Posle prestanka ameri\u010dke pomo\u0107i Ukrajini, situacija njenih branitelja postala je mnogo komplikovanija. Pretnja da \u0107e Va\u0161ington potpuno odustati od podr\u0161ke Kijevu pogodila je moral ukrajinskih vojnika. Na njih je ve\u0107 uticao neuspeh kopnenog dela letnje kontraofanzive, uprkos o\u010diglednim uspesima u Crnom moru, \u010diji zna\u010daj su, \u010dini se, cenili samo Britanci. Tome je dodata i depresivna sezona i uspe\u0161na ruska propagandna kampanja koja ima za cilj da spre\u010di mobilizaciju ukrajinskih gra\u0111ana. To je bilo pra\u0107eno i teorijama zavere koje su tvrdile da Zapad, prekidanjem pomo\u0107i, \u017eeli da primora Ukrajinu da napravi truli kompromis sa Rusijom. Ali ostavljaju\u0107i po strani psiholo\u0161ki aspekt, prestanak ameri\u010dke pomo\u0107i bio je pre svega od prakti\u010dnog zna\u010daja.<\/p>\n
Pakao na prvim linijama fronta<\/strong><\/p>\n Najakutniji je nedostatak resursa, bez kojih ni najiskusniji komandant ne\u0107e pobediti u modernom ratovanju \u2013 municiji. Ukrajinci su pre svega suo\u010deni sa nesta\u0161icom artiljerijskih granata. Doma\u0107a proizvodnja nije u stanju ni da delimi\u010dno zadovolji potrebe, a fabrike u zemljama Evropske unije su tek sada po\u010dele da pove\u0107avaju svoje kapacitete. U me\u0111uvremenu, prema nekim izve\u0161tajima, prve tran\u0161e municije u okviru takozvane \u010de\u0161ke inicijative o\u010dekuju se ne ranije nego u junu. Pad Avdiivke u februaru 2024. godine mnogi analiti\u010dari vide kao \u017eivopisan primer gubitka va\u017ene pozicije, \u0161tavi\u0161e, utvr\u0111ene, upravo zbog nedostatka municije sa ukrajinske strane.<\/p>\n Nedavni primer u\u017easne situacije sa municijom u Oru\u017eanim snagama Ukrajine su borbe u oblasti sela O\u010deretine, koje se nalazi severozapadno od Avdiivke na veoma va\u017enom brdu, na visini od oko 240 m nadmorske visine. Po\u0161to selo gleda na okolinu, ako bude zarobljeno, Rusi \u0107e ste\u0107i takti\u010dku prednost, koju \u0107e tako\u0111e mo\u0107i da pretvore u operativni uspeh \u2013 ako imaju dovoljno snage i resursa da je iskoriste. Sa druge strane, Ukrajinci bi mogli da se suo\u010de sa prisilnim povla\u010denjem na zapad, posebno sa relativno odbrambenih pozicija na reci Durni, od kojih je zapadna obala vi\u0161a od isto\u010dne, \u0161to ote\u017eava proboj. Rusi napreduju u pravcu O\u010deretina ve\u0107 mesecima, ali tek u drugoj nedelji aprila do\u0161lo je do malog pomaka, \u0161to je komanda ukrajinske jedinice primetila prekasno. Ruske trupe su 12. aprila, uprkos velikim gubicima, napredovale du\u017e \u017eelezni\u010dke pruge u pravcu sela. Do 16. Tokom dvodnevnih borbi \u010dinilo se da su Ukrajinci ovladali situacijom i pogurali neprijatelja, ali su 21. aprila Rusi povratili inicijativu i okupirali veliki deo sela. Dva dana kasnije, ve\u0436i deo Ocheretynea je bio u rukama okupatora. Do proboja je do\u0161lo kada je ukrajinska komanda zamenila iscrpljeno osoblje na odbrambenim polo\u017eajima jedinicama 115. mehanizovane brigade. Me\u0111utim, glavni razlog krize je nedostatak artiljerijske municije, od kojih bi dovoljna koli\u010dina mogla da zaustavi napad na selo daleko od administrativnih granica.<\/p>\n Okruzi Avdiivka i O\u010deretine nisu jedina mesta gde je situacija veoma te\u0161ka za ukrajinsku stranu. Ve\u0107 nekoliko nedelja zaredom Rusi poja\u010davaju ofanzivu na grad \u010cesiv Jar, koji se nalazi na brdima zapadno od Bakhmuta. Ovde okupatori iskori\u0161\u0107avaju nesta\u0161icu municije odbrambenih igra\u010da \u2013 ne samo artiljeriju, ve\u0107 i protivaviontsku municiju. \u010cinjenica je da ruski napada\u010dki avioni, koji deluju du\u017e prve linije fronta od februara 2024. godine, veoma nerviraju u tom pravcu. Rezultati ruskih napada u oblasti Slobozhanski na rekama Oskil i Zerebets, severno od Bakhmuta, kao i u oblastima Zaporizhia i Kherson, izgledaju oskudno, ali ovo nije ba\u0161 ute\u0161no za Ukrajince. Dokle god Rusi preuzimaju inicijativu, mogu da izaberu pravac u kome \u0107e okupiti dovoljno snaga da pomere liniju fronta. Suo\u010dene sa nesta\u0161icom artiljerijske i raketne municije, Oru\u017eane snage Ukrajine \u0107e na kraju biti primorane da udube polo\u017eaje okupatorima kako ne bi krvarile trupe. Pored toga, bez protivavionskih raketa i modernih zapadnih boraca ne\u0107e mo\u0107i da odbiju neprijateljske avione sa prve linije fronta, \u0161to omogu\u0107ava ruskim pilotima da podr\u017ee kopnene operacije svoje vojske i uni\u0161te \u010dak i najja\u010da utvr\u0111enja te\u0161kim bombama.<\/p>\n Nedostatak raketa protivraketne i protivraketne odbrane koje se koriste u lanserima koji \u0161tite gradove i kriti\u010dnu infrastrukturu iza linija neprijateljstava tako\u0111e predstavlja problem. Poslednjih nedelja bombardovanje se intenziviralo, uzrokuju\u0107i zna\u010dajnu \u0161tetu kriti\u010dnoj infrastrukturi. Nedavno uni\u0161tavanje termoelektrane u blizini Kijeva bilo je mogu\u0107e \u010dinjenicom da je nekoliko raketa probilo granatiranje ukrajinskog lanseri. Iako do nestanka struje jo\u0161 uvek nije do\u0161lo, vlasti u Kijevu ne kriju \u010dinjenicu da je situacija kriti\u010dna i bez zaliha raketa iz Sjedinjenih Dr\u017eava, bi\u0107e te\u0161ko pre\u017eiveti ne samo period jesen-zima 2024-2025, ve\u0107 \u010dak i samo leto, kada \u0107e i potro\u0161nja elektri\u010dne energije biti velika.<\/p>\n Prozor mogu\u0107nosti za poslovanje se zatvara<\/strong><\/p>\n Iz gore navedenog opisa pojavljuje se prili\u010dno fatalisti\u010dka slika, u skladu sa upozorenjima koja su se poslednjih nedelja pojavila u zapadnim medijima da se Ukrajina bli\u017ei porazu u ovom ratu. Me\u0111utim, to nije slu\u010daj. Ako se udaljimo od nedvosmislenog pristupa komentarisanju rusko-ukrajinskog rata, zasnovanog na jednostavnim kategorijama „win-lost“, vide\u0107emo da situacija oru\u017eanih snaga Ruske Federacije tako\u0111e nije bez oblaka. Rusi imaju problema i na frontu i u pozadini, kao i na me\u0111unarodnoj sceni. Stoga poku\u0161avaju na razne na\u010dine da nateraju Ukrajinu na mirovne pregovore, po\u0161to su unapred pobedili na frontu kako bi sebi obezbedili povoljne uslove.<\/p>\n Intenzivni ruski napadi, koji su u \u017ealosti ve\u0107 nekoliko meseci, omogu\u0107avaju nam da izvu\u010demo neke zanimljive zaklju\u010dke, generalno veoma pozitivne za Ukrajinu. Poenta je da video snimci i fotografije potvr\u0111uju velike gubitke osoblja i opreme ruske vojske. Avdiivka je uzeta po nezamislivoj ceni, tako da je sasvim legitimno nazvati je Piri\u0107evom pobedom. Naknadna osvajanja zemlji\u0161ta tako\u0111e su kupljena sa suboptimalnim gubicima. Nasuprot popularnim stereotipima da se Rusija bori kvantitetom, a ne kvalitetom, ruska vojska ne mo\u017ee dugoro\u010dno da priu\u0161ti takve gubitke. Od druge polovine 2022. godine, degradacija opreme ruskih oru\u017eanih snaga postepeno je postajala o\u010digledna. Sve \u010de\u0161\u0107e se na bojnom polju pojavljuju tenkovi i haubice koji pamte eru Nikite Hru\u0161\u010dova ili \u010dak pokojnog Staljina. Pored toga, udeo te\u0161ke opreme u ruskim jedinicama se konstantno smanjuje, a proizvodnja ne dozvoljava dopunjavanje gubitaka, da ne pominjemo dovoljnu koli\u010dinu opreme novih trupa. Sve vi\u0161e njih, \u0161tavi\u0161e, ima karakter pu\u0161\u010danih i pe\u0161adijskih formacija, \u010diji je efektivnost u ofanzivi ograni\u010dena. Kvalitet obuke ve\u0107ine regruta tako\u0111e se smanjuje. Da bi se odr\u017eao trend pove\u0107anja broja vojnika koji napadaju i nadoknadili pe\u0161adijske gubitke, ve\u017ebe obi\u010dno traju 27-28 dana. Rusi tako\u0111e intenzivno koriste municiju iz Irana i Severne Koreje. Severnokorejske artiljerijske granate mnogi kritikuju od strane ruskih vojnika kao neefikasne i \u010dak opasne za operatere haubica. Da stvar bude gora po Ruse, oni su ve\u0107 iskoristili ve\u0107i deo te municije, a proizvodnja nije brz proces. Iz toga mo\u017eemo zaklju\u010diti da je mogu\u0107e da \u0107e se za nekoliko nedelja ili meseci smanjiti intenzitet ruske artiljerijske vatre, ukoliko okupatori ne prona\u0111u drugog snabdeva\u010da municijom. To jes, neka sindikalna dr\u017eava koja ima velike zalihe u svojim skladi\u0161tima i koja \u0107e biti spremna da ih proda.<\/p>\n Ispostavilo se da su vazdu\u0161ni napadi ukrajinskih bespilotnih letelica kamikaza bili bolni za Ruse. Posebno su bolno osetili kada su Ukrajinci bombardovali rafinerije nafte duboko u Rusiji uz njihovu pomo\u0107. \u010cak ni pritisak Sjedinjenih Dr\u017eava nije mogao da ubedi Kijev da prekine ovu kampanju. Napadi na industriju prerade nafte uticali su na cene i pristup gorivu na ruskom doma\u0107em tr\u017ei\u0161tu, a delimi\u010dno su uticali i na snabdevanje vojske gorivom. Deo bomba\u0161kog napada Ukrajinci su re\u017eirali na fabrikama oru\u017eja, skladi\u0161tima i vojnim aerodromima. Vredi naglasiti da posledica ovih napada nije samo gubitak proizvodnih kapaciteta, koji je dodatno ograni\u010den zapadnim sankcijama, ve\u0107 i finansijskim gubicima. Ukrajinski dronovi na ruskom nebu ubedili su Ruse da su tvrdnje Moskve o snazi njihove protivraketne odbrane samo propaganda koju je lako opovrgnuti. Oru\u017eane snage Ruske Federacije nisu u stanju da za\u0161tite sve va\u017ene objekte, jer nemaju dovoljan broj sistema protivraketne odbrane. Oni tako\u0111e nisu bezbedni, \u0161to su Rusi nedavno saznali u bazi u blizini grada D\u017eankoi na okupiranom Krimu. Tamo su, izme\u0111u ostalog, pozicije baterije protivdu\u0161ne odbrane S-400 pogo\u0111ene projektilima. A 17. aprila ukrajinski dronovi stigli su do udaljene Mordovije, gde su o\u0161tetili kontejner 29B6 iznad radara horizonta, \u0161to je element upozorenja na vazdu\u0161ne i svemirske napade.<\/p>\n \u010cinjenica da je Rusima potrebna pauza dokaz je delovanja proruski krugova na Zapadu. Ve\u0107 nekoliko nedelja propovedaju potrebu za primirjem, ne ba\u0161 ubedljivo tvrde\u0107i da \u017eele da zaustave krvoproli\u0107e. Rusi saose\u0107aju, na primer, sa glasovima politi\u010dara kao \u0161to je turski predsednik Erdogan, koji je nedavno predlo\u017eio primirje \u0161to je pre mogu\u0107e i uspostavljanje dogovorene nove granice na kojoj le\u017ei linija fronta. Ve\u0107ina ovih izjava ne omogu\u0107ava nikakve bezbednosne mere za Ukrajinu, \u0161to Kijev \u010dini neznalicamaNa primer, u slu\u010daju Sjedinjenih Ameri\u010dkih Dr\u017eava, Sjedinjenih Ameri\u010dkih Dr\u017eava i Sjedinjenih Ameri\u010dkih Dr\u017eava, Sjedinjenih Ameri\u010dkih Dr\u017eava, Sjedinjenih Ameri\u010dkih Dr\u017eava, Niti se mo\u017ee isklju\u010diti mogu\u0107nost da su Ukrajinci svesni da se Moskva samo pretvara da je vojni „maratonac“ i da su odlu\u010dili da je u njihovom interesu da odugovla\u010de na vreme.<\/p>\n Ruska Federacija se nadala da \u0107e iskoristiti „najmra\u010dniji \u010das“ Ukrajine i ubediti svet da Kijev ne mo\u017ee da pobedi u ratu i da Moskva ne mo\u017ee da ga izgubi. Rusi su iskoristili svoje simpatizere na Zapadu \u2013 govorimo uglavnom o liderima Ma\u0111arske i Slova\u010dke, kao i o najaktivnijim protivnicima podr\u0161ke Ukrajini iz ameri\u010dke grupe MAGA <\/em>\u2013 kako bi se blokiralo ili bar odlo\u017eilo usvajanje paketa podr\u0161ke Ukrajini. U nekim slu\u010dajevima poku\u0161ali su da promovi\u0161u najbolji mogu\u0107i ishod proruske stranke koje u\u010destvuju na izborima. Oni tako\u0111e nisu \u0161tedeli ni vreme ni resurse da pokrenu kampanju na dru\u0161tvenim medijima koja ima za cilj da ukalja imid\u017e Ukrajine i prika\u017ee je ne kao \u017ertvu ve\u0107 kao d\u017eelata. Ruska propaganda je tako\u0111e poku\u0161ala da dopre do ukrajinskih gra\u0111ana. Njena svrha je bila da ih odvrati od mobilizacije i potkopa poverenje u dr\u017eavnu vlast. Rusi su \u017eeleli da uspeju na bojnom polju, ra\u010dunaju\u0107i na iscrpljenost ukrajinskih oru\u017eanih snaga i pad morala stanovni\u0161tva dr\u017eave, koja je postala \u017ertva agresije. Danas ovaj prozor mogu\u0107nosti koji im se predstavio u oktobru 2023. godine po\u010dinje da se zatvara.<\/p>\n Kongresno bu\u0111enje<\/strong><\/p>\n Politi\u010dka saga sa dono\u0161enjem paketa podr\u0161ke Ukrajini, Izraelu i Tajvanu u Predstavni\u010dkom domu Kongresa bli\u017ei se kraju. U prvoj polovini aprila, predsednik parlamenta Majkl D\u017eonson najavio je da su u toku pripreme za stvaranje formata koji \u0107e omogu\u0107iti da se paket \u0161to pre stavi na glasanje, a da se istovremeno omogu\u0107i kongresmenima da izmene predloge zakona koji su uklju\u010deni u njega. Podr\u0161ku mu je pru\u017eio i Donald Tramp, koji trenutno poku\u0161ava da dopre do \u0161ireg umerenog bira\u010dkog tela kako bi mogao da pobedi aktuelnog predsednika. Zanimljivo je da je na taj na\u010din i\u0161ao protiv svojih naj fanati\u010dnijih pristalica u Republikanskoj stranci.<\/p>\n Najradikalniji \u010dlanovi poku\u0161ali su da sabotiraju postupke predsednika skup\u0161tine i cele Republikanske partije MAGA<\/em>, uklju\u010duju\u0107i i ozlogla\u0161enu kongresmenku Mard\u017eori Tejlor Grin. Iako tvrdi da je vatreni pristalica Donalda Trampa, ona je ponovo zapretila Majklu D\u017eonsonu inicijativom da ga otpusti sa mesto predsedavaju\u0107eg Predstavni\u010dkog doma. Imajte to u vidu, mo\u017ee se pretpostaviti da naj\u017ee\u0161\u0107i protivnici podr\u0161ke Ukrajini u Kongresu nisu toliko lojalni biv\u0161em ameri\u010dkom predsedniku kao \u0161to su drugim zvani\u010dnicima. Demokrate su ve\u0107 ponudile da podr\u017ee D\u017eonsona ako njegov opoziv bude stavljen na glasanje. \u010cini se da je ozbiljnost situacije usled pogor\u0161anja geopoliti\u010dke situacije i ratnih zlo\u010dina Rusa, o kojima su ameri\u010dki obave\u0161tajci izvestili predsednika skup\u0161tine, kao i zbog delimi\u010dnog gubitka poverenja u SAD, kona\u010dno navela predstavnike obe stranke da prestanu sa politi\u010dkim igrama, ba\u0161 kao u „Ku\u0107i od karata“. Verovatno je i sastanak sa predstavnicima ukrajinskih protestantnih crkava, koji su tom politi\u010daru govorili o brutalnoj ruskoj represiji evangelista na okupiranim teritorijama, mogao da ima neki mali uticaj na D\u017eonsona. Na kraju svega, ne mo\u017ee se isklju\u010diti da je uzeo u obzir i lekcije iz istorije pro\u0161log veka. Majkl Mekoul, predsedavaju\u0107i Odbora za spoljne poslove Predstavni\u010dkog doma ameri\u010dkog Kongresa i republikanski kongresmen, pozvao je 16.<\/p>\n U ve\u010dernjim satima 20. aprila odr\u017eano je glasanje u Predstavni\u010dkom domu ameri\u010dkog Kongresa. Zakon, kojim je predvi\u0111eno izdvajanje skoro 61 milijarde dolara za podr\u0161ku Ukrajini, usvojen je sa velikom razlikom. Bilo je 311 glasova za, 112 protiv. Protivnici su uglavnom bili predstavnici krajnje desni\u010darskog krila Republikanske partije, kao i nekoliko republikanskih kongresmena koji su ranije smatrani umerenim. Rezultat je izazvao gnev, posebno, Mard\u017eori Tejlor Grin, koja nije uspela da torpeduje paket podr\u0161ke. Uloga Donalda Trampa u ovom doga\u0111aju i dalje je misteriozna, jer je prethodno podr\u017eao D\u017eonsonovu ideju, ali su se tokom glasanja njegove pristalice protivile pomo\u0107i Kijevu. Mo\u017eemo samo da naga\u0111amo o motivima biv\u0161eg ameri\u010dkog predsednika, a tako\u0111e ne isklju\u010dujemo mogu\u0107nost da su neke njegove izjave podr\u0161ke Ukrajini prora\u010dunate samo da bi dobio republikansku nominaciju na predsedni\u010dkim izborima.<\/p>\n Nakon \u0161to je D\u017eo Bajden potpisao zakon, Ukrajina je dobila paket pomo\u0107i. Njime se obezbe\u0111uju sredstva za opremu i obuku ukrajinskih oru\u017eanih snaga u okviru relevantnih programa: Inicijativa za bezbednosnu pomo\u0107 Ukrajini (SAD)<\/em> \u2013 13,8 milijardi dolara za kupovinu novog naoru\u017eanja i municije, Strano vojno finansiranje (FMF) <\/em>\u2013 1,6 milijardi dolara za nadoknadu Ukrajini tro\u0161kova kupovine oru\u017eja i municije od SAD, Presidential Drawdown Authority (PDA)<\/em> \u2013 23,2 milijarde dolara za eliminisanje nesta\u0161ice oru\u017eja za ameri\u010dku vojsku, koja je formirana kao rezultat prenosa oru\u017eja i municije u Ukrajinu.<\/p>\n Zna\u010di, prijave USAI<\/em>, FMF <\/em>I PDA <\/em>sadr\u017ee ukupnu sumu od 38,6 milijardi dolara, direktno namenjenu oru\u017eju, municiji i drugoj opremi oru\u017eanih snaga Ukrajine. \u010cak i ako oko 10 milijardi dolara u okviru PDA programa mora da se izdvoji da bi se pokrila razlika izme\u0111u tro\u0161kova prenete opreme iz skladi\u0161ta i one koja je zamenjuje \u2013 govorimo o najnovijim proizvodima, uklju\u010duju\u0107i nove vrste opreme, oru\u017eja itd., koji su nu\u017eno skuplji od onih koji su poslati bankama Dnjeper \u2013 Ukrajinci i dalje dobijaju ogromnu koli\u010dinu od skoro 29 milijardi dolara. Tako\u0111e, treba podsetiti da je ostalo jo\u0161 oko \u010detiri milijarde dolara u odnosu na prethodni paket, koji administracija D\u017eoa Bajdena jo\u0161 nije koristila. Teoretski, 7,9 milijardi dolara planiranih kao finansijska podr\u0161ka bud\u017eetu obezbe\u0111enom u vidu kredita tako\u0111e bi moglo da se iskoristi za kupovinu oru\u017eja. Pored toga, paket uklju\u010duje 11,3 milijarde dolara za ameri\u010dke vojne operacije u regionu, uklju\u010duju\u0107i logistiku.<\/p>\n Ovogodi\u0161nji paket pomo\u0107i SAD za Ukrajinu tako\u0111e je va\u017ean iz drugog razloga. Ovog puta, pristalice Ukrajine u Predstavni\u010dkom domu zahtevale su da Bajdenova administracija u dokument uvrsti pomen da je svrha transfera finansijskih i materijalnih resursa da se Kijev pribli\u017ei pobedi nad Moskvom. Ovo je prvi put da se jedna grana vlasti u SAD tako otvoreno zalagala za takav kraj rata. Pored toga, kongresmeni, uklju\u010duju\u0107i republikance, rekli su da Ukrajina treba da primi rakete dugog dometa ATACMS <\/em>(do 300 km), koji se mo\u017ee koristiti od lansera HIMARS<\/em>. Predsednik Bajden se do sada uzdr\u017eavao od takve odluke, iako je Kijev dugo vr\u0161io pritisak na njegovu administraciju po tom pitanju. Posebno je D\u017eejk Saliven, predsednikov savetnik za bezbednost, poku\u0161ao da blokira njihov transfer u Ukrajinu, nedavno obja\u0161njavaju\u0107i da se navodno pla\u0161i ruske nuklearne „odmazde“. Me\u0111utim, treba dodati da izvr\u0161ni direktor i dalje ima mogu\u0107nost da odbije da prenese balisti\u010dke rakete ATACMS<\/em>, podno\u0161enjem izve\u0161taja Kongresu o rizicima koji su uklju\u010deni. Me\u0111utim, trenutni tok sukoba i posledice upotrebe raznih vrsta oru\u017eja u Ukrajini u njemu jasno pokazuju da Ruska Federacija nije spremna da odgovori nuklearnim oru\u017ejem.<\/p>\n Tako\u0111e ne bi trebalo da izgubimo iz vida druga dva zakona o kojima se glasalo u SJEDINJENIM Dr\u017eavama. Jedan od njih daje „zeleno svetlo“ za zaplenu ruske imovine koja je zamrznuta posle 24. februara 2022. godine. Iako ameri\u010dke banke dr\u017ee samo mali deo ruskih finansijskih sredstava u pore\u0111enju sa ra\u010dunima u zemljama Evropske unije, usvajanje ovog propisa postavlja presedan koji \u0107e neizbe\u017eno biti uzet u obzir kasnije kada evropski politi\u010dari ponovo razgovaraju o zamrznutoj ruskoj imovini kod ku\u0107e. To bi tako\u0111e moglo da zna\u010di kori\u0161\u0107enje njih umesto od\u0161tete. Drugi va\u017ean zakon odnosi se na zabranu kineske aplikacije TikTok u Sjedinjenim Dr\u017eavama. U Ukrajini tako\u0111e postoje pozivi na njenu zabranu. Predstavni\u010dki dom je odlu\u010dio da preduzme takav korak zbog izve\u0161taja o kori\u0161\u0107enju li\u010dnih podataka korisnika aplikacije od strane kineskih obave\u0161tajnih slu\u017ebi. Tako je ameri\u010dki Kongres zavr\u0161io proces koji su pokrenule vlasti dr\u017eave Montana i sledio stope evropskih zemalja i Kanade, koje su se ve\u0107 usprotivile TikTok.<\/em><\/p>\n Evropa podr\u017eava Ukrajinu<\/strong><\/p>\n U me\u0111uvremenu, evropske zemlje nastavljaju da pru\u017eaju materijalnu i finansijsku podr\u0161ku Ukrajini. Nema\u010dka je predvodila „koaliciju“ koja \u0107e obezbediti dodatne baterije vazdu\u0161nih i raketnih odbrambenih sistema. \u010ce\u0161ka Republika zavr\u0161ila je svoj projekat prikupljanje sredstava za kupovinu 1,5 miliona artiljerijskih granata za Ukrajinu. Velika Britanija je 23. aprila najavila jo\u0161 jedan paket podr\u0161ke, ovog puta u iznosu od 617 miliona dolara. Podr\u0161ka Francuske, Holandije i skandinavskih zemalja tako\u0111e raste. Tako\u0111e je va\u017eno pomenuti inicijativu Estonije da se prona\u0111u skladi\u0161ta artiljerijskih granata za kupovinu municije za Ukrajince.<\/p>\n Prerano je nedvosmisleno re\u0107i da je Ukrajina pre\u017eivela svoj „najmra\u010dniji \u010das“. Ali informacije koje nam dolaze ukazuju da je „zora“ blizu. Rusi nisu uspeli da probiju liniju fronta, iako su na nekoliko mesta gurali ukrajinske snage na zapad. 23. aprila, kada je ameri\u010dki Senat preuzeo paket podr\u0161ke izglasan u Predstavni\u010dkom domu, medijima je procurela informacija da su vlasti u Va\u0161ingtonu ve\u0107 pripremile municiju i drugu opremu za Ukrajinu. Trebalo je odmah da bude poslat uNakon \u0161to ga je potpisao predsednik Bajden, \u0161to je i u\u010dinio do ve\u010deri 24. aprila. To zna\u010di da Rusi imaju sve manje vremena da iskoriste povoljan vremenski prozor za njih. Mo\u017eda poslednji u ovom ratu.<\/p>\n Prevedeno sa poljskog<\/em><\/p>\n Tekst je objavljen u sklopu projekta saradnje izme\u0111u nas i poljskog \u010dasopisa Nowa Europa Wschodnia<\/a>.<\/em><\/p>\n