U Rusiji su 15-17. marta odr\u017eani takozvani predsedni\u010dki izbori u Rusiji. „Takozvani“ jer, kao \u0161to su prakti\u010dno sve civilizovane zemlje priznale, nisu bile ni iskrene ni samo. Na kraju, to nisu bili izbori, jer zapravo nije postojala alternativa, svi manje-vi\u0161e dostojni politi\u010dari koji su mogli da se takmi\u010de sa aktuelnim predsednikom ili su umrli, ili su bili u zatvoru, ili su bili primorani da emigriraju. Manje vredni, ali bar minimalno opozicionim politi\u010darima nije bilo dozvoljeno da u\u0111u u zavr\u0161nu izbornu fazu. Na glasa\u010dkom listi\u0107u, pored Putina, bilo je samo „obu\u010denih \u0161tenaca“ koji su nastupali za glavnog kandidata za rezervne plesa\u010de.<\/p>\n
Rezultat glasanja bio je unapred poznat, a \u010dak je i zvani\u010dno unapred saop\u0161tio portparol Kremlja Dmitrij Peskov \u2013 „ispod 90 odsto“. U kojoj meri je to bilo stvarno, a ne „nacrtano“, niko ne zna, jer su ruske vlasti glatko odbile da dozvole nezavisnim posmatra\u010dima da se jamo bira\u010dkih mesta. Nezavisni istra\u017eiva\u010di, koriste\u0107i matemati\u010dke metode za otkrivanje falsifikacija, tvrde da je skoro polovina svih glasova koje je dobio Putin bila izmi\u0161ljena. „Izbor predsednika Putina“ \u2013 ovako se u Rusiji u \u0161ali zove ovaj proces „izra\u017eavanja volje“ gra\u0111ana.<\/p>\n
Jasno je da su sve zapadne zemlje osudile izborni proces u Rusiji jednoglasno, osudile Putina i njegovu kliju. Me\u0111utim, niko u Evropi ili Sjedinjenim Dr\u017eavama ne namerava da prizna Putina kao predsednika.<\/p>\n
„Realnost je da je Putin predsednik Rusije. Bavili smo se ovom realno\u0161\u0107u protiv pozadine rata u Ukrajini i drugim potezima suprotnim interesima SAD koje smo videli od ovog predsednika i Rusije pod njegovim vo\u0111stvom. I nastavi\u0107emo da delujemo u toj realnosti“, rekao je ameri\u010dki savetnik za nacionalnu bezbednost D\u017eejk Saliven.<\/p>\n
I nema razloga za to. „To su dela i to su \u010dinjenice“ \u2013 kako su ukrajinski novinari voleli da pi\u0161u jo\u0161 u sovjetsko vreme, govore\u0107i o zarobljenim sitnim korumpiranim zvani\u010dnicima.<\/p>\n
Tako su se izbori, bez obzira koliko ih kritikovali, odigrali u Rusiji. Svet, uklju\u010duju\u0107i Zapad, primoran je da prihvati njihove rezultate. A izbori su, kao \u0161to znate, klju\u010dni deo demokratske procedure. Bez njih demokratija nije demokratija. Stoga se postavlja logi\u010dno pitanje: \u0161ta se de\u0161ava u tom aspektu u Ukrajini, \u010diji lideri uveravaju Zapad da u ratu sa Rusijom „brane demokratiju u celom svetu“.<\/p>\n
A situacija u Ukrajini nije najbolja. To je, uop\u0161te nema. Na primer, s vremena na vreme se vode razgovori u ukrajinskoj politici, pa \u010dak i \u017eestoke debate o potrebi izbora. Ali to ne prevazilazi brbljanje.<\/p>\n
Na primer, jo\u0161 jedno intenzivanje izbornog brbljanja dogodilo se krajem avgusta 2023. godine, nakon posete Kijevu ameri\u010dkog republikanskog senatora Lindzija Grejema, koji je smatran velikim prijateljem Ukrajine (sada se njegov prijateljski stav ve\u0107 dovodi u pitanje zbog odre\u0111enog otpora usvajanju zakona o vojnoj pomo\u0107i Ukrajini). Na sastanku sa predsednikom Volodymyr Zelenskyyem, gospodin senator je rekao: „Izbori \u0107e biti odr\u017eani u Ukrajini slede\u0107e godine… \u017delim da se slobodni i po\u0161teni izbori odr\u017ee u ovoj zemlji, \u010dak i tokom napada na nje. Ameri\u0438ki narod mora da zna da se Ukrajina promenila. To je bila veoma korumpirana zemlja u pro\u0161losti.“<\/p>\n
Prethodno je predsednik Parlamentarne skup\u0161tine Saveta Evrope (PSSE) Si\u0107u\u0161ni Koks pozvao Ukrajince da sprovedu izbornu proceduru. „Nije na nama da vam ka\u017eemo kako se to radi, ali, naravno, Ukrajina treba da organizuje slobodne i po\u0161tene izbore. Zato \u0161to je to va\u0161a obaveza po Statutu Saveta Evrope. I, naravno, ho\u0107e\u0161. Jer ako to ne uradite, onda \u0107ete i vi sami imati pitanje: \u0161ta smo mi branili u ovom ratu koji je Rusija oslobodila protiv Ukrajine?“, rekao je Koks.<\/p>\n
U to vreme, Zelenski se \u010dak navodno slo\u017eio i sa \u0161efom PSSE i sa ameri\u010dkim senatorom da je zaista potrebno odr\u017eati izbore. Me\u0111utim, onda je po\u010deo da postavlja neke \u010dudne uslove, rekav\u0161i da bi Sjedinjene Dr\u017eave onda trebalo da re\u0161e bezbedno vo\u0111enje izbornog procesa na liniji kontakta sa neprijateljem. Na kraju svega, postoje stotine hiljada ukrajinskih vojnika, pravih patriota, \u010diji se glas ne mo\u017ee zanemariti. Ukrajinski predsednik je tako\u0111e zahtevao da Amerika i Evropa po\u0161alju posmatra\u010de u Ukrajinu, posebno na front, kako bi se osigurali po\u0161teni i po\u0161teni izbori. I tako\u0111e, da Zapad u potpunosti finansira izbore u Ukrajini.<\/p>\n
U normalnim okolnostima, slede\u0107i izbori u Ukrajini trebalo je da se odr\u017ee 31. marta ove godine, bar u prvom krugu. Negde pre septembra 2023. ukrajinsko rukovodstvo je \u010dak priznalo takvu mogu\u0107nost. U to vreme jo\u0161 uvek je postojala nada da \u0107e se ukrajinska kontraofanziva zavr\u0161iti nekim uspehom, i da \u0107e biti mogu\u0107e ponovo uhvatiti ve\u0107i deo okupirane teritorije. Posle toga, bilo bi mogu\u0107e zaklju\u010diti neku vrstu pakta o nenapadanju sa Moskvom, bar privremeno. I pod takvim uslovima, bilo bi mogu\u0107e odr\u017eati relativno puno glasanje. Uprkos svemu, u Ukrajini su ve\u0107 sprovedena \u010detiri izborna procesa tokom rusko-ukrajinskog rata: predsednik je izabran dva puta (u prole\u0107e 2014. i na prole\u0107e 2019) i parlament dva puta (u jesen 2014. i u leto 2019).<\/p>\n
Me\u0111utim, kada je postalo jasno da ukrajinska kontraofanziva nije uspela, da se dugo o\u010dekivani proboj u Azovski more nije dogodio, a kamoli osloba\u0111anje Marijupolja, ideja o izborima u Ulici Bankova po\u010dela je i dalje i dalje da se na i dalje ograni\u010dava.<\/p>\n
Tema izbora nestala je sa informativnog polja na nekoliko meseci. Ponovo se pojavila u februaru 2024. Jedan od katalizatora za njen izgled bila je smena vrhovnog komandanta Oru\u017eanih snaga Ukrajine Valerija Zalu\u017enija sa funkcije. \u010cinjenica je da je u to vreme Zalu\u017enji Vili-Nili stekao neverovatno visok rejting poverenja. A Zelenski je, shodno tome, po\u010deo brzo da gubi popularnost.<\/p>\n
Po\u010detkom marta 2024, ukrajinska sociolo\u0161ka kompanija SOCIS<\/a><\/em> objavio anketu o tome ko \u0107e Ukrajinci biti izabrani za predsednika ako do glasanja bude. A neprikosnoveni favorit bio je biv\u0161i vrhovni komandant Zalu\u017enji, 41,4 odsto je bilo spremno da da svoj glas za njega (me\u0111u onima koji su odlu\u010dili i iza\u0107i \u0107e na izbore). Zelenski je od njega izgubio mizerno, podr\u0161ka mu je bila samo 23,7 odsto. Iza toga su biv\u0161i predsednik Petro Poro\u0161enko (6,4 odsto) i biv\u0161i predsednik Verkhovne Rada Ditro Razumkov (5,6 odsto). U drugom krugu, odnos glasova za Zalu\u017enija bio je jo\u0161 ubedljiviji \u2013 67,5 odsto bira\u010da bilo je spremno da glasa za njega. Pod Zelenskim je samo 32,5 odsto. Tako su zlatni dani aktuelnog ukrajinskog predsednika, kada ga je podr\u017ealo tri \u010detvrtine dru\u0161tva, beznade\u017eno potonuli u zaborav.<\/p>\n Tada su opozicioni politi\u010dari odmah iskoristili situaciju i, koriste\u0107i Zalu\u017eijevu propast, na koju je velika ve\u0107ina ukrajinskog dru\u0161tva reagovala krajnje negativno, po\u010deli da govore o gubitku legitimiteta aktuelnog predsednika, po\u0161to ne \u017eeli da se odr\u017ee zakazani predsedni\u010dki izbori.<\/p>\n Reaguju\u0107i na ove optu\u017ebe, Kabinet predsednika pripremio je podnesak Ustavnom sudu u vezi sa legitimno\u0161\u0107u mandata Volodimajra Zelenskog na mestu predsednika Ukrajine, imaju\u0107i u vidu da njegov mandat isti\u010de ovog prole\u0107a.<\/p>\n U na kraju svega, 5. deo \u010dlana 103 Ustava Ukrajine glasi: „Redovni izbori predsednika Ukrajine bi\u0107e odr\u017eani poslednje nedelje marta pete godine vlasti predsednika Ukrajine“. To je, kao \u0161to je ve\u0107 pomenuto, slede\u0107e predsedni\u010dke izbore u Ukrajini trebalo da budu odr\u017eani 31. marta 2024. godine.<\/p>\n Me\u0111utim, postoji i drugi datum izrade epohe za Zelenskog \u2013 20. maj 2024. godine. Na ovaj dan isti\u010de petogodi\u0161nji period od trenutka inauguracije Zelenskog kako je definisano Osnovnim zakonom. U 1. delu \u010dlana 103 Ustava navodi se: „Predsednika Ukrajine biraju gra\u0111ani Ukrajine na osnovu univerzalnog, jednakog i direktnog suflea tajnim glasanjem na mandat od pet godina.“<\/p>\n Ali, s druge strane, u Ukrajini je na snazi vanredno stanje. A \u010dlan 19 Zakona o vanrednom \u017eudnje izri\u010dito zabranjuje glasanje. \u0160tavi\u0161e, zabrana se odnosi na sve vrste izbora: predsednika Ukrajine, Verkhovnu Radu iz Ukrajine i organe lokalne samouprave.<\/p>\n U \u017ealbi Ustavnom sudu, njegovi autori su nastojali da saznaju: prvo, da li Ustav dozvoljava predsedni\u010dke izbore po vanrednom stava, a drugo, da li \u0107e aktuelni predsednik izgubiti legitimitet posle 20. maja, s obzirom da izbori nikada nisu odr\u017eani.<\/p>\n Me\u0111utim, Kabinet predsednika je na kraju odlu\u010dio da ko\u010di slu\u010daj i da se ne okre\u0107e ustavnim sudijama. Narodni poslanik Ukrajine iz „Sluge naroda“, biv\u0161i predstavnik predsednika Ukrajine u Ustavnom sudu Fedir Venislavski objasnio je ovaj stav, misle\u0107i na \u010dlan 108 Ustava Ukrajine. Da citiram ovaj \u010dlanak:<\/p>\n „Predsednik Ukrajine \u0107e vr\u0161iti svoja ovla\u0161\u0107enja dok novoizabrani predsednik Ukrajine ne preuzme du\u017enost. Ovla\u0161\u0107enja predsednika Ukrajine bi\u0107e prerano ukinuta u slu\u010daju:<\/p>\n 1) ostavku;<\/p>\n 2) nemogu\u0107nost da ostvari svoje mo\u0107i iz zdravstvenih razloga;<\/p>\n 3) uklanjanje sa funkcije opozivom;<\/p>\n 4) smrt.“<\/p>\n Stoga, po\u0161to aktuelni \u0161ef dr\u017eave 1) nije demisija, 2) nije ozbiljno bolestan, 3) nije opozvan, 4) \u017eiv, a njegov naslednik nije izabran, ni\u0161ta ga ne spre\u010dava da nastavi da ispunjava svoje du\u017enosti.<\/p>\n „Predsednik nastavlja da sprovodi svoja ovla\u0161\u0107enja dok novoizabrani predsednik Ukrajine ne preuzme du\u017enost. To je definitivno obavezuju\u0107a norma koju predsednik mora da ispuni“, rekao je Fedir Venislavski u etru programa Svoboda Lajv.<\/p>\n Nakon toga, sam predsednik Zelenski je dao obja\u0161njenje svog stava o neprikladnosti i nemogu\u0107nosti odr\u017eavanja izbora u intervjuu italijanskom TV kanalu Rai 1<\/a>.<\/em> „Da bi se izbori odr\u017eali u vreme rata u Ukrajini, neophodno je promeniti relevantno zakonodavstvo. U ratno vreme, nemogu\u0107e je sprovoditii izbore“, rekao je predsednik. Pomenuo je druge razloge. Posebno nemogu\u0107nost da se obezbedi glasanje za vojsku koja je trenutno na frontu, kao i nedostatak infrastrukture koja \u0107e omogu\u0107iti da glasa sedam miliona Ukrajinaca koji su trenutno u egzilu u inostranstvu.<\/p>\n Ranije, u intervjuu koji je Zelenski dao TV kanalu 1+1, izra\u017eena su jo\u0161 dva argumenta protiv odr\u017eavanja izbora ove godine: nedostatak novca (najmanje pet milijardi dolara) i rizik da izbori podele dru\u0161tvo tokom rata.<\/p>\n \u010cinjenica da je u ukrajinskom dru\u0161tvu zapravo stvoren jasan konsenzus o izgledima za odr\u017eavanje izbora igra u ruke Zelenskog. Velika ve\u0107ina Ukrajinaca protivi se odr\u017eavanju izbora u uslovima neprijateljstava u zemlji. Prema istra\u017eivanju Me\u0111unarodnog instituta za sociologiju (KIIS) koje je sprovedeno u decembru 2023. godine, 84 odsto ispitanika bilo je za odlaganje izbora.<\/p>\n