Stasia Budzish<\/p>\n
Ostalo je jo\u0161 vi\u0161e od \u0161est meseci do izbora u Gruziji, ali predizborna kampanja je ve\u0107 u punom jeku i ponela je sve bizarnije oblike. Gruzijski san je na vlasti ve\u0107 12 godina, a nema naznaka da \u0107e se ova godina promeniti. Me\u0111utim, stranka \u010dini sve da smanji rizike. Izgleda da je svesne\u0438na.<\/p>\n
Ka Evropi<\/strong><\/p>\n Krajem 2023. godine Gruzija je uslovno dobila status kandidata za \u010dlanstvo u EU. Uslovno re\u010deno, jer nije ispunila 12 preporuka koje je Evropa stavila pred sebe.<\/p>\n Po\u0161teno govore\u0107i, treba re\u0107i da je u po\u010detku sve i\u0161lo po planu. Gruzija se predstavila kao ona koja je e\u0161a na jasan put ka Evropi. Potpisala je sporazum o pridru\u017eivanju, njeni gra\u0111ani su po\u010deli da prelaze granice EU bez viza, zapadni novac se slivao (i jo\u0161 uvek se sliva) u zemlju. Sve je po\u010delo da puca po \u0161avovima posle po\u010detka potpunog rata u Ukrajini. Prvobitno se Gruzija nije pridru\u017eila sankcijama Rusiji i dugo je odlagala nazivanje rata ratom, prihvatila je Ruse koji su od samog po\u010detka nekontrolisano be\u017eali od mobilizacije, i sve vi\u0161e kritikovala Evropsku uniju, optu\u017euju\u0107i je da \u017eeli da otvori drugi front na Kavkaskom. Kao rezultat toga, u junu 2022, za razliku od Ukrajine i Moldavije, nije dobila status kandidata za \u010dlanstvo u EU.<\/p>\n Ova odluka izazvala je duboko nezadovoljstvo Gruzijaca. Ankete i dalje pokazuju da vi\u0161e od 80 odsto stanovni\u0161tva podr\u017eava proces evropske integracije. Me\u0111utim, vladaju\u0107a stranka Gruzijski san po\u010dela je da neuspeh iz juna 2022. godine pretvara u sopstveni uspeh. Pa\u017enja je bila usmerena na one evropske vrednosti koje uop\u0161te nisu bliske gruzijskom dru\u0161tvu, a \u010dule su se i pretnje ratom sa Rusijom. U martu 2023\u2013 mo\u017eda da prou\u010di javni sentiment, ili mo\u017eda (verovatnije danas) da preuzme kontrolu nad nezavisnim medijima i nevladinim organizacijama \u2013 stranka je poku\u0161ala da uvede zakon o takozvanim stranim agentima.<\/p>\n Tada je sve proklju\u010dalo u Gruziji. Hiljade ljudi upalo je u parlament na nekoliko dana i primoralo vladaju\u0107u stranku da ne usvoji zakon, koji je nazvala „ruskim zakonom“. Ruski, jer je po uzoru na onaj koji je Rusija uvela jo\u0161 2012. godine, ni\u010du\u0107i u korenu svaki poku\u0161aj stvaranja civilnog dru\u0161tva u toj zemlji i ukidanje bilo kakve slobode govora. Mart 2023. postao je simbol pobede gruzijskog civilnog dru\u0161tva.<\/p>\n Dru\u0161tvo je pobedilo i oti\u0161lo ku\u0107i. A lideri vladaju\u0107e stranke rekli su ljudima da im je predlog zakona predstavljen u iskrivljenom obliku. Bilo je neophodno dokazati da su „strane sile“ uticale na javno mnjenje. Gruzija je u decembru dobila status kandidata, a Gruzijski san je to odmah pretvorio u uspeh svoje politike. I po\u0438ela je predizbornu kampanju.<\/p>\n Krajem 2023. milijarderKa Bidzina Ivani\u0161vili najavila je povratak u politiku. Zvani\u010dno, jer je, na kraju svega, nikada nije napustio. Nije tajna da sve najva\u017enije odluke donosi on. Ivani\u0161vili je brzo zamenio premijera. On je na \u010delo stranke stavio prethodnog \u0161efa vlade Iraklija Garifa\u0161vilija i na mesto prethodnog predsednika stranke Iraklija Kobakhidzea za premijera. Na taj na\u010din, Ivani\u0161vili je bio u punom zamahu uklju\u010den u pripreme za izbore.<\/p>\n Pobedite po cenu!<\/strong><\/p>\n Gruzijski san po\u010deo je uspostavljanjem pravila igre sa Autocefalnom gruzijskom pravoslavnom crkvom. Po\u010detkom marta, novope\u010deni premijer izdvojio je 13 miliona USD iz dr\u017eavnog bud\u017eeta za ovu instituciju i poklonio \u010detiri zemlji\u0161ne parcele za jednu lari (UAH 14,77). Ovo je normalna praksa. Patrijarh Ilija II ima najve\u0107e poverenje stanovni\u0161tva, pa je bez njegove podr\u0161ke nemogu\u0107e odr\u017eati (ili dobiti) vlast u ovoj zemlji. Ivani\u0161vili, koji je karijeru po\u010deo, moglo bi se re\u0107i, ljubavnom aferom sa pravoslavnom crkvom, znao je to od samog po\u010detka. Ulio je ogromne resurse u to. Gradio je crkve \u0161irom zemlje, uklju\u010duju\u0107i najve\u0107u \u2013 Tsmindu Samebu (Sveto Trojstvo), koja danas ponosno stoji u Tbilisiju na mestu nekada\u0161njeg jermenskog groblja.<\/p>\n Finansiranje pravoslavne crkve iz dr\u017eavnog bud\u017eeta inicirao je Mihail Saka\u0161vili, koji se pla\u0161io da \u0107e izgubiti vlast posle gu\u0161enja nasilnih protesta 2007. Zbog toga je ponudio najuticajnijoj instituciji u zemlji sredstva u iznosu od 9 miliona dolara. To mu je dalo jo\u0161 jedan mandat na mestu predsednika.<\/p>\n Me\u0111utim, patrijar\u0161ija je bila toliko naviknuta na donacije da se niko nije usudio da rizikuje da smanji finansiranje iz dr\u017eavnog bud\u017eeta. Tokom godina, pi\u0161e portal sova.novosti<\/a>,<\/em> Pravoslavna crkva ima zemlji\u0161te povr\u0161ine 65 kvadratnih kilometara. Kao da je cela obala Batumija bila pod njenom vladavinom. \u0160tavi\u0161e, pravoslavna crkva je kupila 96 odsto imovine od dr\u017eave za istu simboli\u010dnu lari.<\/p>\n Zato je u Gruziji neophodno dru\u017eiti se sa pravoslavnom crkvom, slu\u0161ati i slediti njena uputstva. I ne voli mnogo stvari. Na primer, Evropska unija i njene vrednosti, \u017eene i LGBT osobe.<\/p>\n Kvote i gejevi<\/em><\/p>\n Sa \u017eenama je jasno: one imaju svoju ulogu, i na to moraju da se fokusiraju. Politika je domen ljudi, pa \u010dak i stranke koje tvrde da liberalne i progresivne pozicije izgleda podr\u017eavaju taj stav. Primer je stranka Gir\u010di, koja je 2. Od 2020. godine Izborni zakon Gruzije je naveo da svaka \u010detvrta osoba na listi mora da bude \u017eena. Dva dana su bila dovoljna, a parlament je usvojio novi zakon.<\/p>\n Jago Khvicia, poslanik stranke Gir\u010di, opravdao je novi zakon borbom protiv diskriminacije. „Ako se uvedu kvote, onda se u o\u010dima javnosti takva osoba tretira ne kao profesionalac, ve\u0107 kao \u010dlan stranke sa kvotu. Isto je i u medicini. Ako znate da su \u017eene u\u0161le na ovo polje zato \u0161to je to bio uslov za kvotu, a mu\u0161karci su zaslu\u017eili da ga prou\u010davaju, kome \u0107ete onda vi\u0161e verovati, kome \u0107ete staviti svoje zdravlje u ruke? Ako to razumete, svanu\u0107e vam da mi zapravo branimo prava \u017eena“, rekao je on u komentaru za Eho kavkaski radio.<\/p>\n Me\u0111utim, usvajanje ovog zakona zapravo ne \u0161titi prava \u017eena, ve\u0107 sopstvene interese politi\u010dara. U zamenu za podr\u0161ku predlogu zakona o gruzijskom snu, Gri\u010di je obe\u0107ao da \u0107e podr\u017eati promenu izbornog zakona. Gri\u010di \u0107e tako\u0111e podr\u017eati imenovanje Gruzijskog sna za Jorgosa Karanda\u0161vilija za predsednika Centralne izborne komisije u narednih pet godina, istovremeno ukise\u0107i funkciju njegovog zamenika, koja je uvek pripadala opoziciji. Prethodno je \u0161efa CIK-a imenovao predsednik, ali je aktuelna \u0161efica dr\u017eave Salome Zourabi\u010dvili li\u0161ena ove vlasti.<\/p>\n Nije bitno \u0161to su 53 odsto bira\u010da u Gruziji \u017eene. To je o\u010digledna diskriminacija koja direktno poga\u0111a takozvani antidiskriminacioni zakon koji je Gruzija potpisala 2014. Ovo poslednje je bio veliki bol u o\u010dima ne samo sve\u0161tenstva. Gruzijski san ve\u0107 priprema zakon protiv takozvane LGBT propagande.<\/p>\n Mamuka Mdinaradze, poslanica iz Gruzijskog sna, nazvala je LGBT „pseudo-liberalnom ideologijom“ sa „lo\u0161im posledicama“. Vladaju\u0107a stranka radi na ustavnim amandmanima na za\u0161titi porodi\u010dnih vrednosti i maloletnika. Izme\u0111u ostalog, ona planira da uvede zabranu bilo kakve medicinske intervencije vezane za preraspodelu pola, kao i na \u0161irenje informacija o istopolnim vezama ili brakovima.<\/p>\n Ovi amandmani nisu samo o\u010digledna diskriminacija seksualnih manjina, ve\u0107 nanose i udarac slobodi medija, koji ne\u0107e mo\u0107i da pi\u0161u o zabranjenim temama. A predlog zakona protiv same takozvane LGBT propagande veoma je sli\u010dan onom koji je Rusija usvojila 2022. godine. Pored toga, on nije jedini u kojem postoji odjek ruske retorike.<\/p>\n All-in<\/strong><\/p>\n Parlament Gruzije je 17. aprila 2024. usvojio zakon „O transparentnosti stranog uticaja“ u prvom \u010ditanju. Isti onaj (sa kozmeti\u010dkim semanti\u010dkim promenama) koji je napustio u martu prethodne godine pod nasilnim protestima. I skoro odmah nakon \u0161to je vest procurela u medije, podr\u017eao ju je biv\u0161i predsednik Ruske Federacije Dmitrij Medvedev, koji je na svom Telegram kanalu napisao:<\/p>\n „Pre godinu dana Ameri\u010dki Stejt department je preko svog portparola Prajsa izrazio posebno „zadovoljstvo“ kada je gruzijska vlada inicirala predlog zakona o transparentnosti jer (bukvalno) dokument nije bio u skladu sa evroatlantskim vrednostima“. Da, ta\u010dno je. Vrednosti se razlikuju. Crno more nije Atlantski okean, a Gruzija nije Gruzija, uprkos tome \u0161to ima sli\u010dno ime.“<\/p>\n Nekoliko dana ranije inicijativu „Gruzijski san“ pohvalili su i portparol Kremlja Dmitrij Peskov i glavni ruski ideolog Aleksandar Dugin.<\/p>\n Ali od samog po\u0438etka. Gruzijski san je 3. Politi\u010dari stranke ustvrdili su da je transparentnost aktivnosti nevladinih organizacija koje deluju u Gruziji vrlo nejasna i da to direktno uti\u010de na bezbednost zemlje. Novim zakonom predvi\u0111eno je da svaka nevladina organizacija (to se odnosi i na tink-tenkove, medije, desni\u010darske organizacije) mora svake godine da podnosi finansijski izve\u0161taj. Ako se ispostavi da je najmanje 20 odsto finansirano od strane stranih zemalja, bi\u0107e primoran da se pridru\u017ei registru „agenata stranog uticaja“. Ako to ne u\u010dini, bi\u0107e ka\u017enjena sa 25.000 lari (oko 9.500 dolara).<\/p>\n Ova odluka je u po\u010detku izazvala negativnu reakciju Sjedinjenih Dr\u017eava i EU, koje su preporu\u010dile Gruziji da sprovede brojne reforme u okviru procesa evropske integracije, posebno da bi osigurala sopstvenei razvoj civilnog dru\u0161tva i borba protiv dezinformacija o EU i njenim vrednostima.<\/p>\n Gruzijski san je savr\u0161eno pripremio teren za primenu zakona. Propagandna ma\u0459ina je po\u0438ela da radi od prvog dana. Gruzijski gradovi bili su izlepljeni plakatima na kojima su prikazana lica najistaknutijih nevladinih organizacija u Gruziji i biv\u0161eg ombudsmana Nina Lomjarije. Sedam figura na plakatu naslikano je crvenim krstovima na licima i iza njih je naleljena zastava duginih boja. Sve ovo je bilo ukra\u0161eno natpisom: „Domovina nije na prodaju!“.<\/p>\n Provladini TV kanali \u2013 Imedi TV<\/em> I POSTV <\/em>\u2013 tako\u0111e se uklju\u010dio u bitku. Pored ostalog, one su kori\u0161\u0107ene za napade na nevladine organizacije za \u017eenska prava, promovisanje osna\u017eivanja \u017eena i borbu protiv nasilja u porodici, \u0161to je uobi\u010dajeno u Gruziji. Propagandisti su naveli njihov primer kao usa\u0111ivanje „stranih modela“ u gruzijske \u017eene i odvra\u0107anje od „prirodne“ uloge koju bi trebalo da igraju u dru\u0161tvu.<\/p>\n Vode\u0107i politi\u010dari gruzijskog sna osvrnuli su se i na mart 2023. godine, koji su ve\u0107 po\u010deli jasno da opisuju kao delo „stranih agenata“. Predsednica parlamenta \u0160alva Papua\u0161vili rekla je: „Volela bih da znam za\u0161to se novac ameri\u010dkih i evropskih poreskih obveznika koristi za finansiranje radikalnih grupa u Gruziji. Da li \u017eele ne\u0161to dobro za gruzijski narod?“<\/p>\n On je mislio na organizaciju „Sramota“ koja stoji iza martovskih protesta i kampanju „Dao sam otkaz“ nastalu u znak podr\u0161ke Lazaru Grigorijadisu, 22-godi\u0161njaku pritvorenom tokom protesta 2023. godine, a kasnije optu\u017eenom da je zapalio policijski automobil Molotovljevim koktelom koji je bacio. Pre nekoliko dana sud ga je osudio na devet godina zatvora. Predsednica Salome Zourabichvili planira da ga pomiluje.<\/p>\n Lideri gruzijskih snova tako\u0111e su \u017eestoko demantovali optu\u017ebe opozicije da zakon distancira Gruziju od Evrope. Kako „Eho Kavkaa“ citira izjavu predsednika parlamenta Papua\u0161vilija, „ako uradimo ne\u0161to korisno za na\u0161 narod, koji je, na kraju svega, evropski narod, onda \u0107e na\u0161 put ka Evropi biti otvoren. Na\u0161i strani partneri su nam rekli da \u0107e, ako ne dozvolimo Saka\u0161viliju da ode u inostranstvo na le\u010denje, na\u0161 put ka EU biti zatvoren. Saka\u0161vili je u zatvoru, a Gruzija je dobila status kandidata. Drugo, re\u010deno nam je, a neki i dalje ka\u017eu, da su sankcije Rusiji preduslov za ulazak u EU. Nismo ih uveli \u2013 a ipak smo dobili status kandidata. Stoga, ako delujemo u interesu na\u0161eg naroda, put ka Evropi bi\u0107e otvoren za nas.“<\/p>\n Autorka nacrta zakona „O transparentnosti stranog uticaja“ Mamauka Mdinaradze definisala je svoje zadatke na slede\u0107i na\u010din: „Najva\u017enije je da radite svoj posao, a ne ekstremizam. Ne\u0107ete tra\u017eiti ostavku vlade, ali \u0107ete raditi svoj posao. Ne\u0107ete se boriti sa pravoslavnom crkvom, ve\u0107 \u0107ete raditi svoj posao. Ne\u0107ete finansirati LGBT propagandu, ali \u0107ete raditi svoj posao.“<\/p>\n Protesti u Gruziji od 9. aprila. Ovo je simboli\u010dan datum \u2013 na ovaj dan 1989. gruzijsko dru\u0161tvo prkosilo je sovjetskoj okupaciji i brutalno ga je napala ruska vojska. Vi\u0161e od 10 hiljada ljudi u\u010destvovalo je na ovogodi\u0161njem Mar\u0161u slobode. Od tog dana ljudi se svakodnevno okupljaju ispred zgrade parlamenta. Reaguju\u0107i na to, vlasti su 16.<\/p>\n Da bi zakon bio usvojen, on mora da pro\u0111e tri \u010ditanja i da ga potpi\u0161e predsednica Salome Zourabihvili. Najavila je da \u0107e staviti veto. Ako se to dogodi, zakon \u0107e se vratiti u parlament.<\/p>\n Gruzijski san \u0107e u\u010diniti sve da pobedi na oktobarskim izborima. Izgleda da ide sve u ovo vreme da ne bi izgubila kontrolu ili mo\u0436. Za sada, stranka igra na vreme i nada se da \u0107e se ljudi umoriti od protesta. A ovo mo\u045be da bude efikasna taktika. Gruzija \u0107e debitovati na Evropskom prvenstvu u fudbalu u junu, tako da \u0107e biti mogu\u0107e doneti nove zakone kroz zadnja vrata na talasu nacionalnog entuzijazma.<\/p>\n A \u0161ta je sa evropskim integracijama i pretnjama Evrope da \u0107e je zamrznuti? Pa, ovo bi moglo da ide i u korist Gruzije, jer svaka demokratizacija ne mora nu\u017eno da bude u skladu sa sve sna\u017enijim autoritarizmom i sebi\u010dnim interesima „sanjara“.<\/p>\n Prevedeno sa poljskog<\/em><\/p>\n Tekst je objavljen u sklopu projekta saradnje izme\u0111u nas i poljskog \u010dasopisa Nowa Europa Wschodnia<\/a>.<\/em><\/p>\n