U poslednje vreme, mnogi politolozi, politi\u010dki posmatra\u010di i publicisti stalno govore o Tre\u0107em svetskom ratu. Neko govori o njegovoj verovatno\u0107i, neko insistira na njenoj neizbe\u017enosti, neko tvrdi da je ve\u0107 po\u010dela, ljudi to samo jo\u0161 nisu shvatili ozbiljno, kao \u0161to u jednom trenutku niko nije do\u017eivljavao Hitlerov napad na Poljsku kao po\u010detak globalne hekatombe. U tom kontekstu, nehotice sam se prisetio knjige na\u0161eg sunarodnika Volodimira Rizuna, poznatijeg pod pseudonimom Viktor Suvorov.<\/p>\n
U poslednjoj predratnoj godini, 2013, objavljena je njegova slede\u0107a istorijska i popularna knjiga „Njeno ime je Tatjana“. Preveden je na ukrajinski i objavljen u izdanju izdava\u010dke ku\u0107e Green Dog. \u0160tavi\u0161e, desilo se da je ukrajinska verzija knjige objavljena ranije od ruske. I njega sam imao \u010dast da predstavljam na Forumu izdava\u010da u Lavovu, zajedno sa bra\u0107om Kaprenov. Za\u0161to me je izdava\u010d pozvao da u\u010destvujem u prezentaciji? Te\u0161ko je re\u0107i. Pretpostavljam da sam od ranih devedesetih ostao odani obo\u017eavalac dela Viktora Suvorova i s vremena na vreme objavljujem svoje utiske o knjigama koje sam pro\u010ditao.<\/p>\n
U ovoj knjizi, Suvorov prvo analizira situaciju u posleratnom Sovjetskom Savezu. I on izvla\u010di slede\u0107i zaklju\u010dak: opstanak ove ogromne zemlje, koja je upravo pobedila nacizam, ali nikako socijalno siroma\u0161tvo i ekonomska zaostalost, bio je mogu\u0107 samo ako se ostvari jedan od dva scenarija. Prvi su radikalne ekonomske reforme poput onih koje je Kina preduzela nakon smrti Mao Ce-tunga. Drugi je da se sprovede svetska revolucija, to jest, da se smanji dru\u0161tveno-ekonomski razvoj zapadnih zemalja na sovjetski nivo. A za to je Tre\u0107i svetski rat bio o\u010dajni\u010dki potreban.<\/p>\n
Staljin je, nakon \u0161to su Amerikanci demonstrirali borbenu mo\u0107 atomskih bombi u Hiro\u0161imi i Nagasakiju, zaklju\u010dio da je za njega bolje da se ne sva\u0111a sa Amerikom i sa kolektivnim Zapadom uop\u0161te, da ne zapo\u010dne novi rat. A reforme nisu za njega. Sa ovim pesimisti\u010dnim mislima, oti\u0161ao je na drugi svet.<\/p>\n
Staljinov naslednik, Lavrentij Berija, prema odre\u0111enim posrednim dokazima, navodno je bio spreman da krene na radikalne reforme. Mnogi profesionalni pristalice alternativne istorije sugeri\u0161u da bi, da je Lavrentij Pavlovi\u010d ostao na vlasti, onda bi „perestrojka“ u SSSR-u po\u010dela 30 godina ranije. Ali nije uspelo, Berija je svrgnut i upucan. Nikita Hru\u0161\u010dov je do\u0161ao na vlast.<\/p>\n
Uprkos \u010dinjenici da se sada se\u0107amo Nikite Sergejevi\u010da uglavnom zbog „odmrzavanja“, kritike Staljinovog kulta li\u010dnosti i pokreta \u0161ezdesetera, on je mogao postati osoba koja bi mogla da oslobodi Tre\u0107i svetski rat. Znaju\u0107i predratne „podvige“ Nikite Sergejevi\u010da u njegovoj borbi protiv „neprijatelja naroda“, mo\u017eemo zaklju\u010diti da mu ne bi nedostajalo odlu\u010dnosti za jo\u0161 jednu ljudsku ma\u0161inu za mljevenje mesa i sigurno ga ne bi mu\u010dilo kajanje.<\/p>\n
Jasno je da je, nakon \u0161to je postao gospodar Sovjetskog Saveza, Hru\u0161\u010dovljeva prva naredba bila da o\u010disti arhive, uni\u0161tavaju\u0107i sve tragove svoje preaktivne borbe protiv „neprijatelja naroda“. I o tom aspektu aktivnosti inicijatora „odmrzavanja“ dana\u0161nji istori\u010dari mogu suditi samo vrlo indirektno.<\/p>\n
I \u010dim je prvi zadatak zavr\u0161en, Hru\u0161\u010dov je krenuo u drugi \u2013 pripremu svetske revolucije. Kao sau\u010desnik u ovom slu\u010daju, uzeo je „mar\u0161ala pobede“ Georgija \u017dukova. Hru\u0161\u010dovu se o\u010digledno dopalo \u0161to je \u017dukov, s jedne strane, tretirao tu\u0111e \u017eivote kao ne\u0161to bezvredno, a s druge strane, demonstrirao je svoju efikasnost u borbi protiv mo\u0107nih neprijatelja \u2013 carskog Japana i Hitlerove Nema\u010dke.<\/p>\n
Posle rata, \u017dukov je pao u nemilost sa Staljinom i preba\u010den je na sekundarne pozicije. Tako je Hru\u0161\u010dov vratio ratnog heroja iz zaborava u Kremlj i dao mu zadatak da razmisli o strategiji Tre\u0107eg svetskog rata. A ovaj drugi, kako se ispostavilo, ve\u0107 je imao spreman plan.<\/p>\n
\u017dukovljev plan je bio da kombinuje ofanzivno iskustvo Drugog svetskog rata sa snagom najnovijeg nuklearnog oru\u017eja. Ako su ranije hiljade topova kori\u0161\u0107ene za probijanje fronta, koji su se trebali satima koncentrisati na „peglanje“ neprijateljskih polo\u017eaja, sada se, prema \u017dukovu, sve moglo uraditi br\u017ee i efikasnije: otvoriti prazninu u neprijateljskoj odbrani uz pomo\u0107 jedne mo\u0107ne atomske bombe. I ve\u0107 u tom proboju, kopnene trupe mogu biti poslane, i to bez odlaganja, tako da neprijatelj nema vremena da zakrpi rupu.<\/p>\n
Ali pre primene ovog plana na pravom bojnom polju, bilo je neophodno testirati njegovu efikasnost na poligonu. Pod vo\u0111stvom mar\u0161ala \u017dukova, koji je u to vrijeme bio zamjenik ministra odbrane, u strogoj tajnosti pripremale su se velike vojne vje\u017ebe, na kojima je planirano da se napravi proboj neprijateljskog fronta koriste\u0107i nuklearni potencijal. Ve\u017ebe pod ljubaznim imenom „Gruva“ odr\u017eane su 14. septembra 1954. godine na poligonu Totski, koji je u Orenburg region.<\/p>\n
Vredi napraviti jedan kratak istorijski izlet ovde. Jo\u0161 dvadesetih godina pro\u0161log veka, sovjetsko rukovodstvo je dozvolilo nema\u010dkim vojnim hemi\u010darima da testiraju hemijsko oru\u017eje na poligonu Totskog. Takva sovjetsko-nema\u010dka saradnja bila je predvi\u0111ena Rapalskim ugovorom iz 1922. godine. Kasnije \u0107e Tre\u0107i Rajh aktivno koristiti hemijsko oru\u017eje testirano na poligonu Totskog tokom Drugog svetskog rata, uklju\u010duju\u0107i i protiv Crvene armije.<\/p>\n
Me\u0111utim, ovaj poligon je izabran za nuklearne ve\u017ebe ne samo zbog toga, a ne kao po\u010dast istorijskim tradicijama, ve\u0107 upravo zato \u0161to podru\u010dje tamo podse\u0107a na tipi\u010dan reljef zapadne Evrope. A redovni vojnici Kremlja, naravno, planirali su da zapo\u010dnu Tre\u0107i svetski rat u zapadnoj Evropi, najverovatnije, na granici novoosnovanog DDR-a i Nema\u010dke.<\/p>\n
\u0160ema ve\u017ebi bila je pribli\u017eno slede\u0107a: bombarder Tu-4 je ispustio nuklearnu bombu RDS-4 kapaciteta 38 kilotona sa visine od 8000 m (bomba Fat Man ba\u010dena na Hiro\u0161imu imala je prinos od samo 21 kilotona). Bomba je eksplodirala na visini od 350 metara. Nakon toga, hiljadu ofanzivnih korpusa ba\u010deno je u proboj nastao eksplozijom, koji je brojao, posebno, 600 tenkova, 600 oklopnih transportera i 320 aviona.<\/p>\n
Informacije o ovim ve\u017ebama su strogo klasifikovane ve\u0107 du\u017ee vreme. Pojavio se tek nakon raspada SSSR-a 1991. godine. U dokumentima, koji u to vreme jo\u0161 nisu bili uni\u0161teni, navodi se da je obuka bila „uspe\u0161na“. To jest, „uspe\u0161no“ za efemernu svetsku revoluciju, ali nikako za direktne u\u010desnike i lokalnu ekologiju.<\/p>\n
Kao rezultat ve\u017ebi, 45.000 vojnika i 10.000 civila primilo je razli\u010dite doze radijacije. Najdramati\u010dniji trenutak za vojnike \u2013 mlade de\u010dake, od kojih ve\u0107ina vi\u0161e nije mogla da postanu roditelji \u2013 bio je taj \u0161to im nije bilo obezbe\u0111eno potpuno le\u010denje, a onda su im uskra\u0107ene i beneficije koje pripadaju invalidima sovjetske vojske. Na kraju krajeva, svi su potpisali ugovor o neotkrivanju podataka o vojnim tajnama ve\u017ebi za 25 godina. Zbog toga lekari nisu bili u stanju da uspostave ta\u010dnu dijagnozu.<\/p>\n
Godine 1994., za vreme predsedavanja Borisa Jeljcina, na poligonu Totskog u epicentru eksplozije podignut je spomen znak \u2013 stela sa zvonima, \u010dija zvonjava podse\u0107a na sve \u017ertve radijacije. Ina\u010de, stratezi Tre\u0107eg svetskog rata nazvali su bombu ba\u010denu na poligon „Tatjana“, otuda i naslov Suvorovljeve knjige.<\/p>\n
Za\u0161to se onda Sovjetski Savez, uprkos uspehu Tatjane, nije usudio da pokrene Tre\u0107i svetski rat, nakon \u010dega je trebalo da bude usledila svetska revolucija? Postoji nekoliko razloga za to. Prvi razlog je taj \u0161to su se \u010dlanovi tandema Hru\u0161\u010dov-\u017dukov obo\u017eavatelja svetske revolucije 1957. godine okupili u brutalnom klin\u010du borbe za vlast. Mar\u0161al, koji je do tada postao ministar odbrane, na kraju je pora\u017een. Dana 29. oktobra 1957. godine, plenum Centralnog komiteta KPSS, posve\u0107en „unapre\u0111enju partijskog i politi\u010dkog rada u sovjetskoj vojsci i mornarici“, odredio je da je „G. K. \u017dukov prekr\u0161io Lenjinove partijske principe rukovodstva oru\u017eanim snagama, sprovodio politiku ograni\u010davanja rada partijskih organizacija, politi\u010dkih organa i vojnih saveta, elimini\u0161u\u0107i rukovodstvo i kontrolu nad vojskom i mornaricom od strane partije, njenog Centralnog komiteta i vlade…“ Krivac je smijenjen iz Predsjedni\u0161tva Centralnog komiteta KPSS i razrije\u0161en sa mjesta ministra odbrane.<\/p>\n
Drugi razlog je povezan sa kubanskom raketnom krizom 1962. godine. Doga\u0111aji na Kubi u to vreme pokazali su da su pripreme za Tre\u0107i svetski rat jo\u0161 uvek u toku, \u010dak i uprkos \u017dukovljevom neu\u010de\u0161\u0107u u njemu. I da nije bilo \u010dvrstog stava Sjedinjenih Dr\u017eava u spre\u010davanju sovjetskih raketa da u\u0111u na Kubu, ko zna kako bi se sve zavr\u0161ilo. Mo\u017eda isti nuklearni proboj fronta na Floridi.<\/p>\n
Tre\u0107i razlog bila je Hru\u0161\u010dovljeva ostavka 1964. godine. Ako je Nikita Sergejevi\u010d ostao na vlasti, onda se ne mo\u017ee isklju\u010diti takav scenario prema kojem bi Zapadu i dalje pokazivao „Kuzkinu majku“.<\/p>\n
\u010cetvrto, sovjetski me\u0111unarodni eksperti kasnih 1950-ih i ranih 1960-ih nisu mogli a da ne shvate da je situacija u Zapadnoj Evropi u to vreme bila radikalno druga\u010dija od me\u0111uratne situacije. Globalna ekonomska kriza je zavr\u0161ena, Velika depresija je odavno zaboravljena, zapadne zemlje su uspe\u0161no gradile prosperitetna dru\u0161tva, dok zemlje koje su bile dovoljno „sre\u0107ne“ da padnu u zonu uticaja Moskve nisu mogle da iza\u0111u iz posleratnih ru\u0161evina. Umesto toga, revolucije su pretile komunisti\u010dkom kampu. Na kraju su izbili jedan za drugim: u DDR-u (1953), Ma\u0111arskoj (1956), \u010cehoslova\u010dkoj (1968), Poljskoj (1980).<\/p>\n
Stoga je sovjetsko rukovodstvo nakon Hru\u0161\u010dova odlu\u010dilo, ako ne i zaboraviti, onda odlo\u017eiti ideju svjetske revolucije na neodre\u0111eno vrijeme uz pomo\u0107 Tre\u0107eg svjetskog rata. A da bi spasili SSSR, smislili su radikalno druga\u010diju taktiku: da nadoknade neefikasnost socijalisti\u010dke ekonomije izvozom energetskih resursa kroz gasovod i naftovode u Evropu. Zahvaljuju\u0107i tim „cevima“ komunisti\u010dka dr\u017eava je uspela da odlo\u017ei svoju smrt jo\u0161 tri decenije.<\/p>\n
Ali hajde da se vratimoNa primer, u slu\u010daju Sjedinjenih Ameri\u010dkih Dr\u017eava, Sjedinjenih Ameri\u010dkih Dr\u017eava i Da li Putin sada neguje snove o Tre\u0107em svetskom ratu? U najmanju ruku, ova opcija ne bi trebala biti potpuno odba\u010dena i trebali biste biti spremni za nju tako da vas ne iznenadi. Iskustvo poslednje dve decenije pokazuje da se od ruskog diktatora mo\u017ee o\u010dekivati svaka neo\u010dekivana gadost. Istovremeno, razvoj doga\u0111aja nakon ruske invazije na Ukrajinu pokazao je potpunu nesposobnost hvaljene ruske vojske da sprovede velike vojne operacije ako se suo\u010di sa manje ili vi\u0161e jakim neprijateljem. Stoga su \u0161anse da \u0107e Putinova Rusija odlu\u010diti o Tre\u0107em svetskom ratu mnogo ni\u017ee nego \u0161to su bile pod Hru\u0161\u010dovljevim SSSR-om. Iako jo\u0161 uvek nije nula.<\/p>\n
Rat i \u017eivotna sredina<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
U poslednje vreme, mnogi politolozi, politi\u010dki posmatra\u010di i publicisti stalno govore o Tre\u0107em svetskom ratu. Neko govori o njegovoj verovatno\u0107i, neko insistira na njenoj neizbe\u017enosti, neko tvrdi da je ve\u0107 po\u010dela, ljudi to samo jo\u0161 nisu shvatili ozbiljno, kao \u0161to u jednom trenutku niko nije do\u017eivljavao Hitlerov napad na Poljsku kao po\u010detak globalne hekatombe. U […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":29059,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[546,379,7,2448,3962,179],"class_list":["post-29058","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-rat","tag-drugi-svetski-rat","tag-nuklearno-oruzje","tag-rusko-ukrajinski-rat","tag-staljinizam","tag-top-vesti","tag-vladimir-putin"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/29058","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=29058"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/29058\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media\/29059"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=29058"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=29058"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=29058"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}