Protiv pozadine eskalacije rusko-ukrajinskog rata, sve je dublja pukotina u odnosima izme\u0111u Rusije i Evrope. Istovremeno, „rusko-kinesko strate\u0161ko partnerstvo“ se produbljuje. Ali, da li je to zaista „partnerstvo“, jer ovaj termin podrazumeva paritet strana?<\/p>\n
Tako sankcije koje su uveli Va\u0161ington i Brisel vrlo \u010desto rade neefikasno, bilo zbog njihove nepotpune promi\u0161ljenosti, ili nepa\u017enje sprovo\u0111enja, ili zbog nevoljnosti Zapada da kazni prekr\u0161ioce kaznenih mera. Me\u0111utim, istovremeno, nemogu\u0107e je ne primetiti kako se Moskva ka\u017enjava zbog svoje agresije po cenu brzorastu\u0107e zavisnosti od Pekinga. U stvari, ve\u0436 mo\u045bemo da pri\u0438amo o podre\u0440ivanju vazala.<\/p>\n
Se\u0107ate se posete ruskog predsednika Putina Kini na Olimpijadi u prvoj polovini februara 2022? Iz nadle\u017enih izvora se tada postalo poznato da je \u0161ef Kremlja navodno dao \u010dvrsto obe\u0107anje kineskom predsedniku Sji \u0110inpingu da ne\u0107e pokrenuti potpunu invaziju na Ukrajinu do sve\u010danog zatvaranja Olimpijskih igara u Pekingu, to jest do 20. februara. Zbog toga je bilo beskorisno o\u010dekivati da \u0107e ruski tenkovi pre\u0107i granicu, na primer 16. februara, kako su navodno predvi\u0111ali zapadni obave\u0161tajci. Predsednik Volodymyr Zelensky tako\u0111e se uzalud radovao Ukrajincu da se napad nikada nije dogodio, ali se radovao uvo\u0111enju Dana jedinstva i pozvao sunarodnike na „majski ro\u0161tilj“. Za one koji su bili svesni koliko je Moskva u to vreme bila zavisna od Pekinga, bilo je sasvim jasno da \u0107e, ako invazija bude po\u010dela, to biti tek posle dvadesetog.<\/p>\n
Sada sa ljubavlju i po\u0161tovanjem razgovaramo o francuskom predsedniku Emanuelu Makronu kao prvom zapadnom lideru koji se izjasnio o mogu\u0107nosti slanja zapadnih vojnih kontingeta u Ukrajinu kako bi se „spre\u010dila pobeda Putina“. I vredi podsetiti da je i tada, nekoliko dana pre potpune invazije, daju\u0107i intervju dnevnom listu Opinion, francuski lider tako\u0111e prvi rekao: „Rusija (…) u stvari, u nekom je obliku vazalage za Kinu.“<\/p>\n
Kao rezultat toga, zavisnost Moskve od Pekinga je samo rasla. „Neuravnote\u017eeno zbli\u017eavanje sa Kinom podrazumevano je izabrala Rusija, izolovana na me\u0111unarodnoj sceni posle oru\u017eane intervencije u Ukrajini, a sprovodi je po cenu pove\u0107anja zavisnosti od svog mo\u0107nog i surovog isto\u010dnog suseda“, napisao je Reno Dubien, direktor Franko-ruskog istra\u017eiva\u010dkog centra.<\/p>\n
Ta zavisnost je po\u010dela da raste posle aneksije Krima u martu 2014. godine, kada je Rusija izba\u010dena iz grupe G8 i kada su joj uvedene prve sankcije. Za razliku od Zapada, Peking nikada nije bio zabrinut zbog unutra\u0161nje dru\u0161tveno-politi\u010dke situacije u Rusiji, uop\u0161te nije bio ogor\u010den rastom autoritarnih i totalitarnih tendencija u toj zemlji, sasvim suprotno. Niti je Peking bio zabrinut zbog agresivnih, revan\u0161isti\u010dkih planova Kremlja koji imaju za cilj da zadovolje njegove imperijalne ambicije, sve dok se sprovode bez preteranih geopoliti\u010dkih smetnji koje bi ometale ekonomski rast Nebeskog carstva.<\/p>\n
Bilateralna rusko-kineska trgovina je zna\u010dajno porasla tokom proteklih godina: sa 63,7 milijardi dolara 2016. na 190 milijardi dolara 2022. godine i dostigla rekordnih 240 milijardi dolara 2023. godine. Kina je sada postala trgovinski partner Rusije broj jedan, pretekav\u0161i Evropsku uniju, koja je bila u vo\u0111stvu do 2022. godine i sa kojom bi trgovina trebalo da padne ispod 100 milijardi dolara ove godine. I dok su zemlje G7 zvani\u010dno prestale da uvoze rusku naftu, Kina je udvostru\u010dila kupovinu, pa sada, zajedno sa Indijom, igra klju\u010dnu ulogu u odr\u017eavanju finansijskih tokova u Kremlj.<\/p>\n
Istovremeno, postoji „de-dolarizacija“ ruske spoljnotrgovinski razmene. Prema re\u010dima ruskog premijera Mihaila Mi\u0161ustina, 90 odsto bilateralne rusko-kineske trgovine ve\u0107 se pla\u0107a u valutama obe zemlje. \u0160ef ruske vlade uspeo je da obavi dve posete Kini, \u0161to ukazuje na institucionalizaciju rusko-kineskog trgovinskog partnerstva.<\/p>\n
Ekonomska integracija izme\u0111u dve zemlje tako\u0111e obuhvata bankarski sektor. Trideset ruskih preduze\u0107a, od kojih je ve\u0107ina pod zapadnim sankcijama i isklju\u010dena iz SWIFT sistema za prekograni\u010dne transfere, koriste kineske CIPS (prekograni\u010dni me\u0111ubankarske platne sisteme). <\/em>Samo u 2022. godini udeo kineskih operatera u finansijskom sektoru u\u010detvorostru\u010den (me\u0111u njima Industrijska i komercijalna banka Kine, Kineska banka, Kineska gra\u0111evinska banka <\/em>I Poljoprivredna banka Kine<\/em>). Kineski proizvo\u0111a\u010di automobila ubrzano izme\u0161taju zapadne brendove sa ruskog tr\u017ei\u0161ta, kao \u0161to je Reno, Pe\u017eo, Mercedes<\/em> I Folksvagen<\/em>. Trenutno Kinezi ve\u0107 kontroli\u0161u 46 odsto distributera automobila u Rusiji i pro\u0161iruju lokalnu proizvodnju automobila. Ovu trgovinsku dinamiku podsti\u010du vlade obe zemlje: Mi\u0161ustija posetaKrajem aprila 2023. godine, \u0160angaj je potvrdio da sve velike grupe i oligarhijske zajednice u Rusiji tra\u017ee partnere na Istoku.<\/p>\n Me\u0111utim, Kina glatko odbija da snabdeva Moskvu oru\u017ejem. Bar otvoreno i direktno. Me\u0111utim, kao \u0161to znamo iz mnogih svedo\u010denja zapadnih obave\u0161tajnih slu\u017ebi i istraga novinara Osintera, kineski proizvo\u0111a\u010di daju zna\u010dajan doprinos pove\u0107anju borbene sposobnosti ruske vojske. Ameri\u010dke obave\u0161tajne agencije ka\u017eu da je tokom prve godine sukoba Rusija uvozila brojne po\u0161iljke poluprovodnika preko organizacija koje posluju u Hongkongu. Preko rusko-kineske granice prevezeno je oko 12 miliona kineskih bespilotnih letelica, kao i rezervnih delova za radare i antene elektronskog ratovanja. Preduze\u0107e u \u0160angaju olak\u0161alo je isporuku 100.000 pancirnih prsluka i isti broj \u0161lemova za ruske vojnike (posredovanjem uzbekistanske kompanije). Pored toga, kineski izvoz u Rusiju keramike, koji se \u0161iroko koristi za za\u0161titnu opremu, pove\u0107an je za 70 odsto u 2023. godini… i smanjio za 60% na Ukrajinu.<\/p>\n Dakle, da li Rusija ima koristi samo od zbli\u017eavanja sa Kinom? Nije sve tako jednostavno. Zato \u0161to postoje dve strane svakog nov\u010di\u0107a. Rusija je polagla velike nade u izgradnju gasovoda Snaga Sibira 2 kako bi zna\u010dajno pove\u0107ala izvoz gasa u Kinu i bar delimi\u010dno nadoknadila gubitak evropskih kupaca. Vladimir Putin i potpredsednik ruske vlade Aleksandar Novak izrazili su optimizam, nadaju\u0107i se da \u0107e projekat uskoro biti sproveden, uzimaju\u0107i u obzir potrebe Kine. To bi upotpunilo 38 milijardi kubnih metara godi\u0161nje koje isporu\u010duje prvi gasovod „Snaga Sibira“ od severoisto\u010dne Jakutije do Kine. Me\u0111utim, pregovori o ovom projektu, koji su po\u010deli sa izuzetno pozitivnom notom, na kraju su oti\u0161li psima.<\/p>\n Stoga je sudbonosni projekat za Gazprom, koji je izgubio najve\u0107i deo evropskog tr\u017ei\u0161ta posle nepristup\u0161ene sabota\u017ee gasovoda Nord Strim i Nord Strim-2 u septembru 2022. godine i preorijentacije velikog broja tradicionalnih kupaca na druge dobavlja\u010de, gajio velike nade u Kineze. Me\u0111utim, te\u0161ki pregovori sa Pekingom potvr\u0111uju da je Moskva jasno precenila zna\u010daj o\u010digledno sna\u017enog rusko-kineskog prijateljstva za pragmati\u010dne bilateralne odnose na polju trgovine ugljovodonicima.<\/p>\n A ovo je daleko od jedinog znaka iluzi\u0438ne rusko-kineske idyll. Ve\u0107ina kineskih banaka ne \u017eeli da izgubi zapadna tr\u017ei\u0161ta, pa veoma paze na po\u0161tovanje zapadnih sankcija, pa odbijaju da otvore ra\u010dune za neke ruske kompanije. Pre svega, naravno, govorimo o sankcionisanim kompanijama. Ali ne samo. Kineski bankari bi radije izgubili nekoliko ruskih klijenata, \u010dak i ako ne podle\u017eu bilo kakvim ograni\u010denjima, nego da se suo\u010de sa gnevom Zapada.<\/p>\n Kineski elektronski gigant Huawei nedavno je po\u010deo da pravi sve \u010dudnije poteze. Ili \u0107e investirati u svoju proizvodnju u Rusiji, ili \u0107e iznenada zavr\u0161iti svoj posao tamo i zaustaviti isporuke. Kao da se igra ma\u010dke i mi\u0161a sa Rusijom.<\/p>\n Moskva ga je, kako bi dodatno umirila Peking, pozvala na bilateralnu saradnju na Arktiku, regionu u kojem je Rusija do sada isklju\u010dila druge spoljne geopoliti\u010dke igra\u010de. Eksperti predvi\u0111aju da \u0107e Kina, zbog svojih neuporedivo ve\u0107ih investicionih sposobnosti, gurnuti Rusiju u pozadinu u toj oblasti. I ne treba da zaboravimo na rastu\u0107i demografski pritisak Kine na Sibir, koji redovno pominju ruski mediji, a po\u010deo je gotovo odmah posle propasti SSSR-a.<\/p>\n U me\u0111uvremenu, Rusi su u sveto naivnom ube\u0111enju da im nikakvo pot\u010dinjavanje od Kine ne preti. A ako se to desi, to uop\u0161te nije tako stra\u0161no kao, na primer, podre\u0111enost Zapadu. Se\u0107ate li se Putinove nedavne istorijske alazije na hordu?<\/p>\n „Uvek je bilo ovako. Setimo se \u0161ta se de\u0161avalo za vreme, recimo, Aleksandra Nevskog. Uprkos svemu, otputovao je u Hordu, poklonio se Horde Kanovima, dobio etiketu da vlada, posebno i pre svega kako bi se efikasno odupreo invaziji Zapada. Za\u0459to? I zato \u0161to se Horda pona\u0161ao drski, surovo, ali oni nisu dirali glavnu stvar \u2013 na\u0161 jezik, tradiciju, kulturu, za koju su tvrdili zapadni osvaja\u010di. Jer, ako se kultura, tradicija i istorija naroda uni\u0161te, onda narod postepeno po\u010dinje da nestaje kao etni\u010dka grupa, raspada se kao sneg u kasno prole\u0107e“, rekao je ruski lider.<\/p>\n U tom kontekstu, vredi pomenuti i ruskog imperijalnog politikologa Sergeja Karaganova, koji uverava da Rusija ni u kom slu\u010daju ne rizikuje da postane predmet Pekinga, s obzirom da ima „druga\u010diji kulturni kodeks“. I to ga navodno \u010dini „neranjivim za druge civilizacijske afinitete.“ Paradoksalno, ovaj ideolog ruskog fa\u0161izma vili-nili nagla\u0161ava evropski karakter ruske kulture. Me\u0111utim, to ne spre\u010dava njega i njegove pristalice da kao geopoliti\u010dki prioritet izlo\u017ee raskid sa Zapadom i maksimalno zbli\u017eavanje sa Istokom.<\/p>\n Ube\u0111en sam da je Peking prili\u010dno zadovoljanSituacija u Rusiji bi bila kao pod Nevskim. Neka razvijaju sopstveni jezik i kulturu, sve dok na vreme odaju po\u010dast, ne pobune se protiv suzeraina i s vremena na vreme ujedu Zapad. Ovo je, u stvari, ta vazalage.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Protiv pozadine eskalacije rusko-ukrajinskog rata, sve je dublja pukotina u odnosima izme\u0111u Rusije i Evrope. Istovremeno, „rusko-kinesko strate\u0161ko partnerstvo“ se produbljuje. Ali, da li je to zaista „partnerstvo“, jer ovaj termin podrazumeva paritet strana? Tako sankcije koje su uveli Va\u0161ington i Brisel vrlo \u010desto rade neefikasno, bilo zbog njihove nepotpune promi\u0161ljenosti, ili nepa\u017enje sprovo\u0111enja, ili […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":24544,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[3323,1705,1611,1706,1683,179],"class_list":["post-24543","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-rat","tag-china","tag-russia","tag-russian-ukrainian-war","tag-sanctions-against-russia","tag-top-news","tag-vladimir-putin"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/24543","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=24543"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/24543\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media\/24544"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=24543"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=24543"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=24543"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}