Popularna kanonizacija biv\u0161e poslanice Irine Farion, koja je ubijena u Lavovu, dobija na zamahu. Pored uobi\u010dajenih predloga u takvim pri\u010dama da se ulice preimenuju u njenu \u010dast, dru\u0161tvo rado igra igru imitacije javne aktivnosti „Potpi\u0161i peticiju“ \u2013 posebno o dodeli gospo\u0111i Irini posthumne titule Heroja Ukrajine. Radi se \u010dak i o davanju njenog imena i prezimena univerzitetu na kojem je radila \u2013 Lavovskom politehni\u010dkom nacionalnom univerzitetu. (Autorima ideje, o\u010digledno, ne smeta \u010dinjenica da je Politehnika tehni\u010dki univerzitet, a preimenovanje u \u010dast ne-osnovnog nastavnika, blago re\u010deno, nije ba\u0161 logi\u010dno.<\/p>\n
Situacija je, u stvari, prili\u010dno poznata \u2013 i ne radi se samo o tome da je to Irina Farion. U stvari, tokom rata u punom obimu, ve\u0107 je bilo vi\u0161e od desetak peticija koje su pozivale na titulu Heroja Ukrajine (posthumno) odre\u0111enim vojnicima koji su poginuli na frontu. Takve peticije pi\u0161u uglavnom ro\u0111aci pokojnika \u2013 ako su malo ili nisu poznati \u0161iroj javnosti, ili pristalice \u2013 ako su na neki na\u010din promovisani likovi na dru\u0161tvenim mre\u017eama (kao, na primer, Pavlo Petri\u010denko, poznat po raznim akcijama, kao \u0161to je „Ko je naredio Katju Handziuk?“, i rad za Fondaciju Serhij Pritula).<\/p>\n
S jedne strane, to je razumljivo \u2013 svako ko je poginuo u ratu je heroj na ovaj ili onaj na\u010din, pa za\u0161to ne po\u010dastiti heroja zvani\u010dnom nagradom. S druge strane, ne mo\u017ee svaki u\u010desnik u trenutnom (kao i bilo koji) rat biti po\u010dastvovan ovom dr\u017eavnom nagradom, najvi\u0161im stepenom razlike. Koji se, podse\u0107amo, obezbe\u0111uje gra\u0111anima Ukrajine za izvanredan herojski \u010din. I to ne samo za smrt nakon dolaska neprijateljskog projektila ili udara neprijateljske bespilotne letjelice. Kona\u010dno, tu je i Orden hrabrosti, koji priznaje, oprostite na tautologiji, za hrabrost i juna\u0161tvo pokazano u raznim prilikama u obavljanju, izme\u0111u ostalog, vojne du\u017enosti u uslovima koji uklju\u010duju rizik po \u017eivot.<\/p>\n
Heroj Ukrajine je najvi\u0161a nagrada za dodelu Zlatne zvezde (ili Ordena dr\u017eave) u izuzetnim slu\u010dajevima. Heroji, po definiciji, ne mogu biti mnogi. A kriterijumi za izbor ovde treba da budu \u0161to stro\u017ei. Mada, u Ukrajini je uvek bilo problema sa tim. Do 2014. godine, Heroj Ukrajine, njegova „miroljubiva“ verzija, dodeljivana je svakome, \u010desto za godi\u0161njice (kako su se \u0161alili u drugoj istorijskoj eri, kada je generalni sekretar Centralnog komiteta Komunisti\u010dke partije Sovjetskog Saveza Leonid Bre\u017enjev na svoj ro\u0111endan primio jo\u0161 jednu zvezdu Heroja Sovjetskog Saveza \u2013 zbog \u010dinjenice da je \u017eiveo). Deo ove „herojske“ liste postao je prava sramota za Ukrajinu, koja, usput re\u010deno, jo\u0161 nije potpuno isprana.<\/p>\n
Revolucija dostojanstva i promena vlasti u zemlji trebalo je da promene situaciju na bolje. Ali ve\u0107 na listi Heroja Ukrajine, poznatoj kao Nebeska stotina, postoji jedna osoba koja tamo, blago re\u010deno, nema nikakve veze. Ovo je novinar novina „Vesti“ Vja\u010deslav Veremij. Isti onaj koji je, tokom doga\u0111aja u centru Kijeva 2013-2014, pisao u proruskoj publikaciji o „prostitutkama koje su do\u0161le iz Okru\u017ene na Majdan Nezalezhnosti“ i drugim stvarima koje diskredituju protest naroda. A na listu je uvr\u0161ten samo zato \u0161to je postao \u017ertva „prijateljske vatre“ \u2013 ubio ga je sopstveni, provladin titu\u0161ki. To je isto kao da je Heroj Ukrajine za u\u010de\u0161\u0107e u rusko-ukrajinskom ratu dodeljen nekom stanovniku Donjecke ili Zapori\u017eje oblasti koju su mobilizovali okupatori, a koga bi ubili njegovi \u2013 ruska vojska ili Kadirovljevi pla\u0107enici. Da li je umro od neprijateljskog metka? Pa.<\/p>\n
Jo\u0161 jedan upe\u010datljiv primer diskreditacije titule Heroja Ukrajine bila je pri\u010da o Andriju Kuzmenku. Isti „Skrjabin“, koji, za razliku od Fariona (po\u0161to smo ve\u0107 po\u010deli sa njom), nije ubio niko, a on sam se sru\u0161io u svom automobilu, kr\u0161e\u0107i saobra\u0107ajna pravila. Kuzmenko, koji se proslavio po tome \u0161to je na gotovo svim izborima u\u010destvovao u kampanjama raznih politi\u010dara (a vrhunac je bila njegova podr\u0161ka Viktoru Janukovi\u010du na izborima 2004. godine \u2013 kada je, kako je i sam peva\u010d priznao, jednostavno bio primoran da to u\u010dini), kako se ispostavilo samo pet godina nakon njegove smrti, imao je „izuzetne li\u010dne zasluge u formiranju nacionalnog kulturnog prostora“, dao je „zna\u010dajan doprinos razvoju nacionalne muzi\u010dke umetnosti“. Pa, generalno, on je sproveo mnogo godina plodne kreativne i dru\u0161tvene aktivnosti.<\/p>\n
Marija Burmaka, koja je trebalo da primi Heroja Ukrajine sa mnogo ve\u0107im pravom, s obzirom na gore navedene argumente, samo je nosilac Reda princeze Olge. I najni\u017ei, tre\u0107i stepen. (Sovjetska politi\u010dka aktivistkinja Valentina \u0160ev\u010denko, koja je u aprilu 1988. odbila da pomiluje Ivana Hon\u010daruka, koji je streljan 1989. godine, u stvari, uo\u010di progla\u0161enja nezavisnosti, zbog u\u010de\u0161\u0107a u neprijateljstvima na strani UPA \u2013 zbog \u010dega je, usput re\u010deno, odslu\u017eio kaznu \u010detrdesetih i pedesetih godina, tako da je ovaj \u0160ev\u010denko punopravni kavalir reda Princeza Olga. Tako je, usput.) A „Kuzma Skrjabin“, koji se kandidovao od Zelene stranke do tima zimske generacije, heroj je Ukrajine.<\/p>\n
Tako su zamagljeni zna\u010daj, zna\u010daj i jedinstvenost najvi\u0161eg ranga u zemlji. A rat je intenzivirao ove procese mnogo, mnogo puta. Dakle, sada je smrt Irine Farion predvidljivo izazvala talas relevantnih poziva. Iako je tokom svog \u017eivota, ova politi\u010darka bila poznata po velikom broju kontroverznih akcija, od kojih su neke bile privu\u010dene ne toliko titulom heroja koliko krivi\u010dnim predmetom ili barem javnom osudom.<\/p>\n
Irina Farion je \u017eivela te\u017eak \u017eivot. Kontradiktorna. Za\u0161to se to dogodilo nije na nama da shvatimo, i da li se uop\u0161te isplati. Ona \u0107e biti zapam\u0107ena u ukrajinskom dru\u0161tvu na ovaj ili onaj na\u010din \u2013 barem njeni savremenici definitivno ne\u0107e zaboraviti, i na pozitivnoj i na negativnoj strani. Ali najgora stvar koja se mo\u017ee uraditi u ovoj situaciji \u2013 i za njeno se\u0107anje i za Ukrajinu \u2013 jeste da se nastavi ludilo kanonizacije. Farion nije bio heroj Ukrajine, ona je bila ono \u0161to je bila. Onaj koji je mogla i \u017eelela da postane. Neka tako ostane u na\u0161oj istoriji. I to nije jo\u0161 jedan primer posthumnog licemerja, la\u017ei i Ku\u010dma-Bre\u017enjevljevog rasipanja dr\u017eavnih nagrada u svim pravcima.<\/p>\n
U suprotnom, Heroj Ukrajine \u0107e kona\u010dno umreti, pretvaraju\u0107i se u jeftinu zamku za one koji organizuju gomilu da potpi\u0161u peticiju ili imaju veze u kancelariji predsednika.<\/p>\n
(OznakeToTranslate)Andrij Kuzmenko<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Popularna kanonizacija biv\u0161e poslanice Irine Farion, koja je ubijena u Lavovu, dobija na zamahu. Pored uobi\u010dajenih predloga u takvim pri\u010dama da se ulice preimenuju u njenu \u010dast, dru\u0161tvo rado igra igru imitacije javne aktivnosti „Potpi\u0161i peticiju“ \u2013 posebno o dodeli gospo\u0111i Irini posthumne titule Heroja Ukrajine. Radi se \u010dak i o davanju njenog imena i […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":27614,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[647,3941,4045,4046,7,3962],"class_list":["post-27613","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-rat","tag-heroj-ukrajine","tag-iryna-farion","tag-marija-burmaka","tag-nebeska-stotina","tag-rusko-ukrajinski-rat","tag-top-vesti"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/27613","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=27613"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/27613\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media\/27614"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=27613"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=27613"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=27613"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}