Ko, ako ne i dru\u0161tva u aktivnoj vojnoj fazi, treba da zna da je rat potpuno zlo. Ljudi umiru, oko propasti, povreda i patnje. Od nemogu\u0107nosti da uti\u010de i promeni situaciju, pojavljuje se o\u010daj, a jo\u0161 \u010de\u0161\u0107e – bes i bes na neprijatelja. Na ratnim palicima. Rat toliko menja trib \u017eivota da shvatate da nikada ne\u0107ete mo\u0107i da se vratite u prete\u0161nje stanje. Kroz rupe u licu palih prijatelja i poznanika, uni\u0161teni gradovi i u pukotini ljudske komunikacije. Zbog toga se serija tekstova „Modernizacija ratom“, pokrenuta po\u010detkom 2015. godine, vi\u0161e ne mo\u017ee osu\u0161iti i ukloniti kao ranije. I to je ono \u0161to se ovaj u\u017easni rat tako\u0111e promenio u nama.<\/p>\n
Prethodni tekstovi govorili su o tome koliko brzo je ukrajinska nacija „nadoknadila“ neku vrstu zaostatka u modernizaciji zbog u\u010de\u0161\u0107a u ratu. Naravno, govorili su o formiranju moderne politi\u010dke nacije. Pri\u010dalo se o, da tako ka\u017eem, uklapanje ukrajinske istorije u „normalan“ svetski kanon. Tada je najdu\u017ea istorija koja datira bar iz ranog srednjeg veka. Kada su se preci vekovima ose\u0107ali kao pravi patriote i nacionalisti koji su samo radili to \u0161to su radili, da su se borili i osvojili nam sre\u0107an poklon. Kada istorijski heroji podi\u017eu temelje moderne dr\u017eave svojim mo\u0107nim ple\u0107ima i svi narodi se klanjaju u znak po\u0161tovanja prema svom podvigu i, shodno tome, vekovima prepoznaju ispravnost Ukrajinaca u svemu. Ovako izgleda obi\u010dna bajka, odnosno „osniva\u010dki“ nacionalni mit.<\/p>\n
U praksi, sve se obi\u010dno de\u0161ava sasvim druga\u010dije. Konkretni ljudi se bave izgradnjom nacionalne platforme. Ovaj proces je najo\u010digledniji u poku\u0161ajima da se uti\u010de na formiranje istorijskog identiteta. Nije tajna da Ukrajinci u razli\u010ditim istorijskim regionima ne samo da su imali razli\u010dita mesta se\u0107anja, ve\u0107 su \u010desto njihovi junaci delovali kao antiheroji jedni za druge. U ovom slu\u010daju, akcije usmerene na pomirenje se\u0107anja, za konsolidaciju dru\u0161tva, trebalo bi da postanu izuzetno va\u017ean deo dr\u017eavne istorijske politike. Na\u017ealost, to nije uspelo, s obzirom da je bilo previ\u0161e onih koji su \u017eeleli da profitiraju od istorijskih antagonizama regiona. Me\u0111u njima je bilo gotovo svih politi\u010dkih stranaka koje nisu nudile obe\u0107avaju\u0107e razvojne programe, nego su umesto toga besramno eksploatisale istorijske likove i davno pro\u0161le doga\u0111aje.<\/p>\n
Me\u0111u najzainteresovanijim za uzgoj Ukrajinaca do nepomirljivih polova na osnovu istorije bila je Ruska Federacija. Koja je toliko instrumentalizovala istoriju da ga je koristila kao neku vrstu ideolo\u0161kog pokri\u0107a da razbije sistem me\u0111unarodnog prava i vodi agresivnu, agresivnu politiku protiv svojih suseda. Sama Rusija je sebi dala „istorijsko pravo“ da odredi ko treba da ostane na svetskoj mapi, a ko ne. Rusija je uzurpirana pravo na instrumentalnu upotrebu pobede u Drugom svetskom ratu. Neprime\u0107ena sama od sebe, utonula je u stanje „pobedobesije“, dru\u0161tvene bolesti izazvane neobuzdanom \u017eeljom za osvetom. Relapsi ove bolesti su rat i agresija. U vreme kada je svet \u017eiveo pod sloganom „Nikad vi\u0161e!“, Rusija se veli\u010dala namr\u0161tena \u2013 „Mo\u017eda ponovi!“.<\/p>\n
Nije tajna da \u0161tampa totalne sovjetske i masivne moderne ruske propagande nije mogla nego da uti\u010de na gra\u0111ane Ukrajine. Neki od njih su \u017eeleli da veruju u \u010distotu namera Rusa da se bore protiv nacizma i fa\u0161izma. Nisam \u017eeleo da izbliza pogledam najmoderniju Rusiju, sa njenom stvarnom imitacijom nacisti\u010dkih praksi kao hitlerova Nema\u010dka. Nije va\u017eno da li su ti gra\u0111ani iskreno podr\u017eavali agresivnu Rusiju, bili su prevareni, ili su to radili iz merkantilnih razloga \u2013 to nema nikakve veze sa svesnim gra\u0111anskim polo\u017eajem. Ovaj rat je pokazao u kakvu tragediju takva indiskrecija mo\u045be da se pretvori.<\/p>\n
To nije doprinelo unutra\u0161njem ukrajinskom konsenzusu i poku\u0161ajima te patriotske grupe da sve sovjetsko „\u010disto“ zameni ukrajinskim. Kao rezultat tog pozicioniranja, poku\u0161ali su da oduzmu jedino iskustvo modernizacije iz istorije \u2013 sovjetsko. Nekriti\u010dki odraz iskustva balti\u010dkih republika doveo je do toga da Ukrajina treba da odustane od va\u017ene faze svog razvoja, ta\u010dnije perioda ukrajinskog SSR-a. To jest, vreme kada se prvi put odigralo u modernim (pre okupacija) granicama i kada je postalo vidljivo na me\u0111unarodnoj sceni zahvaljuju\u0107i \u010dlanstvu u UN. Pored toga, u to vreme postojao je proces urbanizacije ukrajinske nacije. Mada sovjetska, ali kodifikacija ukrajinske kulture. Na\u017ealost, moramo priznati da osim sovjetske druge modernizacije, ukrajinska nacija nije imala nikakvu drugu modernizaciju.<\/p>\n
Odbacuju\u0107i sovjetski period i uzimaju\u0107i kao jedinu ispravnu opciju oru\u017eanu borbu UPA i, na\u017ealost, neke formacije Vermahta, Ukrajina je namerno pozicionirana izvan kruga pobednika u Drugom svetskom ratu. To je, ispred Koalicije protiv Hitlera. \u0160ta je omogu\u0107ilo ruskim propagandistima da konstantno pla\u0161e potencijalne saveznike UkrajineU njemu ima neonacisti\u010dkih ose\u0107anja. \u010covek mora biti svestan da Zapad nije bio naivno jagnje da veruje u rusku propagandu. Me\u0111utim, to je dalo neku vrstu opravdanja zapadnim politi\u010darima koje je rusija pokvarila za\u0161to ne \u017eure da pomognu Ukrajini.<\/p>\n
Rusija je konstantno i svesno uvodila u informativni prostor takve propagandne konstrukcije koje bi trebalo da izjeda ukrajinsko dru\u0161tvo iznutra. Kako bi se kona\u010dno spre\u010dila nacionalna konsolidacija. Na\u017ealost, to bi moglo da se postigne pedaliranjem ekskluzivnog, to jesti etni\u010dkog, ukrajinskog projekta. \u0160teta, ali \u010dak i ovde je bilo dosta dobrovoljnih pomaga\u010da u Rusiji. Vredi napomenuti da su Ukrajinci bili podeljeni na korektne i ne toliko adekvatne „ruski svet“. Ni\u0161ta manje uporni nisu bili ni kreatori herojskog kanona, koji su se nadali da \u0107e dobrovoljno naterati „pogre\u0161ne“ Ukrajince da prepoznaju i vole svoje heroje.<\/p>\n
Obojica su tvrdoglavo poku\u0161ali da smestiju Ukrajince u svoj kutse procrustean krevet. U stvari, cepanje izme\u0111u sovjetskih i nacionalisti\u010dkih kanona. Prvi je video Ukrajinca u ulozi ili sme\u0161nog „khokhl“-a ili vrednog radnika li\u0161enog nacionalnosti, koji \u017eivi da bi radio, i ne radi da bi \u017eiveo. Takav Ukrajinac je morao stalno da bude zahva\u0107en velikim ruskim narodom, u kojem je, na kraju, morao da se raspadne. Bilo u obliku „nove istorijske zajednice“, ili da nestane u obliku vojnika „ruskog sveta“. Ukrajinska istorija je imala pravo da postoji samo kao izborni predmet. Drugi, ne na sajmu Rusa, bio je pogre\u0161an i podlo\u017ean zabrani. Da bi se uklopio u takav kanon, bilo je neophodno izgubiti ostatke ne samo nacionalnog, ve\u0107 i ljudskog dostojanstva. Na \u0161ta slobodni gra\u0111ani nikada ne bi pristali.<\/p>\n
Kanon, koji je poku\u0161ao da defini\u0161e „autenti\u010dnost“ Ukrajinaca po etni\u010dkoj pripadnosti, jeziku i „ispravnoj“ herojskoj istoriji, bio je izuzetno ekskluzivan. Ovaj projekat je presekao granice ukrajinske nacije samo ka zapadnom regionu, a onda delimi\u010dno. Pored toga, nije bilo nade da \u0107e bar jedan dan postati atrakcija za celu Ukrajinu. Zato \u0161to je sadr\u017eao sna\u017ean unutra\u0161nji sukob zbog nedostatka kriti\u010dnosti u svom uklju\u010divanju u sve-ukrajinski istorijski metanaratativ. Ukratko, ispostavilo se da je to mesto za biv\u0161e vojnike iz Vermahta, ali to nije bilo za dedove i pradedove iz Crvene armije, koji su zajedno sa celim svetom pobedili nacisti\u010dku Nema\u010dku. Uklapaju\u0107i se u ovaj kanon, mnogi Ukrajinci bi na odre\u0111eni na\u010din morati da izdaju svoje pretke. Ono \u0161to ljudi dostojanstveno nisu \u017eeleli da urade.<\/p>\n
U aktuelnom ratu, koji je po\u010deo 24. februara 2022. godine, Ukrajinci su pro\u0161li kroz tektonske promene: prihvatili su sebe kakvi jesu. Jednostavno su oti\u0161li da brane svoju zemlju, ro\u0111ake i zemlju. Po\u0161to su bacili teret odgovornosti na istorijske heroje, i sami su postali heroji. Postav\u0161i svoji, prekinuli su konce kroz koje su se ranije odigravali manipulacije. Zahvaljuju\u0436i kojoj sada i sami pi\u0459u svoju pri\u0438u. I to je jedna od najzna\u010dajnijih promena koje je rat doneo.<\/p>\n
Modernizacija ratom u ovom slu\u010daju tako\u0111e se manifestovala u neverovatnoj konsolidaciji nacije. U percepciji pretnje dr\u017eavnoj nezavisnosti kao zajedni\u010dkom egzistencijalnom izazovu za Ukrajince. Ovaj rat je jasno pokazao ko je i za\u0161to neprijatelj Ukrajinaca. Stoga \u0107u dozvoliti sebi da jo\u0161 jednom citiram ameri\u010dkog nau\u010dnika Karla Doj\u010da da ni\u0161ta ne ujedinjuje naciju toliko kao prisustvo zajedni\u010dkog neprijatelja. Ovog puta, za razliku od situacije iz 2014. godine, slu\u0161amo samo o izolovanim slu\u010dajevima prelaska ukrajinskih dr\u017eavljana na stranu neprijatelja. I to je dokaz da su Ukrajinci postali samac i monolitna nacija. A to je tako\u0111e posledica modernizacije ratom.<\/p>\n
P. S. Po\u010detkom devedesetih \u010desto se u Verkhovna Radu moglo \u010duti mi\u0161ljenje da Ukrajina nije prolila ni kap krvi za svoju nezavisnost. Shvativ\u0161i da nema borbe za nezavisnost bez krvi, onda su odlu\u010dili da sve duguju istorijskim herojima. \u0160to je decenijama onemogu\u0107avalo doma\u0107i konsenzus. Vrlo \u010desto su usko-partijska tuma\u010denja zamenila istoriju borbe Ukrajinaca za njihovu nezavisnost. Zapravo, rat, koji se de\u0161ava ve\u0107 osam godina, prvi je ukrajinski rat za dr\u017eavnu nezavisnost. Odavde je neophodno zapo\u010deti odbrojavanje istorije istinske nezavisne Ukrajine. Pri\u010da koja \u0107e, bez preterivanja, biti uklju\u010dena u sve ud\u017ebenike sveta.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Ko, ako ne i dru\u0161tva u aktivnoj vojnoj fazi, treba da zna da je rat potpuno zlo. Ljudi umiru, oko propasti, povreda i patnje. Od nemogu\u0107nosti da uti\u010de i promeni situaciju, pojavljuje se o\u010daj, a jo\u0161 \u010de\u0161\u0107e – bes i bes na neprijatelja. Na ratnim palicima. Rat toliko menja trib \u017eivota da shvatate da nikada […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":2815,"comment_status":"","ping_status":"","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[111,727,20,8,81,35,728,201,5],"class_list":["post-2814","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-rat","tag-istorija-ukrajine","tag-operacija-zdruzenih-snaga","tag-ratni-zlocini-rusije","tag-rusija","tag-ruska-agresija","tag-ukrajinsko-ruski-odnosi","tag-upa","tag-vasil-rasevych","tag-vrhunske-vesti"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2814","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=2814"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2814\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media\/2815"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=2814"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=2814"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=2814"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}