{"id":24753,"date":"2024-04-12T19:05:02","date_gmt":"2024-04-12T17:05:02","guid":{"rendered":"https:\/\/razvedka.info\/rs\/2024-04-ukrajina-nije-vazal-sad\/"},"modified":"2024-04-12T19:05:02","modified_gmt":"2024-04-12T17:05:02","slug":"ukrajina-nije-vazal-sad","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/2024-04-ukrajina-nije-vazal-sad\/","title":{"rendered":"Ukrajina nije vazal SAD"},"content":{"rendered":"

Geopoliti\u010dki narativ je i dalje veoma popularan, naro\u010dito u onlajn medijima. Nedavno je Jacek Bartosiak, kolumnista koji pi\u0161e o geopolitici, tokom debate na kanalu Nula <\/em>rekao je da Ukrajina ima „pravu vojsku koja puca na Ruse u ime Amerikanaca“. U ovom pogledu na svet, Kijev je pokorni vazal Sjedinjenih Dr\u017eava, koji te\u017ei interesima Va\u0161ingtona, a ne sopstvenom. \u010cak i ostavljaju\u0107i po strani \u010dinjenicu da je ovo narativ tipi\u010dan za Rusiju, gde geopolitika kao na\u010din tuma\u010denja sveta trijumfuje dugi niz godina, ni\u0161ta ne opovrgava njegove pretpostavke vi\u0161e od iskustva dvogodi\u0161njeg rata u Ukrajini.<\/p>\n

Ruso-ukrajinski rat je dokazao da dr\u017eave koje se obi\u010dno do\u017eivljavaju kao supersile ili hegemoni nikako nisu svemogu\u0107e i da imaju svoja ograni\u010denja. To je u suprotnosti sa slikom me\u0111unarodnih odnosa koje godinama promovi\u0161u geopoliti\u010dari. Po njihovom mi\u0161ljenju, postoji samo nekoliko dr\u017eava na svetu koje su u stanju da diktiraju pojmove koji su korisni samo za sebe, \u010dak i za njihove saveznike. Umesto toga, oni ve\u0107inu drugih dr\u017eava pozicioniraju kao obespravljene subjekte me\u0111unarodnog prava koji su suvereni samo de jure, ali vi\u0161e nisu de fakto. Stoga se geopoliti\u010dari u svojoj analizi uglavnom fokusiraju na interese i stanje supersila, najvi\u0161e uklju\u010duju\u0107i i dr\u017eave \u010diji su gra\u0111ani.<\/p>\n

U me\u0111uvremenu, odbrambeni rat Ukrajine, koji je sada za vi\u0161e od dve godine, razotkrio je mnoge slabosti tri dr\u017eave, za koje geopoliti\u010dari naj\u010de\u0161\u0107e prikazuju da imaju dovoljno mo\u0107i i uticaja da sateraju u \u0107o\u0161ak zemlje koje te\u017ee suverenitetu. Govorimo o Rusiji, Kini i SJEDINJENIM Dr\u017eavama.<\/p>\n

Neefikasne dr\u017eave<\/strong><\/p>\n

U slu\u010daju Ruske Federacije, njen imid\u017e mo\u0107i koja diktira uslove dr\u017eavama na postsovjetskom prostoru, koji Kremlj smatra svojom sferom uticaja, propao je. Rusija je izgradila taj imid\u017e kroz svoju vojsku, pretnju od nuklearnog oru\u017eja, kao i zavisnost od svojih energetskih resursa. Do 24. februara 2022. godine, ruske oru\u017eane snage smatrane su drugom vojskom na svetu. Teorije o zarobljavanju Kijeva za tri dana i skorom uni\u0161tenju ili predaji ukrajinskih oru\u017eanih snaga bile su prili\u010dno popularne na Zapadu u to vreme. Pored toga, podr\u017ealo ih je curenje informacija iz zapadnih obave\u0161tajnih slu\u017ebi.<\/p>\n

Otuda veliko iznena\u0111enje kada se ispostavilo da Rusi trpe krvave poraze, kompromitovani gubitkom mnogih komada skupe opreme, njihovi teritorijalni dobici nisu tako impresivni kao \u0161to je najavljeno, a Ruske vazduhoplovne snage nisu u stanju da dominiraju ukrajinskim nebom. Jo\u0161 2022. godine, Ukrajinci su oslobodili velike talase svoje teritorije i izdr\u017eali rusko bombardovanje krajem 2022. i po\u010detkom 2023. godine. Kao da to nije bilo dovoljno, Ukrajinci koji nisu imali sopstvenu flotu primorali su rusku Crnomor\u0161ku flotu da uz pomo\u0107 bespilotnih letelica i raketa povu\u010de svoje trupe iz zapadnog dela Crnog mora. Tako se ispostavilo da je ruska teritorija podlo\u017ena ukrajinskim napadima bespilotnim letelicama i sabota\u017eama akcija ukrajinskih specijalnih slu\u017ebi.<\/p>\n

Jo\u0161 jedna va\u017ena \u010dinjenica se ne mo\u017ee zanemariti. Od samog po\u010detka rata punih razmera, Ruska Federacija je imala podr\u0161ku svojih saveznika. Belorusija je obezbedila svoju teritoriju kao polazne ta\u010dke za ofanzivu, okupatori su bili u mogu\u0107nosti da koriste kasarne, terene za obuku, bolnice, kao i skladi\u0161ta beloruskih trupa. Ukrajinci su se uzdr\u017eali od granatiranja beloruskih aerodroma sa kojih su poleteli ruski avioni i helikopteri. Od druge polovine 2022. rusi u\u017eivaju logisti\u010dku podr\u0161ku Irana i Severne Koreje, iako vredi naglasiti da nije besplatno. Sve vreme, Kinezi snabdevaju rusku Federaciju raznim robama, iako poku\u0161avaju da se uzdr\u017ee od vojne podr\u0161ke velikih razmera. Nemogu\u0107e je ignorisati zemlje \u010diji uticaj na prvi pogled mo\u017ee delovati bezna\u010dajno: Jermenija, Gruzija ili Kazahstan. Oni deluju kao posrednici u uvozu mnogih va\u017enih dobara za rusku vojnu industriju, pre svega elektronike, kao i sirovina neophodnih za pove\u0107anje proizvodnje artiljerijske municije potrebne industriji naoru\u017eanja.<\/p>\n

Iako Narodna Republika Kina poku\u0161ava da se dr\u017ei podalje od rusko-ukrajinskog sukoba, njene simpatije prema Moskvi su prili\u010dno o\u010digledne. Me\u0111utim, uloga Kine u podr\u0161ci Rusiji je manja nego \u0161to se prvobitno strahovalo. Peking prodaje raznovrsnu robu, uklju\u010duju\u0107i robu dvostruke upotrebe, Ruskoj Federaciji, ali je do sada, strahuju\u0107i od zapadnih sankcija, odlu\u010dio da ne prodaje vojnu opremu ili municiju. Napori kineske diplomatije usredsre\u0111eni su na poku\u0161aj pomirenja o\u010dekivanja ruskog partnera uz po\u0161tovanje me\u0111unarodnog prava. Na taj na\u010din Peking poku\u0161ava da izvr\u0161i pritisak na pregovore izme\u0111u Kijeva i Moskve. U kontekstu kineske politike supersile, ne mo\u017ee se ignorisati reakcija Kine na posetu predsedavaju\u0107eg Predstavni\u010dkog doma ameri\u010dkog Kongresa Nensi Pelosi Tajvanu u avgustu 2022. Godine. Peking i dalje smatra lokalne vlasti Republike Kine konkurentom i ne krije \u010dinjenicu da \u017eeli da zauzme ostrvo pod izgovorom „kineskog ponovnog ujedinjenja“ do 2049. godine. Me\u0111utim, pretnje Pekinga Sjedinjenim Dr\u017eavama nisu pra\u0107ene bilo kakvim akcijama. \u010cak i geopoliti\u010dari sve vi\u0161e uo\u010dkuju da se slavni dani Kine polako pridodaju kraju iz ekonomskih i demografskih razloga, dok se drugi azijski rival Pekinga, Indija, intenzivira.<\/p>\n

U svetlu ruske agresije na Ukrajinu, tako\u0111e smo videli slabost i uskogrudost SAD. Prva stvar koja ti zapazi za oko su problemi zakonodavstva. Od oktobra 2023. do druge polovine marta 2024. godine, Predstavni\u010dki dom nije mogao da usvoji predlog zakona o bud\u017eetu, \u0161to je dovelo do usvajanja mese\u010dnog prelaznog bud\u017eeta. I do sada kongresmeni nisu odobrili paket podr\u0161ke Ukrajini, Izraelu i Tajvanu, nekim od najva\u017enijih partnera i saveznika Sjedinjenih Dr\u017eava izvan NATO-a. I sve to zbog opstrukcionizma od strane relativno malog broja kongresmena iz pro-Trampove grupe MAGA <\/em>(od slogana U\u010dini Ameriku ponovo velikom<\/em>). Ispostavilo se da su problemi zakonodavnog procesa i parlamentarne intrige faktor koji ima zna\u010dajan uticaj na sprovo\u0111enje spoljne politike Bele ku\u0107e. Oni tako\u0111e uti\u010du na kredibilitet Sjedinjenih Dr\u017eava u o\u010dima mnogih evropskih zemalja, koje strahuju da \u0107e Donald Tramp ponovo postati predsednik.<\/p>\n

Ograni\u010dena hegemonija<\/strong><\/p>\n

Ni\u0161ta manje va\u017ena nisu objektivna ograni\u010denja Sjedinjenih Dr\u017eava u vojnom smislu. Dok SAD ostaju hegemoni\u010dne zbog svojih ve\u0107ih mogu\u0107nosti od svojih konkurenata i saveznika, to nije svemogu\u0107e u ovoj oblasti. Sjedinjene Dr\u017eave imaju relativno mali kapacitet za proizvodnju municije i raketa, kao i te\u0161ku opremu, ali ovde treba dodati da ima veoma velike zalihe toga. S tim u vezi, Amerikancima su potrebne vreme i finansijske investicije da povrate sposobnosti bliske onima iz Hladnog rata. Druga vrsta ograni\u010denja je logistika. Iako Sjedinjene Dr\u017eave imaju mo\u0107nu mornaricu i moderne vazduhoplovne snage, moraju da se oslone na savezni\u010dke baze i luke kako bi obavljale zadatke daleko od svog mati\u010dnog kontinenta. Mogu\u0107nost prenosa trupa i zaliha ograni\u010dena je brojem vozila.<\/p>\n

Jo\u0161 jedna slabost Sjedinjenih Dr\u017eava ukorenjena je u njenom oklevanju u pogledu toga kakvu politiku treba da vodi prema Ruskoj Federaciji. Poslednjih decenija mnogi ameri\u010dki kreatori politike vi\u0161e vole da vide Rusiju kao partnera, a ne kao rivala. Ovakav stav promovisali su mediji i ameri\u010dka pop kultura (na primer, tre\u0107a sezona serije „D\u017eek Rajan“ ili serije „Ku\u0107a od karata“). Ona je ignorisala zabrinutost NATO saveznika na isto\u010dnom krilu, kao i neprijateljske signale same Rusije i njenu sve ve\u0107u saradnju sa Kinom, sirijskom diktaturom i Iranom. \u010cak i posle invazije na Ukrajinu, Bela ku\u0107a se uzdr\u017eala od ja\u010danja kursa prema Kremlju, postavljaju\u0107i „crvene linije“ za sebe i svoje saveznike u vezi sa snabdevanjem Ukrajine opremom. Mnogi analiti\u010dari veruju da je autor ove strategije, nazvane „kontrolisana eskalacija“, D\u017eejk Saliven, spoljnopoliti\u010dki savetnik predsednika Bajdena. Saliven se udovoljavao \u017eeljama u rusko-ukrajinskom ratu, poku\u0161avaju\u0107i da pomiri dva slo\u017eena cilja. S jedne strane, da bi se osiguralo da Ukrajina ne izgubi, a sa druge strane, da spre\u010di Rusiju da do\u017eive previ\u0161e ozbiljan poraz.<\/p>\n

Me\u0111utim, to ne zna\u010di da su Sjedinjene Dr\u017eave sposobne da primoraju Ukrajinu i druge saveznike da rade \u0161ta god po\u017eele. Dobar primer za to su politi\u010dke odluke Ujedinjenog Kraljevstva, koje su gurnule Belu ku\u0107u ka zidu, primoravaju\u0107i Amerikance da pove\u0107aju podr\u0161ku Kijevu. Prvi put se to dogodilo po\u010detkom 2022, \u010dak i pre invazije. U to vreme, Britanci su predali Ukrajincima moderne protivtenkovske raketne baca\u010de NLAW<\/em>. To je podstaklo Sjedinjene Dr\u017eave da pove\u0107aju snabdevanje lanserima i raketama Koplje<\/em>, kao i protivaviontskih raketa \u017daoka<\/em>, izme\u0111u ostalog. Godinu dana kasnije, kada je postojao teku\u0107i spor izme\u0111u Berlina i Va\u0161ingtona o tome ko \u0107e prvi doneti odluku o transferu zapadnih tenkova u Ukrajinu, Velika Britanija je ponovo do\u0161la do iz po\u010detka, najavljuju\u0107i transfer kompanije \u010celend\u017eer-2.<\/em> To je dalo podsticaj formiranju oklopne koalicije. U maju 2023. ispostavilo se da su Britanci obezbedili Ukrajincima krstare\u0107e rakete Olujna senka<\/em>, a Francuzi su, prate\u0107i tu\u017ebu, predali svoj ekvivalent ovom oru\u017eju pod imenom SKALP<\/em>.<\/p>\n

Ruska nafta je sporna kost izme\u0111u Kijeva i Va\u0161ingtona<\/strong><\/p>\n

22. marta 2024. novine Fajnen\u0161el tajms<\/em> izvestio, pozivaju\u0107i se na anonimne izvore, da su ameri\u010dke vlasti iritirane ukrajinskom bomba\u0161kom kampanjom ruskih rafinerija naftepleksi. To je od kraja januara i ve\u0107 je dovelo do zna\u010dajnih gubitaka u 12 preduze\u0107a. Na nekima od njih proizvodnja je smanjena, rad drugih zaustavljen. Mnogi ukrajinski dronovi kamikaza pali su na instalacije kojima su potrebni rezervni delovi zapadnih zemalja za popravke. Zbog sankcija, pristup njima je veoma te\u017eak, zbog \u010dega Rusi moraju da potro\u0161e mnogo vi\u0161e novca nego pre invazije, a vreme isporuke ovih rezervnih delova je znatno poraslo. Prema informacijama koje je prikupio Mariusz Marsza\u0142kowski, glavni i odgovorni urednik portala POLON.pl,<\/em> cene goriva na doma\u0107em tr\u017ei\u0161tu Rusije su zna\u010dajno porasle, a gubici proizvodnje kre\u0107u se od 600 do 900 hiljada barela dnevno. Tako\u0111e vredi napomenuti da su se Ukrajinci fokusirali na napade na te kompanije i skladi\u0161ta goriva koja snabdevaju invazing snage, posebno vazduhoplovstvo. Izgleda da je ovo o\u010digledan uspeh za Kijev, ali saveznik sa druge strane okeana druga\u010dije vidi situaciju.<\/p>\n

Kako pi\u0161e Fajnen\u0161el tajms<\/em>– Iritacija Bele ku\u0107e proizlazi iz zabrinutosti Bajdenove administracije zbog uticaja ukrajinskog bombardovanja na globalne cene goriva, \u0161to bi moglo negativno da uti\u010de na predsedni\u010dku kampanju u SAD. Rastu\u0107e cene \u0107e se igrati u Trampovu korist. Ne znamo koliko je ta informacija pouzdana i da li su Amerikanci zaista opravdali svoje zahteve Ukrajincima da prestanu da bombarduju rusku naftnu industriju. Me\u0111utim, nezadovoljstvo Va\u0161ingtona je \u010dinjenica, kako ka\u017eu politi\u010dari i vojni zvani\u010dnici. Poku\u0161aj Amerikanaca da uti\u010du na Ukrajince indirektno je potvr\u0111en posetom D\u017eejka Salivena Kijevu 20. marta. On je na konferenciji za novinare rekao da je do\u0161ao sa „verom“ u prekid \u0107orsokaka u kojem se Kongres na\u0161ao. Me\u0111utim, postoje razumne pretpostavke da bi glavna svrha posete mogla da bude vr\u0161enje pritiska na Kijev u vezi sa napadima na ruske rafinerije nafte.<\/p>\n

Ako je to slu\u010daj, onda su Ukrajinci ignorisali upozorenja koja im je navodno preneo blizak saradnik predsednika Bajdena. U no\u0107i 22. marta 2024. dogodio se jo\u0161 jedan napad ukrajinskog drona kamikaza na rafineriju nafte u Samari. Vasil Maliuk, \u0161ef Slu\u017ebe bezbednosti Ukrajine (koja deli odgovornost sa Glavnom obave\u0161tajnom direkcijom Ministarstva odbrane Ukrajine za napade bespilotnim letelicama kamikaza i aktivnosti sabota\u017ee), rekao je ukrajinskim medijima da \u0107e se napadi na ruske kompanije nastaviti.<\/p>\n

Kijev je dozvolio sebi da ignori\u0161e o\u010dekivanja Va\u0161ingtona iz vi\u0161e razloga. S jedne strane, Ukrajina ima obilje iskustva u multi-vektorsku politiku od 1991. do 2013. godine. Iako je bila izvor mnogih problema, istovremeno joj je omogu\u0107ila da razvije vredne ve\u0161tine u me\u0111unarodnoj politici i pristup politici koji ne stavlja sve na kocku. U ovom slu\u0438aju, na ameri\u0438ku karticu. Ukrajinci vide da Velika Britanija, \u010ce\u0161ka Republika, Francuska, Nema\u010dka i, u skladu sa svojim mogu\u0107nostima, Poljska, skandinavske i balti\u010dke zemlje tako\u0111e igraju zna\u010dajnu ulogu u njihovoj podr\u0161ci. Uzgred, \u010ce\u0161ka Republika, a ne Sjedinjene Dr\u017eave, prona\u0161le su 1,5 miliona artiljerijskih granata za Ukrajinu i organizovale koaliciju za prikupljanje sredstava za njihovu kupovinu.<\/p>\n

Zna\u010dajno je i to \u0161to Kijev mo\u017ee sebi da priu\u0161ti da bombarduje ruska industrijska preduze\u0107a zbog \u010dinjenice da ima sredstva za to, \u0161to je i sam stvorio. Iako bespilotne letelice kamikaza nisu efikasne kao balisti\u010dke i krstare\u0107e rakete, one su i dalje sposobne da nanose dovoljno \u0161tete i mnogo su jeftinije. Rusi ne mogu da za\u0161tite sve vitalne objekte vazdu\u0161nom odbranom. Nije tajna da se ve\u0107ina zapadnih zemalja, uklju\u010duju\u0107i Sjedinjene Dr\u017eave, protivi upotrebi na teritoriji Rusije oru\u017eja koje su obezbedile ili \u010dak Ukrajine kupljene od njih. U takvim okolnostima, Ukrajinci koriste sopstveno oru\u017eje za granatiranje teritorije agresora od prvih dana rata punih razmera.<\/p>\n

Bez obzira da li je istina ono \u0161to su novinari napisali Fajnen\u0161el tajms<\/em> o uzrocima pritiska SAD, sama \u010dinjenica pritiska sugeri\u0161e da su Amerikanci vo\u0111eni dalekose\u017enom sebi\u010dno\u0161\u0107u. Oni sami o\u010dekuju od Ukrajinaca ono \u0161to se mo\u017ee opisati kao „suicidalni altruizam“. Ne samo da se od njih o\u010dekuje da budu ne\u0161to kao vre\u0107a za udaranje Za Ruse u ovom ratu, ve\u0107 Bela ku\u0107a nije u stanju da ponudi ni\u0161ta zauzvrat. Ovakav stav dobro je sumirao Danijel Seligovski, stru\u010dnjak poljskog Instituta za me\u0111unarodne poslove, koji je komentarisao izve\u0161taj britanskog lista na internetu X <\/em>„O \u010demu je Va\u0161ington razmi\u0161ljao? Da \u0107e Ukrajinci samo sedeti i gledati kako ruske rakete padaju na njihove gradove? Ve\u0107 du\u017ee vreme govorimo na\u0161im ameri\u010dkim kolegama da \u0161to manje poma\u017eete Ukrajini, to manje uti\u010dete na to \u2013 smejali su se (o tome).“<\/p>\n

Ukrajina kao predmet me\u0111unarodne politike<\/strong><\/p>\n

Da je Ukrajina samo objekat na me\u0111unarodnoj sceni, verovatno bi jednostavno ne bi postojao danas, ili bi bio ise\u010den na mali deo kao rezultat mirovne konferencije stvorene da udovolji vode\u0107im geopoliti\u010dkim igra\u010dima. To bi osiguralo mir za SAD i Kinu, i teritoriju i slavu za Rusiju kao pobednika rata.<\/p>\n

Ispostavilo se da je realnost druga\u010dija, ponajmanje zahvaljuju\u0107i samoj Ukrajini i njenim evropskim partnerima, koji uklju\u010duju zemlje koje nemaju status vojne ili ekonomske mo\u0107i. Kijev nije ni\u010diji vazal i sada mora da se fokusira na vo\u0111enje rata na takav na\u010din da ograni\u010di destruktivne sposobnosti agresora. \u010cak i ako odabrana strategija, iako u potpunosti u skladu sa me\u0111unarodnim pravom, nije po ukusu nekih zapadnih saveznika. Ne samo da Ukrajina mo\u017ee da priu\u0161ti da ignori\u0161e o\u010dekivanja SAD. \u010cak i mora, ako \u017eeli da pre\u017eivi.<\/p>\n

Prevedeno sa poljskog<\/em><\/p>\n

Tekst je objavljen u sklopu projekta saradnje izme\u0111u nas i poljskog \u010dasopisa Nowa Europa Wschodnia<\/a>.<\/em><\/p>\n

Originalni naslov \u010dlanka: Ukraina nie jest wasalem USA<\/a><\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Geopoliti\u010dki narativ je i dalje veoma popularan, naro\u010dito u onlajn medijima. Nedavno je Jacek Bartosiak, kolumnista koji pi\u0161e o geopolitici, tokom debate na kanalu Nula rekao je da Ukrajina ima „pravu vojsku koja puca na Ruse u ime Amerikanaca“. U ovom pogledu na svet, Kijev je pokorni vazal Sjedinjenih Dr\u017eava, koji te\u017ei interesima Va\u0161ingtona, a […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":24754,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[3323,3296,1687,1705,1611,1683,3205,2888,60],"class_list":["post-24753","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-rat","tag-china","tag-geopolitics","tag-joseph-biden","tag-russia","tag-russian-ukrainian-war","tag-top-news","tag-u-s-congress","tag-united-states","tag-vojna-pomoc-ukrajini"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/24753","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=24753"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/24753\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media\/24754"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=24753"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=24753"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=24753"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}