{"id":25957,"date":"2024-05-27T19:00:02","date_gmt":"2024-05-27T17:00:02","guid":{"rendered":"https:\/\/razvedka.info\/rs\/2024-05-krimski-tatari-su-razumeli-ukrajinu-pre-nego-sto-je-shvatila-sebe\/"},"modified":"2024-05-27T19:00:02","modified_gmt":"2024-05-27T17:00:02","slug":"krimski-tatari-su-razumeli-ukrajinu-pre-nego-sto-je-shvatila-sebe","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/2024-05-krimski-tatari-su-razumeli-ukrajinu-pre-nego-sto-je-shvatila-sebe\/","title":{"rendered":"Krimski Tatari su razumeli Ukrajinu pre nego \u0161to je shvatila sebe"},"content":{"rendered":"

„Tu muku, taj pakleni rad se ne mo\u017ee opisati, nemogu\u0107e je zaboraviti. Se\u0107anja mu\u010de du\u0161u, mu\u010de srce. Svaki dan bio je ispunjen tragedijom svake osobe \u2013 deteta, \u017eene ili starca“, prisetio se Fadime-\u0160\u010derfe Seitkhalilova, ro\u0111en 1924. Ovo Pri\u0438a<\/a> Snimila ga je njena \u0107erka za lokalni krimski tatarski projekat. Me\u0111utim, Fadime \u017eali \u0161to, iako se vratila u rodno selo u blizini Sudaka, „jo\u0161 uvek nema radosti, jer na\u0161a prava nisu vra\u0107ena, a mi i dalje \u017eivimo kao stranci na na\u0161oj zemlji, jer nemamo sopstvenu dr\u017eavnost“.<\/p>\n

Osam godina kasnije, 18. maja, tokom zvani\u010dnog obele\u017eavanja Dana se\u0107anja na \u017ertve krimskog tatarskog genocida, ukrajinski predsednik Petro Poro\u0161enko preneo je Fadime. Govore\u0107i o se\u0107anjima starica na tragediju deportacije, on nije pomenuo da je Ukrajina, koju na poluostrvu predstavljaju komunisti\u010dke i postsovjetske partije, ostala ma\u0107eha krimskih Tatara, a ne majka.<\/p>\n

„Ova mala grupa je pobedila sovjetsko \u010dudovi\u0161te“<\/strong><\/p>\n

Tokom specijalne operacije izvedene 18-20. maja 1944. godine, svi krimski Tatari deportovani su sa Krima u centralnu Aziju, Sibir i Ural. Prema zvani\u010dnim podacima, ovde je 194.111 osoba. Mnogi od njih, skoro polovina, umrli su usput \u2013 neki od gladi i bolesti, neki kao posledica u\u017easnih uslova \u017eivota.<\/p>\n

Alim Alijev, zamenik direktora Ukrajinskog instituta (dr\u017eavna institucija posve\u0107ena promovisanju ukrajinske kulture \u0161irom sveta) i osniva\u010d knji\u017eevnog projekta Krimske smokve, ro\u0111en je u blizini Ta\u0161kenta. Ka\u017ee da je od detinjstva \u010duo re\u010d „s\u00fcrgun“ \u2013 izgnanstvo. Njegova porodica se vratila na Krim kada je imao godinu dana. Zahvaljuju\u0436i ovome, \u0438uo je pri\u0438e o deportovanima.<\/p>\n

\u2013 Moja baka je deportovana iz sela B\u00fcy\u00fck-Karalez (sada Chervonyi Mak) u blizini Bakhchisaraya. Dva dana pre deportacije, do\u0161la su dva vojnika, dok je moja baka pripremala ve\u010deru. Pozvala je te vojnike, koji su navodno sprovodili popis, do\u0161li su, jeli \u2013 a dva dana kasnije, u no\u0107i 18. maja, do\u0161li su da deportuju moju porodicu, daju\u0107i mi 15 minuta da se spremim. Svi su odvedeni na groblje. Moja baka je rekla da niko nije razumeo \u0161ta se de\u0161ava, i svi su mislili da \u0107e biti upucani. Nekim \u010dudom, baka i njena ro\u0111aka uspele su da pobegnu iz mase i vrate se ku\u0107i na neko vreme. Onda je moja baka ponela gramofon sa s njom. Oni su putovali tri nedelje u Uzbekistan, gde su poja\u010dani u kasarnama. \u017diveli su kao zatvorenici, a do Staljinove smrti morali su da do\u0111u i prijave se komandantu kako niko ne bi pobegao“, rekao je Alijev.<\/p>\n

Posle Staljinove smrti, deportovani narodi su rehabilitovani. U 1957-1958, autonomija Kalmyksa, Chechensa, Ingusha, Karachaisa i Balkarsa je obnovljena i dozvoljeno im je da se vrate na svoje istorijske teritorije. Me\u0111utim, zna\u010dajan broj potisnutih naroda, uklju\u010duju\u0107i krimske Tatare (kao i Nemce, Meskhetian Turke, Grke i Korejce), nije vra\u0107en niti im je dozvoljeno da se vrate u svoju istorijsku domovinu.<\/p>\n

Kao odgovor na to, na mestima gde su deportovani krimski Tatari, pre svega u Uzbekistanu, pojavio se masovni pokret za povratak na Krim i obnovu njihovih prava. To su bile inicijativne grupe grassroots, koje su u po\u010detku uklju\u010divale mnoge komuniste, biv\u0161e vojnike sovjetske vojske ili partizane \u2013 kako bi se izbegle optu\u017ebe za „bur\u017eoaski nacionalizam“. Predstavnici pokreta masovno su uputili \u017ealbe ili pisma centralnim i republi\u010dkim vlastima.<\/p>\n

„Krimski Tatari su imali ose\u0107aj velike nepravde. Povratak na Krim bio je misija“, ka\u017ee Alijev. „Bilo je va\u017eno objasniti koja je svrha ove misije, za\u0161to de\u010dija domovina nije Uzbekistan, ve\u0107 Krim. Koliko se se\u0107am iz statistike Uzbekistana, vratilo se 85 odsto krimskih Tatara. To je va\u017ean faktor: to je nacionalni pokret krimskih Tatara, koji je zapravo nastao posle Staljinove smrti i pojavio se me\u0111u studentskom omladinom. Kretanje je bilo horizontalno.<\/p>\n

Sredinom \u0161ezdesetih godina pro\u0161log veka inicijativne grupe pokreta delovale su na gotovo svim mestima gde su \u017eiveli krimski Tatari. Grupe su tako\u0111e platile advokatima da brane aktiviste na politi\u010dkim su\u0111enjima i objavile podzemnu literaturu. Bilo je legendarno sakupiti novac tokom tradicionalnog svadbenog plesa „hajtarma“ \u2013 denser je ra\u0161irio ruke i preneo novac iz ruke u ruku u procesu vrtenja.<\/p>\n

Sovjetska represija se, me\u0111utim, intenzivirala, ali je krimski tatarski pokret ve\u0161to koristio metode mirne gra\u0111anske neposlu\u0161nosti \u2013 na primer, dr\u017eao je akcije sa svojim zahtevima tokom proslave 1. maja ili… Lenjin, koji je potpisao uredbu o stvaranju krimske autonomije 1921.<\/p>\n

„Ovo je nacija koja je apsolutno jedinstven primer borbe za ono \u0161to jeste pravo na postojanost, povratak u Domovinu, primer herojstva i nacionalnog jedinstva na globalnom nivou“, ka\u017ee profesorka Lari\u0161a Jakubova, \u0161efica kateda Instituta za istoriju Nacionalne akademije nauka Ukrajine, istra\u017eiva\u010da juga i istoka Ukrajine. „Pre\u017eiveti deportaciju i pobediti u borbi protiv Sovjetskog Saveza za povratak bio je presedan. Niko od deportovanih ljudi nije pre\u017eiveo takvu represiju, ali je ta mala grupa iza\u0161la kao pobednik u borbi protiv sovjetskog \u010dudovi\u0161ta.<\/p>\n

„Nismo mi imali problema sa identitetom, ve\u0107 postsovjetski Ukrajina“<\/strong><\/p>\n

Krajem osamdesetih godina, tempo nezavisnog povratka krimskih Tatara na Krim se pove\u0107ao. Vlasti stvaraju prepreke blokiranjem mogu\u0107nosti registracije na poluostrvu, \u0161to \u0107e naknadno izazvati mnoge sukobe. Krimski Tatari, koji nemaju mogu\u0107nost legalnog boravka, po\u010dinju da sti\u010du zemlji\u0161te metodom „samonadevljanja“, odnosno samostalnim zauzimanjem neke zemlje ili slobodnog zemlji\u0161ta.<\/p>\n

Tako\u0111e je u ovom trenutku, prema re\u010dima profesora Jakubova, otvoreno rasisti\u010dki diskurs protiv krimskih Tatara, koji su rasejane od strane lokalnih vlasti, intenziviran.<\/p>\n

„To se de\u0161ava ve\u0107 dve decenije ukrajinske nezavisnosti. Izaslanici Kremlja tako\u0111e su uspeli da uvuku lokalno ukrajinsko stanovni\u0161tvo u ovu konfrontaciju. Diskriminacija krimskih Tatara bila je kamen temeljac politike rusifikacije na Krimu i kori\u0161\u0107ena je kao argument za ja\u010danje ruskog prisustva. Rasisti\u010dki diskurs o krimski Tatarima pokrenut je sasvim otvoreno i na\u0161ao je svoje mesto u medijima. Do\u0161lo je do dugog sukoba izme\u0111u krimskih Tatara, koji su se vra\u0107ali iz izgnanstva, i me\u0161tana, koji su po\u010deli da shvataju da u velikoj meri zauzimaju\u0107i mesta prethodno deportovanih osoba. Iako je deportacija bila tabu tema, oni su to dobro znali iz porodi\u010dne istorije. Izgra\u0111ena je i ocenjivanje dru\u0161tvenih grupa. Najvi\u0161a je bila „velika ruska nacija“, zatim „bratski ukrajinski narod“, a potom i „divlji“ krimski Tatari, koje su ova dva „bratska“ naroda oslobodila i obezbedila miran \u017eivot.<\/p>\n

\u010cesto je kijevska politi\u010dka elita „kupovala“ narativ krimskih komunista o krimski Tatarima. Ruska propaganda nastavila je da prikazuje krimske Tatare kao podmuklu naciju sa neosnovanim pretenzijama prema Krimu. „Ukrajinski politi\u010dar je bio proizvod svoje zemlje i svoje ere: sve dok je ignorisao su\u0161tinu krimskog slu\u010daja, nije razumeo su\u0161tinu ukrajinskog slu\u010daja“, rekla je Jakubova. \u2013 Ti procesi su se odigrali sinhrono: pro-moskovske elite su se borile protiv nacionalnih elita. Krimska i ukrajinska pitanja su lakmus test svih politi\u010dkih modela koji danas postoje u Ukrajini. Do 2014. godine, snage modernizacije u samim Ukrajincima bile su u uspavanom stanju. Svest o situaciji krimskih Tatara u Ukrajini pomogla im je da se probude.“<\/p>\n

„Krimski Tatari nikada nisu imali problema sa identitetom“, dodaje Alijev, „ose\u0107ali su se kao krimski Tatari i gra\u0111ani Ukrajine, ili \u010dak Ukrajinci u politi\u010dkom smislu. Ukrajina je bila ta koja je imala problema sa identitetom pre 2014. godine, bilo nam je va\u017eno da promenimo tu paradigmu \u2013 uklju\u010duju\u0107i kroz kulturne i obrazovne projekte koji su pokazali dublje i zanimljivije procese ne samo za Krim, ve\u0107 i za Ukrajinu u celini“.<\/p>\n

Prekretnica je bila februar 2014. i trenutak okupacije Krima \u2013 Krimi su bili ti koji su zapo\u010deli pokret otpora protiv Rusa. Na poziv Mejlisa krimskog tatarskog naroda, hiljade ljudi okupilo se ispred zgrade Verkhovne Rade iz Autonomne Republike Krim 26. februara 2014. godine kako bi se suprotstavili ruskoj okupaciji. Kasnije \u0107e Ukrajina 26. februar proglasiti Danom otpora okupaciji Krima.<\/p>\n

„U 2014. bilo je velikih poku\u0161aja podmi\u0107ivanja krimskih Tatara“, prise\u0107a se Alijev. „Ali zahvaljuju\u0107i horizontalnim mehanizmima, ili ostrakizmu saradnika, krimska tatarska zajednica je pre\u017eivela, iako je posle deset godina okupacije trebalo da bude u mnogo gorem stanju. Me\u0111utim, krimska tatarska zajednica opstaje pod okupacijom zahvaljuju\u0107i negovanju njenih vrednosti i aktivnom polo\u017eaju krimskih Tatara, koji su napustili Krim i komuniciraju sa krimske javnosti. Okupatori su poku\u0161ali da stvore proruske dru\u0161tveno-politi\u010dke pokrete, ali danas ostaju marginalizovani, nivo odbijanja je i dalje visok.“<\/p>\n

Prema Alijevim re\u010dima, 2014. je promenila razmi\u0161ljanje ukrajinske intelektualne elite. Krimski Tatari se vi\u0161e ne do\u017eivljavaju kao „stranci“ \u2013 postali su „njihovi drugi“.<\/p>\n

„U proteklih deset godina Ukrajina je napravila ogroman korak napred u razumevanju krimskih Tatara. Do 2014. godine krimski Tatari su razumeli Ukrajinu i Ukrajince mnogo bolje nego obrnuto. Za krimske Tatare, element prosperiteta i opstanka na Krimu bila je demokratska Ukrajina, a najve\u0107e zlo na poluostrvu bili su komunisti. \u010cak je i autonomija koja je stvorena na po\u010detku nezavisnosti Ukrajine bila komunisti\u010dka autonomija u svojoj su\u0161tini i formi. S druge strane, Krimski Tatari su tradicionalno uzeli odu\u010de\u0161\u0107e u demokratskim i proevropskim pokretima, kao \u0161to je Narodni pokret Ukrajine, zatim stranka Viktora Ju\u0161\u010denka „Na\u0161a Ukrajina“, itd.<\/p>\n

„Ovaj Rubikon iz 2014. je razumljiv i uglavnom politi\u010dki motivisan“, sla\u017ee se profesor Jakubova. \u2013 \u010cak ni ja li\u010dno, da nije bilo 2014. godine, verovatno se ne bih okrenuo konceptualizaciji istorije isto\u010dne Ukrajine, Donbasa ili Krima. To su bili regioni politi\u010dkog sukoba u kojima je carskom i sovjetskom zaostav\u0161tinom ve\u0161to manipulisao Kremlj.“<\/p>\n

Ve\u0107 2014. godine, suo\u010dena sa pretnjom po \u017eivot, Ukrajina je videla da je krimska tatarska zajednica ispostavila da je najdosledniji saveznik Ukrajinaca u o\u010duvanju ukrajinskog suvereniteta na Krimsko poluostrvo.<\/p>\n

„Nisu krimski Tatari bili druga\u010diji \u2013 Kijev je bio mla\u0111i brat, pristalica politike Moskve“, rekla je Jakubova. Sama Ukrajina je bila u fazi post-totalitarne transformacije. Jasno je da smo \u010dak i u fazi aktivne konfrontacije sa Rusijom ve\u0107 razvili novu osnovu za me\u0111usobno razumevanje. O tome dokazuje procenat krimskih Tatara koji su poginuli na frontu, koji su aktivni u\u010desnici u otporu, koji ponovo treba da sa\u010duvaju mir zarad nove Ukrajine u kojoj ne\u0107e biti rasnih predrasuda. Ukrajina je shvatila da je to ogromna zemlja i svaki njen region je mala evropska zemlja, gde je izuzetno te\u0161ko izgraditi harmoniju razli\u010ditih interesa, ali mi to radimo tako da Ukrajinci, krimski Tatari, ukrajinski Jevreji i ukrajinski Rusi vide Ukrajinu kao pravi dom za sve“.<\/p>\n

Krim je tako\u0111e Evropa<\/strong><\/p>\n

Krimski Tatari na okupiranom poluostrvu postali su nosioci ne samo ukrajinske, ve\u0107 i evropske ideje. Po\u010detkom maja, ukrajinski parlament pozvao je svet da prizna deportaciju krimskih Tatara 1944. To ne bi bio samo \u010din pravde prema starosedela\u010dkom narodu Krima \u2013 to bi zna\u010dilo i uklju\u010divanje samog Krima u evropski diskurs i istoriju.<\/p>\n

„Moramo re\u0107i svetu o fantasti\u010dnom podvigu krimskih Tatara, o kojem svet ne zna ni\u0161ta“, nagla\u0161ava profesor Jakubova. „Miroljubive metode borbe krimskog tatarskog naroda \u010dvrsto su utkane u etos modernog zapadnog diskursa, a krimski Tatari su samo idealan primer mirnog otpora, sa ogromnim prtljagom totalitarnog iskustva.“<\/p>\n

Po njenom mi\u0161ljenju, iskustvo Ukrajinaca i krimskih Tatara je jedinstveno iskustvo evropskih nacija. „To je ne\u0161to \u0161to zaslu\u017euje ozbiljno prou\u010davanje i odvojene analize. Pristanak na prenos dela okupiranih teritorija Rusiji je saglasnost na potpuno etni\u010dko istrebljenje, ali je tako\u0111e pristanak na dalje uni\u0161tenje Evrope od strane Rusije“, nagla\u0161ava istra\u017eiva\u010d.<\/p>\n

Ona dodaje da mnoge zemlje i dalje „kupuju“ neokonijalni narativ Kremlja o „ruskom Krimu“ \u2013 iako je to de fakto postalo tako kao posledica deportacije krimskog tatarskog naroda i posleratne promene toponimije poluostrva. Ukrajinski istra\u017eiva\u010d Vakhtang Kipiani je 2017. godine objavio mapu Krima sa starim imenima mesta \u2013 do 70 odsto starih imena promenjeno je izme\u0111u 1946. i 1949. godine, a imena kao \u0161to su Ak-D\u017ear (Sevastopolj) i Ak-Mesjit (Simferopol) uklonjena su jo\u0161 ranije.<\/p>\n

„Video sam ovu mapu na ulazu u okupiranu Feodosiju“, prise\u0107a se Kipiani. „Ljudi su ga odmotali kao zastavu. Svaki grad, \u010dak i Sevastopolj i Simferopolj, je ozna\u010den kao ruski. Ono \u0161to sada mo\u017eemo da uradimo je da ka\u017eemo ljudima da je toponimija Krima bila izuzetno iskrivljena posleratnim promenama.<\/p>\n

„Smatramo da je privremena okupacija Krima najnovija ruska kolonizacija. Njen cilj je da krimske pretvori u ruske „podanike“, nagla\u0161ava Alijev. „Nema sumnje da je krimska tatarska zajednica na okupiranom poluostrvu danas pod pritiskom straha i nepoverenja. Stara vremena se vra\u0436aju. Dok sam odrastao u periodu nezavisne Ukrajine, ljudi se nisu pla\u0161ili da govore o deportaciji, nije bilo cenzure. Moja generacija se ve\u0107 se\u0107a proslave 18. maja \u2013 roditelji, ro\u0111aci i prijatelji okupili su se na mitingu u Simferopolju, na glavnom trgu Na Krimu, kako bi odali po\u010dast \u017ertvama ovog sovjetskog zlo\u010dina. Ove komemoracije su sada zabranjene i odr\u017eavaju se na grobljima ili molitvenim sastancima. Na muslimanskim grobljima razbijeni su „ba\u0161a\u0161i“, ve\u0107 betonski nadgrobni spomenici. Posle toga, svastike se \u010desto nalaze na njima.“<\/p>\n

„Krimska tatarska sredina je prili\u010dno specifi\u010dna“, nagla\u0161ava Alijev, „zato \u0161to je blizu ukrajinskog i evropskog konteksta, sa jedne strane, i muslimanskog i turskog konteksta, sa druge strane. Mislim da je na evropskom nivou va\u017eno posmatrati Krim ne kroz prizmu problema sa kojima se danas suo\u010dava, odnosno kr\u0161enja ljudskih prava ili prisustva ruske vojne baze, ve\u0107 sa stanovi\u0161ta prilika koje se otvaraju posle de-okupacije. Ove prilike su istorija starosedelaca poluostrva koja datira iz davnina, njegova jedinstvena etni\u010dka struktura, kao i ogromna katastrofa tokom Drugog svetskog rata i rezultat dominacije totalitarizma. Pristanak na okupaciju Krima od strane Rusije bio bi nastavak Staljinove vizije regiona i li\u0161io bi Krimske Tatare njihovog prava na pravdu.“<\/p>\n

Prevedeno sa poljskog<\/em><\/p>\n

Tekst je objavljen u sklopu projekta saradnje izme\u0111u nas i poljskog \u010dasopisa Nowa Europa Wschodnia<\/a>.<\/em><\/p>\n

Originalni naslov \u010dlanka: <\/em>Tatarzy krymscy zrozumieli Ukrain\u0119, zanim ona sama siebie<\/em> zrozumia\u0142<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

„Tu muku, taj pakleni rad se ne mo\u017ee opisati, nemogu\u0107e je zaboraviti. Se\u0107anja mu\u010de du\u0161u, mu\u010de srce. Svaki dan bio je ispunjen tragedijom svake osobe \u2013 deteta, \u017eene ili starca“, prisetio se Fadime-\u0160\u010derfe Seitkhalilova, ro\u0111en 1924. Ovo Pri\u0438a Snimila ga je njena \u0107erka za lokalni krimski tatarski projekat. Me\u0111utim, Fadime \u017eali \u0161to, iako se vratila […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":25958,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[1750,3288,3342,1705,1611,1683],"class_list":["post-25957","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-rat","tag-crimea","tag-crimean-tatars","tag-deportation","tag-russia","tag-russian-ukrainian-war","tag-top-news"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/25957","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=25957"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/25957\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media\/25958"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=25957"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=25957"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=25957"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}