Pro\u0161lo je mnogo vremena od trenutka kada je „katoli\u010dko-bur\u017eoaska reakcija“ koju je predvodio Vatikan prestala da predstavlja pretnju stanovnicima ukrajinskih teritorija. Sada je mogu\u0107e tra\u017eiti besmislene ideolo\u0161ke konstrukte poput ovog gore u beskorisnim knjigama varljive sovjetske ere i smejati se njihovoj apsurdnosti. Pre nekoliko decenija, me\u0111utim, verovalo se u ove „marksizma-lenjinizme“, koji su bili nespojivi sa stanovi\u0161ta logike i istorijskog iskustva. Bili su vo\u0111eni i vo\u0111eni. Odjeci ovoga prona\u0111eni su i u nezavisnoj Ukrajini. Na nekim mestima se to jo\u0161 uvek de\u0161ava. Iako re\u0111e.<\/p>\n
Bezvredni partijski dedovi koji su tiho umrli na sastancima komunisti\u010dkih „kovena“ su oti\u0161li. Bili su „zastra\u0161eni“ sa njima. Jedan od njih je izolacionizam, koji su poku\u0161ali da usade u lakoverne Ukrajince. Na primer, tvrdnja imperijalne propagande da nam svi oko nas \u017eele zlo i predstavljaju pretnju, a jedini spas je u savezu sa Rusima. Kao da su svi kontakti stanovnika na\u0161ih teritorija sa drugim kulturama i narodima isklju\u010divo osvajanje i okupacija, tvrdnja da nas uni\u0161te. Kao rezultat toga, nezavisna Ukrajina je dugo bila sumnji\u010dava prema civilizovanom svetu i manevrirala izme\u0111u Evrope i Rusije. Ukrajina nije radila na strategiji odr\u017eivog i pouzdanog partnerstva, saveza ili jasnog kursa spoljne politike. Na kraju, Rusija nas je napala.<\/p>\n
Granice sadr\u017eaja i ponora<\/strong><\/p>\n Osim sveta i uprkos njemu, kretanje sopstvenim \u0107orsokakom \u2013 to je su\u0161tina ljudi koji su \u017eiveli na teritoriji moderne Rusije. Isto se ne mo\u017ee re\u0107i za stanovnike teritorije Ukrajine. Dok su \u010dekali da Petar I otvori rupu u Evropi, bilo je ljudi koji su postali profesori i rektori najstarijih univerziteta. U dvanaestom veku, vizantijski car (1183-1185) Andronik Komnen „posetio“ je galicijskog kneza Jaroslava Osmomysla, \u010diji poslovi nisu funkcionisali kod ku\u0107e. Godine 1429. car Svetog rimskog carstva \u017digmund do\u0161ao je u Luck na kongres monarha. Kontakti izme\u0111u ljudi koji su \u017eiveli na teritoriji moderne Ukrajine i stanovnika drugih zemalja uvek su bili intenzivni i plodni.<\/p>\n Slovensko-gr\u010dko-latinske \u0161kole, koje su otvorene u zemljama biv\u0161e Rusije, ali koje se nisu ukorenile u Moskvi, bile su tipi\u010dan primer humanisti\u010dke nauke. Nakon toga, ukrajinske zemlje Poljsko-litvanske Komonvelta bile su pokrivene mre\u017eom obrazovnih centara Dru\u017ebe Isusove. Takve institucije su postojale \u0161irom prostora koji se sada zove Evropa. Model jezuitskog \u0161kolovanja imao je uticaj na mitropolita kijevskog, galicijskog i sve Rusije (1633-1647) Petra Mohilu kada je osnovao \u0161kolu u Kijevu. S druge strane, kontakti predstavnika Dru\u017ebe Isusove sa Moskovskom su bili izolovani. Mo\u017eemo spomenuti misiju Antonija Possevina (Antonio Possevino) <\/em>Osamdesetih godina pro\u0161log veka nisu se slagali sa Ivanom Groznim. Possevino je sastavio delo „Moskovski“ (Vilno, 1586), u kojem je opisao sve svoje strahote od onoga u \u0161ta je hri\u0161\u0107anstvo pretvoreno u Moskvi. On je napisao da put do Moskve vodi kroz Rus i da je bio u kontaktu sa ruskim magnatima. Posebno Ostrog. Da li je zaista verovao u dijalog sa vladarima Moskve? Verovatno ne! To je kao pregovaranje sa Putinom.<\/p>\n Godine \u0107e prolaziti i u Lavovu, u porodici Boim, ro\u0111en je de\u010dak, koji \u0107e se zvati Mihajlo. On \u0107e dobiti briljantno obrazovanje, savladati nekoliko jezika i postati \u010dlan Dru\u0161tva Isusovog. Uo\u010di regiona Hmeljnicki, on \u0107e oti\u0107i u zemlje moderne Indije i Kine. Doprinos Mihaila Boima (Majkl Bojm<\/em>, 1614-1659) u orijentalizmu svet jo\u0161 nije cenio. Iako je bio osoba na nivou Marka Pola (Marko Polo<\/em>, 1254-1324) i Mateo Ricci (Mateo Ri\u010di<\/em>, 1552-1610). Manje poznato, ali njegovo nasle\u0111e nije inferiorno u odnosu na radove gore pomenutih li\u010dnosti: Boimova dela, njegovi opisi flore i faune, kulturne i lingvisti\u010dke studije, itd. Tokom Boimovog \u017eivota, poznati intelektualac tog vremena, Atanasije Kir\u010der (Srpskohrvatski \/ srpskohrvatski<\/em>, 1602-1680), a mi tek treba da do\u0111emo do potpunog „otkri\u0107a“ ove figure.<\/p>\n Sopstveni „stranci“ i tu\u0111i „prijatelji“<\/strong><\/p>\n Postoji mnogo sli\u010dnih primera. \u0160to je jo\u0161 va\u017enije, oni svedo\u010de o bliskosti i razumevanju izme\u0111u ljudi koji su \u017eiveli na zemljama Ukrajine i stanovnika bilo kog drugog ugla onoga \u0161to nazivamo Evropom. Ovaj prostor je karakterisao relativno identi\u010dan obrazovni sistem, a vrednosti se nisu previ\u0161e razlikovale. Obrazovani ljudi su \u010ditali iste tekstove, a njihova pa\u017enja je bila prikovana za isti krug autoritativnih mislilaca. Gradili su u sli\u010dnom stilu, obu\u010deni na isti na\u010din, i pridr\u017eavali su se sli\u010dnog bontona i normi. Udahnuli smo gradski vazduh, koji ga je u\u010dinio slobodnim. Uprkos lokalnim specifi\u010dnostima, op\u0161ti trendovi se nisu previ\u0161e razlikovali, a ljudi su se slagali jedni s drugima. Konvencionalno, postojao je jedan kulturni prostor.<\/p>\n S druge strane, stanovnici koji su dugo \u017eiveli na zemljama dana\u0161nje Ukrajine bili su razdvojeni „zid“ sa prostorom koji se zove Moskovski. „Zid“ je kulturni, jer u Moskvi nisu poznavali Magdebur\u0161ki zakon, humanizam, reformaciju itd. Tako\u0111e, „zid“ je lingvisti\u010dki i diplomatski. Hetman Bohdan Hmeljnicki je trebao prevodioca da bi razumeo Moskovljane. U viziji dr\u017eavne strukture i u politi\u010dkim tradicijama, postoji ponor izme\u0111u elita u ovim oblastima. Naravno, kontakti izme\u0111u, recimo, Rusije i Moskve bili su spori do sredine 17. veka. To su razli\u010diti svetovi. O\u010digledne razlike su videli „mi“ i „oni“.<\/p>\n U prvoj polovini KSVII veka, Guillaume de Beauplan (Guillaume de Beauplan<\/em>, 1600-1673\/1685). Francuski in\u017eenjer koji je ovde izgradio utvr\u0111enja i palate. Beauplan se tako\u0111e upoznao sa \u017eivotom lokalnog stanovni\u0161tva, istorijom i geografijom regiona. Zatim je ostavio dragocene opise i mape ukrajinskih teritorija tog vremena. Informacije o obele\u017eavanju prostora u njegovim radovima su posebno dragocene. \u010cak i naslov rada „Opis Ukrajine…“. Beauplan Ukrajina, tj. nekoliko vojvodstava Poljsko-litvanske Komonvelta, prote\u017ee se „od granica Moskve do granica Transilvanije“.<\/p>\n Jo\u0161 je zanimljivije sa ocem Janom (Zuchowicz) (Jan Zuchowicz)<\/em> iz Dru\u0161tva Isusovog. On je bio na visokim pozicijama u strukturi jezuitskog reda i autor je ikonskih dela. Najvredniji „Odnos…“ (Relatio de caedibus patrum ac fratrum S.I. in provincia Poloniae<\/em>, 1665). Ovo je opis jezuitskih centara tokom Hmeljnickog godina: gubici, ubistva, procena napora potrebnih za nastavak aktivnosti, itd. Postoje informacije o odnosima izme\u0111u predstavnika razli\u010ditih vjera, zanimljiv pristup obilje\u017eavanju prostora i pri\u010danju istorije. Otac Zuchowicz pi\u0161e o „Roxolaniji“\/“Rusi“ kao delu Kraljevine Poljske. Ovaj region se sastoji od Podolje, Podlasije, Polisije, Volina i drugih teritorija, kao i Ukrajine kao dela Kijevskog, Bratslavskog i \u010cernihivskog vojvodstva. Jezuita lokalizuje ovu „Rus“ izme\u0111u reke San i granica Moskve, izme\u0111u granica Ma\u0111arske i Litvanije.<\/p>\n Ovaj uzorak nije reprezentativan. Me\u0111utim, postoji obrazac u tekstovima stranog in\u017eenjera koji je do\u0161ao u na\u0161e zemlje, kao i monaha koji je ovde proveo ve\u0107i deo svog \u017eivota. Obojica pi\u0161u o granici, granici koja je razdvajala Rusiju i Moskvu u sedamnaestom veku. O\u010digledno, ovoj geografskoj i politi\u010dkoj granici treba dodati metafori\u010dki „zid“ koji je postojao izme\u0111u stanovnika ovih teritorija \u2013 u kulturnom i ideolo\u0161kom smislu.<\/p>\n Slika sveta ruskog propagandista<\/strong><\/p>\n Bez obzira na to \u0161ta su sovjetski i ruski propagandisti smislili o zajedni\u010dkoj kolevci i bratskim narodima, ljudi koji su \u017eiveli na teritoriji moderne Ukrajine i Rusije, pre nego \u0161to su bili u istom carstvu, imali su vi\u0161e razlika. \u017divot pod razli\u010ditim vladarima, u razli\u010ditim dr\u017eavnim formacijama i kulturnim i ideolo\u0161kim sredinama. Jedinstvo ili zajedni\u010dki prostor ne dolazi u obzir. Nije bilo stalne \u017eelje i herojske borbe za ujedinjenje ovih teritorija i nije moglo biti. To je ve\u0161ta\u010dki nametnuto. Ideja da niko ne treba Ukrajince, svet nam je stran, a svi oko nas razmi\u0161ljaju o podeli na\u0161e zemlje i njihovoj aneksiji tako\u0111e je u suprotnosti sa istorijskim kontekstom. Ovaj pristup je promovisanje \u0161tetnog izolacionizma.<\/p>\n To je korisno za Rusiju i njene propagandiste, ali ne i za Ukrajinu. Ispostavilo se da su kroz istoriju Poljaci i Ma\u0111ari, a zatim i Vatikan, „hteli“ da nas zarobi. Uo\u010di doga\u0111aja Revolucije dostojanstva i ruske invazije na Ukrajinu 2014. godine, preovladavalo je mi\u0161ljenje da je neprijatelj NATO, podr\u017ean od strane Amerike. Ni Vatikan ni Sjedinjene Dr\u017eave nisu napale Ukrajinu. Rusija, koja je u zbunjuju\u0107oj slici sveta imperijalnih i sovjetskih propagandista gotovo na\u0161 jedini prijatelj i saveznik, sada grabe\u017eljivo i licemerno, sasvim neka\u017enjeno, ubija Ukrajince i uni\u0161tava na\u0161u zemlju. Pa, koji drugi dokazi nedostaju da bi se razumelo ko ima koristi od podsticanja verovanja Ukrajinaca u izolacionizam? Izolacionizam, koji se u praksi pokazao ne samo \u0161tetnim, ve\u0107 i ubila\u010dkim.<\/p>\n (OznakeToTranslate)Top vesti<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Pro\u0161lo je mnogo vremena od trenutka kada je „katoli\u010dko-bur\u017eoaska reakcija“ koju je predvodio Vatikan prestala da predstavlja pretnju stanovnicima ukrajinskih teritorija. Sada je mogu\u0107e tra\u017eiti besmislene ideolo\u0161ke konstrukte poput ovog gore u beskorisnim knjigama varljive sovjetske ere i smejati se njihovoj apsurdnosti. Pre nekoliko decenija, me\u0111utim, verovalo se u ove „marksizma-lenjinizme“, koji su bili nespojivi […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":28076,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[111,396,8,7],"class_list":["post-28075","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-rat","tag-istorija-ukrajine","tag-nato","tag-rusija","tag-rusko-ukrajinski-rat"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/28075","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=28075"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/28075\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media\/28076"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=28075"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=28075"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=28075"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}