Pre 10 godina, 12. aprila 2014. godine, rusko-ukrajinski rat, koji je po\u010deo ilegalnom okupacijom Krima 20. februara 2014. godine, pretvorio se u oru\u017eani sukob velikih razmera. Me\u0111utim, ni danas nema nesta\u0161ice stru\u010dnjaka i komentatora koji, iako saose\u0107aju sa Ukrajinom i osu\u0111uju rusku agresiju 24. februara 2022. godine, ostaju ambivalentni u svojoj proceni doga\u0111aja koji su joj prethodili. Mo\u017eda zbog uticaja ruske propagande, teorijske pristrasnosti, jednostavne naivnosti ili drugih razloga, mnogi strani posmatra\u010di nastavljaju da podvla\u010de o\u0161tru crtu izme\u0111u prirode neprijateljstava u Ukrajini pre i posle ovog datuma.<\/p>\n
Kako je Rusija isprovocirala isto\u010dno ukrajinski „Revolt“<\/strong><\/p>\n Rat u Donbasu bio je jedna od posledica \u0161ire ruske operacije usmerene na uspostavljanje kontrole nad velikim i prete\u017eno ruskim isto\u010dnim i ju\u017enim delovima Ukrajine. Kremlj je prvobitno nameravao da to uradi uz pomo\u0107 najograni\u010dnije otvorene oru\u017eane borbe. Najpoznatiji element ove uglavnom ne-kineti\u010dke i su\u0161tinski prikrivene, ali sveobuhvatno organizovane i preterano vojne operacije bila je aneksija Krima od strane Rusije izme\u0111u 20. februara i 18. marta 2014. godine. Poku\u0161aj kontrole cele teritorije koju ruski imperijalni nacionalisti nazivaju Novorosiya uklju\u010divao je niz istovremenih subverzivnih, hibridnih, prikrivenih i mekih akcija. Cilj njih bio je da se potkopa socijalna kohezija, politi\u010dka stabilnost i efikasno funkcionisanje dr\u017eavnih struktura na istoku i jugu Ukrajine, kao i u inostranstvu.<\/p>\n Me\u0111u najva\u017enijim instrumentima ruskog hibridnog rata koji se vodi na teritoriji Ukrajine, naravno, bili su i ruski mediji i ukrajinski mediji koje kontroli\u0161u ruski ili proruski agenti uticaja u Ukrajini. Me\u0111utim, uticaj kampanje Moskve da demonizuje Ukrajinu na javno mnjenje u isto\u010dnoj Ukrajini ostao je ograni\u010den. Ne samo ruski propagandni kanali, ve\u0107 i strani mediji \u010desto su prikazivali proruske demonstracije u Donbasu kao izraz navodnog masovnog javnog ose\u0107anja. Me\u0111utim, brojne sociolo\u0161ke studije sprovedene u razli\u010dito vreme odra\u017eavaju potpuno druga\u010diju sliku situacije.<\/p>\n Na primer, u martu 2014. samo tre\u0107ina stanovni\u0161tva<\/a> Regioni Donetsk i Luhansk podr\u017eali su odvajanje Donbasa od Ukrajine, dok je 56 odsto ispitanika odbacilo ovu ideju. Mnoge separatisti\u010dke akcije u isto\u010dnim i ju\u017enim gradovima Ukrajine nije pokrenulo lokalno stanovni\u0161tvo, ve\u0107 su bile podsme\u0161ljive, usmerene i finansirane iz Moskve.<\/p>\n Kako su ruski militanti doveli do eskalacije rata<\/strong><\/p>\n Iako su u regionu ve\u0107 u prvim danima aprila 2014. prevladale visoke tenzije, oru\u017eani sukobi velikih razmera po\u010deli su tek u drugoj nedelji istog meseca. 12. aprila 2014. godine, neregularne formacije predvo\u0111ene ruskim militantima i agentima ruskih specijalnih slu\u017ebi zaplenile su administrativne zgrade u Slovjansku i Kramatorsku, regionu Donetsk. Novu fazu konfrontacije karakterisala je upotreba vatrenog oru\u017eja i rasprostranjeno prisustvo ruskih dr\u017eavljana. Ova eskalacija ozna\u010dila je po\u010detak rata u Donbasu kao oru\u017eani pod-sukob unutar ve\u0107eg rata izme\u0111u Rusije i Ukrajine, koji je po\u010deo ulaskom ruskih trupa na Krim 20. februara 2014. godine i traje do danas. Posle zarobljavanja Slovianska, po\u010dela su prva velika neprijateljstva u rusko-ukrajinskom ratu.<\/p>\n Antiukrajinske militante u Sloviansku predvodio je ruski dr\u017eavljanin, pukovnik u penziji, biv\u0161i radnik Federalne slu\u017ebe bezbednosti Igor Girkin, koji je koristio pseudonim „Strelkov“. Naoru\u017eana grupa od preko 50 militanata, kojom je komandovao, do\u0161la je u Ukrajinu preko Rusije sa tada okupiranog Krima, gde je ve\u0107ina njih u\u010destvovala u aneksiji. Girkinova grupa je bila ta koja je odigrala odlu\u010duju\u0107u ulogu u pretvaranju regionalnog sukoba u Donbasu u me\u0111udr\u017eavni rat izme\u0111u Rusije i Ukrajine. U intervjuu<\/a> Girkin je u novembru 2014. rekao ruskom krajnje desni\u010darskom nedeljniku Zavtra: „Ja sam bio taj koji je povukao obara\u010d. Da na\u0161a (naoru\u017eana) jedinica nije pre\u0161la granicu (od Rusije do Ukrajine), sve bi ispalo onako kako je ispalo u Karkivu i Odesi. (…) Podsticaj ratu, koji traje do danas, dala je na\u0161a jedinica. Prome\u0161ali smo sve karte koje su bile na stolu. Svi oni!“<\/p>\n Kako su vladali takozvani separatisti u Ukrajini<\/strong><\/p>\n Drugog dana posle doga\u0111aja u Sloviansk, ili 13. aprila, vr\u0161ilac du\u017enosti predsednika Ukrajine Oleksandr Tur\u010dinov najavio je po\u010detak takozvane antiteroristi\u010dke operacije (ATO). Odluka ukrajinske vlade da ozna\u010di operaciju kao antiteroristi\u010dku operaciju, a ne vojnu \u2013 iako su postojali jasni dokazi o ruskoj ume\u0161anosti u Sloviansk i Kramatorsk od samog po\u010detka \u2013 ponekad se tuma\u010di kao dokaz doma\u0107eg, a ne me\u0111unarodnog sukobaMe\u0111utim, ova odluka je doneta iz pragmati\u010dnih, a ne paradigmati\u010dnih razloga, uglavnom zato \u0161to spre\u010davanje separatizma spada u delokrug ukrajinskog antiteroristi\u010dkog zakonodavstva, a ne zakona o odbrani. U aprilu 2014. godine, Kijev nije \u017eeleo da proglasi vanredno stanje pre predsedni\u010dkih izbora, koji su bili zakazani za maj 2014. godine i koji bi u takvoj situaciji morati da budu otkazani.<\/p>\n Nekoliko detaljnih akademskih studija o doga\u0111ajima koji su prethodili izbijanju rata u Donbasu analiziralo je brojne veze izme\u0111u naizgled nezavisnih antiukrajinskih aktera koji deluju u isto\u010dnoj Ukrajini i ruskih dr\u017eavnih tela, bilo u Moskvi, Rostov-on-Donu ili Simferopolju. Ruski istori\u010dar ro\u0111en u Nema\u010dkoj Nikolaj Mitrokin bio je jedan od prvih poznatih nau\u010dnika koji je ukazao na klju\u010dnu ulogu ne samo ruskih glumaca ve\u0107 i ruske dr\u017eave u izbijanju navodnog „gra\u0111anskog rata u Donbasu“ u tekstu pod naslovom „Transnacionalna provokacija“ (Transnacionalni provocatio)<\/em>. Kasnije je japanski politikolog San\u0161iro Hosaka u svojim tekstovima, na primer, „Ruske politi\u010dke tehnologije u ratu u Donbasu“ (Ruska politi\u010dka tehnologija u Ratu u Donbasu)<\/em>, i nema\u010dki istra\u017eiva\u010d Jakob Gauter u svojoj knjizi „Ruska neprime\u0107ena invazija“ (Ruska previ\u0111ena invazija)<\/em> potvrdio i podr\u017eao Mitrokhinove rane zaklju\u010dke.<\/p>\n \u010cak i pre pojave detaljnih empirijskih studija o u\u010de\u0161\u0107u ruske dr\u017eave u sukobu u Donbasu, ovaj faktor je delovao kao najverovatnije obja\u0161njenje za po\u010detak rata. \u0160iri politi\u010dki kontekst vojne eskalacije u Donbasu u prole\u0107e 2014. Na kraju sve, ne mo\u017ee biti puka slu\u010dajnost da se porast tenzija u regionu i izbijanje rata dogodio u isto vreme kada su regularne ruske trupe okupirale Krim i kada je Rusija ubrzala svoj vi\u0161estruki hibridni napad na Ukrajinu. \u010cudan aspekt o\u010diglednog „ustanka“ u Donbasu od samog po\u010detka bio je taj \u0161to u njemu nisu u\u010destvovale nijedna poznata javna li\u010dnosti, organizacije ili politi\u010dki lideri iz regiona.<\/p>\n Intervencija ruskih oru\u017eanih snaga u Donbasu<\/strong><\/p>\n I dan danas Rusija o\u0161tro pori\u010de da su njene redovne trupe aktivno u\u010destvovale u ratu u Donbasu. I zaista, do kraja avgusta 2014. Me\u0111utim, pored klju\u010dne uloge redovnih trupa ruske vojske u aneksiji Krima u periodu februar-mart 2014, brojni slu\u010dajevi na drugim ukrajinskim teritorijama ukazuju na prisustvo ne samo neformalnih oru\u017eanih grupa, ve\u0107 i redovnih formacija ruskih vojnika.<\/p>\n Najpoznatiji slu\u010daj takvog u\u010de\u0161\u0107a bilo je prisustvo posade samohodnog protivvazdu\u0161nog raketnog sistema Buk ruskih vazduhoplovnih snaga u Donbasu. U julu 2014, ova posada je u\u0161la na teritoriju isto\u010dne Ukrajine na nekoliko dana i slu\u010dajno oborila putni\u010dki avion Malezijske aviokompanije MH-17<\/em>leteo iznad Donbasa sa 298 civila u raciji. U isto vreme kada su manje jedinice ruskih redovnih trupa, poput posade Buka, podr\u017eavale proruske militante koji se bore u Donbasu, ruska vojska je po\u010dela da puca na ukrajinske vojnike iz inostranstva. U julu 2014. godine, brojni raketni i artiljerijski napadi na ukrajinske polo\u017eaje sa teritorije Rusije zabele\u017eeni su na fotografijama i video snimcima. Prvo takvo granatiranje odigralo se 11. jula 2014. u blizini sela Zelenopillija u regionu Luhansk. Tada je poginulo 30 ukrajinskih vojnika i grani\u010dara. U izve\u0161taju<\/a>, objavljeno u decembru 2016. OSINT<\/em>-Bellingcat je opisao rusko granatiranje Ukrajine u najmanje 149 razli\u010ditih prilika.<\/p>\n Narednog meseca Rusija je kona\u010dno pokrenula direktnu invaziju na Ukrajinu. 14. avgusta 2014. godine, veliki konvoj od najmanje dva tuceta oklopnih transportera i druge ruske vojne opreme pre\u0161ao je rusko-ukrajinsku granicu. Ovo je bila prva masovna invazija regularnog ruskog trupa na Ukrajinu. potvr\u0111eno od strane nezavisnih posmatra\u010da<\/a>. Do kraja avgusta 2014, do osam redovnih, takozvanih bataljonskih takti\u010dkih grupa (BTG) ruskih oru\u017eanih snaga raspore\u0111eno je na teritoriji Ukrajine sa ukupnim brojem vi\u0161e od 6000 pripadnika vojske<\/a>.<\/p>\n Mnogi politi\u010dari, novinari, diplomate, pa \u010dak i neki nau\u010dnici \u0161irom sveta, komentari\u0161u\u0107i ove doga\u0111aje, i dalje se pridr\u017eavaju propagandnog narativa Kremlja o ratu u Donbasu, koji se de\u0161ava poslednjih 10 godina. Zato mediji, politi\u010dki komentatori, eksperti i druge javne li\u010dnosti moraju da se uvere da dobro razumeju genezu i prirodu ovog rata. Politi\u010dari, diplomate i drugi zainteresovani za budu\u0107nost Ukrajine treba jasno i dosledno daobjavljuju u svojim javnim i nejavnim izjavama da je oru\u017eani sukob u Donbasu 2014-2022. bio me\u0111udr\u017eavni rat izme\u0111u Rusije i Ukrajine, a ne unutra\u0161nji ukrajinski gra\u0111anski rat.<\/p>\n Prevedeno sa poljskog<\/em><\/p>\n Tekst je objavljen u sklopu projekta saradnje izme\u0111u nas i poljskog \u010dasopisa Nowa Europa Wschodnia<\/a>.<\/em><\/p>\n