{"id":27203,"date":"2024-07-12T19:05:03","date_gmt":"2024-07-12T17:05:03","guid":{"rendered":"https:\/\/razvedka.info\/rs\/2024-07-zapad-je-pogresno-razumeo-moskvu-odraz-je-dosao-sa-zakasnjenjem\/"},"modified":"2024-07-12T19:05:03","modified_gmt":"2024-07-12T17:05:03","slug":"zapad-je-pogresno-razumeo-moskvu-odraz-je-dosao-sa-zakasnjenjem","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/2024-07-zapad-je-pogresno-razumeo-moskvu-odraz-je-dosao-sa-zakasnjenjem\/","title":{"rendered":"Zapad je pogre\u0161no razumeo Moskvu. Odraz je do\u0161ao sa zaka\u0161njenjem"},"content":{"rendered":"

Pre ta\u010dno deset godina, 17. jula 2014. godine, svet je bio \u0161okiran vest o padu aviona Malezija erlajnsa MH-17, koji je leteo iz Amsterdama za Kuala Lumpur. To se desilo u isto\u010dnoj Ukrajini. U raciji Boing-777<\/em> Ubijeno je 298 civila, uklju\u010duju\u0107i 80 dece. Ovaj ogromno tragi\u010dan doga\u0111aj bio je samo jedna od mnogih fatalnih epizoda te godine. Od 2014. godine Ukrajina je najgori evropski rat od 1945. To dolazi posle uzastopne, iz meseca u mesec, sve zabrinjavaju\u0107e vojne eskalacije Rusije na Krimu i u Donbasu.<\/p>\n

Ruski rat po\u010deo je okupacijom Krima od strane redovnih ruskih trupa u februaru 2014. i aneksijom poluostrva mesec dana kasnije. To je propra\u0107eno invazijom ruskih iregularnih trupa (dobrovoljaca, pla\u0107enika, avanturista, ekstremista itd.) u Donbas u aprilu i brutalnom eskalacijom uli\u010dnih sukoba u maju, koji su rezultirali smr\u0107u vi\u0161e od 40 ljudi u Odesi. U junu je oboren ukrajinski transportni avion Il-76 koji se pribli\u017eavao aerodromu Luhansk, svih 49 \u010dlanova posade i vojnika koji su bili u akciji. U julu je oboren MH-17, a sredinom avgusta regularne ruske trupe pokrenule su veliku invaziju na isto\u010dnu Ukrajinu.<\/p>\n

Tako smo \u0161est meseci videli stalna pokazivanje rastu\u0107e vojne agresije Rusije u srcu Evrope. Me\u0111utim, Zapad je krotko reagovao \u2013 samo politi\u010dkim deklaracijama i manjim kaznenim merama. Sektorske sankcije Evropske unije pojavile su se tek krajem jula 2014. godine kao neposredna reakcija na rusko spu\u0161tanje leta MH-17 i ubistvo desetina dr\u017eavljana EU \u2013 ali ne kao odgovor na ruski rat u Donbasu. U narednih vi\u0161e od sedam godina nisu preduzete dodatne mere.<\/p>\n

Tek posle ruske potpune invazije na Ukrajinu 24. februara 2022. Zapad je po\u010deo da se budi spoznajom da je Rusija revizionisti\u010dka dr\u017eava koja nastoji da nametne sopstvenu viziju evropskog bezbednosnog poretka. Naravno, predsednik Vladimir Putin je ve\u0107 nagovestio svoje namere da to u\u010dini u svom govoru na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji 2007. Ipak, kada je Rusija 2014. pokrenula svoju prikrivenu agresiju na Ukrajinu, mnogi na Zapadu su i dalje verovali u me\u0111usobno nerazumevanje i da su ciljevi Rusije ograni\u010deni.<\/p>\n

Rat u Donbasu izme\u0111u 2014. i 2022. \u010desto je tuma\u010den kao unutra\u0161nji ukrajinski sukob koji se mo\u017ee re\u0161iti u izolaciji iz \u0161ireg konteksta. Ti napori ne samo da nisu uspeli. Oni su tako\u0111e doveli do sve ve\u0107eg avanturizma Moskve. Za\u0161to je Zapadu trebalo toliko vremena da ispravi dijagnozu problema? Kako su lekcije nau\u010dene iz ovog neuspeha relevantne danas?<\/p>\n

Nedostatak specijalizovanih znanja o ovoj zemlji<\/strong><\/p>\n

Eksplozivne tenzije izme\u0111u Rusije i Ukrajine, kao i me\u0161anje Moskve u unutra\u0161nje poslove Ukrajine od 1991. Kada su neki od njih po\u010deli da pokrivaju sudbonosne doga\u0111aje te godine, situacija na terenu je bila haoti\u010dna i njeno tuma\u010denje te\u0161ko je za mnoge novope\u010dene ukrajinske stru\u010dnjake. S druge strane, ruski narativ o regionalnoj eskalaciji u isto\u010dnoj i ju\u017enoj Ukrajini bio je jednostavan, jasan i imao je smisla za mnoge posmatra\u010de \u2013 ne samo one sa pozadinom u Moskvi.<\/p>\n

Do\u0161lo je do zapanjuju\u0107eg nedostatka me\u0111unarodne svesti o hibridnoj metodologiji Rusije u njenim spoljnim odnosima. Pre deceniju, malo ko je razumeo na\u010din vo\u0111enja rata u Rusiji, za koji je Ukrajina bila teren za testiranje. Poku\u0161aji Ukrajinaca, drugih isto\u010dnih Evropljana i nekih budnijih zapadnih eksperata da objasne strategiju Rusije nai\u0161li su na skepticizam. Spoljnim posmatra\u010dima zvu\u010dali su kao preuveli\u010dana upozorenja, mani\u010deanski argumenti, ili \u010dak teorije zavere.<\/p>\n

Padobranci koji su stigli u isto\u010dnu Ukrajinu 2014. godine bili su svedoci proruski protesti i slu\u0161ali proruske dr\u017eavljane te zemlje. Oni \u010desto nisu znali kontekst doga\u0111aja koji su se odvijali i nisu mogli na pravi na\u010din da procene zna\u010daj naizgled o\u010diglednih proruskih lokalnih trendova. Neki strani posmatra\u010di nisu ni znali kako da razlikuju stanovnike Donbasa i „politi\u010dke turiste“ iz susednih ruskih regiona koji su pre\u0161li dr\u017eavnu granicu u potrazi za avanturom ili su autobusima preba\u010deni u Ukrajinu kako bi u\u010destvovali u „Ruskom prole\u0107u“.<\/p>\n

Nasuprot tome, proukrajinski novinari i drugi anti-separatisti\u010dki lokalni glasovi u Donbasu suo\u010dili su se sa otvorenim pretnjama i fizi\u010dkim nasiljem svojih politi\u010dkih protivnika, koji su \u010desto bili vo\u0111eni iz Moskve, a ponekad jednostavno imigrirali iz Rusije. Pro-ukrajinski stanovniciObi\u010dno im nije bilo dozvoljeno da javno iznesu svoj stav, pa su ostali nevidljivi gostuju\u0107im novinarima. Mnogi isto\u010dni Ukrajinci koji su se opirali preuzimanju bili su zastra\u0161eni, napadnuti, oteti, te\u0161ko pretu\u010deni ili tajno ubijeni od strane lokalnih ili ruskih ilegalnih militanata. Mnogi, ako ne i ve\u0107ina, bili su podsticajni, finansirani ili delegirani od strane Moskve izme\u0111u 2014. i 2021. godine, a sve u pripremi za eventualnu aneksiju regiona Donetsk i Luhansk u Rusiji, \u0161to je otkriveno u septembru 2022. godine.<\/p>\n

Gledanje u Ukrajinu kroz rusku prizmu<\/strong><\/p>\n

Zapadni mediji po\u010deli su u dovoljnoj meri da pove\u0107avaju svoje prisustvo u Ukrajini tek u decembru 2021. godine, uo\u010di potpune invazije. Pre toga, ve\u0107inu izve\u0161tavanja radili su moskovski dopisnici i novinari koji govore samo ruski jezik. Ovo je svakako promenilo opti\u010dare izve\u0161tavanja o doga\u0111ajima. Kako je novinar Otar Dov\u017eenko rekao radiju Liberti Ukrajinski:<\/p>\n

„Ako \u017eivite u Rusiji i \u010ditate ruske medije, bilo da ste Amerikanac, Nemac ili Francuz, po\u010dinjete da gledate doga\u0111aje u Ukrajini, Moldaviji i Belorusiji sa donekle ruskim o\u010dima.“<\/p>\n

The Washington Post<\/em> otvorio svoj biro u Ukrajini ba\u0161 u maju 2022. godine i tamo poslao biv\u0161u dopisnicu moskovskog biroa Izabel khur\u0161udjan. Dva meseca kasnije, i ona je uradila isto Njujork Tajms (NYT)<\/em>, imenovanje Endrua Krejmera, koji je \u017eiveo u Rusiji vi\u0161e od 15 godina i radio u Moskovskom birou, za \u0161efa biroa NYT <\/em>i pisao pristrasne \u010dlanke o Ukrajini.<\/p>\n

Primer takvog neuravnote\u017eenog izve\u0161tavanja bio je Kramerov \u010dlanak iz februara 2022. pod naslovom „Naoru\u017eani nacionalisti u Ukrajini predstavljaju pretnju izvan Rusije“ \u2013 formulacija koja se u velikoj meri poklapa sa zvani\u010dnom ruskom propagandom u to vreme i danas. Sadr\u017eaj \u010dlanka, objavljen dve nedelje pre ruske potpune invazije na „denazifikaciju“ Ukrajine, daleko je od Putinovog izvinjenja zbog napada na Ukrajinu. Me\u0111utim, Krejmer je upozorio na „desetine desni\u010darskih i nacionalisti\u010dkih grupa koje \u010dine mo\u0107nu politi\u010dku snagu u Ukrajini“. Slika koju je naslikao u tekstu iskrivljuje ukrajinski partijsko-politi\u010dki pejza\u017e po\u010detkom 2022. godine. Preuveli\u010dav\u0161i te\u017einu radikalne desnice u Ukrajini, sledio je liniju popularnu u medijima pod uticajem Kremlja. Mo\u017eda bi slika bila druga\u010dije naslikana (ili uop\u0161te ne bi) da je autor prethodnih godina \u017eiveo u Kijevu, a ne u Moskvi.<\/p>\n

Mnogi su nau\u010dili da vi\u0161e kritikuju ruske narative. Neki kao dopisnici \u010dasopisa Vreme <\/em>Sajmon \u0160uster je \u010dak priznao da je pogre\u0161io. Me\u0111utim, pristrasnost je ostala, a na nekim mestima i dan-danas traje. Kada ljudi prvi put nau\u010de ne\u0161to o ne\u010demu, se\u0107aju se svoje prvobitne interpretacije. Potrebno je vreme i trud da se oslobodimo obmanjuju\u0107ih narativa i obja\u0161njenja koja i danas mo\u017ee da koristi ruska propaganda.<\/p>\n

Razlikovanje \u010dinjenica od fikcije<\/strong><\/p>\n

Bilo je mnogo nagove\u0161taja o direktnoj ume\u0161anosti Rusije u sumnjive doga\u0111aje u Donbasu od aprila 2014, ako ne i ranije. Ve\u0107ina Ukrajinaca je intuitivno shvatila od prvih dana takozvanog „ustanka“ da ne\u0161to nije u redu. Smatrali su da je ovaj rat pokrenut, usmeren i finansiran od strane Rusije. S druge strane, Zapadu je bilo potrebno vreme da utvrdi, razjasni i proveri \u010dinjenice.<\/p>\n

Oprezan pristup informacijama iz ratnih zona generalno mo\u017ee biti dobra praksa. Poma\u017ee da se izbegnu novinarske gre\u0161ke, \u0161irenje dezinformacija i nepotrebna eskalacija. Me\u0111utim, ponekad takav oprez spre\u010dava dopisnike i komentatore da blagovremeno izra\u017eavaju presude i tuma\u010denja. Kakva god da je motivacija, spora reakcija Zapada na doga\u0111aje u ju\u017enoj i isto\u010dnoj Ukrajini ostavila je prostora za dezinformacije, poluistine i izvinjenje narativa iz Moskve. Mnogi od njih, \u010dak i posle njihovog opovrgavanja, nastavljaju da kru\u017ee dru\u0161tvenim mre\u017eama, a delom i u tradicionalnim medijima.<\/p>\n

Oklevanje Zapada izme\u0111u 2014. i 2021. o tome koju poziciju da zauzme i postupi u skladu sa tim posebno je \u0161tetan po pravnu i politi\u010dku prirodu tzv. Ukrajinska strana je godinama tvrdila da ne postoje takvi nezavisni entiteti. Obe pseudo-dr\u017eave bile su ruski marionetski re\u017eimi od po\u010detka do kraja septembra 2022. Me\u0111utim, tek u januaru 2023. nekoliko meseci nakon \u0161to su obe „narodne republike“ ve\u0107 nestale, da je Evropski sud za ljudska prava (ECtHR), u svojoj odluci o delimi\u010dnoj prihvatljivosti slu\u010daja MH-17, zvani\u010dno utvrdio istinu \u2013 naime, da je Rusija vr\u0161ila de fakto kontrolu nad teritorijama „DPR“ i „LPR“ od njihovog nastanka 11. maja 2014. Tokom prethodnih skoro devet godina, priroda takozvanih isto\u010dno ukrajinskih „pobunjenika“ i njihovih „n“(a) U meri u kojoj je to dozvoljeno odredbama ove Konvencije, generalni sekretar Sjedinjenih Ameri\u010dkih Dr\u017eava i Sjedinjenih Ameri\u010dkih Dr\u017eava i Sjedinjenih Dr\u017eava Bila je, a ponekad i dalje je predmet kontroverzne debate na politi\u010dkim, akademskim i drugim javnim forumima.<\/p>\n

Zapadna slika ogledala Rusije<\/strong><\/p>\n

Mnogi zapadnoevropski politi\u010dari vo\u0111eni su paradigmom miroljubivog re\u0161avanja sukoba nastale iz posleratne posve\u0107enosti da nikada vi\u0161e ne dozvole rat i genocid. Oni veruju da je Rusija nau\u010dila iste lekcije iz Drugog svetskog rata. A od 2014. sve o\u010digledniji upozoravaju\u0107i signali da se Moskva vodi veoma razli\u010ditim vrednostima konstantno su ignorisani. Krajnji ciljevi i sveukupna strategija Rusije ostali su nejasni do 2022.<\/p>\n

Ovaj kognitivni problem proiza\u0161ao je iz neprepoznatljive fundamentalne podele ne samo izme\u0111u ruskog neoimperijalnog i zapadnog postkolonijalnog pogleda na svet, nego i izme\u0111u moskovskog me\u0111unarodnog modus operandi i zapadne posleratne strate\u0161ke kulture. Ruski operativni modus operandi je fleksibilan i razvija se kroz su\u0111enje i gre\u0161ke. Kremlj tra\u017ei slabosti koje mogu da iskoriste i radije napadaju \u0161to je du\u017ee mogu\u0107e, ispod praga koji izaziva odmazdu. Zapad je poku\u0161ao da se pozabavi krizama izazvanim postupcima Rusije na osnovu slu\u010daja i odredi prioritete trenutne vru\u0107e ta\u010dke. To je onemogu\u0107ilo adekvatno reagovanje na grandiozan plan Moskve o fleksibilnim subverzivnim aktivnostima i \u0161iru strategiju stvaranja haosa kroz brojne i razli\u010dite individualne „aktivne mere“ (koncept KGB-a).<\/p>\n

U po\u010detku, neki strani posmatra\u010di nisu bili voljni da priznaju da je rat u Donbasu nastavak ruske aneksije Krima. Sa svakim narednim mesecom novih ruskih eskalacija i novinarskih otkrovenja, postajalo je sve jasnije da je oru\u017eana konfrontacija u isto\u010dnoj Ukrajini namerno pokrenuta i tajno podr\u017eana od strane jedne od dve strane \u2013 i to mnogo mo\u0107nija. Me\u0111utim, i dalje je postojalo naivno uverenje da je rat u Donbasu bio samo nesre\u0107an okr\u0161aj jednako legitimnih, ali divergentnih lokalnih interesa koji se mogu re\u0161iti zajedni\u010dkim pregovorima, diskusijama i posredovanjem.<\/p>\n

Rusija manipuli\u0161e okvirom za re\u0161avanje sukoba<\/strong><\/p>\n

Koriste\u0107i taktiku poznatu kao „refleksivna kontrola“ ili „kontrola eskalacije“, ruski lideri su koristili instrumentalnu agresiju preko marioneta da nametnu svoju volju Ukrajini. Agresivno pona\u0161anje bilo je proterano zami\u0161ljenom deeskalacijom i izmi\u0161ljenim ustupcima kako bi se obmanuli zapadni politi\u010dari i diplomate i odr\u017eala nada da mirno re\u0161enje ostaje mogu\u0107e. Na primer, na Putinov zahtev, gornji dom ruskog parlamenta, Savet Federacije, ukinuo je u junu 2014. dozvolu koju je prethodno dao predsedniku da koristi ruske trupe u Ukrajini u martu 2014. To je navodno u\u010dinjeno da bi se podr\u017ealo mirno re\u0161enje sukoba kroz pregovore.<\/p>\n

Me\u0111utim, redovne trupe su nastavile da se tajno razme\u0161taju i u\u0161le su u Ukrajinu velikih razmera sredinom avgusta 2014. Prvobitno proklamovani projekat „Novorossiya“ \u2013 to jest namera Moskve da otme ceo jugoisto\u010dni deo Ukrajine od Kijevove kontrole \u2013 ukinut je u oktobru 2014. Mnogi su ovo videli kao gest deeskalacije, ali u stvarnosti je to bilo samo takti\u010dko povla\u010denje Moskve. U novom poku\u0161aju, projekat Novorosije o\u017eiveo je osam godina kasnije u vezi sa „specijalnom vojnom operacijom“ i sada se sprovodi neskrivenim raspore\u0111ivanjem ruskih redovnih snaga.<\/p>\n

Priprema se u\u010de\u0161\u0107e Rusije u pregovorima o zaklju\u010divanju fiktivnih sporazuma sa neprijateljem i pra\u0107eno je namernom eskalacijom. Ovo slu\u017ei da se izvr\u0161i maksimalan pritisak na pregovara\u010dkog partnera. U leto 2014. i zimu 2014\/15, Sporazumima iz Minska prethodili su veliki uplivi regularnog ruskog trupa u Ukrajinu i napadi na ukrajinske trupe, ponekad grubo kr\u0161enje sporazuma sa Kijevom.<\/p>\n

Tokom razgovora Moskva je potvrdila kontinuiranu spremnost za agresiju i eskalaciju dominacije. Aktivno je rasporedila svoje redovne trupe pre, tokom, i posle razgovora \u2013 do 2022. godine, uglavnom neka\u017enjeno. Istovremeno, Rusija je zadr\u017eala iluziju jo\u0161 uvek mogu\u0107eg mirnog re\u0161enja kroz svoje puno u\u010de\u0161\u0107e u normandijskom formatu, Trilateralnoj kontakt grupi („Minsk proces“) i dve specijalne posmatra\u010dke misije OEBS-a.<\/p>\n

Takva izmerena agresija nije bila znak umerenosti, ali je bila usmerena na postizanje ruskih ciljeva bez (\u0161to je du\u017ee mogu\u0107e) overt i masivne ruske vojne intervencije koja bi mogla da izazove osvetni\u010dke mere. Naizgled pomirljivi koraci Moskve i taktika odugovla\u010denja uspeli su da obmanu mnoge zapadne posmatra\u010de. Cik-cak Kremlja dao je diplomatama i posmatra\u010dima veliki razlog da tvrde da je mirno re\u0161avanje sukoba jo\u0161 uvek mogu\u0107e. U me\u0111uvremenu, Rusija je konsolidovala svoju kontrolu nad okupiranim teritorijamaI pripremala je svoje slede\u0107e korake.<\/p>\n

Zaklju\u0438ke<\/strong><\/p>\n

Tek posle 24. februara 2022. godine, Zapad se probudio do dodira stvarnosti, preduzeo odlu\u010dne akcije i uveo zna\u010dajne ekonomske sankcije Rusiji. Ubrzo potom, zapadne zemlje su tako\u0111e po\u010dele da podr\u017eavaju Ukrajinu te\u0161kim naoru\u017eanjem. Osnova za to ve\u0107 je postojala 2014. godine, kada su ukrajinske teritorije zaplenile i anektizovale ruske redovne i neregularne trupe. Me\u0111utim, Zapad se oslanjao na pristup upravljanja eskalacijom koji je pome\u0161ao ograni\u010denu upotrebu sile od strane Rusije znacima umerenosti. Kao rezultat toga, konflikt je samo eskalirao.<\/p>\n

Samoobmana Zapada se nastavlja i posle po\u010detka potpune invazije. Su\u0111enje u Holandiji \u010detvorici militanata \u2013 trojici ruskih dr\u017eavljana i jednom ukrajinskom dr\u017eavljaninu \u2013 koji su u\u010destvovali u ruskoj operaciji u Donbasu pre deset godina, \u0161to je dovelo do oborenja aviona MH-17<\/em> 17. jul 2014. bio je dvosmislen postupak. Holandski istra\u017eitelji, tu\u017eioci i sud uradili su odli\u010dan posao utvr\u0111ivanja osnovnih detalja ovog masovnog zlo\u010dina. Me\u0111utim, sud je \u010dudno gre\u0161kom snosio odgovornost na trojicu paravojnih militanata, a ne na rusku vojsku i dr\u017eavu.<\/p>\n

Sud je proglasio trojicu militanata „DPR“ krivim i zato se „optu\u017eeni ne mo\u017ee smatrati delom oru\u017eanih snaga Ruske Federacije“. On je tako\u0111e priznao da je „upotreba sistema protivvazdu\u0161ne odbrane Buk (…) zahteva visoko obu\u010denu posadu. Pored toga, to oru\u017eje ne mo\u017ee da se koristi slu\u010dajno.“ Me\u0111utim, sud je saop\u0161tio da „smatra da je pravno i ubedljivo dokazano da je Girkin imao priliku da donese odluku o raspore\u0111ivanju i kori\u0161\u0107enju sistema protivvazdu\u0161ne odbrane Buk-Telar“.<\/p>\n

Ovo je bio \u010dudan zaklju\u010dak, po\u0161to ni Girkin ni drugi paravojni borci nisu mogli da daju nare\u0111enja obi\u010dnim ruskim vojnicima koji deluju u sistemu Buk. Odgovornost za masovni zlo\u010din ubistva 298 civila na brodu MH17 le\u017ei na oficirima i generalima ruskih oru\u017eanih snaga, kao i njihovom vrhovnom komandantu Vladimiru Putinu. Manji ruski ili ukrajinski neregularni avanturisti koji su bili prisutni na mestu nesre\u0107e samo su pomogli ruskim vojnicima da se kre\u0107u kroz isto\u010dnu Ukrajinu.<\/p>\n

Danas je va\u017eno pa\u017eljivo prou\u010davati i izuzeti pouke iz iskustva rata u Donbasu 2014-2021. Ruska pravila igre ostaju nepromenjena. Moskva nastavlja da konstrui\u0161e i poja\u010dava la\u017ene istorijske narative. Ona iskori\u0161\u0107ava dru\u0161tvene tenzije i politi\u010dku meko\u0107u u ciljnim zemljama, sprovodi horizontalnu eskalaciju i poku\u0161ava da spre\u010di odlu\u010dnu reakciju.<\/p>\n

Kao rezultat toga, ruski i proruski portparoli glasno su pozvali na diplomatsko re\u0161enje problema. Istovremeno, Moskva svakodnevno nastavlja okupaciju Ukrajine, \u010diji bi jednostavan prekid zaustavio rat. Zapad i drugi strani posmatra\u010di ne bi trebalo ponovo da budu prevareni ili da vide diplomatska i vojna kretanja kao nepovezana. Oni ne smeju ponovo da upadnu u zamku takozvane „ukrajinske krize“, koja se mo\u017ee ubla\u017eiti posredovanjem u sukobu. Umesto toga, rat bi kona\u010dno trebalo posmatrati kao problem Rusije i re\u0161iti na taj na\u010din.<\/p>\n

Prevedeno sa poljskog<\/em><\/p>\n

Tekst je objavljen u sklopu projekta saradnje izme\u0111u nas i poljskog \u010dasopisa Nowa Europa Wschodnia<\/a>.<\/em><\/p>\n

Originalni naslov \u010dlanka: Zach\u00f3d \u017ale zrozumia\u0142 Moskw\u0119<\/a><\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Pre ta\u010dno deset godina, 17. jula 2014. godine, svet je bio \u0161okiran vest o padu aviona Malezija erlajnsa MH-17, koji je leteo iz Amsterdama za Kuala Lumpur. To se desilo u isto\u010dnoj Ukrajini. U raciji Boing-777 Ubijeno je 298 civila, uklju\u010duju\u0107i 80 dece. Ovaj ogromno tragi\u010dan doga\u0111aj bio je samo jedna od mnogih fatalnih epizoda […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":27204,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[2136,1750,3550,1705,2760,1611,1683],"class_list":["post-27203","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-rat","tag-andreas-umland","tag-crimea","tag-joint-forces-operation","tag-russia","tag-russian-war-crimes","tag-russian-ukrainian-war","tag-top-news"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/27203","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=27203"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/27203\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media\/27204"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=27203"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=27203"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=27203"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}