18. maja se dogodio me\u0111unarodni doga\u0111aj, \u010diji je zna\u010daj te\u0161ko preceniti: Finska i \u0160vedska podnele su zahtev za \u010dlanstvo u NATO-u. A poenta ovde nije ograni\u010dena na geografsku i vojnu ekspanziju Severnoatlantske alijanse, ve\u0107 na mnogo vi\u0161e globalnih stvari. Zapad je kona\u010dno shvatio potrebu da formira novi koncept me\u0111unarodne bezbednosti i po\u010deo je svoju implementaciju.<\/p>\n
Nova zapadna arhitektura globalne bezbednosti kona\u010dno i neopozivo odbacuje samu mogu\u0107nost u\u010de\u0161\u0107a Ruske Federacije u njemu. Barem u narednim decenijama, dok se radikalne promene u elitama i samom sistemu izgradnje vlasti ne odigraju u samoj Rusiji. Sada je najve\u0107a zemlja na svetu prepoznata kao glavni izvor opasnosti po mir na celom svetu. Sada je te\u0161ko na\u0107i zamotnog politi\u010dara na Zapadu koji bi ozbiljno govorio o mogu\u0107nosti umirivanja Rusije.<\/p>\n
A relativno skoro, pre nekih deset godina, prose\u010dan Finac ili \u0160ve\u0111anin nije \u017eeleo ni da pomno \u010duje o mogu\u0107em anga\u017eovanju zemlje u zapadnom vojnom bloku kako bi se odbranio od ruske agresije. Da li je Rusija neprijatelj? \u0160ali\u0161 se? Ovo je na\u0161 dobar kom\u0161ija i poslovni partner.<\/p>\n
\u0160vedska je 200 godina ne\u017eno negovali svoju neutralnost, \u0161to joj je pomoglo da izbegne smrt i uni\u0161tenje Prvog i Drugog svetskog rata. Vremena ekspanzionisti\u010dkih kampanja \u010carlsa XII odavno su nestala i izbrisana iz nacionalnog se\u0107anja. Zemlju je samo interesovalo posao kao i obi\u010dno<\/em>, blagostanje i spokoj stanovnika. Da, i dalje je imala svoju vojsku, ali su na to potro\u0161ena relativno mala sredstva \u2013 0,9 odsto BDP-a.<\/p>\n Sli\u010dna situacija razvila se i u Finskoj. Ova skandinavska zemlja nije imala nameru da u\u0111e u NATO sa ostalim Evropljanima. Nije ni \u010dudo \u0161to se pojavio izraz „Finizacija“, koji je u celom svetu zapravo postao simbol neutralnosti.<\/p>\n Od kraja Drugog svetskog rata Helsinki i Moskva su poku\u0161ali da izgrade, koliko je to mogu\u0107e, prijateljske odnose. U proteklih 30 godina obe zemlje su aktivno uspostavile poslovne odnose, podsti\u010du\u0107i prekograni\u010dni turizam. Helsinki i Sankt Peterburg povezali su brze vozove.<\/p>\n Situacija je po\u010dela da se menja 2014. godine, nakon \u0161to je Rusija anektirala ukrajinski Krim i izvr\u0161ila invaziju na Donbas. Obe dr\u017eave su shvatile da igranje prijateljstva sa Rusijom ne samo da nema smisla, ve\u0107 postaje i opasnije. Moskva je krenula putem agresivne ekspanzije, tako da moramo biti spremni da uzvratimo kada do\u0111e \u010das „H“. \u0160vedska i Finska su pokrenule proces „definisanja“, bez obzira koliko to paradoksalno zvu\u010dalo.<\/p>\n \u0160vedska je brzo pove\u0107ala finansiranje vojnog sektora. Po\u010dela je aktivno da gradi ratne brodove, po\u0161to \u0160ve\u0111ani o\u010dekuju glavnu rusku pretnju od Rusa iz Balti\u010dkog mora. Zemlja slede\u0107e godine planira da pove\u0107a tro\u0161kove odbrane na dva procenta BDP-a i tako dostigne standarde NATO-a.<\/p>\n \u0160ve\u0111ani planiraju da pove\u0107aju broj svojih vojnika. Sada oko 60.000 vojnika slu\u017ei u vojsci. O\u010dekuje se da \u0107e se taj broj pove\u0107ati za tre\u0107inu do 2030. Zemlja ima pet najmodnijih podmornica koje su specijalno dizajnirane za uslove Balti\u010dkog mora. Stokholm namerava da investira u nove podmornice i borbene avione u narednim godinama.<\/p>\n Finci su jo\u0161 aktivnije preuzeli nagomilavanje svoje vojne mo\u0107i, imaju\u0107i u vidu da imaju vi\u0161e od hiljadu kilometara kopnene granice sa Rusijom. Na primer, Finska sada ima jednu od najmo\u0107nijih vazdu\u0161nih flota u Evropi. Finski vojni piloti lete avionima F\/A-18<\/em>, naoru\u017ean najnovijim ameri\u010dkim raketama. Pored toga, Finci planiraju da kupe najnovije lovce pete generacije F-35<\/em>, od kojih najbolji jo\u0161 uvek ne postoje na svetu.<\/p>\n I od 2014. godine razgovori o mogu\u0107em pristupanju NATO-u su zao\u0161treni kod finskih i \u0161vedskih politi\u010dara. U po\u010detku su bili prili\u010dno pla\u0161ljivi, a onda su bili aktivniji. Javno mnjenje je, naravno, u korist NATO-a, po\u010delo da se menja polako ali sigurno. Sve je to bila reakcija na agresiju Rusije na Ukrajinu, i na propagandnu histeriju Kremlja usmerenu na zastra\u0161ivanje Zapada. Iz Moskve su se stalno \u010dule pretnje protiv Stokholma i Helsinkija. Kremlj je obe\u0107ao „ozbiljne posledice“ zbog poku\u0161aja dve zemlje da se pridru\u017ee NATO-u.<\/p>\n Rusko tu\u017eila\u0161tvo otvorilo je krivi\u010dni postupak protiv Finske pod optu\u017ebom za genocid. Slu\u010daj se odnosio na godine 1941\u20131944, kada je finska vojska privremeno osvojila sopstvenu teritoriju od Sovjetskog Saveza, izgubljenu tokom „zimskog rata“ 1939\u20131940. Kako je saop\u0161tio Kremlj, Finci su tada namerno uni\u0161tili Ruse u koncentracionim logorima.<\/p>\n I zaista, krajem juna 1941.ori. Ali ne zbog istrebljenja ljudi, ve\u0107 zbog privremenog pritvora osobama za koje je bilo planirano da budu preseljene na istok posle preuzimanja Lenjingrada. Ali ovi planovi finske komande nisu uspeli, raseljavanje se nikada nije desilo. Oko tri hiljade ljudi koji su bili u logorima (otprilike 10% svih zatvorenika) je zaista umrlo. Ali uzrok smrti nije bilo namerno istrebljenje, ve\u0107 glad i bolest.<\/p>\n Finska se na Pariskoj konferenciji 1947. izjasnila krivim, platila od\u0161tetu i slu\u010daj je zapravo zatvoren. Me\u0111utim, sedam decenija kasnije, Putinova Rusija je odlu\u010dila da reanimira ovog istorijskog pokojnika kako bi izvr\u0161ila pritisak na Fince, koji su po\u010deli da razmi\u0161ljaju o \u010dlanstvu u NATO- u.<\/p>\n Prekretnica u pitanju evroatlantske integracije \u0160vedske i Finske bila je, naravno, datum 24. februara 2022. godine. Posle ruske velike invazije na Ukrajinu Finci i \u0160ve\u0111ani su zapravo imali sumnje: da biste se za\u0161titili od agresivnog suseda, potrebno je da se osigurate NATO \u0161titom.<\/p>\n Pretnje Rusije su se intenzivirale. Njih su pratile demonstracije vojne sile u blizini kopnene granice sa Finskom i pomorstvom – sa \u0160vedskom. Me\u0111utim, to nije upla\u0161ilo ni Fince ni \u0160ve\u0111ane, ve\u0107 ih je, naprotiv, ubedilo u ispravnost kursa ka evroatlantskoj integraciji. Parlamenti obe zemlje velikom ve\u0107inom glasova govorili su u korist \u010dlanstva u NATO-u.<\/p>\n Tako da je sa Finskom i \u0160vedskom situacija prakti\u010dno jasna. Iako Turska jo\u0161 uvek blokira pregovore o \u010dlanstvu dve zemlje koje su diplomirale. Siguran sam da \u0107e u bliskoj budu\u0107nosti biti mogu\u0107e prona\u0107i kompromisno re\u0161enje i dovesti slu\u010daj u punopravno \u010dlanstvo.<\/p>\n I uop\u0161te, protiv pozadine ruske vojne agresije, pitanje pro\u0161irenja NATO-a oti\u0161lo je u potpuno neo\u010dekivanom pravcu. Da li je iko mogao da zamisli pre neka tri meseca da \u0107e se legendarna neutralna \u0160vajcarska odraziti na evroatlantske integracije? Dok se rusko-ukrajinski rat nastavlja, Bern ubrzano poja\u010dava zbli\u017eavanje sa Severnoatlantskom alijansom. Zbog toga Rusija ve\u0107 preventivno zastra\u0161uje \u0160vajcarce „posledicama“. I kao \u0161to ve\u0107 znamo, sli\u010dno zastra\u0161ivanje \u0160ve\u0111ana i Finca samo ih je primoralo da doprinesu naporima za sticanje \u010dlanstva u NATO-u.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" 18. maja se dogodio me\u0111unarodni doga\u0111aj, \u010diji je zna\u010daj te\u0161ko preceniti: Finska i \u0160vedska podnele su zahtev za \u010dlanstvo u NATO-u. A poenta ovde nije ograni\u010dena na geografsku i vojnu ekspanziju Severnoatlantske alijanse, ve\u0107 na mnogo vi\u0161e globalnih stvari. Zapad je kona\u010dno shvatio potrebu da formira novi koncept me\u0111unarodne bezbednosti i po\u010deo je svoju implementaciju. […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":2679,"comment_status":"","ping_status":"","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[163,235,132,396,20,8,81,159,274,467],"class_list":["post-2678","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-rat","tag-eu","tag-finska","tag-lyubko-petrenko","tag-nato","tag-ratni-zlocini-rusije","tag-rusija","tag-ruska-agresija","tag-sankcije-rusiji","tag-svajcarska","tag-svedska"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2678","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=2678"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2678\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media\/2679"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=2678"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=2678"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=2678"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}