{"id":2570,"date":"2022-05-11T19:06:04","date_gmt":"2022-05-11T17:06:04","guid":{"rendered":"https:\/\/razvedka.info\/rs\/2022-05-maslina-zeleni-u-koaliciji-semafora-nemackog-bundestaga\/"},"modified":"2022-05-11T19:06:04","modified_gmt":"2022-05-11T17:06:04","slug":"maslina-zeleni-u-koaliciji-semafora-nemackog-bundestaga","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/2022-05-maslina-zeleni-u-koaliciji-semafora-nemackog-bundestaga\/","title":{"rendered":"„Maslina-zeleni“ u koaliciji semafora nema\u010dkog Bundestaga"},"content":{"rendered":"

Sa po\u010detkom ruske velike agresije na Ukrajinu, predstavnici nema\u010dke stranke „Unija 90\/Zeleni“ postali su najdoslednije pristalice snabdevanja nas oru\u017ejem, uklju\u010duju\u0107i i sisteme te\u0161kog naoru\u017eanja oru\u017eanih snaga Ukrajine. \u0160tavi\u0161e, za razliku od drugih stranaka u vladaju\u0107oj koaliciji (Esdeks i Slobodne demokrate), mi posmatramo potpuno unutarstrana\u010dko jedinstvo po tom pitanju. To nervira koalicione saveznike i opoziciju. Krajem aprila ove godine kriti\u010dari „ujedinjene opozicije“ (CDU\/CSU) u Bundestagu optu\u017eili su predstavnike „zelenih“ da su poslednjih meseci dramati\u010dno promenili svoju politi\u010dku poziciju pacifista. Istovremeno, na jednom od predizbornih skupova u Bilefeldu, gde je govorio „zeleni“ ministar ekonomije i vicekancelar Robert Habek (Robert Habek<\/em>),<\/em> zabele\u017eio transparent sa natpisom „Zeleni su podstreka\u010di rata“. Podsetimo \u010ditaoce da je upravo ovaj Habek koji je posetio ATO zonu pre godinu dana, u maju 2021. godine, kao kopredsedavaju\u0107i stranke i Rekao<\/a> Nema\u010dki mediji o potrebi snabdevanja Ukrajine odbrambenim oru\u017ejem iz Nema\u010dke. To je izazvalo \u017eestoke kritike u nema\u010dkoj politici, a Analena Berbok (u to vreme drugi kopredsedavaju\u0107i stranke) \u010dak je opovrgla re\u010di svoje koleginice, nagla\u0161avaju\u0107i da je mogu\u0107e re\u0161iti takozvani „sukob“ samo diplomatskim koracima. U nedavnom intervjuu objasnila je svoj stav u to vreme: „Sa nema\u010dkim zalihama oru\u017eja, dali bismo gospodinu Putinu jo\u0161 jedan razlog da napadne Ukrajinu. Nismo \u017eeleli da mu u\u010dinimo tu uslugu.“\u0160pigl, 19\/2022<\/em>).<\/em> Umesto toga, jo\u0161 jedan uticajni predstavnik stranke, premijer Baden-Virtemberga, Vinfrid Kre\u010dman (Winfried Kretschmann<\/em>) uverava da je Habek bio u pravu i prekori sebe zbog \u0107utanja po tom pitanju, jer kao politi\u010dar nije \u017eeleo da se me\u0161a u spoljnopoliti\u010dke debate (F.A.Z., 07.05.2022<\/em>).<\/em> Da li su „zeleni“ zaista pacifisti i \u0161ta zna\u010di „feministi\u010dka“ spoljna politika koju vodi Berbok?<\/p>\n

Kriti\u010dari opozicije namerno apeluju na istoriju stranke, znaju\u0107i dobro da su za ve\u0107inu stanovni\u0161tva i u Nema\u010dkoj i u inostranstvu „zeleni“ oli\u010denje ekolo\u0161kih, antiratnih i antinuklearnih masovnih demonstracija u 70-im godinama dvadesetog veka. Ro\u0111eni su na studentskim protestima 1968. Patlati hipici su se zalagali za seksualnu slobodu i legalizaciju kanabisa, protiv NATO-a i za kraj Vijetnamskog rata. Na svojim brojnim demonstracijama nisu se pla\u0161ili da u\u010destvuju u tu\u010dama sa policijom, kao \u0161to je to u\u010dinio budu\u0107i nema\u010dki ministar spoljnih poslova Jo\u0161ka Fi\u0161er (Jozef \u00abJo\u0161ka\u00bb Fi\u0161er<\/em>). Tako\u0111e je bilo bliskih veza sa Maoisti\u010dkom komunisti\u010dkom unijom Zapadne Nema\u010dke (KBW<\/em>). Vizuelno, sa svojom dugom kosom, ova generacija sada podse\u0107a na jednog od „jastrebova“ partije, Antona Gofritera (Anton Hofreiter<\/em>), \u010dije o\u0161tre izjave izazivaju najve\u0107i po\u017ear kriti\u010dara opozicije kao odgovor i \u010dak primoravaju lidere zelene stranke da se distanciraju.<\/p>\n

Formirana 1980. u Nema\u010dkoj, stranka sa takvom ideologijom i radikalnim elementima odmah je postala predmet interesovanja isto\u010dnonema\u010dkog specijalnog servisa \u0160tazi i njihovih kustosa iz sovjetskog KGB-a. Nedavno se postalo poznato da je, prema nekim izve\u0161tajima, od 15 do 20 \u010dlanova stranke blisko sara\u0111ivalo sa ovim specijalnim slu\u017ebama, a drugih 450 do 500 su bili dou\u0161nici. Osamdesetih godina Zeleni su do\u0161li \u0161irokim politi\u010dkim putem i postigli neki uspeh, ne samo zahvaljuju\u0107i velikom pokretu protiv raspore\u0111ivanja ameri\u010dkih raketa Per\u0161ing-2 u Zapadnoj Nema\u010dkoj i krstare\u0107ih raketa sa nuklearnim bo\u010dnjacima. Nesre\u0107a u nuklearnoj elektrani \u010cernobilj 1986. dodala je nove pristalice me\u0111u nema\u010dkim glasa\u010dima te stranke, koji su se zalagali za ograni\u010davanje upotrebe nuklearne energije, a Zeleni su osvojili 8,7 odsto glasova na saveznim izborima 1987. Me\u0111utim, posle ujedinjenja Nema\u010dke, stranka, koja je svoju pa\u017enju usmerila na ekolo\u0161ka pitanja, zanemaruju\u0107i socijalna, zna\u010dajno je izgubila podr\u0161ku bira\u010da. Samo je ujedinjenje sa isto\u010dno-nema\u010dkom „Alijansom 90“ (prili\u010dno heterogenom grupom aktivista za gra\u0111anska prava) omogu\u0107ilo novom politi\u010dkom savezu da prevazi\u0111e izbornu liniju od pet odsto. Ali Zeleni su izgubili jednog od svojih lidera, partijskog „osniva\u010da“ Ota \u0160ilija (Oto S\u0441hily<\/em>).<\/em> On je izgubio izbore na mestu lidera stranke i pridru\u017eio se SPD- u, a kasnije je postao ministar unutra\u0161njih poslova.<\/p>\n

„Zeleni kao celina nikada nisu bili pacifisti. Na primer, nikada nisam verovao, \u010dak ni kada sam bio mlad, da Hitler mo\u017ee biti pora\u017een belim zastavama i toplim re\u010dima. To je vi\u0161e puta dovelo do razgovora sa pacifistima, koje smo, naravno, imali i mi,“ \u2013 sanedavno jedan od predstavnika „starije“ generacije „zelenih“ Huberta Klajnerta (Hubert Kleinert<\/em>).<\/em> Bio je jedan od poverenika Joshke Fischer, \u010dlan Bundestaga i ministar u zemlji Hese (\u0160pigl, 18\/2022<\/em>).<\/em> Klajnert je napisao i knjigu Uspon i pad Zelenih (1992). Vredi poslu\u0161ati re\u010di jo\u0161 jednog uticajnog predstavnika starije generacije \u010dlanova stranke. Kre\u010dman, koji je ve\u0107 gore pomenut, uverava: „Nisam bio pacifista, ali sam bio nuklearni pacifista. Nisam verovao u princip nuklearnog odvra\u0107anja, za mene je to bilo sli\u010dno pretnji samoubistvom.“ Jo\u0161 jedna potvrda takozvanog. „la\u017eni pacifizam „zelenih“ mo\u017ee biti \u010dinjenica da je inicijator „Otvoreno pismo<\/a>\u00bb jo\u0161 jedan predstavnik seniorske generacije „zelenih“ RalfA Fiksa postao je zahtev da se Ukrajini obezbedi te\u0161ko naoru\u017eanje (Ralf F\u00fccks<\/em>), sada \u0161ef uticajnog Centrum Liberale Moderne<\/em>.<\/p>\n

Izgleda da je me\u0111u „zelenima“ da u nema\u010dkom dru\u0161tvu nalazimo najmanje predstavnike „EMMA-generacije“. Ovaj konvencionalni izraz nazivam nema\u010dkom generacijom od 70+ intelektualaca koji su se pridru\u017eili „Otvorenom pismu“ \u010duvene feministkinje i urednice \u010dasopisa EMA<\/em> Alice Schwarzer (Alisa \u0160varcer<\/em>) sa zahtevom kancelarki da prestane da snabdeva Ukrajinu oru\u017ejem, da pomogne na\u0161oj zemlji da pregovara sa agresorom, ka\u017eu, nikada ne\u0107emo mo\u0107i da dobijemo rat u Rusiji (F.A.Z., 29.04.2022<\/em>).<\/em> Nedavno je teorijsku osnovu za ovakve stavove pru\u017eio \u010duveni filozof Jirgen Habermas, koji je koren problema savremenog nema\u010dkog dru\u0161tva video u „mentalnoj“ razlici izme\u0111u dve generacije i, posebno, u iskustvu sagledavanja posledica Drugog svetskog rata (S\u00fcddeutsche Zeitung, 28.04.2022<\/em>).<\/em> Ne\u0107emo se raspravljati sa \u010duvenim filozofom, ali imajte na kraju da se, pored „kolektivne empatije“ tragi\u010dnog iskustva, mora se setiti i individualnog iskustva, koje je druga\u010dije za sve, pa i unutar iste generacije. Nije slu\u010dajno \u0161to u Kre\u010dmanu hiljade ukrajinskih izbeglica u Nema\u010dkoj evocira uspomene na svoje izbegli\u010dke o\u010deve tokom Drugog svetskog rata, \u0161to ga primorava da se suprotstavi „sablasnom pacifizmu“ koji mu ne dozvoljava da se bori protiv zla, a argumente \u0160varcerovih pristalica naziva „banalnim“.<\/p>\n

Na osnovu toga, nije iznena\u0111uju\u0107e da su se Zeleni 1999. Kre\u010dman se prise\u0107a: „… Zajedno sa D\u017eo\u0161kom Fi\u0161er, 1999. Prema Klajnertovim re\u010dima, odlu\u010duju\u0107i trenutak za takvu odluku bio je masakr u Srebrenici. Uprkos tome, Joska Fi\u0161er (koga su zvali „D\u017eo\u0161ka Gebels“) ipak je dobio svoj deo crvene boje u lice, a sama stranka je po\u010dela ubrzano da gubi pristalice. O\u010digledno je da je dve godine kasnije stranka odbila da podr\u017ei odluku vlade \u0160redera da po\u0161alje nema\u010dku vojsku u Avganistan i po\u010dela da vra\u0107a svoju poziciju zbog zahteva za zatvaranje nuklearnih elektrana u Nema\u010dkoj. Prema re\u010dima nema\u010dkih analiti\u010dara, ovi doga\u0111aji doveli su do toga da Zeleni postanu stranka koja poku\u0161ava da sledi pragmati\u010dan pristup (Realpolitik<\/em>) unutra\u0161njim i spoljnopoliti\u010dkim pitanjima, o \u0161ta je dokazano podr\u0161kom vlade Angele Merkel. Tih 14,8 odsto i 118 mesta u Bundestagu koje je ta stranka osvojila na izborima 2021.<\/p>\n

Dana\u0161nji lideri Zelene stranke su mla\u0111a generacija koja nije optere\u0107ena odrazima straha od neminovnosti tre\u0107eg svetskog rata (na primer, kopredsedavanje stranke 28-godi\u0161nji Rikardo Liang). 26. februar 2022( subota – tre\u0107i dan rata) bio je jedan od zna\u010dajnih dana za Zelenu stranku. Na ovaj dan Habek i Berbok su zapravo primorali kancelara \u0160olca da obezbedi Ukrajini prve grupe odbrambenog oru\u017eja. Od ovog trenutka, mo\u017eemo re\u0107i da su „zeleni\u0161i“ bili obu\u010deni u maslinasto-zelenu kamufla\u017enu uniformu. Anton Gofreiter, botani\u010dar po obuci koji nikada nije slu\u017eio u Bundeswehru iz zdravstvenih razloga, poslednjih meseci je postao specijalista za te\u0161ko naoru\u017eanje. „Imamo posla sa imperijalnim kolonijalnim ratom osvajanja“, ka\u017ee botani\u010dar, koji zna imena svog cve\u0107a i biljaka u berlinskom Tirgartenu i sada pravi razliku izme\u0111u svih vrsta te\u0161kog naoru\u017eanja. Njegovi kriti\u010dni napadi na kancelara \u0160olca i optu\u017ebe da nije brzo reagovao suo\u010deni sa ratovi izazivaju iritaciju me\u0111u Esdeksima: „Izgleda da je slogan „nikad vi\u0161e war\u02ee“ promenjen u slogan „nikad vi\u0161e rat bez nas“ (\u0160pigl, 18\/2022<\/em>).<\/p>\n

Ve\u0107i deo nema\u010dkog dru\u0161tva o\u010daran je starim „pacifisti\u010dkim“ stereotipima, a neki su i otvoreni pristalice pro-Kremljske leve partije i krajnje desni\u010darske Alternative za Nema\u010dku (AfD<\/em>). Mo\u017eda je zato bilo incidenata poku\u0161aja bacanja jaja na Berboka u Vupertalu tokom njenog govora na predizbornom skupu (Fokus, 09.05.2022<\/em>).<\/em> Ali te\u0161ko da je njen koncept „feministi\u010dke spoljne politike“. Sada\u0161nja nema\u010dka ministarka spoljnih poslova ro\u0111ena je u Hanoveru za borce za \u017eivotnu sredinu i \u010distu \u017eivotnu sredinu, a plakat je oka\u010den u njenoj de\u010dijoj sobi. Grinpis<\/a><\/em>. Sasvim je o\u010digledno da je slogan feministi\u010dke politike \u2013 „Razoru\u017eanje i demilitarizacija“ \u2013 trebalo da postane vodi\u010d za nju. Ali u uslovima rata, sve je radikalizovano. „Su\u0161tina feministi\u010dke spoljne politike je da se svi ljudi imaju na umu“, rekao je nedavno ministar (\u0160pigl, 19\/2022<\/em>).<\/em> Pomalo apstraktna i nejasna definicija daje osnov za kritiku protivnika koji poku\u0161avaju da je optu\u017ee za \u010dinjenicu da snabdevanje Ukrajine oru\u017ejem doprinosi militarizaciji. Me\u0111utim, moramo odati po\u010dast Berbocku, jer ona i dalje tvrdi da je najvi\u0161e moralno pravo da \u017ertva mora da se za\u0161titi. Bez obzira da li se ti\u010de \u017eene pre silovatelja ili dr\u017eave pre agresora. Voleo bih da verujem da \u0107e njen dolazak u Ukrajinu 10. U svakom slu\u010daju, Berbock i Zelena stranka suo\u010davaju se sa te\u0161kim zadatkom \u2013 da prevazi\u0111u kompromitovane Ostpolitik.<\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Sa po\u010detkom ruske velike agresije na Ukrajinu, predstavnici nema\u010dke stranke „Unija 90\/Zeleni“ postali su najdoslednije pristalice snabdevanja nas oru\u017ejem, uklju\u010duju\u0107i i sisteme te\u0161kog naoru\u017eanja oru\u017eanih snaga Ukrajine. \u0160tavi\u0161e, za razliku od drugih stranaka u vladaju\u0107oj koaliciji (Esdeks i Slobodne demokrate), mi posmatramo potpuno unutarstrana\u010dko jedinstvo po tom pitanju. To nervira koalicione saveznike i opoziciju. Krajem […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":2571,"comment_status":"","ping_status":"","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[696,70,143,20,8,81,159,60,5],"class_list":["post-2570","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-rat","tag-analena-berbock","tag-nemacka","tag-olaf-solc","tag-ratni-zlocini-rusije","tag-rusija","tag-ruska-agresija","tag-sankcije-rusiji","tag-vojna-pomoc-ukrajini","tag-vrhunske-vesti"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2570","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=2570"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2570\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media\/2571"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=2570"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=2570"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=2570"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}