Uspe\u0161na i duboka invazija Ukrajine na rusku teritoriju 6. avgusta 2024. godine promenila je ton rasprave o rusko-ukrajinskom ratu. Izvedena potpuno neo\u010dekivano, ukrajinska operacija mogla bi imati zna\u010dajan uticaj na zvani\u010dno neutralne zemlje, uklju\u010duju\u0107i Kinu. Zapad je podr\u017eao i nastavi\u0107e da podr\u017eava Ukrajinu, bez obzira na operaciju u Kursku i njene rezultate. Nasuprot tome, nastavak ukrajinske okupacije legitimne ruske dr\u017eavne teritorije donosi novu dimenziju nezapadnom pristupu ratu.<\/p>\n
Ukrajinska ofanziva, ako ne i brzo i potpuno odbijena od strane Moskve, fundamentalno menja poziciju Kijeva u hipoteti\u010dkim pregovorima koje su zvani\u010dno promovisale mnoge tre\u0107e strane od po\u010detka rata 2014. godine. Do sada, u komunikaciji sa stranim partnerima, Kijev se morao oslanjati isklju\u010divo na moralne i pravne argumente, pozivaju\u0107i se na globalni poredak zasnovan na me\u0111unarodnom pravu. Sada je, nasuprot tome, manje normativni, vi\u0161e transakcijski i, mo\u017eda, za mnoge aktere, jednostavniji aran\u017eman izme\u0111u Rusije i Ukrajine postao teoretski mogu\u0107.<\/p>\n
Mir u zamenu za suverenitet<\/strong><\/p>\n Pre operacije Kursk, vojno-politi\u010dka konstelacija je u vi\u0161e navrata dovela do pregovara\u010dkih formata i sporazuma o prekidu vatre, koji su bili veoma nepovoljni za Kijev \u2013 kako na bilateralnom tako i na multilateralnom nivou. Sporazumi koje je potpisao Kijev, koji je pritisnut uza zid \u2013 Minsk I 2014. i Minsk II 2015. godine \u2013 kao i kasniji pregovori o situaciji u Donbasu \u2013 odvijali su se uglavnom pod nezvani\u010dnim sloganom „mir u zamenu za suverenitet“. Sporazumi iz Minska predvi\u0111ali su da bi Kijev zaista mogao da postigne sporazum o kontinentalnoj Ukrajini i na kraju povrati kontrolu nad de facto delovima Donbasa pod ruskom okupacijom. Me\u0111utim, prema sporazumima iz Minska, to bi bilo mogu\u0107e samo ako bi Kijev dozvolio lokalnim marionetama Moskve u isto\u010dnoj Ukrajini da postanu legitimni igra\u010di u ukrajinskoj politici.<\/p>\n U periodu 2014-2021, alat Kremlja za sprovo\u0111enje ovog neokolonijalnog plana za ponovno osvajanje Ukrajine bili su pseudo-izbori u Donbasu, predvi\u0111eni dva nejednaka sporazuma iz Minska. Apsurdnost situacije bila je u tome \u0161to je Kijev morao da odr\u017ei lokalne i regionalne izbore na isto\u010dnim ukrajinskim teritorijama, koji su bili i trebali da ostanu pod de fakto kontrolom Moskve u vreme glasanja. Naravno, Kremlj bi mogao da manipuli\u0161e takvim spektaklom na isti na\u010din na koji Putin sprovodi svoje „izbore“. Suverenitet Ukrajine bio bi ograni\u010den na ruske punomo\u0107nike sa pravom veta instaliranim u Donbasu. U me\u0111uvremenu, anektirano Krimsko poluostrvo je potpuno isklju\u010deno iz pregovora u Minsku.<\/p>\n Mir za bezbednost<\/strong><\/p>\n Razgovori u Istanbulu 2022. godine odr\u017eani su pod nezvani\u010dnim sloganom „mir u zamenu za bezbednost“. To je zna\u010dilo da je Moskva spremna da okon\u010da svoju „specijalnu vojnu operaciju“ u Ukrajini ako Kijev pristane na zna\u010dajna ograni\u010denja odbrane i u\u010de\u0161\u0107a u me\u0111unarodnim savezima. O\u010digledna namera Kremlja bila je da radikalno oslabi nacionalnu bezbednost ukrajinske dr\u017eave, izoluju\u0107i je od spoljnih partnera i li\u0161avaju\u0107i je sposobnosti da se brani. Nacrt Istanbulskog sporazuma predvi\u0111ao je da, iako \u0107e Ukrajina dobiti bezbednosne garancije, Rusija \u0107e zadr\u017eati pravo veta na blokiranje me\u0111unarodne pomo\u0107i Ukrajini. Kao rezultat toga, Ukrajina bi postala ili nova posleratna Finska, satelitska dr\u017eava sli\u010dna „narodnim republikama“ sovjetskog bloka ili druga Belorusija \u2013 i lak plen u slu\u010daju ruske ponovne invazije. Neuspeh pregovora u Istanbulu doveo je do ruske ilegalne aneksije \u010detiri jugoisto\u010dne regije Ukrajine u septembru 2022. godine.<\/p>\n U slede\u0107oj fazi, Rusija je pre\u0161la na jo\u0161 pravno nihilisti\u010dku strategiju „mira za zemlju“ prema Ukrajini. Prema ovom predlogu za nagodbu, koji je Kremlj donedavno cirkulisao, Ukrajina ne samo da bi morala da ograni\u010di svoj suverenitet, ve\u0107 i da pristane na rusku aneksiju okupiranih ukrajinskih teritorija. Pored toga, Kremlj je zatra\u017eio da Kijev preda Moskvi neokupirane delove \u010detiri ukrajinske regije „pripojene“ Rusiji \u2013 Lugansk, Donjeck, Zapori\u017eja i Herson. Kremlj je zvani\u010dno i nezvani\u010dno upozorio da je alternativa ovom predlogu da Rusija nastavi svoj genocidni rat do potpunog uni\u0161tenja Ukrajine \u2013 sa ili bez upotrebe oru\u017eja za masovno uni\u0161tenje.<\/p>\n Minsk III se pribli\u017eava<\/strong><\/p>\n Ove ruske koncepte Kremlj je kontinuirano promovisao tokom protekle decenije u raznim medijima, javnim forumima i me\u0111unarodnim organizacijama. Kao rezultat toga, oni su delimi\u010dno ili \u010dak otvoreno usvojeni od strane mnogih tre\u0107ih strana. Me\u0111u zagovornicima ruskog pravnog i normativnog nihilizma prema Ukrajini su i zapadne pacifisti\u010dke grupe i samoprogla\u0161eni „re-religiozni“Alisti i me\u0111unarodne desni\u010darske radikalne snage, kao i razni predstavnici takozvanog globalnog juga.<\/p>\n Svake godine od 2014. godine, kako se ruska okupacija ukrajinskih zemalja nastavila i \u0161irila, ideja da se Ukrajina barem delimi\u010dno odrekne svoje teritorije i \/ ili suvereniteta postala je sve popularnija \u0161irom sveta. Iako im ustupci Moldavije, Gruzije i Ukrajine u pro\u0161losti nisu dozvolili da povrate kontrolu nad svojim dr\u017eavnim teritorijama kako je dogovoreno sa Rusijom. Ovi prethodni sporazumi izme\u0111u Moskve i njenih biv\u0161ih kolonija nisu doneli mir ni Evropi. Bilo kako bilo, mnoge, ako ne i ve\u0107ina, zapadne i nezapadne politi\u010dke i intelektualne elite videle su ukrajinske „kompromise“ kao put ka okon\u010danju rata i trajnom re\u0161enju.<\/p>\n Kako je Rusija postigla odre\u0111eni vojni uspeh u isto\u010dnoj Ukrajini 2024. godine, na horizontu se pojavio sporazum \u2013 Minsk III \u2013 sa novim ograni\u010denjima teritorijalnog integriteta i politi\u010dke nezavisnosti Ukrajine. To se dogodilo u pozadini teku\u0107eg me\u0111unarodnog neznanja o ruskom pro\u0161lom iredentizmu i naivnosti o budu\u0107nosti ruskog imperijalizma. Mnogi posmatra\u010di i dalje veruju da \u0107e bacanjem \u2013 posle Pridnjestrovlja, Abhazije, „Ju\u017ene Osetije“, Krima, Donjecka, Luganska, Zapori\u017eje i Hersona \u2013 jo\u0161 jednog komada zemlje u usta ruskog krokodila, kona\u010dno biti mogu\u0107e zasititi ovog neshvatljivog gmizavca.<\/p>\n Preoblikovanje percepcije rata<\/strong><\/p>\n Od 6. avgusta, Kijev poku\u0161ava da promeni tok ove debate nasilnim stvaranjem novih \u010dinjenica na terenu. Operacijom u regionu Kursk, Ukrajina \u017eeli da se udalji od sumnjivih sporazuma o „suverenitetu\/bezbednosti\/zemlji u zamenu za mir“ na intuitivniju razmenu teritorija. Prema ovoj ideji, spremna je da vrati svoje novooduzete kanonske ruske zemlje u zamenu za rusko oslobo\u0111enje ukrajinskih teritorija koje je okupirala od 2014. godine.<\/p>\n To stavlja Putina u te\u0161ku poziciju. S jedne strane, nastavak gubitka kontrole Moskve nad legitimnom ruskom dr\u017eavnom teritorijom zabrinjava i nastavi\u0107e da brine Kremlj, a s druge strane, anektirane zemlje u isto\u010dnoj i ju\u017enoj Ukrajini zvani\u010dno su, prema ruskom ustavu izmenjenom 2014. i 2022. godine, ruska imovina.<\/p>\n Za ve\u0107inu ruske elite i stanovni\u0161tva, vra\u0107anje pune kontrole Moskve nad sopstvenom geografskom teritorijom je va\u017enije od stalne okupacije ilegalno ste\u010denih zemlji\u0161ta koje ostatak sveta smatra ukrajinskim. Pored toga, integracija anektiranih teritorija u rusku dr\u017eavu i ekonomiju je skupa i tako \u0107e biti i u budu\u0107nosti. Ilegalne aneksije ukrajinskih regiona \u0107e nastaviti da ometaju razvoj Rusije, iscrpljuju resurse i odr\u017eavaju zapadne sankcije.<\/p>\n Ne-zapadni faktor<\/strong><\/p>\n Nova ukrajinska strategija, koju posmatramo od 6. avgusta, mo\u017ee pru\u017eiti dodatne argumente ne samo „golubovima“ u ruskom rukovodstvu, ve\u0107 i nekim me\u0111unarodnim partnerima Rusije, pre svega Kini. Umereni politi\u010dari u ruskoj vladi i u kabinetima drugih zemalja zainteresovanih za okon\u010danje rata tvrdili su da aneksije ukrajinskih teritorija treba poni\u0161titi u zamenu za obnovu teritorijalnog integriteta Rusije. Ideja o sporazumu o zemlji\u0161tu za zemlju posta\u0107e sve popularnija svake nedelje sve dok Ukrajina bude u stanju da zadr\u017ei svoje okupirane ruske teritorije. Da budemo sigurni, u samoj Rusiji \u0107e biti sve ve\u0107i pritisak na Putina da kona\u010dno vrati ove zemlje pod kontrolu Moskve, bilo vojno ili diplomatski.<\/p>\n Ako Kremlj ne mo\u017ee da zaustavi invaziju na Ukrajinu konvencionalnim oru\u017ejem, mo\u017ee poku\u0161ati da to u\u010dini upotrebom nuklearnog ili drugog oru\u017eja za masovno uni\u0161tenje. Me\u0111utim, takva tragi\u010dna eskalacija bi bila negativno shva\u0107ena od strane me\u0111unarodne zajednice i fundamentalno bi promenila prirodu rata. Kona\u010dni rezultat „specijalne vojne operacije“ 2022. godine bi\u0107e potpuno nepredvidiv ne samo za Kijev, ve\u0107 i za Moskvu. \u010cak i ruski partneri, poput Kine i Indije, mogu da promene svoj stav prema nepredvidivoj Moskvi, \u0161to bi moglo biti katastrofa za rusku ekonomiju.<\/p>\n Za Putinov re\u017eim, oba scenarija \u2013 dalje poni\u017eenje u Kursku i opasna nuklearna eskalacija \u2013 su rizi\u010dna. Pretpostavlja se da se obojica tako\u0111e smatraju nepo\u017eeljnim u Pekingu i drugim nezapadnim prestonicama. U tom kontekstu, sporazum zemlja za zemlju, koji Moskva trenutno odbacuje, mogao bi biti prihvatljiv izlaz iz sukoba. Ako Ukrajina nastavi da okupira rusku teritoriju, diplomatsko re\u0161enje sukoba \u0107e sve vi\u0161e podr\u017eavati ne samo deo ruske elite, ve\u0107 i strane vlade. Me\u0111utim, glavno pitanje je da li \u0107e nezapadne zemlje koje zvani\u010dno ostaju neutralne u ratu, posebno Kina, postati pristalice pravednog mira.<\/p>\n Zaklju\u0438ke<\/strong><\/p>\n Tokom proteklih nekoliko godina,Ve\u0107 dve i po godine, mnoge zvani\u010dno neutralne zemlje sveta zala\u017eu se za trenutni i bezuslovni prekid neprijateljstava i mirovnih pregovora izme\u0111u Moskve i Kijeva. Na primer, kineski mirovni plan od 12 ta\u010daka iz februara 2023. godine pominje prekid vatre i „po\u010detak mirovnih pregovora“ u paragrafima 4 i 5. U zajedni\u010dkom brazilsko-kineskom mirovnom planu od \u0161est ta\u010daka iz maja 2024. godine, stav 2 predla\u017ee prekid vatre i „po\u010detak mirovnih pregovora“:<\/p>\n „Sve strane moraju stvoriti uslove za nastavak direktnog dijaloga i raditi na deeskalaciji situacije do potpunog prekida vatre. Kina i Brazil podr\u017eavaju odr\u017eavanje me\u0111unarodne mirovne konferencije u odgovaraju\u0107e vreme, priznate i od Rusije i od Ukrajine, uz ravnopravno u\u010de\u0161\u0107e svih strana i fer diskusiju o svim mirovnim planovima. „<\/em><\/p>\n Do sada su ovi i sli\u010dni predlozi zna\u010dili da Ukrajina ima manje-vi\u0161e dalekose\u017eno zadovoljstvo ruskih teritorijalnih apetita. Ovog puta, Ukrajina je, zauzimanjem ruske dr\u017eavne teritorije po\u010detkom avgusta ove godine, postavila pozornicu za transakcijski sporazum koji je u suprotnosti sa nepravednim mirom koji je do sada predlo\u017een. Pitanje od milion dolara je: Da li \u0107e nezapadne zemlje, posebno Kina, zvani\u010dno posve\u0107ene miru i pregovorima, reagovati na ovu novu situaciju, i ako da, kako?<\/p>\n Vladimir Putin i drugi predstavnici ruskog re\u017eima jasno su stavili do znanja da je ukrajinska invazija na rusku teritoriju onemogu\u0107ila pregovore. Ova promena u javnoj podr\u0161ci Kremlja rusko-ukrajinskim mirovnim pregovorima, koja traje decenijama, nije iznena\u0111uju\u0107a. U trenutnoj situaciji, prekid vatre vi\u0161e nije de fakto kapitulacija Ukrajine pod maskom diplomatskog sporazuma. Pregovori izme\u0111u Moskve i Kijeva sada bi imali smisla, jer obe zemlje imaju teritoriju da dobiju i izgube. Me\u0111utim, mirovni pregovori su izgubili svoju funkciju za Kremlj. Na kraju krajeva, do sada su samo predvi\u0111ali kraj rata kroz vojnu ili diplomatsku pobedu nad Ukrajinom, a ne uzajamno prihvatljivo re\u0161enje.<\/p>\n Me\u0111utim, Rusija je ekonomski i tehnolo\u0161ki u velikoj meri zavisna od strane podr\u0161ke, pre svega Kine. Neki od klju\u010dnih politi\u010dkih i ekonomskih saveznika Rusije, kao \u0161to su Severna Koreja, Iran i Sirija, imaju jasan interes za rusku pobedu, ako ne i za nastavak samog rata. Druge zemlje koje su manje ili vi\u0161e prijateljske prema Rusiji, kao \u0161to su Kina, Indija ili Brazil, mogu imati sukobljene unutra\u0161nje i spoljne interese koji \u0107e doprineti ili nastavku rata ili brzom postizanju mira.<\/p>\n Naredne nedelje \u0107e pokazati koliko su jake pacifisti\u010dke ili militantne tendencije u ovim zemljama. Da li \u0107e Peking i \/ ili druge mo\u0107ne nezapadne prestonice biti voljne i sposobne da iskoriste priliku da ubede Moskvu da okon\u010da rat? Da li su zemlje poput Kine, Indije i Brazila dovoljno zainteresovane za mir da iskoriste svoj me\u0111unarodni uticaj da prisiljavaju Rusiju za pregovara\u010dki sto? Ambivalentna situacija koja se razvila od po\u010detka avgusta 2024. godine mo\u017ee biti poslednja \u0161ansa da se spre\u010di dalja eskalacija i zna\u010dajno \u0161irenje rata izvan rusko-ukrajinskog fronta.<\/p>\n Prevedeno sa poljskog<\/em><\/p>\n Tekst je objavljen u okviru projekta saradnje izme\u0111u nas i poljskog \u010dasopisa Nowa Europa Wschodnia<\/a>.<\/em><\/p>\n