U rasturanju svetskog poretka kojem prisustvujemo, Kina ima posebno mesto. Peking se jo\u0161 uvek nije otvoreno pridru\u017eio preraspodeli dr\u017eavnih granica. Ali njena uloga u raznim destruktivnim fenomenima na planeti je nesumnjivo vidljiva. Me\u0111utim, to ne spre\u010dava kineskog lidera Sji \u0110inpinga da se pretvara da je reprezentativni politi\u010dar. Peking igra svoju podmuklu igru, u kojoj je Ukrajina pion na globalnoj politi\u010dkoj \u0161ahovskoj tabli.<\/p>\n
Tokom proteklog meseca, aktivni, ali delimi\u010dno tajni diplomatski procesi izme\u0111u Sjedinjenih Dr\u017eava, Kine i Evrope. Oni su bili poku\u0161aj da se saznaju stavovi jedni drugih i utvrdi da li postoji mogu\u0107nost njihovog ispravljanja. Zapad je svestan da je ruska ratna ma\u0161inerija dobila na zamahu zahvaljuju\u0107i kineskoj industrijskoj podr\u0161ci. I veoma bismo voleli da Peking promeni svoj stav. Ali Kina igra svoju igru. U tome KRP poku\u0161ava da se pretvara da je nezainteresovana stranka koja je navodno potpuno izvan sukoba. Iako ne prestaje da poku\u0161ava da prona\u0111e ranjivost me\u0111u svojim zapadnim saveznicima.<\/p>\n
Sve je po\u010delo posetom ameri\u010dkog dr\u017eavnog sekretara Antonija Blinkena Kini krajem aprila. Pre posete Kini, ameri\u010dki diplomata je kritikovao Peking zbog vojne podr\u0161ke Rusiji. „Kada je re\u010d o vojno-industrijskom kompleksu Ruske Federacije, glavni snabdeva\u010d u ovom trenutku je Kina. Vidimo Kinu kako deli ma\u0161inske alate, poluprovodnike i drugu robu dvostruke upotrebe koja je pomogla Rusiji da obnovi svoju odbrambenu industriju“, rekao je Blinken. On je tako\u0111e upozorio da \u0107e Amerika preduzeti akciju ako Kina ne prestane da podr\u017eava Rusiju. Me\u0111utim, iza ovih re\u010di nije bilo ozbiljnih postupaka. Uvo\u0111enje sankcija protiv nekoliko kineskih kompanija ne mo\u017ee se tako razmatrati.<\/p>\n
Posle Blinkenove posete, Sji \u0110inping je po\u010detkom maja oti\u0161ao na turneju po Evropi. Glavna svrha njegove posete bila je da se sastane sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom. Ksi je sa razlogom izabrao Pariz kao destinaciju svog putovanja. On je vrlo svestan da politi\u010dki lideri zapadnog sveta nemaju konsenzus o brojnim va\u017enim pitanjima, uklju\u010duju\u0107i sredstva i crvene linije podr\u0161ke Ukrajini i odnos prema tajvanskom problemu. Ovi signali se odavno ose\u0107aju u Pekingu. I odlu\u0438ili su da ispitaju zemlju.<\/p>\n
Francuski predsednik je poznat po svom buntovnom stavu i ima svoje mi\u0161ljenje o mestu Evrope u svetu. S obzirom da administracija ameri\u010dkog predsednika D\u017eoa Bajdena ve\u0107 dugo okleva da preuzme inicijativu u re\u0161avanju me\u0111unarodnih problema, drugi lideri po\u010dinju da poku\u0161avaju tu ulogu. Nije uzalud da Makron daje izjave o potrebi da „Evropa iza\u0111e iz senke SAD“ i tvrdi da ne isklju\u010duje slanje francuske vojske u Ukrajinu. Ali francuski predsednik je interesantan Kini ne zato \u0161to zauzima radikalniji stav po pitanju podr\u0161ke na\u0161oj dr\u017eavi.<\/p>\n
U aprilu 2023. godine, Emanuel Makron je, posle posete Kini, rekao novinarima da Evropa mora da gradi „strate\u0161ku autonomiju“. A ta autonomija se ti\u010de, pre svega, odnosa prema problemu Tajvana. Makron je naglasio da „ne smemo imitirati SAD u svemu i ne dozvoliti da nas uvuku u krize koje nisu na\u0161e“. Francuski lider je jasno stavio do znanja da \u017eeli da se kloni konfrontacije ako izbije veliki rat za Tajvan izme\u0111u Kine i Amerike. Takva izjava dotakla je srca kineskog rukovodstva. Nije \u0161tedeo komplimente predsedniku Francuske.<\/p>\n
Tako\u0111e, Makron nije podr\u017eao ideju o otvaranju kancelarije NATO-a u Tokiju u julu pro\u0161le godine. Prema njegovom mi\u0161ljenju, NATO bi trebalo da se ograni\u010di pre svega na za\u0161titu severnoatlantskog regiona. „Ako pritisnemo NATO da pro\u0161iri svoj spektar i geografiju, pravi\u0107emo veliku gre\u0161ku“, rekao je francuski lider. Ovim govorom Makron je u velikoj meri razo\u010darao Japan i SAD. I, naravno, zaslu\u017eio je dodatne poene iz Kine.<\/p>\n
Za KRP je veoma va\u017eno da Zapad nema zajedni\u010dki stav. Tako da se podela izme\u0111u zemalja NATO-a intenzivira i poprima realnije oblike. Da amerika i Evropa raspravljaju, a ne da udru\u017euju snage u suprotstavljanju autoritarnim re\u017eimima \u0161irom sveta. To je glavni cilj Pekinga. Ne brine za mir i pravdu u svetu.<\/p>\n
Slo\u017eena geopoliti\u010dka igra se sada odigrava pred na\u0161im o\u010dima. Evropa bi, kao i Sjedinjene Dr\u017eave, \u017eelela da Kina povu\u010de podr\u0161ku Rusiji. S druge strane, nisu svi u EU spremni na bilo kakve ozbiljne sankcije ili trgovinski rat protiv Kine. Kina je najve\u0107i trgovinski partner EU. On ima uticaj na evropske politi\u010dare. Zbog toga Peking mo\u017ee da igra svoju igru, nadaju\u0107i se da EU nema dovoljno hrabrosti da zapo\u010dne ekonomske ratove sa Kinom.<\/p>\n
Bilo bi idealno da Kina u\u010dini Evropu neutralnom po pitanju Tajvana. A Makron bi ozbiljno pove\u0107ao svoju politi\u010dku te\u017einu i autoritet ako bi uspeo da ubedi Kinu da Moskvu treba pritiskati, a ne pomagati. Zapravo, to bi bio pravi dokaz da Evropa postaje zaseban geopoliti\u010dki igra\u010d. Ali ne izgleda kaoKsi je napravio ustupke po pitanju ruske agresije. Prema rezultatima evropske turneje \u0161efa Narodne Republike Kine, nismo videli nikakve akcije Pekinga u pravcu odbijanja saradnje sa Ruskom Federacijom.<\/p>\n
Emanuel Makron je 6. maja izjavio da je Ksi obe\u0107ao da ne\u0107e prodavati robu dvostruke upotrebe Rusiji. Me\u0111utim, sam kineski lider nije komentarisao ovu izjavu. Kasnije je britanski ministar odbrane Grant \u0160aps rekao na konferenciji u Londonu da Peking ve\u0107 obezbe\u0111uje ili se priprema da Moskvi obezbedi smrtonosno oru\u017eje za rat protiv Ukrajine. Navodno, takve informacije su dostupne obave\u0161tajnim podacima zapadnih zemalja. Naravno, Peking je osudio takvu izjavu britanskog politi\u010dara. Me\u0111utim, te\u0161ko je re\u0107i koliko je bilo iskreno ogor\u010denje Kine.<\/p>\n
Sredinom maja ruski predsednik Putin posetio je Peking. Malo se zna o konkretnom ishodu ovih pregovora. Me\u0111utim, Ksi nastavlja da rat u Ukrajini naziva krizom, a takozvane mirovne inicijative Pekinga izgledaju kao a\u017eurirana verzija inicijativa Moskve. Zato \u0161to nema ni\u010dega o povla\u010denju ruskih trupa iz Ukrajine i potrebi da se agresor privede pravdi. Postoje uobi\u010dajene fraze o napu\u0161tanju hladnoratovskog mentaliteta, mirovnim pregovorima, po\u0161tovanju suvereniteta i okon\u010danju jednostranih sankcija. U takav paket mo\u017eete staviti bilo \u0161ta apstraktno i dobro. Me\u0111utim, to nije ba\u0161 efikasno.<\/p>\n
Nije poznato \u0161ta treba da se desi da bi Kina prestala da naziva rusku agresiju na Ukrajinu eufemizmom za „ukrajinsku krizu“. Ako sledimo logiku Pekinga, onda je napad Japana 1937. i njegova okupacija kineske teritorije samo kineska kriza. Tako je tokom ove „krize“ umrlo do 20 miliona Kineza. Japanci su \u010desto pribegli represiji nad lokalnim stanovni\u0161tvom i po\u010dinili mnoge zlo\u010dine. Ali, na kraju, sli\u010dne ruske akcije u Ukrajini su manifestacija neshvatljive „krize“ za Kinu. Tada bi Opijumski ratovi devetnaestog veka, tokom kojih je Kineska imperija pretrpela poni\u017eavaju\u0107e poraze od ruku zapadnih sila, tako\u0111e trebalo da budu preimenovani u Opijumske krize.<\/p>\n
Zapadni politi\u010dari, a predsednik Zelenski po ineciji, jo\u0161 uvek poku\u0161avaju da ubede Kinu da promeni svoju politiku prema Rusiji. Mada bi, verovatno, bilo korektnije da se jo\u0161 ranije uvedu ozbiljne sankcije Pekingu, \u010dija ekonomija nije u najboljem stanju i zavisi od tr\u017ei\u0161ta za svoje proizvode. Uprkos svemu, sankcije je odavno trebalo da uvede ameri\u010dki predsednik D\u017eo Bajden, koji je jo\u0161 2022. upozorio Peking da se kloni podr\u0161ke Moskvi. Ali odlu\u010dna akcija nije u vezi sa modernim Zapadom. To se podrazumeva u KRP-u.<\/p>\n
Ne znamo \u0161ta se ta\u010dno de\u0161ava iza kulisa me\u0111unarodnih pregovora i sastanaka. Me\u0111utim, ako na mirovnom samitu u \u0160vajcarskoj ne bude potpunog kineskog predstavljanja, to mo\u017ee biti signal: stav Kine o bliskoj saradnji sa Ruskom Federacijom se nije promenio. A Sjedinjene Dr\u017eave i Evropa nisu prona\u0161le odgovaraju\u0107e argumente ili poluge uticaja. I ovde se postavlja pitanje da li \u0107e se Zapad usuditi da pre\u0111e na druge mo\u0107nije alate. Ili jednostavno priznaje da ne mo\u017ee da spre\u010di blisku saradnju Pekinga i Moskve.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
U rasturanju svetskog poretka kojem prisustvujemo, Kina ima posebno mesto. Peking se jo\u0161 uvek nije otvoreno pridru\u017eio preraspodeli dr\u017eavnih granica. Ali njena uloga u raznim destruktivnim fenomenima na planeti je nesumnjivo vidljiva. Me\u0111utim, to ne spre\u010dava kineskog lidera Sji \u0110inpinga da se pretvara da je reprezentativni politi\u010dar. Peking igra svoju podmuklu igru, u kojoj je […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":25989,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[354,536,3202,2791,8,2703,7,159,3728,179],"class_list":["post-25988","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-rat","tag-emanuel-makron","tag-kina","tag-najnovije-vesti","tag-petro-gerasimenko","tag-rusija","tag-ruski-ratni-zlocini","tag-rusko-ukrajinski-rat","tag-sankcije-rusiji","tag-sji-djinping","tag-vladimir-putin"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/25988","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=25988"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/25988\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media\/25989"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=25988"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=25988"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=25988"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}