Pro\u0161la su tri meseca od kada su SAD deblokirale podr\u0161ku Ukrajini. Za to vreme, ruski osvaja\u010di nisu uspeli u ofanzivi na Harkov, ali nastavljaju da bombarduju ukrajinske gradove i kriti\u010dnu infrastrukturu. Izgledi za naredne nedelje na frontu puni su i anksioznosti i nade za branioce Ukrajine.<\/p>\n
Ruska grupa je 10. maja 2024. godine napala u pravcu grada Vov\u010danska i takti\u010dki va\u017enog sela Lipci. Ve\u0107ina stru\u010dnjaka ukazala je na demonstraciju sile kao cilj ove ofanzive, koja je trebalo da preusmeri ukrajinske rezerve iz Donbasa. Tako\u0111e je bilo va\u017eno pomeriti liniju fronta dalje od granice i pribli\u017eiti je Harkovu kako bi se ovaj grad zaprijetio artiljerijskom vatrom i istovremeno oja\u010dala sigurnost ruskog Belgoroda. Kona\u010dno, kao poslednji razlog, razmatrana je \u017eelja da se stvori pretnja Ukrajincima u pravcu Slobo\u017eanskog, a uglavnom u njegovom severnom delu, odnosno na podru\u010dju Kupjanska, koji se nalazi na reci Oskil. Da bi se to postiglo, bilo je potrebno zauzeti Vov\u010dansk, kao i zarobiti ili uni\u0161titi prelaze preko rijeke Donjec ju\u017eno od ovog grada. Malo ljudi je ozbiljno shvatilo pretpostavku o \u017eelji da se zauzme sam Harkov.<\/p>\n
Neuspe\u0161an gambit Rusa<\/strong><\/p>\n Rusi nisu uspeli ni u jednoj od gore navedenih ta\u010daka, iako treba napomenuti da nastavljaju sa napadima. Osvaja\u010di su postigli najve\u0107i napredak u prvih nekoliko dana, zauzev\u0161i \u010ditavu teritoriju du\u017e granice i u\u0161aju\u0107i, nakon 10 dana \u017eestokih borbi, vi\u0161e od 8 km od granice u pravcu sela Lipsi i manje od 7 km u pravcu Vov\u010danska. \u0160irina napredovanja u pravcu pomenutih sela je vi\u0161e od 17,5 km, a du\u017e reke Vov\u010dansk \u2013 oko 18 km. Ovo nisu impresivni rezultati za po\u010detne planove Rusa, koji su koncentrisali oko 30.000 vojnika u tom podru\u010dju. Od 20. maja do\u0161lo je do stagnacije u ovoj oblasti, a gubici napada\u010da postali su veoma veliki. To su iskoristili Ukrajinci, koji su sve vi\u0161e kontranapadali ili sprovodili bara\u017ene akcije u cilju krvarenja neprijatelja. Rusi nisu uspeli da zauzmu selo Lipsi i raskrsnicu u njegovoj blizini, i tako blizu Harkova. Sada gube nove ta\u010dke otpora svakih nekoliko dana. U Vov\u010dansku, oni tako\u0111e ne rade dobro. Iako su zauzeli veliki deo severnog okruga grada, u junu ukrajinski kontranapad doveo je do vi\u0161e od stotinu ruskih vojnika koji su zarobljeni u jednom od industrijskih postrojenja. Umesto da okon\u010daju stvar i zauzmu rusku ta\u010dku otpora, Ukrajinci su odlu\u010dili da postave vatrene ta\u010dke kako bi mogli da pucaju na neprijateljske grupe koje bi \u017eelele da se probiju do svojih zarobljenih drugova. Verovatno je da ruski komandanti, iz razloga presti\u017ea, ne \u017eele da narede svojim podre\u0111enima da se povuku. Umesto toga, oni \u0161alju male odrede da se probiju do objekta koji se nalazi skoro u blizini reke Vov\u010de. Sve ispunjava o\u010dekivanja Ukrajinaca.<\/p>\n Rusi tako\u0111e nisu uspeli da povuku ukrajinske trupe iz Donbasa. 82. odvojena vazdu\u0161no-juri\u0161na brigada, poslata u Vov\u010dansk, prethodno se borila u Zaporo\u017eju, a 36. odvojena brigada marinaca tako\u0111e se borila u ju\u017enoj Ukrajini, uglavnom u Hersonskoj oblasti. S druge strane, 57. odvojena motorizovana pe\u0161adijska brigada, koja je preba\u010dena u isto podru\u010dje, borila se u susednom sektoru Slobo\u017eanski prethodnih meseci. Samo se 42. odvojena mehanizovana brigada borila u Donbasu kod Bakhmuta. Te\u0161ko je smatrati gore pomenute pokrete preraspore\u0111ivanjem ukrajinskih poja\u010danja. Umesto toga, sami Rusi su po\u010deli da povla\u010de svoje trupe iz drugih oblasti kako bi dopunili krvave i iscrpljene grupe koje su napredovale na Lipku i blizu Vov\u010danska.<\/p>\n Ruska ofanziva imala je jo\u0161 jedan negativan efekat na Moskvu. Tako su, zahvaljuju\u0107i njemu, Kijev i njegovi simpatizeri ubedili Belu ku\u0107u da pristane na upotrebu ameri\u010dkog oru\u017eja i municije za granatiranje teritorije Ruske Federacije. Rusi ve\u0107 ose\u0107aju posledice ove odluke. Ukrajinci koriste barel artiljeriju i raketnu artiljeriju (tj slavne HIMARS instalacije) da granatira neprijateljske prednje polo\u017eaje i koncentracione lokacije \u010dak i pre nego \u0161to u\u0111u na ukrajinsku teritoriju. Rakete tako\u0111e padaju na skladi\u0161ta i aerodrome. Saglasnost SAD se odnosi i na upotrebu lansera Patriota <\/em>da pucaju na ruske avione dok su jo\u0161 u ruskom vazdu\u0161nom prostoru. Kada su Ukrajinci ranije koristili ovo oru\u017eje protiv neprijateljskih aviona iznad svoje teritorije, bilo je protesta iz Va\u0161ingtona i Berlina zbog toga. U ovom trenutku, Bela ku\u0107a nije spremna samo da koristi rakete ATACMS <\/em>na ruskoj teritoriji, ali se ne mo\u017ee isklju\u010diti da \u0107e se vremenom predomisliti i po ovom pitanju. Odluka SAD je gurnula druge zemlje da daju Ukrajinci imaju zeleno svetlo da koriste svoje oru\u017eje na teritoriji agresora, a Velika Britanija je izjavila da je odavno dala svoj pristanak.<\/p>\n Nema promena u Donbasu <\/strong><\/p>\n Situacija je gora u oblasti Hasiv Jar i zapadno od okupiranog Donjecka. Rusi, uprkos gubicima, nastavljaju da napreduju prema Siverskij Doneckom kanalu. 2. jula, Ukrajinci su se povukli iz podru\u010dja isto\u010dno od ove vodene prepreke. Sada su okupatori ostali samo sa gore pomenutim kanalom. Iako u njemu gotovo da nema vode, Rusi ne mogu jednostavno da ga pre\u0111u u oklopnim vozilima. Istina, oni mogu da poku\u0161aju da se probiju tamo gde kanal prolazi pod zemljom, ali oni to rade Ukrajinci dr\u017ee ovo podru\u010dje pod vatrom. Nekoliko poku\u0161aja da se probije odbrana u ovoj oblasti zavr\u0161ilo je neuspehom za Ruse, ali postoje slu\u010dajevi kada male sabota\u017ene i izvi\u0111a\u010dke grupe napreduju iza linije fronta. Nakon zauzimanja Chasiv Jara, od kojih se ve\u0107ina nalazi zapadno od ove prepreke, Rusi \u0107e mo\u0107i da ugroze Kostiantinivku, koja se nalazi na ravnici. Dakle, situacija je te\u0161ka za obe strane, ali inicijativa sada pripada ruskim trupama. A u Donjeckom sektoru, okupatori poku\u0161avaju da nadograde majski uspeh u zauzimanju sela Ocheretine i postepeno pro\u0161iruju svoju kontrolu nad ovim podru\u010djem. I ovde trpe velike gubitke, a ukrajinski otpor u nekim selima je veoma skup za Ruse. Me\u0111utim, nakon zauzimanja sela Novooleksandrivka, nalaze se manje od 7 km od raskrsnice kroz koju prolazi put od Pokrovska do Kostiantinivke. Sredinom juna okupatori su stigli i do obala rezervoara Karlivka, koji se nalazi ne\u0161to vi\u0161e od 14 km zapadno od Avdiivke, koji je zarobljen u februaru. Umesto toga, borbe se nastavljaju za sela Krasnohorivka, Nevelske i Heorhiivka, koja se nalaze u blizini Donjecka.<\/p>\n Situacija ukrajinskih trupa na podru\u010dju aglomeracije Torjeck i u blizini Njujorka zna\u010dajno se pogor\u0161ala. Vi\u0161e od dve godine Rusi nisu mogli da se probiju kroz pozicije branitelja oba naselja. Me\u0111utim, krajem juna, okupatori su uspeli da iskoriste trenutak rotacije isto\u010dno od Toretska, \u0161to im je omogu\u0107ilo da zauzmu niz odbrambenih polo\u017eaja Ukrajinaca u roku od dve nedelje. Linija fronta sada prolazi ispod samih zgrada Torjecke aglomeracije, a na jugu su Rusi \u010dak uspeli da u\u0111u u ru\u0161evine zgrada. Po\u010detkom jula, okupatori su ponovo iskoristili trenutak rotacije ukrajinskih trupa i zauzeli polo\u017eaje ju\u017eno od Njujorka. U oba slu\u010daja, napada\u010dka strana je iskoristila takozvanu „maglu rata“, koja je nastala usled masovne upotrebe izvi\u0111a\u010dkih bespilotnih letjelica.<\/p>\n U oblasti Slobo\u017eanskog, ruski poku\u0161aji da zauzmu Kupjansk i izbace Oru\u017eane snage Ukrajine iz Serebrjanske \u0161ume nisu uspeli. U drugom slu\u010daju, 12. Azovska brigada Nacionalne garde \u010dak je uspela da povrati neke pozicije u junu. Jedini uspeh Rusa bio je zauzimanje samo nekoliko uni\u0161tenih sela u niziji. Sada \u017eele da napadnu u drugom pravcu \u2013 u centralnom delu dugog dela Slobo\u017eanskog, u pravcu grada Borova. Na putu im stoji 3. zasebna juri\u0161na brigada, \u010diji su kadrovi veterani Azov, se\u0107aju se po\u010detka rata 2014. godine, kada je formirana legendarna jedinica. Procenjuje se da tamo ima oko 10.000 Rusa, \u0161to zna\u010di da imaju vi\u0161e nego dvostruku prednost u ovoj oblasti. Me\u0111utim, ostaje upitno da li \u0107e mo\u0107i da ga koriste.<\/p>\n Ako postoji municija, postoji efekat<\/strong><\/p>\n Krajem aprila, kao odgovor na moj \u010dlanak o „kraju najmra\u010dnijeg sata“, jedan od predstavnika poljskog OMILjENO<\/em>-zajednica je rekla da „najmra\u010dniji sat“ u Ukrajini tek dolazi, odnosno za nekoliko nedelja. Li\u010dno se ne sla\u017eem sa ovim mi\u0161ljenjem, kao i neki analiti\u010dari i posmatra\u010di koji pokrivaju ukrajinsko-ruski rat, kao \u0161to je poznati ratni dopisnik Marcin Ogdovski. Odakle dolazi na\u0161 optimizam?<\/p>\n Dovoljno je samo pogledati tok neprijateljstava, ruske taktike i gubitke koje su pretrpeli osvaja\u010di i koje su pretrpeli branioci. Do pre nekoliko meseci, Rusi su poku\u0161ali da iskoriste artiljerijsku vatrenu mo\u0107 i sposobnost aviona da bace te\u0161ke navo\u0111ene bombe, kao i \u010dinjenicu da su Ukrajinci imali ograni\u010dene resurse da odgovore na ove pretnje. Dugotrajno granatiranje teritorija (tj. Granatiranje koje nije imalo za cilj uni\u0161tavanje odre\u0111enih ciljeva, ve\u0107 „slijepo“ granatiranje odre\u0111enog kvadrata) u kombinaciji sa ispu\u0161tanjem vazdu\u0161nih bombi sa ogromnim eksplozivnim optere\u0107enjem dovelo je do uni\u0161tenja naselja i utvr\u0111enja, kao i do nano\u0161enja zna\u010dajnih gubitaka snagama ATO-a. Potreba da se odredi prioritet upotrebe male zalihe artiljerijske municije za kontra-baterijsko ratovanje \u010desto je dovela do \u010dinjenice da je vrlo malo granata palo na napada\u010dku rusku pe\u0161adiju, tako da su \u010desto ostvarili svoje ciljeve, iako po cenu velikih gubitaka. Nedostatak protivavionske municije i slabost protivvazdu\u0161ne odbrane Oru\u017eanih snaga Ukrajine, zauzvrat, doprineli su pove\u0107anju aktivnosti ruske avioni koji su bacali vo\u0111ene bombe, ostaju\u0107i van doma\u0161aja ukrajinske protivvazdu\u0161ne odbrane.<\/p>\n Istovremeno, ruski izvi\u0111a\u010dki dronovi, kao \u0161to su Orlan i SuperKam, ostaju ozbiljna pretnja Ukrajincima. Ve\u0107ina njih prepoznaje podru\u010dje pod kontrolom Oru\u017eanih snaga Ukrajine na udaljenosti do 40-50 km od linije fronta, ali neki od njih ulaze u vazdu\u0161ni prostor Ukrajine na udaljenosti ve\u0107oj od 100 km. Koriste\u0107i ih u koordinaciji sa baca\u010dima balisti\u010dkih raketa Iskander, Rusi su uspeli da nanesu nekoliko te\u0161kih udaraca \u2013 na primer, zimi, zahvaljuju\u0107i njima, uni\u0161tili su dva lansera Patriota <\/em>u Donbasu (oko 40 km od linije fronta). Po\u010detkom juna, ruski dronovi su pomogli da se otkriju i precizno pucaju na polo\u017eaje dva post-sovjetska protivavionska raketna sistema S-300 u regionu Poltava (vi\u0161e od 100 km od granice). Iako je malo takvih uspeha, akcije „Orlans“ i „SuperKams“ su od velike va\u017enosti za Ukrajince.<\/p>\n Stoga su glavne pretnje Ukrajincima bile ruska artiljerija i avijacija, koje su podr\u017eavale akcije kopnenih trupa, kao i izvi\u0111a\u010dke bespilotne letjelice dugog dometa. Kijev je shvatio da mora neutralisati ovo neprijateljsko oru\u017eje ili ograni\u010diti njihov uticaj na bojnom polju.<\/p>\n Nastavak ameri\u010dkih zaliha u drugoj polovini aprila polako je pobolj\u0161ao situaciju na frontu. Ukrajinci su bili u stanju da odgovore kontra-baterijskom vatrom na neprijateljsku artiljerijsku pretnju, kao i da pogode napada\u010dku pe\u0161adiju kasetnom municijom. Pod ovim uslovima, intenzitet ruske artiljerijske vatre se smanjuje, a intenzitet ukrajinskog granatiranja se pove\u0107ava. Ako su po\u010detkom 2024. godine Rusi koristili (prema razli\u010ditim procenama) od 7 do 8 granata po ukrajinskom hitcu, sada govorimo o omjeru 5:1 u korist okupatora. Ruska artiljerija je sposobna za intenzivnu vatru ne samo zbog sopstvene proizvodnje, ve\u0107 i zaliha iz Severne Koreje. Me\u0111utim, municija koju isporu\u010duje Kimov re\u017eim ima ozbiljan nedostatak \u2013 izuzetno je nepouzdana. Rusi se \u017eale na njihov kvalitet. Mnoge granate proma\u0161uju metu i padaju na ni\u010diju zemlju ili na ruske polo\u017eaje, \u0161to mnogo govori o njihovoj ta\u010dnosti. Ponekad granate eksplodiraju u nju\u0161kama haubica. Lokalno proizvedena municija i mnogo manje zalihe iz Irana su mnogo bolje vrednovane. U me\u0111uvremenu, proizvodnja municije polako raste u SAD-u i Evropi (delimi\u010dno zahvaljuju\u0107i nema\u010dkoj kompaniji Rheinmetall), ali vredi napomenuti da se zapadne kompanije i dalje suo\u010davaju sa nedostatkom baruta. U drugoj polovini juna, prva serija artiljerijske municije, poslata na \u010de\u0161ku inicijativu, kona\u010dno je stigla u Dnjepar. U ovom slu\u010daju, ruski pritisak na zemlje iz kojih \u010cesi kupuju municiju pokazao se kao problem. Ka\u0161njenje u isporuci je tako\u0111e uzrokovano razlozima opreza. Pored toga, ispostavilo se da su neki od 122 mm municije (tj. za post-sovjetske artiljerijske sisteme) bio lo\u0161eg kvaliteta, verovatno zbog starosti granata, i stoga mo\u017ee biti neefikasan kao i ve\u0107ina municije koju su Rusi dobili iz Severne Koreje.<\/p>\n \u0160to se ti\u010de pretnje od ruskih vazduhoplovnih snaga, dolazak aviona F-16 na borbenu du\u017enost u ukrajinskom vazduhoplovstvu tokom leta trebalo bi da bude delimi\u010dno sredstvo za\u0161tite. I dok ih ne treba posmatrati kao „game changers“, tako\u0111e je neprikladno re\u0107i da oni ne\u0107e imati uticaja na vo\u0111enje rata. Prvo, zapadni borbeni avioni \u0107e oja\u010dati vazdu\u0161nu i raketnu odbranu Ukrajine. Oni mogu uni\u0161titi bespilotne letelice Shahid i ve\u0107inu krstare\u0107ih raketa koje koriste Rusi. Me\u0111utim, balisti\u010dke rakete ostaju izvan svojih raketnih sposobnosti, mogu ih presresti samo SAMP\/T protivavionski raketni sistem i Patriota<\/em>. Drugo, odgovaraju\u0107e oru\u017eje i F-16 radari \u0107e im omogu\u0107iti da prvo o\u0161tete ruske avione, a zatim ih nateraju da se dr\u017ee podalje od linija fronta. Iako je malo verovatno da \u0107e se raspravljati o dominaciji na ukrajinskom nebu, povla\u010denje neprijateljskih aviona sa linije fronta uveliko \u0107e olak\u0161ati zadatak kopnenih trupa \u2013 kako u odbrani tako i u ofanzivi. Istovremeno, treba naglasiti da mnogo zavisi od broja borbenih aviona preba\u010denih u Ukrajinu, rasporeda njihove isporuke, obuke zemaljskog osoblja (za koju se o\u010dekuje da \u0107e trajati du\u017ee od obuke pilota) i bezbednosti aerodroma.<\/p>\n Sistemi vazdu\u0161ne i protivraketne odbrane tako\u0111e igraju veoma va\u017enu ulogu u borbi protiv ruske vazdu\u0161ne pretnje. U zimu 2024. godine Ukrajini je nedostajalo raketa, \u0161to je dovelo do niza uspe\u0161nih napada na ukrajinske elektrane i kombinovane termoelektrane. Veliki deo \u0161tete ne\u0107e biti popravljen do jeseni, \u0161to zna\u010di da \u0107e kraj 2024. i po\u010detak 2025. godine biti veoma te\u0161ko vreme za Ukrajince. Hitni prekidi napajanja ve\u0107 se de\u0161avaju. Nastavak snabdevanja municijom iz Sjedinjenih Ameri\u010dkih Dr\u017eava ti dalji paketi podr\u0161ke drugih ukrajinskih partnera zna\u010dajno su pove\u0107ali efikasnost ukrajinske protivvazdu\u0161ne i raketne odbrane. Ukrajinci su u stanju da neutrali\u0161u ve\u0107inu neprijateljskih raketa i bespilotnih letelica, ali jo\u0161 uvek nema dovoljno baterija da pokriju ve\u0107i deo zemlje. U ovom slu\u010daju, najave daljih isporuka lansera su dobrodo\u0161le Patriota <\/em>I SAMP \/ T<\/em>. To \u0107e smanjiti efekte bombardovanja i u\u010diniti popravke svrsishodnijim, iako, kao \u0161to sam spomenuo, bi\u0107e potrebne godine da se popravi \u0161teta u\u010dinjena pre nekoliko meseci. Dr\u017eava, lokalne samouprave, pa \u010dak i obi\u010dni gra\u0111ani poku\u0161avaju da se pripreme za najkriti\u010dniji scenario i kupuju veliki broj generatora elektri\u010dne energije. Takve kupovine, ina\u010de, dogodile su se 2022. godine, ali vreme kada \u0107e se masovno koristiti verovatno se jo\u0161 pribli\u017eava.<\/p>\n Ratovanje bespilotnih letelica<\/strong><\/p>\n Rusko-ukrajinski rat je tako\u0111e jo\u0161 jednom dokazao da je „nu\u017enost majka izuma“. Ukrajinci su po\u010deli da napadaju ruske bespilotne sisteme poznate kao „Lancets“ sve \u010de\u0161\u0107e i \u010de\u0161\u0107e. Proruski saradnik Aleksandar Har\u010denko rekao je na dru\u0161tvenim mre\u017eama da se Rusi pla\u0161e takvih napada na izvi\u0111a\u010dke bespilotne letelice koje rade zajedno sa lanserima, pa \u010dak i na borbene helikoptere koji bi morali da se pribli\u017ee liniji fronta da bi izvr\u0161ili svoje zadatke. Izvi\u0111a\u010dki dronovi, naravno, nisu jedino sredstvo koje Ukrajinci \u017eele da koriste, bi\u0107e potrebna slo\u017eenija i opse\u017enija re\u0161enja, koja se sastoje od nekoliko sredstava raketnog i elektronskog ratovanja. Gubitak lete\u0107ih „o\u010diju“ od strane Rusa mo\u017ee ponovo dovesti do situacije u kojoj \u0107e okupatori biti dodatno ograni\u010deni „maglom rata“.<\/p>\n Istovremeno, Ukrajinci nastavljaju napade na ruske rafinerije nafte i skladi\u0161ta nafte. Iako je kolaps njihove proizvodnje jo\u0161 uvek daleko, \u0161teta koju su prouzrokovali ukrajinski dronovi postaje sve uo\u010dljivija. Me\u0111utim, dronovi napadaju ne samo rafinerije nafte i skladi\u0161ta goriva. Rusi su duboko zabrinuti zbog pove\u0107anja broja napada na ruske vojne polo\u017eaje i objekte koji se nalaze na teritoriji Ruske Federacije. Ukrajinci stalno pobolj\u0161avaju svoje dalekometne napada\u010dke bespilotne letelice i efikasno iskori\u0161tavaju \u010dinjenicu da Rusi nisu u stanju da brane ogromne dijelove svoje teritorije, a \u010desto \u010dak i otkrivaju bespilotne letjelice koje lete prema njihovim ciljevima. Nedavno su Oru\u017eane snage Ukrajine za granatiranje koristile ne samo napada\u010dke bespilotne letjelice sopstvene proizvodnje, ve\u0107 i rakete i artiljerijsku municiju koju isporu\u010duju zapadni partneri.<\/p>\n Situacija u Ukrajini je i dalje te\u0161ka, ali ne tako stra\u0161na kao \u0161to je bila pre nekoliko meseci. Trenutno, Rusi pla\u0107aju za svaku ofanzivu sa mnogo ve\u0107im gubicima. Neke od rezervi koje su akumulirali za dugo najavljenu ofanzivu izgubljene su u regionima Donbasa i Harkova. Leto \u0107e verovatno biti poslednje pogodno vreme ove godine za ambicioznije operacije. Me\u0111utim, \u017eurba mo\u017ee dovesti do gre\u0161aka. Mogu\u0107e je da je to ono na \u0161ta Ukrajinci ra\u010dunaju, \u017eele\u0107i da pripreme najbolje pregovara\u010dke pozicije za sebe za jesen. I ne govorimo samo o pregovorima sa agresorom, ve\u0107 i sa zapadnim partnerima.<\/p>\n Prevedeno sa poljskog<\/em><\/p>\n Tekst je objavljen u okviru projekta saradnje izme\u0111u nas i poljskog \u010dasopisa Nowa Europa Wschodnia<\/a>.<\/em><\/p>\n