Gagauzija je jedan od najproruskijih regiona Moldavije. Gagauz koji tamo \u017eivi, iako imaju svoj jezik (koji pripada grupi za turki jezik i vezan je za savremeni turski), imaju tendenciju da govore ruski jezik u svakodnevnom \u017eivotu. Oni tako\u0111e dobrovoljno koriste medije na ruskom jeziku i, ako njihovi nov\u010danici dozvoljavaju, \u0161alju svoju decu na ruske univerzitete. \u010cesto emigriraju da rade u Moskvi ili Sankt Peterburgu. Velika ve\u0107ina Gagauza sebe smatra delom „ruskog sveta“, to jest ruskog civilizacije, jezi\u010dkog i kulturnog prostora. Oni ne vole Zapad i nerado gledaju na vi\u0161egodi\u0161nji proces evropske integracije Moldavije, \u010diji su oni gra\u0111ani.<\/p>\n
Gagauz podr\u017eava Moskvu<\/strong><\/p>\n Kao rezultat toga, Gagauz je tradicionalno podr\u017eavao \u2013 i na nacionalnim i na lokalnim izborima \u2013 one politi\u010dare koji se zala\u017eu za najbli\u017eu mogu\u0107u saradnju sa Moskvom i imaju podr\u0161ku Kremlja. To je bio slu\u010daj i tokom izbora za mesto Ba\u0161kana u periodu april-maj 2023. Ovo je ime najvi\u0161e pozicije u gagauz autonomiji. Do nedavno ga je stekla malo poznata li\u010dnost \u2013 Jevhenia Hutsul. Novi lider Gagauzije iza\u0161ao je na izbore uz podr\u0161ku populisti\u010dke, proruske stranke \u0160or, nazvane po svom tvorcu i predsedavaju\u0107em, biznismenu i proruskom politi\u010daru Ilanu \u0160oru, koji je 2019. pobegao iz Moldavije u Izrael. Pobedu Hutsulsa te\u0161io je ne samo sam \u0160or, ve\u0107 i, pre svega, Moskvu, koja se, bar od druge polovine 2022. pa nadalje, o\u010digledno oslanjala na njega i politi\u010dke snage pod njegovom kontrolom kao glavno sredstvo u borbi protiv prozapadne vlade Moldavije i destabilizaciju situacije u zemlji.<\/p>\n Vo\u0111a na daljinu<\/strong><\/p>\n Pored svojih politi\u010dkih aktivnosti, \u0160or je u Moldaviji poznat i po ume\u0161anosti u „slu\u010daj vredan milijardu dolara“ \u2013 kra\u0111u milijardu ameri\u010dkih dolara od lokalnih banaka 2014. godine, zbog \u010dega ga je Apelacioni sud u Ki\u0161injevu osudio na 15 godina zatvora u aprilu 2023. godine (\u010detiri godine nakon \u0161to je pobegao iz zemlje). Me\u0111utim, \u010dinjenica da se nalazi izvan Moldavije i kona\u010dna presuda ne spre\u010dava ga da bude politi\u010dki aktivan na doma\u0107oj sceni. \u0160or je i dalje jedan od najaktivnijih i najprepoznatljivijih politi\u010dara i naj\u017ee\u0161\u0107i protivnik aktuelne vlasti. Politi\u010dki krugovi pod njegovom kontrolom bili su odgovorni za talas antivladinih protesta koji su zahvatili Ki\u0161injev 2022. i 2023. godine. Moskva je, s druge strane, aktivno podr\u017eala ove akcije.<\/p>\n Nadle\u017eni su prvobitno tvrdili, a istra\u017eiva\u010dki novinari su potvrdili ove zaklju\u010dke, da su protesti organizovani nezakonito. Ne samo da su njihovi u\u010desnici pla\u0107eni, \u0161to je ve\u0107 nezakonito, ve\u0107 su u tu svrhu koristili i sredstva nepoznatog porekla. Pretpostavka je bila nedvosmislena \u2013 \u0160or je finansirao aktivnosti politi\u010dkih snaga povezanih sa njim, koriste\u0107i novac ukraden 2014. godine. Tako\u0111e se tvrdilo da je deo novca iskori\u0161\u0107en za antivladine aktivnosti do\u0161ao u Moldaviju direktno iz Rusije. Te optu\u017ebe su, zgred, kasnije potvrdili moldavski obave\u0161tajci.<\/p>\n Kona\u010dno, u junu 2023. godine, manje od dva meseca posle pobede Hatsula na izborima ba\u0161kana iz Gagauzije, Ustavni sud Moldavije proglasio je \u0160or partiju neustavnom i raspustio je. Sudije su zaklju\u010dile da je ta grupa antidemokratska organizacija i da u tom mi\u0161ljenju nisu bili sami. Nedavno, u oktobru 2022, Sjedinjene Dr\u017eave su uvele sankcije svom lideru zbog „poku\u0161aja me\u0161anja u izbore u Moldaviji koje podr\u017eava Kremlj“. Kasnije su mu Velika Britanija, EU i Poljska tako\u0111e uvele sli\u010dne sankcije iz istih razloga. Me\u0111utim, \u0160or nije polo\u017eio ruke. Obrnuto. O\u010dekuju\u0107i takvu presudu, on je unapred po\u010deo da stvara mre\u017eu manjih grupa koje je trebalo da postanu naslednici \u0160or partije.<\/p>\n Promena nagla\u0161avanja<\/strong><\/p>\n Iako je stvaranje nekoliko stranaka umesto jedne zabranjene omogu\u0107ilo grupi \u0160or da zadr\u017ei svoju pravnu zastupljenost na moldavoj politi\u010dkoj sceni, treba napomenuti da se nedavno primetno smanjila aktivnost grupa pod njenom kontrolom. Razlog je jednostavan: nedostatak resursa. Izuzetno dinami\u010dne aktivnosti \u0160orovih stranaka bile su mogu\u0107e prilivom gotovine iz opskurnih izvora, \u0161to je, na primer, omogu\u0107io finansiranje masovnih demonstracija. Me\u0111utim, to nije bilo mogu\u0107e ve\u0107 mesecima. Odlukom Ustavnog suda zaplenjen je zna\u010dajan deo imovine stranke. Jo\u0161 jedan udarac finansijama perifernih stranaka bio je i redovni pretres specijalnih slu\u017ebi u strana\u010dkim kancelarijama, koji se obi\u010dno zavr\u0161avaju naknadnom zaplenom velikih suma gotovine.<\/p>\n Zna\u010dajno oslabljene, \u010dvrsto kontrolisane od strane bezbednosnih slu\u017ebi i li\u0161ene resursa, \u0160orove partijske strukture izgubile su na zna\u010daju u poslednjih nekoliko meseci. Moskva vi\u0161e nije mogla da ra\u010duna da \u0107e ih koristiti za destabilizaciju situacije u Moldaviji, a kamoli na poku\u0161aj ru\u0161enja vlade. \u010cak i demonstracije poput onih koje su se odigrale u 2022 ili 2023, sada se izdaju izvan mogu\u0107nosti ovih organizacija. Tako je, \u010dini se, shvataju\u0107i to, Kremlj odlu\u010dio da upotrebi relativno novo i obe\u0107avaju\u0107e sredstvo, a to je Gagauzija nakon \u0161to je predstavnik \u0160ora tamo do\u0161ao na vlast. Novi Ba\u0161kan je izgleda postao moldavski miljenik Kremlja. U prva \u010detiri meseca ove godine posetila je Rusiju \u010dak tri puta. Tako\u0111e je uspela da ostvari ono o \u010demu ve\u0107ina proruskih moldavskih politi\u010dara mo\u017ee samo da sanja. Tokom boravka u So\u010diju u martu, gde je bila gost na Svetskom omladinskom festivalu, sastala se sa Vladimirom Putinom. Razgovor, ta\u010dnije razmena re\u010di, sa ruskim predsednikom nije dugo trajala, ali fotografija na kojoj Hutsul stoji pored Putina i rukuje se mora da je ostavila utisak na predstavnike levog (odnosno proruskog) krila moldavske politi\u010dke scene. Doma\u0107in je bila i dva puta predsednica Saveta Federacije Valentina Matvijenko. Na kraju, Hatsul je tako\u0111e u\u010destvovao u programu sa vode\u0107im ruskim propagandistom Vladimirom Solovjovim.<\/p>\n \u0160tapi\u0107i i medenjaci<\/strong><\/p>\n Va\u017eno je napomenuti da je tokom druge od ovih poseta, koje su odr\u017eane u aprilu, zaklju\u010den sporazum izme\u0111u vlasti Gagauzije i ruske dr\u017eavne Promsvjazbanke. Prema sporazumu, ova banka bi trebalo da otvori posebne ra\u010dune za oko 25.000 „socijalno ugro\u017eenih“ stanovnika Gagauzije, uglavnom penzionera. Od 1. maja na ove ra\u010dune svakog meseca bi\u0107e ispla\u0107ivanja nov\u010danih beneficija od oko 100 evra. Novac bi trebalo da do\u0111e od neodre\u0111enih „partnera u Rusiji“. Tokom posete Moskvi u aprilu, Ha\u010dul je tako\u0111e zatra\u017eio od Gazproma da snabdeva Gagauziju gasom po ni\u017eoj ceni nego za Moldaviju kao celinu.<\/p>\n Navedene posete, sastanci i sporazumi omogu\u0107avaju Kremlju da spretno ostvari nekoliko va\u017enih ciljeva. Prvo, oni o\u010digledno ja\u010daju poziciju samih Hutsulsa, kao i \u0160ora i grupa koje stoje iza njega. Drugo, oni su osmi\u0161ljeni tako da oda utisak da je podr\u0161ka proruskim politi\u010darima veoma korisna, jer se lako mo\u017ee preto\u010diti u konkretne beneficije za bira\u010de \u2013 kao \u0161to su jeftin gas ili d\u017eeparac za siroma\u0161nije segmente stanovni\u0161tva. Kona\u010dno, tre\u0107e, oni \u010dine da se na pravi makijavelan na\u010din zada udarac vladi u Ki\u0161injevu.<\/p>\n Promsvyazbank, koja ugovorno treba da otvori ra\u010dune za Gagauz koji ispunjava uslove za subvencije, tako\u0111e slu\u017ei sektoru naoru\u017eanja, zbog \u010dega je sankcionisana i isklju\u010dena iz me\u0111unarodnog bankarskog sistema. Stoga, \u010dak i ako ra\u010dun korisnika dobije novac, on ne\u0107e mo\u0107i da ga prenese, na primer, na svoj ra\u010dun u moldavskom banci. \u0160tavi\u0161e, Promsvyazbank \u2013 iz istih razloga \u2013 nema pravo da izdaje sopstvene kartice Viznog <\/em>Ili Mastercard kartica<\/em>. Umesto toga, izdaje kartice iz Mira, ruskog platnog sistema koji funkcioni\u0161e samo u nekolicini zemalja i regiona \u0161irom sveta, uklju\u010duju\u0107i Rusiju, Belorusiju i otcepljeni region Pridnjestrovanja. \u010cak i ako korisnici u Gagauziji dobiju obe\u0107ana sredstva, oni \u0107e morati da odu, na primer, u Pridnjestro\u0111a ili da zatra\u045be od svojih ro\u0111aka koji su u radnom izgnanstvu u Rusiji da to urade. Proruskim politi\u010darima bi\u0107e lako da tvrde da su te komplikacije povezane sa sankcijama protiv ruskih banaka na koje su pristale prozapadne moldavske vlasti. Isto se mo\u017ee govoriti i o potencijalno jeftinijem gasu iz Gazproma. \u010cak i kada bi kompanija rekla da \u0107e zaista obezbediti Gagauziji popust, te\u0161ko je zamisliti da bi moldavski operater gasa razlikovao cene u zavisnosti od regiona u koji snabdeva sirovine. Na kraju svemu, to nije dozvoljeno zakonom. Tako da \u0107e ovog puta vlastima u Ki\u0161injevu biti lako da nadoknade rekav\u0161i da ka\u017enjavaju Gagauziju zbog njenog proruske pozicije.<\/p>\n Pored \u0161argarepe, Kremlj i \u0160or i Hatsul, koji deluju u njenom interesu, tako\u0111e koriste \u0161tap, stvaraju\u0107i ose\u0107aj nesigurnosti me\u0111u moldavskim bira\u010dkim telom. Ba\u0161kanova je nedavno, tokom posete Rusiji, rekla da \u0107e autonomija Gagauza proglasiti nezavisnost u slu\u010daju pripajanja Moldavije i Rumunije i da \u0107e se obratiti Rusiji za pomo\u0107 ako Moldavija uputi trupe u toj zemlji kao odgovor na odvajanje regiona. Obe te tvrdnje nemaju racionalnu osnovu, s obzirom da je potencijalno ponovno ujedinjenje Rumunije i Moldavije — ako se to ikada desi — daleka perspektiva. Pretnje separatizmom i ruskom intervencijom usmerene su isklju\u010divo na zastra\u0161ivanje bira\u010da. S jedne strane, ovo poma\u017ee u mobilizaciji proruskih krugova, a sa druge strane mo\u017ee dovesti do protoka odre\u0111enog dela bira\u010dkog tela iz vladaju\u0107e Partije akcije i solidarnosti (Ac\u021biune \u0219i Solidaritate \u2013 PAS),<\/em> koja je povezana sa konfrontacionim odnosom prema Rusiji i prozapadnosti, prema partiji centra ili „partiji mira“. Termin se koristi za opisivanje stranaka koje, iako su za evropske integracije, tako\u0111e nisu voljne da se suprotstave Rusiji i distanciraju se od rusko-ukrajinskih zemaljaNa primer, u slu\u010daju Sjedinjenih Ameri\u010dkih Dr\u017eava,<\/p>\n Predizborni strahovi<\/strong><\/p>\n Sve se to de\u0161ava uo\u010di dva va\u017ena izbora koji \u0107e se odr\u017eati u Moldaviji u narednih nekoliko meseci. Ve\u0107 u oktobru u zemlji \u0107e biti odr\u017eani predsedni\u010dki izbori na kojima \u0107e se aktuelna predsednica Maia Sandu boriti za reizbor. A sredinom 2025. bi\u0107e odr\u017eani parlamentarni izbori u Moldaviji.<\/p>\n Ki\u0161injev ne ostaje pasivan u ovoj situaciji. Posle uspeha u zabrani \u0160or partije i uvo\u0111enju me\u0111unarodnih sankcija njenom lideru, PAS <\/em>poku\u0161ava da privede pravdi i tako oslabi samu Hutsul. Ove akcije ve\u0107 imaju neke rezultate. Moldavsko tu\u017eila\u0161tvo je 24. aprila podiglo optu\u017enicu protiv Ba\u0161kanove \u017eene, optu\u017euju\u0107i je, izme\u0111u ostalog, za krijum\u010darenje gotovine iz Rusije u Moldaviju od 2019. do 2022. godine, kada je bila na funkciji sekretara \u0160or partije, koja je potom kori\u0161\u0107ena za nezakonito finansiranje aktivnosti te grupe. Ona je tako\u0111e navodno bila odgovorna za pla\u0107anje da\u017ebina u\u010desnicima pomenutih antivladinih protesta.<\/p>\n Kako se izbori budu pribli\u017eavali, tenzije izme\u0111u Ki\u0161injev i Komerata \u0107e se pove\u0107avati. Me\u0111utim, malo je verovatno da \u0107e postati o\u0161triji ili dovesti do razdvajanja Gagauzije, kao \u0161to neki komentatori predvi\u0111aju.<\/p>\n Prevedeno sa poljskog<\/em><\/p>\n Tekst je objavljen u sklopu projekta saradnje izme\u0111u nas i poljskog \u010dasopisa Nowa Europa Wschodnia<\/a>.<\/em><\/p>\n