Poslednjih meseci objavljene su brojne politi\u010dke i ekspertske refleksije o rusko-ukrajinskim pregovorima u Belorusiji i Turskoj u februaru-aprilu 2022. Iako sadr\u017ee nove detalje i zanimljive izglede, ve\u0107ina njih ili potpuno ignori\u0161e ili ignori\u0161e sumorne rezultate Moskve u sprovo\u0111enju bezbednosnih sporazuma sa biv\u0161im sovjetskim republikama. U nedavnim debatama o \u0161ansama za mirnu alternativnu istoriju, pro\u0161la iskustva se ignori\u0161u i implicitno pretpostavljaju da \u0107e se Kremlj pridr\u017eavati svakog potpisanog sporazuma. Takva pretpostavka je u suprotnosti sa postupcima Rusije u sli\u010dnim situacijama.<\/p>\n
Istorija Moskve o sprovo\u0111enju klju\u010dnih \u010dlanova bezbednosnih sporazuma sa biv\u0161im sovjetskim republikama je katastrofalna. Sama Rusija je \u010desto bila glasna u svojim kritikama zbog navodnog lo\u0161eg pona\u0161anja svojih slabijih pregovara\u010dkih partnera pre, tokom, i nakon potpisivanja dokumenta. Portparoli Kremlja uporno su zahtevali punu implementaciju tekstova u kojima su najvi\u0161e zainteresovani, kao i prihvatanje sopstvenog tuma\u010denja od strane Moskve. Istovremeno, Kremlj je fleksibilan u pogledu sopstvenih materijalnih obaveza \u2013 onih koje proisti\u010du i iz multilateralnih i bilateralnih sporazuma izme\u0111u Moskve i drugih postsovjetske dr\u017eave. Politi\u010dko nepo\u0161tovanje Kremlja \u010desto se odnosilo na upravo ruske obaveze koje su bile kriti\u010dne da bi sporazumi bili bilo kakvog smisla.<\/p>\n
Prekr\u0161ena obe\u0107anja Rusije<\/strong><\/p>\n Slu\u010dajevi pravnog nihilizma Kremlja i nepridr\u017eavanje potpisanih sporazuma Rusije poznati su ve\u0107 35 godina. Prekr\u0161eni su brojni sporazumi izme\u0111u Moskve i Kijeva, koji su bili od fundamentalnog zna\u010daja za me\u0111unarodne odnose na postsovjetski prostor.<\/p>\n Najvi\u0161e pogor\u0161ano posledicama bilo je kr\u0161enje Sporazuma Bia\u0142owie\u017ca izme\u0111u Rusije, Belorusije i Ukrajine, zaklju\u010denog u decembru 1991, kojim je raspu\u0161ten Sovjetski Savez, doga\u0111aj koji je Putin 2005. U ovom istorijskom i potpuno ratifikovanom sporazumu, tri zemlje su formirale Komonvelt nezavisnih dr\u017eava, slo\u017eile se i obe\u0107ale da \u0107e po\u0161tovati svoje nove nacionalne granice, uklju\u010duju\u0107i priznavanje da Krim, Sevastopolj i Donbas pripadaju Ukrajini. \u010clan 5 Bia\u0142owie\u017ca sporazuma ka\u017ee: „Visoke ugovorne strane prepoznaju i po\u0161tuju me\u0111usobni teritorijalni integritet i nepovredivost postoje\u0107ih granica unutar Komonvelta.“<\/p>\n Skoro ta\u010dno tri godine kasnije pojavio se jo\u0161 jedan istorijski dokument \u2013 zloglasni Budimpe\u0161tanski memorandum o bezbednosnim uveravanjima. U tom aneksu Sporazuma o ne\u0161irenju nuklearnog oru\u017eja (NPT) iz 1968, Moskva, Va\u0161ington i London na poslednjem i sudbonosnom samitu CSCE (Konferencija o bezbednosti i saradnji u Evropi) u Ma\u0111arskoj u decembru 1994. Kratko vreme posle kolapsa SSSR-a, Kijev je posedovao tre\u0107i najve\u0107i arsenal nuklearnog oru\u017eja na svetu. On je 1994. Isto je bilo i sa nasle\u0111enim sredstvima Ukrajine za isporuku, kao \u0161to su bombarderi i rakete.<\/p>\n Tri depozitne dr\u017eave NPT- a, uklju\u010duju\u0107i Rusiju, navode u prva dva \u010dlanka memoranduma iz 1994: „1. Sjedinjene Ameri\u010dke Dr\u017eave, Ruska Federacija, i Velika Britanija i Severna Irska potvr\u0111uju svoju posve\u0107enost Ukrajini, u skladu sa principima Zavr\u0161nog akta CSCE, da po\u0161tuju nezavisnost i suverenitet i postoje\u0107e granice Ukrajine; 2. Sjedinjene Ameri\u010dke Dr\u017eave, Ruska Federacija i Velika Britanija i Severna Irska potvr\u0111uju svoju posve\u0107enost da se uzdr\u017ee od pretnje ili upotrebe sile protiv teritorijalnog integriteta ili politi\u010dke nezavisnosti Ukrajine, i da nijedno njihovo oru\u017eje nikada ne\u0107e biti upotrebljeno protiv Ukrajine osim u samoodbrani ili na drugi na\u010din u skladu sa Poveljom Ujedinjenih nacija.“<\/p>\n Te obaveze Moskva kr\u0161i od 2014. godine na sve izra\u017eeniji na\u010din. Rusija ne samo da je stvorila narodne republike u Ukrajini, ve\u0107 je i formalno anektiranu ukrajinsku zemlju u martu 2014. i septembru 2022. godine, sa u ovom drugom slu\u010daju teritorijama, pa \u010dak i \u010ditavim gradovima koje ne kontroli\u0161e.<\/p>\n Ve\u0107inu sporazuma zaklju\u010denih u vezi sa rusko-ukrajinskim ratom tako\u0111e je prekr\u0161ila Moskva. Najozlogla\u0161eniji od njih su sporazumi iz Minska, koje je Kijev potpisao pod pretnjom oru\u017ejem 2014. i 2015. godine. U Protokolu iz Minska iz septembra 2014(Minsk I), ruski ambasador u Ukrajini obe\u0107ao je da \u0107e „povu\u0107i ilegalne naoru\u017eane grupe i vojnu opremu, kao i militante i pla\u0107enike sa teritorije Ukrajine“. U Minsku KomU februaru 2015. godine (Minsk II), Moskva je ponovo pristala da „povu\u010de sve strane oru\u017eane snage, vojnu opremu, kao i pla\u0107enike sa teritorije Ukrajine pod nadzorom OEBS-a, (kao i) razoru\u017ea sve ilegalne grupe“. Me\u0111utim, Kremlj nikada nije dao nikakve naznake da po\u010dinje da ispra\u0107a\u0161 ova i druga obe\u0107anja, i da verovatno nikada nije nameravao to da uradi.<\/p>\n Slu\u010dajevi Moldavije i Gruzije<\/strong><\/p>\n Me\u0111utim, me\u0111u sporazumima koje je osujetila Rusija, najva\u017eniji za procenu \u0161ansi za postizanje hipoteti\u010dkog sporazuma u Istanbulu 2022. godine su oni koji se ne ti\u010du Ukrajine i potpisani su kada Putin nije bio predsednik. Na prvi pogled, ovo mo\u017ee izgledati kao nepovezana stvar, ali zapravo, nepo\u0161tovanje sporazuma od strane Rusije ukazuje na njenu \u0161iru patologiju u njenom pristupu takozvanom „blizu inostranstva“ (postsovjetski prostor). Kr\u0161enje sporazuma nevezanih za Ukrajinu ilustruje postojanje obrasca delovanja koji nije jedinstven za Ukrajinu i koji ne oblikuje isklju\u010divo Putin.<\/p>\n Moskva je u oktobru 1994. potpisala sporazum izme\u0111u Ruske Federacije i Republike Moldavije o pravnom statusu, proceduri i uslovima povla\u010denja ruskih vojnih jedinica privremeno stacioniranih u Moldaviji. U klju\u010dnom \u010dlanu 2, Kremlj je saop\u0161tio: „Ruska strana \u0107e, u skladu sa svojim tehni\u010dkim mogu\u0107nostima i vremenom potrebnom za organizovanje novog raspore\u0111ivanja, povu\u0107i ove vojne snage u roku od tri godine od dana izlaska na snagu ovog sporazuma. Prakti\u010dni koraci za povla\u010denje vojnih jedinica Ruske Federacije sa teritorije Republike Moldavije u ovom periodu bi\u0107e sinhronizovani sa politi\u010dkim re\u0161enjem pridnjestrovskog sukoba i utvr\u0111ivanjem specijalnog statusa Pridnjestrovanskog regiona u Republici Moldaviji.“<\/p>\n Iste godine Moldavija je usvojila novi postsovjetski ustav u kojem se definisala kao neutralna dr\u017eava. \u010clan 11 Ustava Moldavije iz 1994. (\u2026) Republika Moldavija ne\u0107e dozvoliti raspore\u0111ivanje bilo kakvih stranih vojnih formacija na svojoj teritoriji.“<\/p>\n Uprkos tome, ostaci 14. armije, nazvane Operativna grupa ruskih snaga, ostaju na teritoriji Republike Moldavije protiv volje Ki\u0161injev i suprotno rusko-moldavskom sporazumu iz 1994. Teritorijalni sukob u Pridnjestrov nisu re\u0161eni ni tokom tri godine koje su se odnosile na sporazum izme\u0111u Moskve i Ki\u0161injevog iz 1994. Ustavno isklju\u010denje Moldavije iz \u010dlanstva u NATO-u i prijem stranih trupa na njenu teritoriju \u2013 tako\u0111e glavna tema u aktuelnoj debati o mogu\u0107em rusko-ukrajinskom kompromisu \u2013 tada je ignorisala Moskva. Ruske trupe ostaju na teritoriji Moldavije 30 godina kasnije, kr\u0161e\u0107i ustav zemlje, kao i samoprogla\u0161enu Pridnjestrovsku Republiku Moldaviju kao pseudodr\u017edanu i satelit Rusije.<\/p>\n Odnos Rusije prema Gruziji i sporazum o prekidu vatre iz avgusta 2008. Sporazum su potpisali tada\u0161nji predsednici obe zemlje Dmitrij Medvedev i Mikheil Saka\u0161vili. Nazvan je „Sarkozijev plan“ u \u010dast francuskog predsednika Nikolasa Sarkozija. Francuska je u to vreme predsedavala Evropskom unijom, koja je posredovala u postizanju sporazuma. Sporazumom je okon\u010dan petodnevni ruso-gruzijski rat 2008. \u010clan 5 je obezbedio povratak ruskih trupa, koje su nekoliko dana ranije u\u0161le u Abhaziju i region Tskinvali, na svoje prvobitne polo\u017eaje u Rusiji: „Oru\u017eane snage Ruske Federacije bi\u0107e povu\u010dene na liniju koja je postojala pre izbijanja neprijateljstava.“<\/p>\n Uprkos tome, Moskva je ostavila zna\u010dajan broj svojih vojnika na teritoriji Gruzije, jasno kr\u0161e\u0107i avgustovski sporazum. Da stvar bude gora, krajem avgusta 2008. Po\u010detno prisvajanje Moskve i potpisivanje Sarkozijevog uskoro napu\u0161tenog plana bilo je, kako se ispostavilo, vi\u0161e od obmane o Gruziji. Namera je bila i da se dovede u zabludu Evropska unija, sa kojom je Moskva \u017eelela da odr\u017ei dobre odnose u ovom periodu.<\/p>\n Zaklju\u0438ke<\/strong><\/p>\n Mo\u017eda je, suprotno zaklju\u010dcima najozbiljnijih analiti\u010dara, postojala mala \u0161ansa da je Kijev mogao da potpi\u0161e dokument sa Moskvom u Istanbulu u prole\u0107e 2022. Nikada ne\u0436emo znati zasigurno. Ono \u0161to znamo je kako i za\u0161to postsovjetski Rusija vodi mirovne pregovore. Za Kremlj je sklapanje dogovora jedan od nekoliko alata hibridnog ratovanja protiv postsovjetske dr\u017eave koje ne prihvataju rusku hegemoniju.<\/p>\n Jasno je da smo videli pona\u0161anje Rusije na razgovorima u Istanbulu, \u0161to je u skladu sa obrascem poznatim iz pro\u0161losti: posle invazije na postsovjetsku dr\u017eavu, Moskva progura iskrivljeni sporazum na ni\u0161anu. Kao \u0161to pokazuju dva sporazuma iz Minska, sam Istanbulski sporazum ve\u0107 bi predstavljao transmogrifikaciju me\u0111unarodnog prava. Na dU bilo kojoj fazi, Moskva ne bi ispunila neke od klju\u010dnih ta\u010daka \u010dak ni tog iskrivljenog dokumenta. Pod nekim izgovorom, Moskva bi povukla svoj potpis na sporazum, insistiraju\u0107i i dalje insistiraju\u0107i na implementaciji tih ta\u010daka koje bi smatrala korisnim za sebe.<\/p>\n Potpisivanje dokumenta iz Moskve u Istanbulu 2022. godine \u2013 pod pretpostavkom mogu\u0107nosti takvog scenarija \u2013 moglo bi da dovede do privremenog ubla\u017eavanja tenzija. Me\u0111utim, sude\u0107i po prethodnim koracima Rusije, formalni sporazum, kao i u slu\u010daju minskih sporazuma, dovesti do jo\u0161 jednog podrivanja me\u0111unarodnog prava. Pre svega, Istanbulski sporazum najverovatnije ne bi po\u0161tovala Moskva. Niti bi to spre\u010dilo dalje rusko me\u0161anje u unutra\u0161nje stvari biv\u0161ih sovjetskih republika, niti bi smanjilo rusku vojnu agresiju i teritorijalne apetite. Naprotiv, svaka naredna ruska invazija je obi\u010dno bila gora od prethodne.<\/p>\n Prevedeno sa poljskog<\/em><\/p>\n Tekst je objavljen u sklopu projekta saradnje izme\u0111u nas i poljskog \u010dasopisa Nowa Europa Wschodnia<\/a>.<\/em><\/p>\n