{"id":25475,"date":"2024-05-09T19:00:02","date_gmt":"2024-05-09T17:00:02","guid":{"rendered":"https:\/\/razvedka.info\/rs\/2024-05-da-li-ce-se-rusija-usuditi-da-napadne-baltike\/"},"modified":"2024-05-09T19:00:02","modified_gmt":"2024-05-09T17:00:02","slug":"da-li-ce-se-rusija-usuditi-da-napadne-baltike","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/2024-05-da-li-ce-se-rusija-usuditi-da-napadne-baltike\/","title":{"rendered":"Da li \u0107e se Rusija usuditi da napadne Baltike?"},"content":{"rendered":"

Pre dve godine svet je verovao u pobedu Ukrajinaca nad „drugom vojskom sveta“ na bojnom polju. Oru\u017eane snage Ukrajine uspele su da zaustave sna\u017enu ofanzivu agresora, uni\u0161te njegove elitne jedinice, pretvore najnoviju rusku vojnu opremu u staro gvo\u017e\u0111e i po\u010dnu da vra\u0107aju izgubljene teritorije. To uverenje primoralo je zapadne zemlje da brzo pove\u0107aju vojnu pomo\u0107 Ukrajini. I prili\u010dno brzo, da zamenimo staru sovjetsku opremu, imali smo 777 pi\u0161tolja, Panzerhaubitze 2000, Gepard samohodne protivvazdu\u0161ne pi\u0161tolje, legendarni HIMARS vi\u0161estruki raketni baca\u010di, od kojih je samo pominjanje bacilo okupatore u hladan znoj…<\/p>\n

Ali vera je prili\u0438no efemerna stvar. Na\u0161e pobede su prirodno doprinele rastu vere u nas na Zapadu. To je posebno bilo primetno posle briljantne ofanzive Karkiva i gotovo bezkrvavog oslobo\u0111enja Kersona, za koga se ve\u0107 predvi\u0111alo da \u0107e biti sudbina novog Staljingrada.<\/p>\n

Sli\u010dno tome, nedostatak uspeha doveo je do pada vere. Krajem pro\u0161le godine, kada je postalo o\u010digledno da je ukrajinska ofanziva zaglibljena, zapadne analiti\u010dke platforme, politi\u010dki forumi i autoritativne publikacije sve vi\u0161e su po\u010dele da izjavljuju tezu: Ukrajina je iscrpela svoj napada\u010dki potencijal, pa je vreme da se vrati pregovorima. I ne morate vi\u0161e da dajete oru\u017eje Ukrajincima. Kao poslednje sredstvo, trebalo bi ga dati samo da bi se za\u0161titile teritorije koje jo\u0161 uvek nisu okupirane.<\/p>\n

Bilo je, naravno, zemalja \u010dlanica NATO-a koje nisu delile kapitulatorno mi\u0161ljenje da, navodno, vojna perspektiva Ukrajine treba da bude stavljena na put. Najve\u0107i protivnici ove teze bile su, naravno, balti\u010dke dr\u017eave \u2013 Litvanija, Letonija i Estonija, za koje vojni uspesi Ukrajine nisu samo radost za jednog navija\u010da, ve\u0107 jednostavno pobeda demokratije, ali zapravo faktor opstanka.<\/p>\n

Letonci, Litvanci i Estonci svesni su da bi mogli da postanu slede\u0107e \u017ertve ruske agresije. Zbog toga su aktivno oja\u010dali granice sa Rusijom, grade\u0107i tamo punopravne odbrambene linije (\u0161to nisu \u017eeleli da urade Ukrajinci suo\u010deni sa neposrednom pretnjom). Me\u0111utim, bezbednost ovih zemalja najiskojnije zavisi od ishoda rata u Ukrajini. Oni su poku\u0161ali da Ukrajincima daju \u0161to vi\u0161e sopstvenog oru\u017eja, shvativ\u0161i da je poraz Rusije u Ukrajini najbolja garancija za njihovu bezbednost. Kada su ruske trupe pro\u0161le jeseni osujetile Kijevovu kontraofanzivu i povratile inicijativu na bojnom polju, njihovi strahovi za sopstvenu bezbednost su naglo sko\u010dili.<\/p>\n

Odlaganje vojne pomo\u0107i, prvo iz Evropske unije, zatim iz Sjedinjenih Dr\u017eava, protiv pozadine aktivnog razgovora na Zapadu da bi Moskva mogla da pobedi u sukobu, nije dodalo optimizam. Naravno, mo\u017ee, ako politi\u010dke igre izazovu takve fatalne prekide u snabdevanju oru\u017ejem i municijom.<\/p>\n

„Sada je Ukrajina postala egzistencijalni faktor za nas“, iskreno je priznao u komentaru za jedan britanski list Fajnen\u0161el tajms<\/a> Predsednik Odbora za spoljne poslove Parlamenta Litvanije \u017dygimantas Pavilionis. Njegovi sunarodnici uop\u0161te nisu zabrinuti zbog mogu\u0107eg ruskog napada. Eksperti vide tri balti\u010dke dr\u017eave kao region u kojem Vladimir Putin mo\u017ee da poku\u0161a da testira jedinstvo Severnoatlantske alijanse kroz destabilizuju\u0107e provokacije ili \u010dak direktan vojni napad. Ovi strahovi su pogor\u0161ani izgledima da se Donald Tramp vrati u Belu ku\u0107u posle predsedni\u010dkih izbora u novembru ove godine. Biv\u0161i ameri\u010dki predsednik godinama je javno kritikovao NATO, a u februaru je \u010dak rekao da ne\u0107e braniti zemlje koje ne daju dovoljno novca za odbranu, pa \u010dak i „ohrabriti Rusiju da radi \u0161ta ho\u0107e“.<\/p>\n

Litvanija strahuje da \u0107e ruske trupe poku\u0161ati da zagrate Koridor Suval\u010di, koji vodi do kalinjingradske eksklave. Da bi to uradila, Rusija mora da koristi teritoriju Belorusije kao mostohed. Na kraju svega, ona je to ve\u0107 uradila kada je napala Ukrajinu sa severa. A probijanje kopnenog koridora do Kalinjingrada tako\u0111e ima ukrajinsku analogiju \u2013 kopneni koridor do Krima.<\/p>\n

Jo\u0161 vi\u0161e pod pretnjom su teritorije Estonije i Letonije, koje imaju direktnu granicu sa „velikom“ Rusijom (Litvanija se grani\u010di samo sa ruskom Kalinjingradskom eksklavom). „Zastra\u0161uju\u0107i scenario bi bio kada bi Rusija u budu\u0107nosti postigla vojne uspehe u Ukrajini i iskoristila Trampovo predsedavanje da poka\u017ee da je NATO potpuno podeljen. Idealno mesto za to su Balti\u010dke dr\u017eave“, prokomentarisao je Fajnen\u0161el tajms<\/a> J\u0101nis Ka\u017eo\u010dini\u0161, biv\u0161i savetnik za nacionalnu bezbednost Letonije i biv\u0161i \u0161ef Spoljne obave\u0161tajne slu\u017ebe.<\/p>\n

Zbog toga balti\u010dke dr\u017eave intenzivno grade svoj odbrambeni potencijal. Na kraju svega, to su zemlje NATO-a, pa bi, uprkos Trampovim izjavama, mogle da se nadaju podr\u0161ci saveznika. „Uporedo sa sve ve\u0107om anksiozno\u0161\u0107u, postoji ose\u0107aj da su balti\u010dke dr\u017eave bezbednije nego ikada zbog svog \u010dlanstva u NATO-u. To je paradoks“, priznaje litvanska premijerka Ingrida \u0160imonyt\u0117. SenzacijaBezbednost je naglo sko\u010dila od pro\u0161logodi\u0161njeg pristupanja Alijansi susednih dr\u017eava \u2013 Finskoj i \u0160vedskoj. Tako se Balti\u010dko more pretvorilo u „unutra\u0161nje jezero NATO-a“. A Rusija je tamo stisnuta sa svih strana.<\/p>\n

Poslednjih meseci ruski diktator Putin je vi\u0161e puta izjavio da nema nameru da napada zemlje NATO-a (iako je svojevremeno davao takva uveravanja o Ukrajini). I u svom inauguralnom govoru 7. Me\u0111utim, takve izjave ne obeshrabruju budnost pograni\u010dnih zemalja Alijanse.<\/p>\n

Bezbednosni zvani\u010dnici balti\u010dkih dr\u017eava pa\u017eljivo prate sve ruske pokrete. Oni koriste standardni model za procenu ruske pretnje \u2013 da li ima nameru, vojne sposobnosti i sposobnosti. Balti\u010dke dr\u017eave znaju da je \u017eelja za napadom i „vra\u0107anjem kontrole nad istorijskim teritorijama“ uvek negovana od propasti SSSR-a. Naravno, zbog koncentracije svih vojnih resursa u Ukrajini, Rusija ne\u0107e imati vojnu sposobnost da napadne NATO u bliskoj budu\u0107nosti. Ali Kremlj definitivno \u010deka pravi trenutak.<\/p>\n

Ruski planovi za vojne reforme, predstavljeni pro\u0161le godine, pozivaju na udvostru\u010davanje broja vojnika, stvaranje Vojnog distrikta Lenjingrad stacioniranog u blizini balti\u010dkog regiona, skoro 40.000 vojnika do 2026. godine, uz zna\u010dajno pove\u0107anje tenkova i oklopnih vozila.<\/p>\n

S obzirom da odbrana tro\u0161i oko 6-7 odsto BDP-a, ruska odbrambena industrija se ubrzava, ve\u0107 sposobna da proizvodi do \u010detiri miliona artiljerijskih granata godi\u0161nje, kao i stotine tenkova i oklopnih vozila. Da, ovo je uglavnom niskotehnolo\u0161ka oprema za niskotehnolo\u0161ko ratovanje, a opet sada su ruske fabrike znatno ispred zapadnih u pogledu obima. A prelaskom na ratnu ekonomiju, Kremlju \u0107e biti prili\u010dno te\u0161ko da se vrati nazad.<\/p>\n

Zbog toga su poslednjih meseci alarmi o mogu\u0107em ruskom napadu u narednoj deceniji do\u0161li ne samo sa Baltika, ve\u0107 i iz zapadnoevropskih prestonica \u2013 iz Berlina, Pariza, Londona. Zbog toga zemlje NATO-a, kako je zahtevao Tramp (ali ne toliko zbog njega, ve\u0107 zbog ruske agresivnosti), nameravaju da zna\u010dajno pove\u0107aju tro\u0161kove odbrane, na najmanje tri odsto BDP-a u narednih nekoliko godina, \u0161to je znatno vi\u0161e od zahteva Alijanse od dva procenta.<\/p>\n

Na kraju, Rusija je, uprkos nekim uspesima na frontu ove godine, duboko zaglibljena u Ukrajini. Oru\u017eane snage Ukrajine kona\u010dno su dobile sna\u017enu pomo\u0107 oko oru\u017eja i municije od Sjedinjenih Dr\u017eava, \u0161to \u0107e olak\u0161ati izjedna\u010davanje vojne ravnote\u017ee. A dolaskom F-16 vi\u0161erolnih boraca u Ukrajinu, \u010dak \u0107e biti prilike da se stekne vazdu\u0161na superiornost, a samim tim i kontranapad.<\/p>\n

Me\u0111utim, \u010dak i ako Ukrajina, uz sna\u017eniju podr\u0161ku zapadnih saveznika, uspe da odvrati rusku agresiju, pa \u010dak i kontranapad, balti\u010dke dr\u017eave ne bi trebalo da se opu\u0161taju. Ve\u0107 je svima postalo jasno o sposobnosti Moskve da vodi hibridne ratove, mo\u017ee da koristi razne destabilizuju\u0107e napade, od sajber napada do agitovanja lokalnih zajednica koje govore ruski jezik. Te manjine \u010dine \u010detvrtinu stanovni\u0161tva Estonije i Letonije. I \u0161to je najva\u017enije, veoma su podlo\u017eni propagandi Kremlja. Treba posetiti samo forume stanovnika Estonije i Letonije koji govore ruski jezik da bi se razumela njihova \u017eelja za ruskom osvetom.<\/p>\n

A Putin, iako trenutno nije u stanju da se izbori sa Ukrajinom, ve\u0107 neguje u svojoj glavi snove da postane ruski lider koji mo\u017ee da izazove Severnoatlantsku alijansu, demontira je i osvoji Zapad.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Pre dve godine svet je verovao u pobedu Ukrajinaca nad „drugom vojskom sveta“ na bojnom polju. Oru\u017eane snage Ukrajine uspele su da zaustave sna\u017enu ofanzivu agresora, uni\u0161te njegove elitne jedinice, pretvore najnoviju rusku vojnu opremu u staro gvo\u017e\u0111e i po\u010dnu da vra\u0107aju izgubljene teritorije. To uverenje primoralo je zapadne zemlje da brzo pove\u0107aju vojnu pomo\u0107 […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":25476,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[565,2633,55,449,8,542,7,159,1683,60],"class_list":["post-25475","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-rat","tag-estonija","tag-ingrida-simonyte","tag-letonija","tag-litvanija","tag-rusija","tag-ruski-tv-kanali","tag-rusko-ukrajinski-rat","tag-sankcije-rusiji","tag-top-news","tag-vojna-pomoc-ukrajini"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/25475","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=25475"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/25475\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media\/25476"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=25475"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=25475"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=25475"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}