U Parizu \u0107e 26. jula po\u010deti 33. Igre na kojima, prvi put u istoriji, ne\u0107e biti ni nacionalnog tima Ruske Federacije, pa \u010dak ni „sportista Olimpijskog komiteta Rusije“ (kao \u0161to je to bio slu\u010daj u Tokiju 2021).<\/p>\n
Da, na\u017ealost, sportistima iz Rusije je bilo dozvoljeno da u\u010destvuju na ovoj Olimpijadi \u2013 ali u veoma ograni\u010denom broju (21, bi\u0107e jo\u0161 vi\u0161e Belorusa, 24) i bez pominjanja njihove nacionalnosti. Zajedno sa beloruskim sportistima, Rusi \u0107e se zvati „individualni neutralni sportisti“, zastava i himna su specijalno stvoreni za ova takmi\u010denja, ne\u0107e biti na sve\u010danom otvaranju (zamislite samo situaciju u kojoj svi u\u010desnici Olimpijade prolaze kroz glavni stadion Igara, a vi ste prinu\u0111eni da sedite u hotelu i gledate sve to na TV-u), a mogu\u0107e zaslu\u017eene medalje ne\u0107e se odraziti na sveukupnu medalju<\/p>\n
Izgleda da nema ve\u0107e sramote za „veliku sportsku dr\u017eavu“. Me\u0111utim, Rusija je uspela da se jo\u0161 vi\u0161e osramoti, i to sopstvenim rukama. Organizovanjem i odr\u017eavanjem takozvanih „BRICS igara“ u glavnom gradu Tatarstana, u Kazanju.<\/p>\n
Ovaj sportski doga\u0111aj nije izum Kremlja \u2013 od 2016. godine odr\u017eavaju se odre\u0111ena nezvani\u010dna takmi\u010denja za samite ove organizacije. Na primer, prvo je bilo fudbalsko takmi\u010denje me\u0111u omladinskim reprezentacijama zemalja u\u010desnica. I pete nezvani\u010dne BRICS igre, odr\u017eane u oktobru 2023. u Durbanu, u Ju\u017enoj Africi, ve\u0107 su se sastojale od pet sportova.<\/p>\n
Me\u0111utim, Rusija je odlu\u010dila da iskoristi ovaj pozadinski doga\u0111aj za sopstvene geopoliti\u010dke potrebe \u2013 i organizovala je prve zvani\u010dne BRICS igre na svojoj teritoriji, bez ikakvog pozivanja na bilo kakav samit. Razlog za to je prili\u010dno o\u010digledan, ali da bi se to bolje razumelo, vredi se setiti doga\u0111aja iz prve polovine 80-ih godina pro\u0161log veka.<\/p>\n
Olimpijada je 1980. (Ne samo da je odr\u017eano nekoliko me\u010deva fudbalskog turnira, na primer u Kijevu.) 65 zemalja nije odmah do\u0161lo na te Igre \u2013 bojkotolo je Moskovske igre zbog sovjetske invazije na Avganistan, koja je po\u010dela krajem decembra 1979. Kremlj je, naravno, bio uvre\u0111en takvim korakom demokratskog Zapada \u2013 i pripremljen za odgovor, jer je slede\u0107a Olimpijada, 1984. godine, bila zakazana u Los An\u0111elesu, SAD.<\/p>\n
Ispostavilo se da je bojkot Olimpijskih igara 1984. godine bio mnogo skromniji \u2013 samo 14 zemalja je „podr\u017ealo“ SSSR i nije odletelo za Los An\u0111eles. Znaci navoda ovde su iz o\u010diglednih razloga \u2013 naravno, to je bila odluka Kremlja, a zemlje nad kojima je Sovjetski Savez imao uticaj (pre svega zemlje Var\u0161avskog pakta, kao i nekoliko azijskih, afri\u010dkih timova, kao \u0161to su Angola i Etiopija, i jedini ameri\u010dki, Kuba) nisu do\u0161le u Sjedinjene Dr\u017eave.<\/p>\n
Me\u0111utim, sovjetski lideri su oti\u0161li dalje i organizovali alternativne igre, koje su nazvali „Druzhba-84“. Formalno, oni nisu bili alternativa Olimpijskim igrama u Los An\u0111elesu, to je posebno nagla\u0161eno, \u010dak je i vreme izabrano da se ne bi ukr\u0161tali sa Igrama u SAD. Ali svi su sve razumeli.<\/p>\n
Rezultati Druzhba-84 su, naravno, bili predvidljivi. I jo\u0161 gore. Da bismo razumeli kome je ovo takmi\u010denje bilo potrebno, podsetimo se plasmana medalja na Olimpijskim igrama u Montrealu 1976. SSSR je tada osvojio 46 zlatnih medalja, druga „crvena“ zemlja je bila na drugom mestu, GDR sa 40 setova olimpijskog „zlata“, a Sjedinjene Dr\u017eave su te godine postale tek tre\u0107e (34 zlatne medalje).<\/p>\n
Kao \u0161to vidite, razlika izme\u0111u dve glavne sportske zemlje Var\u0161avskog pakta bila je prili\u010dno mala. A evo i rezultata Olimpijade-80 u Moskvi, Olimpijade, gde nije bilo najja\u010dih zapadnih sportista. Ovde su opet, kao i u Montrealu, pobedile ekipe SSSR-a i GDR-a (sasvim predvidivo), ali kakva je bila upadljiva razlika u zlatnim medaljama \u2013 80 protiv 47! I na Druzhba-84 situacija se ponovila \u2013 126 (od 242) zlatne medalje uzeli su sovjetski sportisti, koji su se javno zakleli na odluku komunisti\u010dkih vlasti da bojkotuju Igre u Los An\u0111elesu, a isto\u010dnonema\u010dki sportisti su osvojili samo 50 pobeda.<\/p>\n
Tre\u0107a, uzgred, oba puta, bila je Bugarska. I obratite pa\u017enju na slede\u0107e brojeve \u2013 8 i 21. To su zlatne medalje Bugara na Olimpijadi-80 i Druzhba-84. 8 naspram 80, 21 naspram 126. Ovo je tre\u0107i tim turnira. Navodno, kao zna\u010dajan, reprezentativan, a u slu\u010daju Olimpijskih igara u Moskvi, tako\u0111e planetarno (na kraju je na te Igre do\u0161lo vi\u0161e od 50 odsto zemalja). Odli\u010dan pokazatelj koliko su ta takmi\u010denja zaista bila velikih razmera i ozbiljna.<\/p>\n