Na\u0161i ameri\u010dki saveznici, koji ve\u0107 du\u017ee vreme ne mogu da re\u0161e pitanje vojne pomo\u0107i Ukrajini, ne kriju svoje nezadovoljstvo zbog udara na rusku naftnu infrastrukturu. Mnogi zvani\u010dnici koji rade u administraciji D\u017eoa Bajdena ve\u0107 su se izjasnili po tom pitanju: od \u0161efa Pentagona Lojda Ostina i njegove pomo\u0107nica Selest Valander, do savetnika za nacionalnu bezbednost ameri\u010dkog predsednika D\u017eejka Salivena. Rafinerije nafte agresor dr\u017eave sada su postale „civilni objekti“. I uop\u0161te, napad na industrijske objekte Ruske Federacije, koji rade za rat i poma\u017eu u finansiranju ruske vojne ma\u0161inerije, nije ni demokratski ni evropski.<\/p>\n
Takve izjave zvu\u010de posebno cini\u010dno protiv pozadine brutalnih raketnih i bomba\u0161kih napada Rusije na ukrajinski energetski sektor, preduze\u0107a i gradove. Tu\u017eno je re\u0107i, ali poslednji napadi Ukrajine na Rusku Federaciju izazvali su ameri\u010dke politi\u010dare mnogo ve\u0107u zabrinutost od ubistva mirnih Ukrajinaca i uni\u0161tavanja ukrajinskih elektrana. Tim povodom po\u010dele su da se \u0161ire \u0161ale na dru\u0161tvenim mre\u017eama da Sjedinjene Dr\u017eave razmatraju mogu\u0107nost prebacivanja nekoliko patriotskih baterija u Rusku Federaciju radi za\u0161tite rafinerija nafte od ukrajinskih bespilotnih letelica. Izgleda da ne\u0459to nije u redu sa ovim svetom.<\/p>\n
Preporuke SAD da prestanete da napadate ruski naftni sektor nemaju nikakvog ekonomskog ili vojnog smisla. Uni\u0161tavanje rafinerije ne\u0107e ni na koji na\u010din uticati na proizvodnju nafte. Naprotiv, Rusija \u0107e morati da proda vi\u0161e „crnog zlata“ na stranim tr\u017ei\u0161tima, po\u0161to ne\u0107e mo\u0107i da ga obradi. A ovo mo\u017ee da obori cenu po barelu. Trenutni porast cena nafte posledica je kr\u0161enja transportnog koridora kroz Suecki kanal kao rezultat piratskih napada Houtisa i polo\u017eaja zemalja OPEK-a o proizvodnji, a ne zbog ga\u0161enja ruskih rafinerija.<\/p>\n
Tako\u0111e je sme\u0161no tvrditi da su ruske rafinerije civilne mete i da njihovo uni\u0161tenje ne\u0107e ni na koji na\u010din uticati na tok neprijateljstava. Bez goriva, agresor ne\u0107e mo\u0107i da dopuni svoju opremu i avione. Nedostatak benzina mogao bi ozbiljno da poremeti manevar ruske vojske. Dakle, iza izjava predstavnika ameri\u010dkih vlasti kriju se neki drugi motivi. I postoji razlog da verujemo da nisu mnogo plemeniti i iskreni. Pretpostavlja se da je Moskva prona\u0161la argumente da Va\u0161ington izvr\u0161i pritisak na Ukrajinu i zahteva da prestane da napada Rusiju.<\/p>\n
Ameri\u010dki zvani\u010dnici su neukusni kada ka\u017eu da je nepotrebno uni\u0161tavati ruske rafinerije. A iskustvo SAD u Drugom svetskom ratu svedo\u010di suprotno. Amerikanci su, bez ikakvog kajanja, u jednom trenutku uni\u0161tili vojsku, industrijsku i ne samo infrastrukturu Tre\u0107eg rajha, Japana i njihovih saveznika.<\/p>\n
U januaru 1943, na Konferenciji u Kazablanci, Sjedinjene Dr\u017eave i Velika Britanija odlu\u010dile su da pokrenu kampanju strate\u0161kog bombardovanja protiv Nema\u010dke. Mete bombardovanja trebalo je da budu i objekti vojne industrije, transportna \u010dvori\u0161ta, elektrane i nema\u010dki gradovi. Operacija je kodno ime Pointblank<\/em>. U po\u010detku, Tre\u0107i Rajh je manje-vi\u0161e uspeo da se prilagodi savezni\u010dkim vazdu\u0161nim napadima. Me\u0111utim, ve\u0107 u prvoj polovini 1944, Nema\u010dka je po\u010dela hitno da preraspodeli svoje industrijske kapacitete, koji su delimi\u010dno uni\u0161teni. Me\u0111utim, najve\u0107i udarac industrijskoj snazi Rajha bilo je uni\u0161tavanje fabrika za proizvodnju sinteti\u010dkog benzina, gume i amonijaka.<\/p>\n Od jula 1944. do aprila 1945. polovina svih bombi ameri\u010dkog i britanskog vazduhoplovstva ba\u010dena je na industriju nafte i goriva i transportnu infrastrukturu. Saveznici su tako\u0111e izvr\u0161ili redovne pretrese rafinerija nafte u Rumuniji, koje su bile glavni izvor nafte za Rajh. Napadi na naftne bunare, rafinerije i skladi\u0161ta nafte pokazali su se kao veoma uspe\u0161ni i umnogome su doprineli ukupnom kolapsu nema\u010dke ekonomije na kraju rata. Prema re\u010dima ministra za naoru\u017eanje i vojnu proizvodnju Tre\u0107eg rajha, Alberta \u0160pera, u tehni\u010dkom smislu, Nema\u010dka je pora\u017eena 12. maja 1944. godine, kada je, zahvaljuju\u0107i velikom bombardovanju saveznika, uni\u0161teno 90 odsto fabrika koje su proizvodile sinteti\u010dko gorivo. Zbog nesta\u0161ice goriva, avioni Luftvafea \u010desto nisu poleteli u vazduh \u010dak ni po povoljnim vremenskim uslovima, a piloti nisu imali priliku da treniraju. Kopnene snage Verkhmahta bile su primorane da koriste stoku za \u0161lepanje kamiona. \u010cesto je dolazilo do nesta\u0161ice benzina za tenkove i oklopna vozila. Sve to je znatno pogor\u0161alo manevar nema\u010dke vojske, koji je ranije bio zna\u010dajna prednost Vermahta.<\/p>\n Bombardovanje je tako\u0111e uticalo na razvoj najnovijih vrsta nema\u010dkog oru\u017eja. Da li bi Sjedinjene Dr\u017eave i Velika Britanija uspele da pobede svoje protivnike da su nema\u010dke fabrike radila punim kapacitetom, rumunska nafta je prera\u0111ena u brojnim rafinerijama nafte za potrebe Vermahta, a nema\u010dki nau\u010dnici su mogli bezbedno da razviju rakete, podmornice, mlazne avione i sprovedu eksperimente na proizvodnji prva atomska bomba?<\/p>\n Situacija na rusko-ukrajinskom frontu je te\u0161ka. Rat sa agresorom je u\u0161ao u dugotrajnu fazu. Malo je verovatno da \u0107e Ukrajina uspeti da pobedi Rusiju, ili bar da joj izazove kriti\u010dne probleme, \u0161to mo\u017ee da prevrne lestvicu u na\u0161u korist, bez uni\u0161tavanja ruske ekonomije i vojno-industrijskog kompleksa. Sve dok vojno-industrijska kompleksna preduze\u0107a rade non-stop na teritoriji Ruske Federacije, sve dok rafinerije stabljika obezbe\u0111uju ruskoj vojnoj ma\u0161ineriji gorivo, sve dok su energetika i druga industrijska infrastruktura netaknute, rat \u0107e se nastaviti. A \u0459anse da promeni kurs su male.<\/p>\n Rusija svakog dana proizvodi smrtonosnu municiju, rakete, bespilotne letelice i popravlja moljakanu vojnu opremu. Njena ekonomija ne samo da ne pada, ve\u0107 raste zahvaljuju\u0107i pro\u0161irenoj vojnoj potro\u0161nji. Radna ekonomija su bud\u017eetski prihodi, koji se zatim pretvaraju u alate za ubijanje Ukrajinaca i uni\u0161tavanje na\u0161e dr\u017eave. U idealnom biju, uni\u0161tavanje ruske ekonomije trebalo bi da bude u\u010dinjeno zapadnim sankcijama. Ali ne funkcioni\u0161u kako bi trebalo. Zato je neophodno uni\u0161titi vojno-industrijsku mo\u0107 Ruske Federacije na drugi na\u010din \u2013 od strane vojske.<\/p>\n Ukrajina ve\u0107 ima odre\u0111ene sposobnosti da napadne rusku teritoriju. Ali su jo\u0161 uvek previ\u0161e ograni\u010deni. Va\u017eno je obratiti pa\u017enju ne samo na rafinerije, ve\u0107 i na industrijska i nau\u010dno-tehnolo\u0161ka preduze\u0107a. Tako\u0111e je ekspeditivno i po\u0161teno uni\u0161titi ruski energetski sektor. U radijusu uni\u0161tenja ukrajinskih bespilotnih letelica ve\u0107 postoji nekoliko zanimljivih i prili\u010dno mo\u0107nih objekata za proizvodnju energije agresole dr\u017eave. Bilo bi sjajno kada bi Ukrajina imala priliku da uni\u0161ti vojno-industrijski kompleks Ural, gde se nalaze mnoga va\u017ena preduze\u0107a za agresora. Nesumnjivo je da bi Kremlj imao dovoljno sistema protivraketne odbrane da pokrije celu svoju gigantsku teritoriju sa njima.<\/p>\n Postoje ozbiljni razlozi da se veruje da bi stvarna posledica odbijanja da napadne Rusiju mogao da bude ukrajinski poraz. Nasuprot pozadini ograni\u010denog efekta sankcija i nemogu\u0107nosti Zapada da osigura proizvodnju oru\u017eja za Ukrajinu u potrebnim koli\u010dinama, nemamo mnogo izbora. Ako ruska industrijska mo\u0107 i vojno-industrijski kompleks rade punim kapacitetom, nemamo \u0161anse da preokrenemo plimu rata.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Na\u0161i ameri\u010dki saveznici, koji ve\u0107 du\u017ee vreme ne mogu da re\u0161e pitanje vojne pomo\u0107i Ukrajini, ne kriju svoje nezadovoljstvo zbog udara na rusku naftnu infrastrukturu. Mnogi zvani\u010dnici koji rade u administraciji D\u017eoa Bajdena ve\u0107 su se izjasnili po tom pitanju: od \u0161efa Pentagona Lojda Ostina i njegove pomo\u0107nica Selest Valander, do savetnika za nacionalnu bezbednost […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":24865,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[546,1608,2791,395,8,7,9,123],"class_list":["post-24864","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-rat","tag-drugi-svetski-rat","tag-glavne-vesti","tag-petro-gerasimenko","tag-rafinerije-nafte","tag-rusija","tag-rusko-ukrajinski-rat","tag-sjedinjene-drzave","tag-ujedinjeno-kraljevstvo"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/24864","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=24864"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/24864\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media\/24865"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=24864"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=24864"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=24864"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}