje. (Dmitro Kuleba, obra\u0107aju\u0107i se studentima u Olsztinu u avgustu 2024. godine, dok je jo\u0161 bio ministar, podsetio je publiku na operaciju Visla kao odgovor na pitanje o „Volinskoj tragediji“ \u2013 ZAXD.NET). Ili je mo\u017eda bilo nedostataka u prevo\u0111enju. Ali to je bila samo neka vrsta nesporazuma. I, osim toga, Operacija Visla je odavno osu\u0111ena od strane poljskog dru\u0161tva i politi\u010dara. Poljacima to nije bilo te\u0161ko, jer je to bila sovjetska provokacija. Sada govorimo o ovim tenzijama izme\u0111u Ukrajine i Poljske, na koje uti\u010de Kremlj. A ova operacija „Visla“ organizovana je iz Moskve, planirana od strane ruskih specijalnih slu\u017ebi kako bi se pove\u0107ale tenzije izme\u0111u Ukrajinaca i Poljaka. Dakle, postojala je namera da se uni\u0161ti baza i tlo za UPA, koja je imala podr\u0161ku me\u0111u ukrajinskim stanovni\u0161tvom. Ali preseljenjem Ukrajinaca i naseljavanjem oslobo\u0111enih zemalja Poljaci, deportuju\u0107i Ukrajince na zapad Poljske, stvorili su me\u0111uetni\u010dke tenzije.<\/p>\n

\u2013 Tako su u me\u0111uratnim godinama Volin naseljavali poljski doseljenici.<\/strong><\/p>\n

\u2013 Da, me\u0111uratni Volin je bio naseljen doseljenicima, jer je to bila politika poljske dr\u017eave. I to tako\u0111e treba tretirati u skladu s tim. Uzgred, ako \u0107emo prou\u010davati istoriju Ukrajine tokom Drugog svetskog rata i \u017eelimo da razumemo razloge zbog kojih je nastala tako akutna napetost izme\u0111u Ukrajinaca i Poljaka u Volinu 1943\/44, onda moramo da prou\u010dimo kakva je bila politika poljske dr\u017eave 1930-ih i kako je poljska dr\u017eava tretirala Ukrajince koji su dugo \u017eiveli u Volinju. Kako su uni\u0161tene crkve, \u0161kole, ukrajinski jezik. I zato je izazvao toliko nezadovoljstva, koje se na kraju prelilo u takve proteste.<\/p>\n

Ali, opet, apsolutno ne toleri\u0161em ubijanje civila, to se ne mo\u017ee prihvatiti i mora se osuditi.<\/p>\n

\u2013 Pre otprilike godinu dana, vlada se promenila u Poljskoj. Desni\u010darsku stranku Pravo i pravda zamenila je centristi\u010dka Gra\u0111anska platforma, koju je predvodio Donald Tusk. Tada su se mnogi Ukrajinci nadali da \u0107e novom vladom biti mogu\u0107e zna\u010dajno pobolj\u0161ati ukrajinsko-poljske odnose, da \u0107e se ukloniti neugodna pitanja i da Var\u0161ava vi\u0161e ne\u0107e postavljati istorijske ultimatume. Me\u0111utim, nade nisu bile u potpunosti opravdane. Videli smo nastavak „krize \u017eitarica“ i optu\u017ebi za istorijsku politiku. Za\u0459to?<\/strong><\/p>\n

\u2013 Jer, kao \u0161to sam ve\u0107 rekao, nije bitno koja je politi\u010dka sila do\u0161la na vlast. Pitanja procene ukrajinsko-poljske pro\u0161losti, razli\u010dite faze u istoriji ukrajinsko-poljskih odnosa poljsko dru\u0161tvo razli\u010dito do\u017eivljava. 1920-ih, 1930-ih, Volinja, Vistulska akcija se razli\u010dito ocjenjuju, a postoje kriti\u010dari, postoje oni koji su naklonjeni tome, a postoje i pristalice takvih akcija poljske dr\u017eave. Ali pitanje sahranjivanja \u017ertava „Volinskog masakra“ je gotovo stopostotni konsenzus. I ovde, bez obzira na to koja politi\u010dka sila do\u0111e na vlast u Poljskoj, oni \u0107e se i dalje oslanjati na ovo bira\u010dko telo, koje \u017eeli da sahrani svoje ro\u0111ake i prijatelje koji nisu pravilno sahranjeni. Stoga, nijedna politi\u010dka snaga ne\u0107e biti u stanju da se nosi sa tim bira\u010dkim telom dok se ovo pitanje ne zatvori.<\/p>\n

I opet, ne razumem za\u0161to to ne mo\u017eemo dozvoliti. Mi sami smo za sahranjivanje na\u0161ih vojnika koji su poginuli na Istoku na odgovaraju\u0107i na\u010din. I mi to tra\u017eimo od Rusije. Tako da mislim da treba da poka\u017eemo na\u0161u hri\u0161\u0107ansku zrelost.<\/p>\n

\u2013 Se\u0107am se kako su se devedesetih godina intenzivno odvijali procesi ukrajinsko-poljskog pomirenja, koji su pokrenuli pokret za pomirenje, za zbli\u017eavanje. Kako su autoritativni intelektualci sa poljske i ukrajinske strane kontaktirali. Ima li danas mnogo politi\u010dara i intelektualaca u Poljskoj koji bi mogli obnoviti ovaj pokret za zbli\u017eavanje? <\/strong><\/p>\n

\u2013 Na\u017ealost, \u010dini mi se da vi\u0161e nema takvog entuzijazma kao \u0161to je bio 90-ih. Prvo, Poljska se promenila. Postao je vi\u0161e evropski, globalniji. Poljska \u017eeli da igra vode\u0107u ulogu ne samo u regionu, ve\u0107 i u Evropi. Mla\u0111a generacija nije toliko zainteresovana za istoriju kao \u0161to je bila devedesetih. I u stvari, postojao je period devedesetih godina kada smo bili u pribli\u017eno istim pozicijama, kada smo postali nezavisni. Na kraju krajeva, Poljaci su uvek bili nezavisniji, da tako ka\u017eemo, od nas, slobodniji. Ipak, vratili smo se na noge i podr\u017eavali jedni druge. I postojalo je razumevanje da smo se zajedno borili protiv komunisti\u010dkog sistema i kada je pao, podr\u017eavali smo jedni druge.<\/p>\n

Sada je Poljska napravila korak napred i vi\u0161e se uklju\u010dila u evropsku politiku. Da, jo\u0161 uvek postoje ljudi koji podr\u017eavaju stav ukrajinsko-poljskog ujedinjenja, ali ima mnogo manje takvih aktivnih mera, pokreta i izjava kao \u0161to je bilo tada. Jer, opet, \u010dini mi se, jer je Poljska postala vi\u0161e fokusirana na evropsku politiku.<\/p>\n

\u2013 Na osnovu toga, u kojoj meri Ukrajina jo\u0161 uvek mo\u017ee ra\u010dunati na Poljsku kao zagovornika u EU i NATO-u? <\/strong><\/p>\n

\u2013 Postoji logika da Poljska treba da nastavi da podr\u017eava Ukrajinu, jer Poljska shvata da joj je tako\u0111e potrebno partnerstvo, \u010dak i ako je to EU i NATO, onda mora da ima pouzdane partnere kada Ukrajina postane \u010dlanica ovih institucija. I bilo bi prirodno oja\u010dati ukrajinsko-poljske odnose kako po pitanju daljeg razvoja, tako i po pitanju suprotstavljanja mogu\u0107oj pretnji sa ruske strane. Stoga, partnerstvo i lobiranje interesa Ukrajine treba da bude u interesu Poljske.<\/p>\n

Iako \u017eivot \u010dini prilago\u0111avanja. A to se dogodilo kao rezultat ruske agresije. Poljska je videla Ukrajinu kao ozbiljnog konkurenta. I Poljaci su videli da Ukrajinci nisu do\u0161li samo u Poljsku da beru jagode i grade ku\u0107e. I Ukrajinci ozbiljni investitori, iskusni profesionalci sa velikim iskustvom, sa velikim ambicijama, sa velikim mogu\u0107nostima, kreativni, i \u017eele da razviju ne\u0161to. I ovo je izazvalo neke nesporazume u Poljskoj.<\/p>\n

Zato \u0161to su mnogi bogati ljudi bili primorani da do\u0111u u Poljsku \u2013 biznismeni, u\u010ditelji, predava\u010di, profesori. Poljaci su videli da Ukrajinci nisu samo molitelji, oni su dali zna\u010dajan doprinos razvoju poljskog BNP-a. Mnogi poljski stru\u010dnjaci procenjuju da je to od 1 do 3% rasta BDP-a koji Poljska ima. I mora\u0107ete da se pomirite sa tim, morate to da sagledate na druga\u010diji na\u010din. Stoga podr\u0161ka Poljske Ukrajini ne\u0107e biti tako laka kao \u0161to je nekada bila. Zato \u0161to je Poljska videla Ukrajinu koju je trebalo povu\u0107i za ruku. A onda se ispostavi da su Ukrajinci na prili\u010dno visokom nivou. I, o\u010digledno, moramo biti ponosni na to, ali u isto vreme shvatiti da nas niko ne\u0107e tako lako povu\u0107i.<\/p>\n

\u2013 Setio sam se kako su Nemci po\u010detkom 2000-ih, kada je Poljska u\u0161la u Evropsku uniju, imali strah od Poljaka, postojao je takav stereotip o poljskom vodoinstalateru koji bi oduzeo posao Nemcu. <\/strong><\/p>\n

\u2013 Pa, da, ali sada se Poljaci ne pla\u0161e ukrajinskog vodoinstalatera, ve\u0107 ukrajinskog biznismena koji dolazi sa novcem u dobrom automobilu, \u017eivi u dobrom hotelu, kupuje poljske nekretnine i ula\u017ee u poljsku ekonomiju. A to je konkurencija.<\/p>\n

Stoga, kada nas Poljska podr\u017ei, shvati\u0107e da podr\u017eava i svog konkurenta. Ali nema drugog izlaza. Zato \u0161to je cilj stvaranja \u0161ireg prostora bezbednosti i evropskih vrednosti na evropskom kontinentu mnogo ve\u0107i od konkurencije izme\u0111u zemalja.<\/p>\n

\u2013 Mo\u017eemo li se nadati da \u0107e pragmati\u010dni motivi prevladati nad ideolo\u0161kim? <\/strong><\/p>\n

„Nadam se. Ja sam optimista, verujem da \u0107emo postati \u010dlanice EU i NATO-a i da \u0107emo biti dobri partneri Poljske u ovim institucijama.<\/p>\n

Andrij De\u0161\u010dica<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Za\u0161to je istorijski faktor i dalje toliko va\u017ean u ukrajinsko-poljskim odnosima? Za\u0161to ukrajinske vlasti i dalje zabranjuju Poljacima ekshumaciju \u017ertava „Volinske tragedije“? \u0160ta se promenilo u ukrajinsko-poljskim odnosima od po\u010detka ruske invazije na Ukrajinu? \u0160ta na kraju treba da se uradi da bi se pobolj\u0161ali? Postavili smo ova i druga pitanja biv\u0161em ministru spoljnih poslova, […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":29286,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[1703,258,20,8,7,3962,587,4282],"class_list":["post-29285","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-rat","tag-ljubko-petrenko","tag-poljska","tag-ratni-zlocini-rusije","tag-rusija","tag-rusko-ukrajinski-rat","tag-top-vesti","tag-ukrajinsko-poljski-odnosi","tag-volinska-tragedija"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/29285","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=29285"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/29285\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media\/29286"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=29285"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=29285"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=29285"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}