Rat u Ukrajini je u 19 \u010dasova, tako da mo\u017eemo da procenimo stvarne namere vlasti Kremlja. Pre svega, to je sovjetski revan\u0161izam i uni\u0161tenje ukrajinskog stanovni\u0161tva na privremeno okupiranim teritorijama.<\/p>\n
Rusija ne\u0107e mo\u0107i da ostvari prvi od tih ciljeva, bar ne u meri u kojoj su \u010dlanovi General\u0161taba najverovatnije uveravali Vladimira Putina. Zato moraju da budu zadovoljni onim \u0161to mogu da urade sa gotovo neka\u017enjivo\u0161\u0107u i bez ograni\u010denja, ta\u010dnije: da terori\u0161u civilno stanovni\u0161tvo raketnim napadima i uni\u0161te kriti\u010dnu infrastrukturu Ukrajine i bazu sirovina.<\/p>\n
Sa vojne ta\u010dke gledi\u0161ta, teror indirektno slu\u017ei da se porazi Ukrajina u ratu: mo\u017ee da li\u0161i stanje svoje ekonomske baze i izazove demografsku krizu, uklju\u010duju\u0107i unutra\u0161nju emigraciju, po\u0161to ljudi ne mogu dugo da \u017eive i rade u skloni\u0161tima od bombi, a kamoli da razvijaju ekonomske aktivnosti ili privla\u010de investicije.<\/p>\n
Drugi razlog za kori\u0161\u0107enje takvog terora je poku\u0161aj da se ubede saveznici Ukrajine da \u0107e potpuno uni\u0161ten i ekonomski osiroma\u0161en partner po okon\u010danju rata biti samo te\u017eak teret za zapadnu ekonomiju. Zato se „mir“ mora dogovoriti i zaklju\u010diti \u0161to je pre mogu\u0107e pre nego \u0161to se Ukrajina kona\u010dno izbri\u0161e sa lica zemlje \u2013 naravno, pod Putinovim uslovima.<\/p>\n
Bez obzira na to da li \u0107e diktator Kremlja uspeti da sprovede bar jednu od svojih namera (a postoje ozbiljne sumnje u to), vredi pogledati kako je rat uticao na ekonomiju Ukrajine u prva dva meseca aktivne faze neprijateljstava i kako mo\u017ee da uti\u010de na ekonomski razvoj do kraja godine.<\/p>\n
Koliko Ukrajina gubi od rata<\/strong><\/p>\n Aktuelni rat zapravo te\u0438e osam godina, to jest od po\u0438etka neprijateljstava u Donbasu u maju 2014. U godinama koje su usledile, Putin je nastojao da stvori zonu konstantnog pritiska u isto\u010dnoj Ukrajini, a 24. februara 2022. odlu\u010dio je da sprovede „kona\u010dno re\u0161enje ukrajinskog pitanja“ \u2013 ta\u010dan je citat narativa ruske vlade koji podse\u0107a na izjave lidera Tre\u0107eg rajha o Holokaustu.<\/p>\n Uo\u010di aktuelne, najtoplije faze rata, Britanski centar za ekonomske i poslovne studije (CEBR<\/em>) analizirali ekonomske gubitke Ukrajine uzrokovane aneksijom Krima i stvarnom okupacijom regiona Donetsk i Luhansk na istoku zemlje. Prema tim procenama, direktni ekonomski gubici koje je pretrpela Ukrajina kao rezultat vojnog sukoba u periodu od 2014. do 2020. godine prema\u0161ili su 280 milijardi dolara (uklju\u010duju\u0107i 58 milijardi dolara samo zbog aneksije Krima). Generalno gledano, u prvih pet godina Ukrajina je izgubila ta\u010dno petinu svog BDP-a kao rezultat hibridnog rata.<\/p>\n To je uglavnom posledica gubitka preduze\u0107a u metalur\u0161kom sektoru, kao i u industriji uglja i hemikalija. Na primer, najve\u0107i poreski obveznici u regionu Luhanska su Metalur\u0161ka fabrika Al\u010devsk, gde je pre nekoliko godina izvr\u0161en veliki remont, fabrika lokomotive u Luhansku i fabrika kertrid\u017ea u istom gradu koji je jedini u Ukrajini.<\/p>\n U regionu Donetsk postojale su brojne fabrike za izgradnju ma\u0161ina fokusirane na proizvodnju opreme za industriju uglja, nekoliko rudarskih i prera\u0111iva\u010dkih postrojenja u aglomeraciji Donetsk, metalur\u0161ku fabriku „Donetskstal“ i jednog od najve\u0107ih proizvo\u0111a\u010da mineralnih \u0111ubriva i industrijskih hemikalija – koncelt „Stirol“.<\/p>\n Gubici posle aneksije Krima nisu bili ni\u0161ta manji, iako je poluostrvo dosledno i zna\u010dajno subvencionisano od strane Kijeva. Me\u0111utim, tamo je delovala jedina ukrajinska fabrika titanijuma, postojale su dve najmodnije plutaju\u0107e platforme koje izvla\u010de gas iz of\u0161or polja, kupljene samo nekoliko meseci pre napada za vi\u0161e od 400 miliona dolara u Singapuru, velika ribarska flota i razvijeni agroindustrijski sektor fokusiran uglavnom na proizvodnju vina i ja\u010dih duhova.<\/p>\n Me\u0111utim, ovo je samo deo gubitaka. Vojne tenzije i aktuelna pretnja iz Kremlja doveli su do odliva strate\u0161kih investitora iz Ukrajine, li\u0161av\u0161i nacionalnu ekonomiju 72 milijarde dolara. Pre svega, to su bili investitori zainteresovani za poljoprivredu, proizvodnju i transkontinentalnu logistiku.<\/p>\n Procenjuje se da su kapitalni gubici na Krimu i Donbasu od nelegalno zaplenjene ili o\u0161te\u0107ene imovine CEBR<\/em> na 117 milijardi dolara, a bud\u017eetski gubici od neiskriniranih poreza \u2013 48,5 milijardi dolara.<\/p>\n I to je rezultat samo prve faze rata, koja pokriva relativno ograni\u010denu teritoriju, bez upotrebe balisti\u010dkih raketa i ciljanog uni\u0161tavanja industrijske infrastrukture gotovo \u0161irom zemlje – od Karkiva do Lviva, od Odese do \u010cernihiva. Danas ti gubici rastu gotovo eksponencijalno.<\/p>\n Sejanje u kevlar kacigi<\/strong><\/p>\n U intervjuu za ameri\u010dki TV kanal Cnn<\/em> Predsednik Volodymyr Zelenskyy je rekao da je dr\u017eavi potrebno svako imeona 7 milijardi dolara mese\u010dno samo da bi pokrila neposredne gubitke izazvane zamrzavanjem \u010ditavih sektora ekonomije. Ovu procenu u velikoj meri je potvrdila izvr\u0161na direktorka Me\u0111unarodnog monetarnog fonda Kristalina Georgijeva, koja je tro\u0161kove neophodne kriti\u010dne pomo\u0107i za Ukrajinu procenila na pet milijardi dolara. Ovo je samo hitno krpljenje rupa u nacionalnom bud\u017eetu, sa ciljem da se podr\u017ei funkcionisanje kriti\u010dne infrastrukture i obezbe\u0111ivanje socijalnih beneficija.<\/p>\n Prema podacima Evropske banke za obnovu i razvoj, vi\u0161e od 30 odsto ukrajinskih kompanija zaustavilo je proizvodnju, a rat je direktno uticao na teritorije na kojima se proizvodi vi\u0161e od 60 odsto BDP-a Ukrajine. Desetine velikih kompanija odbijaju da nastave poslovanje zbog prekida lanaca snabdevanja ili nemogu\u0107nosti da garantuju bezbednost radnika koji bi mogli da budu izlo\u017eeni raketnim napadima.<\/p>\n Predsednik Ekonomske \u0161kole u Kijevu i savetnik \u0161efa kabineta predsednika Ukrajine Timofija Milovanova u intervjuu za TV kanal NASTOJA\u0160\u010cE Vremja, koji se emituje iz Praga, rekao je da su tro\u0161kovi dokumentovane \u0161tete na infrastrukturi Ukrajine od 22. aprila oko pola triliona dolara. Eksperti Svetske banke sla\u017eu se sa tim prora\u010dunima, koji su ih sredinom aprila procenili na 564-600 milijardi dolara. Prema najoptimisti\u010dnijem scenariju, ako Rusi koriste samo konvencionalno oru\u017eje, ukrajinska ekonomija \u0107e izgubiti izme\u0111u 45 i 50 odsto BDP-a do kraja 2022. u odnosu na prethodnu godinu.<\/p>\n To su samo stvarni gubici, koji uklju\u010duju uni\u0161tenje ili o\u0161te\u0107enje najmanje 23 hiljade rubalja. km puteva, 37 hiljada km; m2<\/sup> stambenih objekata, 277 mostova i mostova, 10 vojnih i civilnih aerodroma, dve morske luke. Me\u0111utim, oni jo\u0161 uvek ne uzimaju u obzir dva izuzetno va\u017ena faktora. Prva je blokiranje sejanja operacija u ratnoj zoni. \u0160tavi\u0161e, \u010dak i u oblastima oslobo\u0111enim od okupacije, deminiranje \u0107e i dalje trajati nekoliko meseci.<\/p>\n Neke farme u regionima Mikolaiv i Zaporizhia po\u010dele su prole\u0107nu sejanje na sopstvenu opasnost i rizik, a farmeri rade u pancirima i kevlarskim \u0161lemovima u slu\u010daju detonacije klasterske municije, koju su Rusi masovno ostavili na ukrajinskom tlu u martu. U ve\u0107ini ju\u017enih regiona, radovi na sejanju uop\u0161te nisu mogli da po\u010dnu, s obzirom da se oni nalazi u zoni koju zauzimaju ruske trupe. To uklju\u010duje desnu banku Kersonov region i obalu Azova sa centrom u Marijupolju, kao i regione Karkiva i Luhanska. U njemu je sme\u0161teno oko 35 odsto najprofitabilnijih poljoprivrednih preduze\u0107a u zemlji, koja su u predratnom periodu snabdevala \u017eitarice, bra\u0161no i ulje za vi\u0161e od 400 miliona ljudi na Bliskom istoku, u Severnoj Africi, jugoisto\u010dnoj Aziji i Kini. Ova tr\u017ei\u0161ta ve\u0107 do\u017eivljavaju radikalno pove\u0107anje cena osnovne hrane, \u0161to, s obzirom na nivo razvoja ovih zemalja, mo\u017ee imati nepredvidive, \u010dak i katastrofalne posledice.<\/p>\n Drugi izuzetno va\u017ean faktor je blokada plovidbe u Crnom moru i zaplena ukrajinskih lu\u010dkih \u010dvori\u0161ta Berdjansk i Marijupolj u Azovskom moru. Odesa i njena satelitska luka Yuzhny su glavne izvozne kapije Ukrajine. Njihove vode minira ruska flota, a nijedna osiguravaju\u0107a kompanija ne\u0107e pokriti rizik da brodovi tamo plove komercijalnim teretom. To je veliki gubitak za ekonomiju, jer Ukrajina preko morskih luka izvozi vi\u0161e od 70 odsto svog tovara u vrednosti od oko 47 milijardi dolara godi\u0161nje.<\/p>\n Na po\u010detku aktuelne faze rata, samo 300 hiljada tona je bilo uskladi\u0161teno u luci Marijupolj. tone tereta koje su Rusi uni\u0161tili ili ukrali. Isto, prema podacima Forbs<\/em>\u2013Ukrajina<\/em>, tako\u0111e va\u017ei i za Kersonovu luku. Ukrajina trenutno poku\u0161ava da izveze oko 7 miliona tona robe mese\u010dno preko kopnenih prelaza i oko 10 miliona tona kako bi pro\u0161la kroz luke Gdanjsk, Gdynia, Swinoujsciec i rumunska Konstanca, pokazuju podaci Zmajev kapital<\/em>.<\/p>\n Of\u0161or ekonomija<\/strong><\/p>\n S obzirom na ekstremne uslove u kojima se na\u0161la ukrajinska ekonomija, vlada je donela radikalnu odluku da pretvori zemlju u de fakto of\u0161or ekonomiju. To zna\u010di da od po\u010detka marta preduzetnici koji rade prakti\u010dno nezavisno od organizacione i pravne forme mogu da plate jedinstveni porez od dva odsto prometa i nulti porez na dohodak i PDV. Ova pravila se ne odnose samo na kockanje i prodaju alkohola i cigareta.<\/p>\n Mala proizvodna preduze\u0107a koja koriste usluge dobavlja\u010da oslobo\u0111ena su pla\u0107anja socijalnih doprinosa za radnike mobilisane u oru\u017eane snage Ukrajine. Sami preduzetnici mogu sami da plate ovu naknadu za sebe dobrovoljno.<\/p>\n Ra\u010dunica ne uzima u obzir gubitke od demografske krize, preseljenje kompanija u inostranstvo i unutra\u0161nju migraciju. Pored toga, oni ne pokrivaju bud\u017eet za odbranu kojisya u tajnosti. Za sada je te\u0161ko proceniti uni\u0161tenje skoro polovine \u010cernihiva, centra Karkiva, gradova kijevske aglomeracije i potpunog brisanja gradova Okhtyrka, Izyum, Popasna, Lysychansk i Mariupol, gde je trenutno u toku najtoplija faza neprijateljstava. Ti gubici jo\u0161 uvek nisu izra\u010dunati, posebno jer pokrivaju stambenu i proizvodnu infrastrukturu.<\/p>\n Zaista, mogu\u0107e je obnoviti okupirane gradove i teritorije deminusa, ali je mnogo te\u017ee vratiti poverenje investitora u razvoj kompanija na ovim prostorima. Jo\u0161 problemati\u010dnija je procena ljudskih \u017ertava i osaka\u0107ene sudbine onih koji se nikada ne\u0107e vratiti svojim ku\u0107ama ili videti svoje najbli\u017ee.<\/p>\n Prevod sa poljskog<\/em><\/p>\n Tekst je objavljen u sklopu projekta saradnje izme\u0111u nas i poljskog \u010dasopisa Nowa Europa Wschodnia.<\/em><\/p>\n Prethodni \u010dlanakProjekcioni projekat: Ukrajina – EU: vru\u0107 fini\u0161 pregovora, Ukrajina – bekstvo od izbora, Isto\u010dno partnerstvo posle arapskih revolucija, U iskrivljenom ogledalu, prezren, Luka\u0161enko ide u rat sa Putinom, izme\u0111u Moskve i Kijeva, Kobasica je kobasica, Moj Lviv, Putin na galijama, poluostrvo straha, Ukrajina izmi\u0161ljena na Istoku, Novo staro otkri\u0107e, i trebalo je da bude tako lepo, Da li diskutovati o istoriji, zastoj u Minsku<\/em><\/p>\n