Posle vi\u0161enedeljnih borbi, prvo u Predstavni\u010dkom domu, a potom i u Senatu, odobren je paket pomo\u0107i, \u010diji \u0107e lavovski deo \u2013 skoro 61 milijardu dolara \u2013 oti\u0107i Ukrajini. Dokument odavno blokiraju republikanski politi\u010dari, koji se sve vi\u0161e protive tro\u0161enju novca za podr\u0161ku ovoj isto\u010dnoevropoj zemlji.<\/p>\n
Kijev se na\u0161ao u izuzetno te\u0161koj situaciji zbog \u010dinjenice da mu je poneto oru\u017eja. Ne samo da je kontraofanziva koja je trebalo da prekine logisti\u010dku liniju do Krima propala pro\u0161le godine, ve\u0107 je u poslednjih nekoliko meseci ukrajinska vojska bila u defanzivi, izgubiv\u0161i sve vi\u0161e teritorije na istoku zemlje. U me\u0111uvremenu, zbog osiroma\u0161enog protivaviontnog arsenala, neuobi\u010dajeno veliki broj raketa po\u010deo je da pada na ukrajinske gradove, \u0161to je, izme\u0111u ostalog, nanelo zna\u010dajnu \u0161tetu elektranama u raznim delovima zemlje. Predsednik D\u017eo Bajden najavio je da \u0107e Sjedinjene Dr\u017eave odmah po\u010deti da \u0161alju oru\u017eje Ukrajini.<\/p>\n
Iako je koli\u010dina podr\u0161ke ogromna, ona ne\u0107e re\u0161iti probleme i ne\u0107e pribli\u017eiti Ukrajinu pobedi. Najvi\u0161e \u0107e dr\u017eati liniju fronta neko vreme. Problem je strukturan: zemlja zavisi od spoljne podr\u0161ke i dok se to ne promeni, ona \u0107e biti talac unutra\u0161nje situacije u tre\u0107im zemljama.<\/p>\n
„Nastavi\u0107emo da se borimo. Nemamo izbora. \u040belimo da \u045bivimo. Me\u0111utim, ishod rata (…) ne zavisi samo od nas“, rekao je on nedavno u intervjuu britanskom listu Ekonomista<\/em> Vadym Skibitskyi, zamenik \u0161efa odbrambene obave\u0161tajne slu\u017ebe Ukrajine.<\/p>\n Artiljerijski dueli<\/strong><\/p>\n Kako je Bajden najavio, prva grupa pomo\u0107i stigla je u Ukrajinu poslednjih dana aprila. To su bile protivtenkovske rakete i preko potrebne artiljerijske granate od 155 mm, zbog kojih je ukrajinsko oru\u017eje ostalo neaktivno.<\/p>\n Ruska vojska je uvek imala prednost u tom aspektu, \u010dak i u prvim mesecima rata punih razmera, kada Kijevske rezerve jo\u0161 nisu bile iscrpljene. Me\u0111utim, poslednjih meseci situacija je postala kriti\u010dna. Neposredno pre nego \u0161to je Kongres odlu\u010dio da pru\u017ei pomo\u0107, general ameri\u010dke vojske upozorio je da \u0107e Ukrajinci ispaliti deset puta manje granata od Rusa. Dok je ovo rekao, odnos je bio jedan do pet. \u0160to je ve\u0107a razlika u artiljerijskoj mo\u0107i, to je Kijevu te\u017ee da dr\u017ei teritorije pod svojom kontrolom, a kamoli da ponovo uhvati one koje su okupirali Rusi. \u010cesto je na isto\u010dnoevropskom rati\u0161tu bilo sukoba gotovo isklju\u010divo u kojima su u\u010destvovali topovi (kolokvijalno nazvani artiljerijski dueli), i na njihovom ishodu je bilo da \u0107e se front pomeriti. Oni su tako\u0111e odgovorni za najve\u0107i broj \u017ertava me\u0111u vojskama.<\/p>\n Drugo hitno pitanje su rakete za sisteme protivraketne odbrane, posebno ameri\u010dke protivaviontne raketne sisteme Patriota<\/em>. Njihova nesta\u0161ica se ose\u0107a ne samo na frontu, ve\u0107 i \u0161ire. Poslednjih nedelja ukrajinski gradovi su izlo\u017eeni intenzivnom granatiranju. Od druge polovine marta do\u0161lo je do \u010detiri velika raketna napada na elektrane, \u0161to je dovelo do nestanka struje u nekoliko regiona. Kao rezultat jednog od napada, Probajpilska TE, koja se nalazi u blizini prestonice, koja je bila klju\u010dni snabdeva\u010d elektri\u010dnom energijom regiona Kijev, \u010cerkasi i \u017ditomir, potpuno je uni\u0161tena. „Da ima patriota u okolini, danas ne bismo izgubili sve ovo“, rekao je ministar inostranih poslova Ditro Kuleba u intervjuu novinskoj agenciji „Ukrinform<\/a>“ ubrzo posle napada.<\/p>\n U okviru odobrenog paketa pomo\u0107i, rakete za sisteme tako\u0111e su poslate Ukrajini Patriota<\/em>.<\/p>\n Brz kraj rata<\/strong><\/p>\n Slanju pomo\u0107i Ukrajini usprotivili su se pre svega republikanci, pristalice biv\u0161eg predsednika Donalda Trampa. On \u0107e se ponovo kandidovati na izborima (ako ga ne zaustavi nijedna tu\u017eba), a ankete mu daju blagu prednost u odnosu na Bajdena, koji se kandiduje za reizbor. Ako se taj trend nastavi, Ukrajina \u0107e se suo\u010diti sa daljim izazovima, a mogu\u0107e je da \u0107e to biti poslednji paket pomo\u0107i.<\/p>\n Tramp je nedavno rekao Amerikancu za dve nedelje Tajm magazin<\/a>,<\/em> da je najve\u0107a gre\u0161ka njegovog prvog mandata to \u0161to je bio suvi\u0161e dobar. Signali koje \u0161alje su ve\u0107 zabrinjavaju\u0107i. Oni se, izme\u0111u ostalog, ti\u010du NATO-a.<\/p>\n Tramp ve\u0107 dugo tvrdi da Evropa nedovoljno poduhuje alijansu. On je u februaru rekao da \u0107e dozvoliti Rusiji da radi „\u0161ta god \u017eeli“ sa zemljama koje nisu u skladu sa smernicama o potro\u0161nji na odbranu. On istu stvar govori i u kontekstu Ukrajine \u2013 ako EU ne da onoliko koliko joj je potrebno, ne\u0107e prebacivati novac Kijevu. „Razdvojeni smo okeanom. Nema ih“, napisao je magazin Tajm, iako su EU i Sjedinjene Dr\u017eaveNa primer, u slu\u010daju Sjedinjenih Ameri\u010dkih Dr\u017eava, Sjedinjenih Ameri\u010dkih Dr\u017eava i<\/p>\n Pre godinu dana, Tramp je rekao CNN<\/em>da \u0107e, ako postane predsednik, okon\u010dati ruski rat sa Ukrajinom u roku od 24 sata. Me\u0111utim, on nije \u017eeleo da otkriva detalje. Nedavno novinari The Washington Post<\/a><\/em> saznao od ljudi bliskih biv\u0161em predsedniku kako bi mogla da izgleda Trampova verzija mirovnog plana. Naime, sukob \u0107e biti prekinut ako Kijev odustane od Krima i Donbasa u korist Rusije. U zvani\u010dnim komentarima, Trampovi zastupnici su negirali takve sporazume.<\/p>\n Gre\u0161ke u Siriji<\/strong><\/p>\n Me\u0111utim, posle Trampovog prvog predsednikovanja, te\u0161ko je pomisliti da je sve ovo samo dokoni razgovor. Kada je u pitanju spoljna politika, izolacionisti\u010dki pristup biv\u0161eg ameri\u010dkog lidera, koji se sastojao u postepenom povla\u010denju iz odre\u0111enih regiona, kao i preduzimanju radikalnijih mera, u\u010dinio je da se oseti u mnogim delovima sveta.<\/p>\n Najbolji primer je Sirija, gde Va\u0161ington godinama vodi haoti\u010dnu politiku, \u0161to \u010desto dovodi do jo\u0161 ve\u0107e konfuzije. \u010cak i tokom predsedavanja Baraka Obame, Sjedinjene Dr\u017eave su podr\u017eavale kurdske milicije i Sirijske demokratske snage koje su oni stvorili. To je bila jedina grupa u Siriji koja je pru\u017eala zna\u010dajan otpor Islamskoj dr\u017eavi. Zahvaljuju\u0107i naoru\u017eavanju Kurda i podr\u0161ci Sjedinjenih Dr\u017eava (uglavnom iz vazduha, ali i ograni\u010denom kontingentu izvedenim kopnenim operacijama), trijumfalni mar\u0161 d\u017eihadista uspe\u0161no je prekinut i, na kraju, veliki talasi kopna na severoistoku zemlje isterani su iz njihovih ruku.<\/p>\n Ameri\u010dki kontingent je opadao, ali za\u0161titni ki\u0161obran se pro\u0161irio po teritorijama koje kontroli\u0161u Sirijske demokratske snage dao je ose\u0107aj sigurnosti u ovom proxy ratu. Iza svake grupe koja je dr\u017eala odre\u0111enu teritoriju nalazila se dr\u017eava za\u0161titnik. Njen odlazak zna\u010dio je da je grupa odmah izgubila zemlju od druge grupe koja je okupirala deo podeljene Sirije.<\/p>\n Va\u0161ington je 6. oktobra 2019. objavio da se njihove trupe povla\u010de iz dela pograni\u010dnih oblasti. Tri dana kasnije po\u010dela je ofanziva Turske i njenih savezni\u010dkih milicija. Kao rezultat toga, Sirijske demokratske snage izgubile su deo svojih teritorija, a prazninu koju su ostavili Amerikanci popunile su Rusija i savezni\u010dka vojska predsednika Ba\u0161ara al Asada. Kurdi nisu imali \u0161anse protiv turske vojske, pa su morali da tra\u017ee saveznika koji bi im garantovao bezbednost. Me\u0111utim, budu\u0107nost regiona nije zavisila od njih, nego od spoljnih sila.<\/p>\n Pad Kabula<\/strong><\/p>\n Avganistan je, tako\u0111e, osetio efekte Trampove tvrdoglavosti. Iako je nekoliko predsednika ve\u0107 tra\u017eilo izlaz iz najdu\u017eeg ameri\u010dkog rata, on je bio taj koji je vodio ka kona\u010dnom ostvarenju tog cilja.<\/p>\n Vlada u Kabulu, koju podr\u017eavaJU SAD, bila je sve gora. Talibani su postepeno zauzeli sve vi\u0161e teritorije, a politi\u010dare u stalnim borbama za vlast, uticaj i dr\u017eavne resurse nije mnogo zabrinulo situacija u zemlji. Avganistanska vlada je ostala finansijski i vojno zavisna od stranih sila, koje su sve vi\u0161e oklevale da interveni\u0161u u poslovima zemlje, ali nije bilo dileme o povla\u010denju trupa.<\/p>\n Trampov predlog je jo\u0161 jednom prevazi\u0161ao prethodnu viziju situacije. Potpuno zaobilaze\u0107i vladu u Kabulu, Va\u0161ington je postigao dogovor sa talibanima. Grupa je obe\u0107ala da \u0107e se suprotstaviti organizacijama koje se smatraju teroristi\u010dkim i da bi mogle da predstavljaju pretnju za Sjedinjene Dr\u017eave i da ne\u0107e napadati strane trupe, a zauzvrat su ameri\u010dke i druge savezni\u010dke snage morale postepeno da smanjuju broj vojnika, kona\u010dno se povla\u010de\u0107i iz zemlje u maju 2021.<\/p>\n D\u017eo Bajden je preuzeo du\u017enost u januaru i odlu\u010dio da nastavi politiku svog prethodnika prema Avganistanu, iako je odlo\u017eio povla\u010denje trupa na nekoliko meseci da bi to u\u010dinio pre 20. godi\u0161njice napada na Svetski trgovinski centar. Vlada u Kabulu bila je li\u0161ena podr\u0161ke. Na kraju je demoralisana avganistanska vojska predala provinciju posle provincije skoro bez borbe. Celokupan poredak koji su uspostavili Amerikanci posle invazije po\u010detkom 21. Ovo se desilo br\u017ee nego \u0161to su poslednji ameri\u010dki vojnici odleteli iz zemlje.<\/p>\n Kratak trenutak solidarnosti<\/strong><\/p>\n Za Sjedinjene Dr\u017eave, brzina kojom su talibani zarobili Kabul do\u0161la je kao \u0161ok. U po\u010detku su ameri\u010dki obave\u0161tajci procenjivali da \u0107e im trebati do godinu dana, zatim nekoliko meseci, zatim ne vi\u0161e od tri meseca, a dva dana pre nego \u0161to su militanti zarobili prestonicu, smatralo se da je to pitanje nedelje. Nekoliko meseci kasnije, to je tako\u0111e uticalo na pesimisti\u010dnu procenu koliko \u0107e Kijev mo\u0107i da izdr\u017ei tokom ruske ofanzive. Ukrajini je dato ne vi\u0161e od deset dana.<\/p>\n Ruski napad izazvao je jedinstven trenutak solidarnosti izme\u0111u evroatlantskog sveta i zemlje koja je na udaru. Podr\u0161ka, posebno vojna, tekla je u \u0161irokom toku. To je, zajedno sa visokim moralom i obukom ukrajinske vojske, imalo efekta. Rano naoru\u017eavanje, naro\u010dito protivKrajem 2022. godine Ukrajina ne samo da se branila, ve\u0107 je i postepeno primoravala ruske trupe da se povuku sa dela okupiranih teritorija tokom 2022. godine.<\/p>\n Vremenom se solidarnost postepeno uru\u0161ala. Unutar savezni\u010dkih zemalja bilo je sve ve\u0107e uzdr\u017eanosti, a samim tim i kritika na ra\u010dun pomo\u0107i Ukrajini i podr\u0161ke izbeglicama. Neke politi\u010dke snage po\u010dele su to da koriste za politi\u010dke igre pred predstoje\u0107e izbore. Jedan od rezultata toga bila je situacija u ameri\u010dkom Kongresu, ali to se odnosi i na neke evropske zemlje. Pored toga, skladi\u0161ta oru\u017eja su brzo ispra\u017enjena, jer industrija oru\u017eja nije bila spremna za rat u kojem samo Ukrajina koristi nekoliko hiljada granata dnevno, ali bi mogla da koristi desetine hiljada. I dok fabrike dobijaju na zamahu i najavljuju zna\u010dajno pove\u0107anje proizvodnje, one jo\u0161 uvek nisu u stanju da ispune potrebe Kijeva.<\/p>\n Nepoznat<\/strong><\/p>\n \u0160to du\u017ee rat traje bez jasnog re\u0161enja, sve se vi\u0161e glasova \u010duje za njegov kraj, bez obzira na posledice po ukrajinsku stranu. A Kijev, zavisan od drugih dr\u017eava, ima ograni\u010den prostor za manevrisanje u pregovorima. \u0160tavi\u0161e, ve\u0107 je nekoliko puta morao da uzme u obzir mi\u0161ljenje savezni\u010dkih dr\u017eava \u2013 na primer, da ne koristi zapadno oru\u017eje za granatiranje ruske teritorije. SAD su tako\u0111e kritikovale Ukrajinu zbog napada sopstvenih bespilotnih letelica na ruske rafinerije nafte i skladi\u0161ta goriva, jer je to navodno uticalo na globalne cene nafte.<\/p>\n Na kraju, dr\u017eave koje zavise od strane pomo\u0107i uvek postaju taoci unutra\u0161nje situacije u zemljama dobrotvorima, a \u0161to je ve\u0107a zavisnost, ve\u0107a je verovatno da \u0107e njihov glas biti ignorisan u odlu\u010duju\u0107em trenutku. Zbog toga, uprkos granatiranju, Kijev poku\u0161ava da obnovi svoju odbrambenu industriju kako bi postao bar malo nezavisan.<\/p>\n U intervjuu Ekonomista<\/em> Vadym Skibitskyi priznaje da je najve\u0107a nepoznanica u razmi\u0161ljanju o tome kako \u0107e se rat zavr\u0161iti Evropa. Ako ne prona\u0111e na\u010dine da zadovolji svoje potrebe i potrebe ukrajinske odbrambene industrije, i ona \u0107e biti ugro\u017eena od strane Rusije. Ali Kijev ima minimalan uticaj na ovo.<\/p>\n Prevedeno sa poljskog<\/em><\/p>\n Tekst je objavljen u sklopu projekta saradnje izme\u0111u nas i poljskog \u010dasopisa Nowa Europa Wschodnia<\/a>.<\/em><\/p>\n