Jedan od glavnih bestselera na ukrajinskom tr\u017ei\u0161tu knjiga pro\u0161le godine bila je knjiga „Kolonija“ Maksa Kidruka, prvog toma trilogije „Novo mra\u010dno doba“. Njen \u017eanr je definisan kao nau\u010dna fantastika, a doga\u0111aji se odvijaju u 2141. Me\u0111utim, pa\u017eljivo \u010ditanje sveta sredinom 21. veka evocira ponovljeno ose\u0107anje de\u017ea vua: problemi koje opisuje Kidruk, uprkos odre\u0111enoj razlici u pejza\u017eu, veoma su sli\u010dni trenutnim. I oni koji su svet doveli na ivicu katastrofe pre skoro jednog veka \u2013 populizam, kriza etabliranih institucija i moralnih vrednosti, svesno ili nesvesno prepu\u0161tanje zlu, i tako dalje. Pojedina\u010dni naleti optimizma \u2013 kao \u0161to je dugo o\u010dekivano i iscrpljeno izdvajanje finansijske i vojne pomo\u0107i Ukrajini od strane ameri\u010dkih zakonodavaca \u2013 ne bi trebalo da pokrivaju \u0161iru, prili\u010dno sumornu sliku.<\/p>\n
Svet, barem njegov najrazvijeniji i najdeglasniji deo, danas stoji na zbunjenoj raskrsnici. Raskrsnica koju je uslovni Zapad prona\u0161ao gde je \u010dekao direktan autobahn ka „svetloj budu\u0107nosti“ „kraja istorije“. Ve\u0107 godinama Sjedinjene Dr\u017eave i Evropa su \u017ertve sopstvenog preteranog optimizma proizvedenog pobedom u Hladnom ratu i kolapsom komunizma. Iako je i sam Frensis Fukujama odavno napustio svoju ozlogla\u0161enu tezu, mnogi dr\u017eavnici i obi\u010dni gra\u0111ani i dalje veruju u iluziju.<\/p>\n
Napadi od 11. septembra 2001. i mnogi drugi teroristi\u010dki napadi, politika Kine, Severne Koreje, Irana ili Rusije imali su za cilj podrivanje postoje\u0107eg me\u0111unarodnog poretka, i, na kraju, ruske agresije na Ukrajinu \u2013 sve to svedo\u010di uzaludnosti nade za svetsku pobedu demokratije, slobodnog tr\u017ei\u0161ta i povezanih pojava. Naprotiv, sile i uticaji onoga \u0161to je D\u017eord\u017e Bu\u0161 nazvao „osom zla“ samo rastu, prave\u0107i pusto\u0161 \u0161irom sveta.<\/p>\n
To je stvorilo neizvesnost i konfuziju na Zapadu \u2013 kada „Titanik“ optimizma iznova i iznova poga\u0111a ledene bregove stvarnosti. Kao i tridesetih godina pro\u0161log veka, Zapad smatra da je bolje pregovarati sa diktatorima nego im se odupreti. To „umirivanje“ \u0107e pomo\u0107i da svet ostane u granicama normale i spre\u010di katastrofu. Nepotrebno je re\u0107i da se zavr\u0161ilo pre vi\u0161e od 80 godina.<\/p>\n
Jedan od dana\u0161njih fundamentalnih problema je strah od prihvatanja veoma staromodne, „neprogresivne“ ideje da zlo postoji u svetu. Ne samo polu-tonovi, ne samo post-istina, gde su svi u pravu i svi treba da budu shva\u0107eni. A politi\u010dki re\u017eimi, dru\u0161tva i specifi\u010dne li\u010dnosti koje nastoje da uni\u0161te i ubiju \u2013 i sve zapadne postmoderne igre igraju samo u njihove ruke. Prvi korak da se uspe\u0161no oduprete zlu je da ga nazovete pravim imenom, a ne da se pla\u0161ite neprijatnih istina. Evropa je prekasno shvatila da su, za svo njeno umirivanje, Hitler i nacisti oli\u010denje zla. \u0160to se ti\u010de komunisti\u010dke vrste totalitarizma, ne \u017eele svi da razumeju ovo do danas.<\/p>\n
Jedan od ne\u017eeljenih efekata fatalnog optimizma devedesetih i po\u010detka dvesta godina pro\u0161log veka, a jedan od razloga \u010deste nesposobnosti da se suo\u010dite sa aktuelnim izazovima, jeste verovanje da je pro\u0161lo vreme za takozvane „velike ideje“. Da u globalizovanom i multikulturalnom svetu 21. veka nema mesta atavizmama poput nacionalizma, nacije-dr\u017eave, velikih istorijskih narativa \u2013 da ne govorimo o drugima. Ukrajinci su svakodnevno ube\u0111eni iz sopstvenog iskustva da to nije slu\u010daj. Da kada se suo\u010dite licem u lice sa zlom, svi lepi progresivni koncepti gube svoj \u0161arm i sijaju, ustu\u0107u\u0107i mesto takvim „nepokolebljivim“ konceptima kao \u0161to su nacija, patriotizam i Otad\u017ebina.<\/p>\n
Tridesete su tako\u0111e bile vreme opadanja vode\u0107ih ideja liberalizma i demokratije na Zapadu, kada su politi\u010dke i ekonomske pote\u0161ko\u0107e dovele mnoge u isku\u0161enje da uzmu put komunizma, nacizma ili fa\u0161izma, koji su nudili jednostavna re\u0161enja za slo\u017eene probleme i lepu alternativnu budu\u0107nost. U ovom slu\u010daju, odstupanje od tradicionalnih principa pretvorilo se u katastrofu. U 21. veku jo\u0161 uvek postoji \u0161ansa da se ne zastrani i izbegne nova, a na neki na\u010din tako poznata, tragedija. \u0160tavi\u0161e, rasizam, islamski fundamentalizam re\u017eima ajatolaha, ili komunisti\u010dki ekspanzionizam Kine i Severne Koreje ne prikazuju ba\u0161 paradisiakalne slike. Potrebno je samo da se usudite da ih nazovete po njihovoj stvarnoj su\u0161tini \u2013 zlu, a ne o alternativnoj ta\u010dki gledi\u0161ta koja se mora po\u0161tovati.<\/p>\n
Drugi problem sada\u0161njih vremena, nastalih iz konfuzije i neizvesnosti, jeste verovanje da \u0107e se nekim \u010dudesnim sredstvima situacija promeniti na bolje. Ili da \u0107e uklju\u010divanje Kine u globalnu tr\u017ei\u0161nu ekonomiju imati pozitivan uticaj na njen politi\u010dki re\u017eim, ili da \u0107e zamena Putina nekim liberalnim opozicionistom (posle Navaljne smrti, te\u0161ko na\u0107i \u010dak i uslovnu cifru za tu potpuno nerealnu ulogu) promeniti rusku dr\u017eavu i dru\u0161tvo na bolje. U ukrajinskom slu\u010daju, mi se bavimo verovanjem u Deus ex machina<\/em> \u2013 da trenutno postoji neka bo\u017eanska mo\u0107 u obliku ili SAD, koja \u0107e se kona\u010dno probuditi iz svog dreme\u017ea, ili u obliku specifi\u010dnog F-16<\/em> Ili ATACMS <\/em>do\u0107i \u0107e da ga spasu i da se posale sa lo\u0161im momcima. Realnost je da samo odr\u017eiva borba i moralna i fizi\u010dka hrabrost mogu da obe\u0107aju uspeh.<\/p>\n Bolno poznata pri\u010da iz pro\u0161losti je propadanje me\u0111unarodnih institucija osmi\u0161ljenih da odr\u017ee red u svetu. Mnogo je primera neefikasnosti, licemerja i besmislenosti svih UN, OEBS-a i drugih PSSE i Me\u0111unarodnih crvenih krstova, gde deklarisane vrednosti imaju sve manje veze sa praksom. Sudbina me\u0111uratne Lige nacija, prethodnice Ujedinjenih nacija, bila je sli\u010dna. Li\u0161ena autoriteta, stvarne poluge mo\u0107i, a \u010desto i \u017eelje, Liga je bila potpuno nesposobna da „obuzda“ Nema\u010dku, Japan ili Italiju na vreme i spre\u010di pribli\u017eavanje Drugog svetskog rata. To ne zna\u010di da me\u0111unarodne organizacije to ne moraju. Me\u0111utim, bez zna\u010dajnih reformi, uklju\u010duju\u0107i li\u0161avanje Rusije i Kine mesta u Savetu bezbednosti UN, celokupan sada\u0161nji sistem osta\u0107e nefunkcionalan.<\/p>\n Sve ovo ne zna\u010di da trenutni alarmantni i iskreno opasni trendovi moraju nu\u017eno da se zavr\u0161e novom globalnom katastrofom. Mogu, ali ne moraju. Da biste spre\u010dili da se to desi, morate da znate i razumete pro\u0161lost. O\u010digledno, nijedna dve situacije nisu iste. Ali sli\u010dnosti ipak postoje, i odbaciti ih bila bi manifestacija kratkovidosti, arogancije i ponosa. Istorija u\u010di samo one koji su spremni da prihvate njene lekcije.<\/p>\n Mo\u017ee se pisati iznova i iznova o svetloj budu\u0107nosti \u010dove\u010danstva, o trijumfima Prosvetiteljstva i Homo Deus <\/em>\u2013 bo\u017eanstven \u010dovek. Takve knjige \u010dak imaju zna\u010dajan tira\u017e i \u010dine svoje autore superzvezdama. Ali snovi o boljoj budu\u0107nosti \u010dove\u010danstva ne bi trebalo da kriju veoma va\u017enu istinu. Da je ljudska priroda, uprkos svim nau\u010dnim i tehnolo\u0161kim kretanjima, generalno nepromenjena. To je i dobro i zlo. A ovo drugo nije nestalo iz na\u0161eg sveta, bez obzira koliko se ube\u0111ivali u to. Priznanje da je ovo prvi korak ka izbegavanju katastrofe. Opiranje zlu, umesto da poku\u0161ate da ga umirite ili razumete, je slede\u0107i korak. Tre\u0107i je da se setimo \u0161ta se ina\u010de de\u0161ava. A onda postoji \u0161ansa da \u0107e novo Mra\u010dno doba, novi „sumrak Evrope“, ostati samo prete\u0107i oblaci oluje, ovaj epicentar \u0107e ovog puta pro\u0107i pored nas.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Jedan od glavnih bestselera na ukrajinskom tr\u017ei\u0161tu knjiga pro\u0161le godine bila je knjiga „Kolonija“ Maksa Kidruka, prvog toma trilogije „Novo mra\u010dno doba“. Njen \u017eanr je definisan kao nau\u010dna fantastika, a doga\u0111aji se odvijaju u 2141. Me\u0111utim, pa\u017eljivo \u010ditanje sveta sredinom 21. veka evocira ponovljeno ose\u0107anje de\u017ea vua: problemi koje opisuje Kidruk, uprkos odre\u0111enoj razlici u […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":25104,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[1608,3019,8,2703,7,159,60],"class_list":["post-25103","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-rat","tag-glavne-vesti","tag-roman-lekhnyuk","tag-rusija","tag-ruski-ratni-zlocini","tag-rusko-ukrajinski-rat","tag-sankcije-rusiji","tag-vojna-pomoc-ukrajini"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/25103","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=25103"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/25103\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media\/25104"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=25103"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=25103"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=25103"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}