Po\u010detkom aprila 2024. godine, Aleksandar Skobov, disident iz sovjetskog doba, priveden je u Sankt Peterburgu i optu\u017een za navodno „opravdavanje terorizma“. Nekoliko dana ranije, 66-godi\u0161nji mu\u0161karac koji \u017eivi u Rusiji pozvao je na podr\u0161ku ruskim dobrovolja\u010dkim bataljonima koji se bore na strani Ukrajine. Zbog toga mu preti do pet godina zatvora.<\/p>\n
Za vreme Bre\u017enjeva, Skobov, \u010dovek sa levi\u010darskim, ali antisovjetskim stavovima, dva puta je hap\u0161en i poslat u psihijatrijsku bolnicu na prinudno le\u010denje, posebno zbog pisanja „Poljske solidarnosti \u017eiv“ na zidu. Kasnije se pod Jeljcinom otvoreno protivio ruskom ratu u \u010ce\u010deniji, a pod Putinom je osudio aneksiju Krima i okupaciju dela Donbasa od strane ruske vojske.<\/p>\n
„Potrebna je samo pobeda Ukrajine, samo osloba\u0111anje svih teritorija koje je okupirala Rusija, obnova granica 1991.<\/p>\n
Ekaterina Margolis, ruska umetnica i aktivistkinja sa sedi\u0161tem u Veneciji, isti\u010de da za razliku od mnogih Rusa \u2013 uklju\u010duju\u0107i i one koji su pobegli na Zapad \u2013 Skobov nije podlegao pritisku vlasti i uvek je stajao korak dalje od diktirane cenzure. „Delovao je direktno i svesno. On nije po\u0161tovao restriktivne zahteve vlasti“, ka\u017ee Margolis. „Nije igrao igrice. On se nije razmetao \u010dinjenicom da je bio \u017ertva re\u017eima. On je trezan, mudar, hrabar \u010dovek \u2013 i zato nije ni na kakvim zastavama.“<\/p>\n
U me\u0111uvremenu, brojni ruski publicisti koji su „na zastavama“ \u2013 a to zgrozi Margolis \u2013 nastavljaju da etiketira svaki njihov \u010dlanak, svaki post, svaki komentar na dru\u0161tvenim mre\u017eama sa apsurdnim tekstom dogovorenim sa Putinom:<\/p>\n
„Ovaj materijal (informacije) je kreiran, rasejan i\/ili poslat od strane stranog agenta (ime) uklju\u010den u registar stranih agenata, ili se odnosi na aktivnosti stranog agenta (ime) uklju\u010denog u registar stranih agenata.“<\/p>\n
To rade, posebno, Viktor \u0160enderovi\u010d, Ekaterina \u0160ulman, Andrej Makarevi\u010d ili Dmitrij Bajkov, koji \u017eive na Zapadu.<\/p>\n
Kolektiv „Tolstoj“<\/strong><\/p>\n Ruski istori\u010dar iz devetnaestog veka Vasilij Kju\u010devski pi\u0161e na po\u010detku svog kursa ruske istorije: „Ruska istorija je istorija zemlje koja je kolonizovana“ Margolis kritikuje svoje sunarodnike, a na meti njenih kritika \u010desto su ruski opozicioni mediji ili politi\u010dari na Zapadu. Ona smatra da nije dovoljno osuditi agresivnu invaziju na Ukrajinu i potom tvrdi da je to „Putinov rat“. Prema njenom mi\u0161ljenju, svi Rusi dele odgovornost za ovaj rat. Da bi prevazi\u0161la tu odgovornost, Margolis je pro\u0161le godine odlu\u010dila da pokrene edukativni kurs „Rusija i dekolonizacija“, od kojih je prvo izdanje zavr\u0161eno u aprilu. Pozvani eksperti razgovaraju sa publikom o imperijalnim narativima koji jo\u0161 uvek funkcioni\u0161u na nivou ruske kulture, novinarstva, istorije i politike. Posebno, na nivou opozicije, koja osu\u0111uje rat u Ukrajini.<\/p>\n „Biti svestan da nosi\u0161 carsku kulturu zahteva puno strpljenja i posve\u0107enosti“, ka\u017ee Margolis. „Sada se trauma samo pogor\u0161ava. Tr\u010dimo za vozom koji je odavno nestao. Jer gra\u0111ansko obrazovanje kao takvo ne postoji u Rusiji, iako neki radovi u tom pravcu sprovode Memorijal. Ali na javnom, individualnom ili porodi\u010dnom nivou, veze su prekinute. Malo ljudi zna za progon ili represiju sopstvene porodice: bake i deke su nekada verovale da je samo saznanje o toj \u010dinjenici pretnja slede\u0107oj generaciji. Prekid tih veza doveo je do potpunog nedostatka solidarnosti, sposobnosti da se deluje u solidarnosti, razumevanja slobode.“<\/p>\n Tok dekolonizacije Rusije i Rusa nije samo u solidarnosti i slobodi. To je i prakti\u010dan rad na tome da se pomirite sa sopstvenim identitetom \u2013 „sa Tolstojevskim“, kako se u\u010desnici \u0161ale. Ispostavilo se da ovo nije lak proces.<\/p>\n „\u010cim se pojavila najava kursa, na nas je pao ogroman talas kritika“, podse\u0107a njen inicijator, „Neki su nas optu\u017eili da je dekolonizacija ‘pomodna tema’, za jurnjavu za trendovima. Predstavnici kolonizovanih naroda su, s druge strane, bili ogor\u010deni \u0161to su „ponovo Rusi odlu\u010dili da im dr\u017ee pridike“. To je zaista problem jer ne mo\u017eemo da prestanemo da budemo ono \u0161to jesmo, sa svojim identitetom, sa na\u0161im traumama. Ali ne\u0107emo prihvatiti kolonijalizam ako ne poslu\u0161amo predstavnike Kalmikije, narode Kavka ili Severa, Ukrajine ili Poljske. Vredi govoriti o kolonizaciji u prvom licu koja \u0107e pokazati da to nije samo glas \u017ertava, ve\u0107 i glas ljudi, profesionalaca koji imaju intelektualnu sposobnost da ovaj izazov shvate iz druga\u010dije perspektive.“<\/p>\n Kao \u0161to Margolis ka\u017ee, „Mi nismo eksperti za halivadu koja jo\u0161 uvek i ne postoji.“ Poenta je da je dekolonizacija svesti kao prakse aktivnost na preseku nauke i dru\u0161tvenog aktivizma. Teorijska osnova kursa, nagla\u0161ava Margolis, su, naro\u010dito, dela Edvarda Saida. Margolisove re\u010di o odsustvu trenda dekolonizacije u Rusiji potvrdila je jo\u0161 2015. istra\u017eiva\u010dica kolonijalizma Madina Tlostanova: „Ne postoji utvr\u0111eni postkolonijalni diskurs u Rusiji, nema istra\u017eivanja na tu temu, nema prakti\u010dnih dekolonskih seminara. Retko se ova tema pojavljuje u umetnosti, ali uglavnom intuitivno i nesvesno, raste iz senzacionalizma ili pogleda na svet. To se retko povezuje sa praksom.“<\/p>\n Ovo je sve paradoksalnije jer je u SSSR kolonijalizmu pomenut u svim sferama. Ali ne na\u0459e, ve\u0436 zapadni. Zahvaljuju\u0107i sovjetskim saborcima, u decembru 1960. Njeno politi\u010dko zna\u010denje bilo je formiranje pozitivnog imid\u017ea Sovjetskog Saveza kao „borca za prava ugnjetavanih naroda“. Ovaj narativ vaskrsao je pro\u0161le godine Putin kritikuju\u0107i Zapad i apeluju\u0107i na dru\u0161tva u Africi, Latinskoj Americi i Aziji. „Pomogli smo, ali \u0161ta su radili biv\u0161i kolonizatori? Nedavno su mi prikazane fotografije na kojima se vidi kako se ljudi prevoze iz Afrike u kavezima u evropske zemlje. Nemogu\u0436e je gledati na ovo bez suza. Niko u Africi ovo ne\u0107e zaboraviti“, \u017eali se Putin, protiv koga Ha\u0161ki tribunal vodi postupak zbog deportacije ukrajinske dece.<\/p>\n „Ruska vlada se \u010desto protivi imperijalnim narativima“, obja\u0161njava Margolis. „Mnogi univerziteti imaju postkolonijalne studije, ali govore o Engleskoj, Portugalu i Indiji. A Rusija, jedina tako ogromna imperija danas, nikada nije bila odgovorna za kolonijalizam. I to je problem ne samo za Kremlj, ve\u0107 i za intelektualce, ljude koji generalno kritikuju vladu. To je tako\u0111e problem za zapadne studije, za slaviste, koji nastavljaju da podr\u017eavaju rusocentri\u010dne modele izgra\u0111ene oko ‘velike ruske kulture’.“<\/p>\n „Ne mogu da zamislim ozbiljnu literaturu na ukrajinskom jeziku“<\/strong><\/p>\n Primere ovakvog pristupa nije te\u0161ko prona\u0107i. Dovoljno je da se u\u0111e u trag odnosu Rusa prema ukrajinskom jeziku. Ubrzo posle januarskog ustanka, list Slavofil Den pisao je o tome na slede\u0107i na\u010din: „Mali ruski jezik, koji su sastavili Khakhlomans, ne mo\u017ee biti ni jezik vlade ni jezik obrazovanja.“ 160 godina kasnije, u maju 2022. godine, posle po\u010detka ruske potpune invazije na Ukrajinu i otkrivanja ubistava u Bu\u010di, Seva Novgorodcev \u2013 dugogodi\u0161nji disidentski kolumnista BBC-jeve Ruske informativne slu\u017ebe na Zapadu \u2013 rekla je: „Ukrajinski jezik, za svu svoju melodiju i eufoniju, nema sredstva koja su se nagomilala na jezicima Ne mogu da zamislim knjigu o kvantnoj fizici na ukrajinskom.“<\/p>\n „Tok dekolonizacije Rusije je potreban tako da \u010dak i prozapadni Rusi, koji svakako ne podr\u017eavaju rat, koji su bliski demokratskim vrednostima, gledaju Rusiju bez nao\u010dara u boji ru\u017ee“, obja\u0161njava Katerina Margolis. „Ideja je da oni vide koliko je dominantan, pro\u017eimaju\u0107i i stravi\u010dan narativ kolonizacije. To nije samo ideja, jer iza toga stoje milioni \u017eivota, tako da ne\u0161to treba da se uradi po tom pitanju. Ose\u0107ati da je sva ruska kultura pro\u017eeta ovim narativom, zatrovana najmanjim kombinacijama slova, veoma je te\u017eak izazov za Ruse. Ne samo da razumem, ve\u0107 i da osetim kroz glas, opti\u010dare i pogled Drugog.“ Aktivista i umetnik dodaje da su veru Rusa u superiornost sopstvene kulture odavno opisali istra\u017eiva\u010di rasizma. Ovo je takozvana bela privilegija. bela privilegija<\/em>, \u0161to tera ljude da veruju u sopstvenu dru\u0161tvenu i kulturnu superiornost, odbacuju\u0107i poziciju Drugog.<\/p>\n Ovaj fenomen nije otkriven danas. U maju 1988, u Lisabonu je odr\u017eana konferencija ruskih i centralnoevropskih pisaca koji su smatrani „antikomunisti\u010dkim“. Me\u0111u njegovim u\u010desnicima bili su Josif Brodski, Sergej Dovlatov, Tatjana Tolstaja, \u010ces\u0142aw Mi\u0142osz i Adam Zagajewski. O\u010duvan je sinopsis ovog doga\u0111aja. Ruski pisci stalno nazivaju „humanizmom“ ili „univerzalnim vrednostima“. Me\u0111utim, kada ma\u0111arski pisac \u0110or\u0111i Konrad pita o sovjetskim tenkovima parkiranim u njegovoj domovini, ruski pisci po\u010dinju da otkrivaju sopstvenu traumu. Brodski navodi: „Sopstveni problemi Rusije su toliko veliki, te\u0161ki i slo\u017eeni da ruski gra\u0111ani imaju malo vremena da prate \u0161ta se de\u0161ava van Rusije“.<\/p>\n Tolstaja dodaje: „\u017delim da govorim o knji\u017eevnosti Poljske, \u010cehoslova\u010dke, Jugoslavije, Albanije i tako dalje… Zato smo i do\u0459li ovde. Ni re\u010d nije re\u010deno o ruskoj knji\u017eevnosti, imam utisak da su sve nategnute izjave i zamerke bile usmerene na nas. Ovo je veoma \u0438udno, jer i mi imamo dovoljno svojih problema. I svako od onih koji su do\u0161li ovde ima neku vrstu ogor\u010denosti prema nama, optu\u017ebe da treba da povu\u010demo tenkove. O\u0438igledno, ne mo\u045bemo to da uradimo. Mi smo ljudi koji imaju sopstvene tragedije, sopstvenu te\u0161ku istoriju.“<\/p>\n „Ovaj razgovor je ostavio neprijatan utisak na mene“, ogor\u010deno je izjavio \u0110or\u0111i Konrad, „da moje kolege iz Sovjetskog Saveza govore o ve\u010dnosti i istovremeno o bezna\u010dajnosti sovjetskog vojnog prisustva. Ovo je la\u045bna pozicija. Ube\u0111en sam da je va\u0161 op\u0161ti stav, va\u0161i moralni ideali, va\u0161a literatura napravljena tako da odra\u017eava \u010dinjenicu da su nas va\u0161i tenkovi napali, i to vas ne mo\u017ee samo uznemiriti. Da bi se klima u va\u0161oj zemlji promenila, nije dovoljno samo govoriti o potrebi obnove ruske ekonomije. Tako\u0111e morate da uzmete u obzir imperijalnu politiku Rusije, i pro\u0161lost i sada\u0161njost.“<\/p>\n Unutra\u0161nja kolonizacija<\/strong><\/p>\n Danas, 36 godina kasnije, taj razgovor je i dalje relevantan. \u0160tavi\u0161e, odjekuje istim re\u010dima i argumentima. Da Rusi nisu u stanju da zaustave tenkove. Da ovo nije njihov rat, ve\u0107 „Putinov rat“. Da su, na kraju svega, i sami \u017ertve re\u017eima, a ne njihovi susedi koji \u017eive pod stalnim granatiranjem.<\/p>\n Savremeni ruski istori\u010dar i kulturolog Aleksandar Etkind skovao je termin „unutra\u0161nja kolonizacija“, smatraju\u0107i rusku elitu kolonizatorima i ruskim dru\u0161tvom kao kolonizovanu: „Unutra\u0161nja kolonizacija je dug istorijski proces u kojem je dr\u017eava kolonizovala sopstveni narod unutar svojih granica, istovremeno pomeraju\u0107i te granice i kolonizuju\u0107i se spolja.“<\/p>\n Rusija je, po mi\u0161ljenju Etkinda, za razliku od Britanije ili \u0160panije, trebalo da bude „imperija u obrnutom smeru“, o \u010demu dokazuju vi\u0161i nivoi prihoda i obrazovanja me\u0111u Poljacima, Fincima, Ukrajincima i Jevrejima za razliku od Rusa, ni\u017eim porezima na Kavkaskom i Sibiru, i kra\u0107im „ruskim“ \u017eivotnim vekom za razliku od balti\u010dkih naroda, Jevreja, Ukrajinaca, Tatara i Ba\u0161kira.<\/p>\n Etkindove kriti\u010dare tvrde da se procesi kolonizacije nastavljaju u svim kolonijama \u010dak i kada se granice promene. Kolonija ne postaje metropola, a razlike ne le\u017ee u nivou dobrosti ili zdravlja, ve\u0107 u kulturnoj hegemoniji i ekonomskoj eksploataciji. U svakom slu\u010daju, ideja da su Rusi \u017ertve na paru sa kolonizovanim narodima dr\u017ei se prili\u010dno dobro me\u0111u ruskom opozicijom.<\/p>\n „To je bekstvo od samood odgovornosti do viktimizacije“, rekao je Margolis. \u2013 Zna\u010dajna grupa ljudi veruje da je to tako, da je Putinov re\u017eim kriv za sve i da smo mi njegove \u017ertve na ravnopravnoj osnovi sa Ukrajincima. Me\u0111utim, ovaj ‘kom\u0161iluk’ je zabluda, jer je upravo zbog kolonizacije Ukrajine ‘Ruski’ u privilegovanom polo\u017eaju“. Ekaterina Margolis se prise\u0107a razgovora koji je imala o ruskom kolonijalizmu sa italijanskim intelektualcem i piscem koji se slo\u017eio: „Da, to je stra\u0161no, ovaj imperijalizam!“ I na kraju je upitala: „Onda mi reci, Ka\u0107a, ima li uop\u0161te ukrajinske literature?“<\/p>\n Ruska kultura i knji\u017eevnost razvile su se zahvaljuju\u0107i kulturi kolonizovanih dru\u0161tava, a tako\u0111e su i samoreferentne, to jest, odnose se na sebe, one su jedina referentna ta\u010dka za sebe, pa su tako ograni\u010dene na sopstvena uverenja. „Ovo je optika koja vam omogu\u0107ava da se stalno isklju\u010dujete iz sfere odgovornosti. Spolja se pokazuje narcisoidnost, dvostruka \u017ertva i samoreferentni stavovi. Rusi razgovaraju sa Rusima o tome \u0161ta su Rusi uradili drugim nacijama“, ka\u017ee Margolis.<\/p>\n Kada je Margolis upitana o svom poreklu, stalno \u010duje komplimente o „velikoj ruskoj kulturi“. „Jednom sam pitala“, prise\u0107a se ona, „kada bih rekla da sam Britanka, da li bi svi smatrali da je neophodno da mi ka\u017eu koliko vole Bajrona ili \u0160ekspira? Ruska knji\u017eevnost podigla je spomenik sebi i u\u010dinila da ga ceo svet pohvali.“<\/p>\n Uklanjanje znakova navoda sa jezika<\/strong><\/p>\n Margolis vidi nadu u ljude, posebno mlade ljude, koji su shvatili va\u017enost razgovora o dekolonizaciji samih Rusa. „Me\u0111u onima koji su se prijavili za na\u0161 kurs, postoje ljudi koji su spremni da rade na sebi, koji ve\u0107 rade takav posao. \u040bele da do\u0440u do kraja ovog problema. \u017dele da uni\u0161te tu „belu krhkost“ (Bela krhkost<\/em> \u2013 Knjiga Robina DiAngela o tome za\u0161to je belcima te\u0161ko da govore o rasizmu \u2013 ed.). Ne mo\u017eemo da stvorimo udobno okru\u017eenje za Ruse da pri\u010daju o dekolonizaciji. To ne mo\u017ee biti prijatan i udoban proces. Kao i kod le\u010denja, mogu\u0107e je ubediti pacijenta za\u0161to je le\u010denje neophodno, ali to ne mo\u017ee da se uradi bez njihovog u\u010de\u0161\u0107a.“<\/p>\n Autorka kursa o dekolonizaciji Rusije nada se da \u0107e se njen projekat razvijati. „Svako od nas mora da prona\u0111e svoju oblast odgovornosti i vidi koliko funkcioni\u0161e dekolonizacija“, ka\u017ee Margolis. – Mislim da su godine ovde va\u017ene. Veoma velikom broju predstavnika mla\u0111e generacije Rusa nije potreban autoritet „jakih“. Kod mladih ljudi, ovaj sistemMnogo vrednosti se jo\u0161 uvek formira. To je veoma va\u017ean faktor koji \u010dini mlade ljude spremnijim da razgovaraju o tome.“<\/p>\n Mladim Rusima je lak\u0161e da pri\u010daju o pravima \u017eena, LGBT ili pokretu BLM<\/em>, za razliku od starije generacije ruskih disidenata i opozicionara. Za mnoge pripadnike ruske prozapadne inteligencije po\u010detkom devedesetih godina, poziv Mihaila Gorba\u010dova da se „pridru\u017ei civilizovanim zemljama“ zna\u010dio je da postane privilegovana zemlja. Zbog toga su se mnogi novi ruski emigrani na Zapadu pridru\u017eili borbi protiv „levice“ ili otkazivanje kulture<\/em>, do\u017eivljavaju\u0107i zapadne javne debate o kolonijalizmu ili pravima manjina kao \u017eelju da im se oduzme „bela privilegija“.<\/p>\n Druga strana ove logike je narativ „Ja sam \u017ertva“, koji mora da se oslobodi odgovornosti. „Kremljski re\u017eim progoni sopstveni narod i kulturu istom svirepo\u0161\u0107u kojom deluje na okupiranim teritorijama Ukrajine. \u0160tavi\u0161e, izvo\u0111a\u010di su isti ljudi. Mu\u010denje u ruskim pritvoreni centrima se ne razlikuje od mu\u010denja u Izjumu“, napisao je ruski kolumnista Aleksandar Goldfarb u septembru 2023.<\/p>\n „Na jeziku ruske javne rasprave mnoge stvari su izgubile smisao, to je pod znacima navoda. Da, to je dobar na\u010din da se ironi\u010dno distancirate od direktnog zna\u010denja re\u010di, ali je u jednom trenutku postalo toliko da je zaklonio pravo zna\u010denje mnogih stvari, poja\u010davaju\u0107i moralni nihilizam. Uklanjanje navodnika za vra\u0107anje zna\u010denja debate bi\u0107e veliki korak napred“, nagla\u0161ava Margolis.<\/p>\n Margolis sve ovo naziva „\u0459izokolonijalizmom.“ Koncept „\u0161izofa\u0161izma“ pojavio se u ruskom novinarstvu pre oko 10 godina, kada su se razvijali neofa\u0161isti\u010dki „ruski mar\u0161evi“, a u me\u0111uvremenu je po\u010deo rat u Ukrajini protiv „fa\u0161ista“. Margolis ovo vidi kao koren napada na Ukrajinu: u carskom pogledu na svet pod maskom borbe za oslobo\u0111enje od diktature. To ujedinjuje Ruse u dijaspori i one koji su ostali kod ku\u0107e \u2013 glavna funkcija „\u0161izokolonijalizma“ je da opravda kolonijalni poredak. Dvostruki standardi se vra\u0107aju u devetnaesti vek, a zarazili su i one koji su iskreno verovali u humanisti\u010dke ideale. Me\u0111utim, \u017eivot u represivnoj svesti konstantno ne doprinosi prevazila\u017eenju njihove \u0161izofrenije, ve\u0107 dovodi do kulta abdikacije odgovornosti, nagla\u0161avanja sopstvene patnje, ili \u010dak prisvajanja patnje drugih \u2013 Ukrajinaca, a pre toga Poljaka, Ma\u0111ara ili \u010ceha.<\/p>\n „Gledaju\u0107i sve, ne zaboravimo na opti\u010dare Druge osobe. Hajde da ga poslu\u0161amo. Budimo subjekat. Ali hajde da ne oduzmemo pravo da budemo tema drugima“, zaklju\u010duje Margolis.<\/p>\n Prevedeno sa poljskog<\/em><\/p>\n Tekst je objavljen u sklopu projekta saradnje izme\u0111u nas i poljskog \u010dasopisa Nowa Europa Wschodnia<\/a>.<\/em><\/p>\n