Ukrajina je 30. septembra 2022. podnela zahtev za pridru\u017eivanje Severnoatlantskoj organizaciji sporazuma (NATO) na ubrzan na\u010din. Ovaj doga\u0111aj je bio logi\u010dan zaklju\u010dak \u010ditave ere. Era koja kasni najmanje 12 godina.<\/p>\n
U aprilu 2008. Na tom samitu Ukrajina i Gruzija trebalo je da dobiju Plan za \u010dlanstvo u Alijansi. Tada\u0161nji lideri dr\u017eave \u2013 predsednik Viktor Ju\u0161\u010denko, predsednik Verkhovne Rada Arsenij Jatsenijuk, premijerka Julija Timo\u0161enko \u2013 potpisali su zvani\u010dno pismo pot\u010dinjavanja.<\/p>\n
Me\u0111utim, Ukrajina nije dobila MAP. S jedne strane, nije ga dobila zbog stava tada\u0161nje nema\u010dke kancelarke Angele Merkel. Na koji je, sa svoje strane, vr\u0161io pritisak ruski predsednik Vladimir Putin, koji je godinu dana ranije, u svom govoru u Minhenu, zapravo najavio plan za obnovu Sovjetskog Saveza 2.0 i njegove posleratne sfere uticaja. Ali to je bio samo jedan faktor.<\/p>\n
Druga se odnosila na samu Ukrajinu. Ve\u0107ina doma\u0107eg dru\u0161tva otvoreno se protivila pridru\u017eivanju Alijansi. Naravno, to se desilo sa razlogom, ali uz aktivno propagandno u\u010de\u0161\u0107e ruskih i lokalnih proruih snaga. Na jugu i istoku politi\u010dari (koji su vrlo \u010desto bili i u vlasni\u0161tvu velikih preduze\u0107a) zastra\u0161ili su bira\u010dko telo (koje je radilo u tim preduze\u0107ima) \u010dinjenicom da bi pridru\u017eivanje Severnoatlantskoj alijansi rezultiralo, najtim, u\u010de\u0161\u0107em Ukrajinaca u ratovima koje vode zemlje NATO \u2013 posebno, nagovestili su ameri\u010dke operacije u Iraku i Avganistanu. A drugo, ljudi su se pla\u0161ili da \u0107e ameri\u010dki biznis do\u0107i u Ukrajinu i uni\u0161titi sva preduze\u0107a, ostavljaju\u0107i svoje zaposlene bez posla.<\/p>\n
Kao \u0161to sada znamo (a neki Ukrajinci su to razumeli i tada), sve je ispalo upravo suprotno \u2013 Rusi su bili ti koji su uni\u0161tili preduze\u0107a. I ne samo sada, tokom rata, ve\u0107 i u potpuno mirnim vremenima, kao \u0161to je to bilo u Zaporizhia, gde su kupovali i jednostavno zatvarali, pretvaraju\u0107i se u prazno mesto, jednu od klju\u010dnih ukrajinskih elektrana, Aluminijumsku fabriku Zaporizhya. A sada, \u010dak i u Zaporizhiji, ve\u0107ina stanovni\u0161tva nije protiv ulaska u NATO.<\/p>\n
A onda, sredinom dvelouja, Ukrajinci su se protivili evroatlantskoj integraciji svoje zemlje. Tako je 2006. \u010dak 64,5 odsto Ukrajinaca bilo protiv ulaska u NATO. \u010cak i na tradicionalno proevropskom Zapadu, rezultat je bio 38:32 u korist onih koji nisu podr\u017eali pridru\u017eivanje Alijansi. \u0160ta da ka\u017eemo, kada je \u010dak i me\u0111u pristalicama dve glavne politi\u010dke snage Narand\u017easte revolucije \u2013 Na\u0161e Ukrajine i Bloka Julije Timo\u0161enko \u2013 40 odsto bilo protiv NATO- a.<\/p>\n
2006. je bila najgora godina u smislu podr\u0161ke evroatlantskoj integraciji \u2013 samo 15,5 odsto Ukrajinaca podr\u017ealo je takvu ideju. Zbog toga bi Angela Merkel sa dobrom save\u0161\u0107u mogla da okrene razlog svog lobiranja za Putinovu poziciju nedostatku podr\u0161ke naroda u Ukrajini.<\/p>\n
Godine 2008, posle ruskog napada na Gruziju, kada Rusi nisu priznati kao agresori \u010dak ni u BYuT (tada vladaju\u0107a stranka), situacija se nije promenila u na\u010delu. Iako se broj protivnika NATO-a u dru\u0161tvu smanjio na 53 odsto, samo 20 odsto su pristalice pridru\u017eivanja. I posle \u010detiri godine vladavine Viktora Janukovi\u010da, krajem 2013. godine, rezultati su ponovo bili katastrofalni \u2013 18 odsto u korist, 67 odsto (skoro rekord) protiv.<\/p>\n
Naravno, ruska aneksija Krima i rat u Donbasu su promenili situaciju. U martu 2014. indikatori su i dalje bili protiv NATO \u2013 43:34, u aprilu su bili skoro jednaki \u2013 40:38, a u novembru, posle ruske invazije na Donbas redovnih trupa i Ilovaiskovog kazana, 51 odsto Ukrajinaca podr\u017ealo je ulazak u NATO. Po prvi put, ve\u0107ina stanovni\u0161tva na\u0161e zemlje \u017eelela je da vidi „nuklearni ki\u0161obran“ Sjedinjenih Dr\u017eava, Velike Britanije i Francuske iznad njih.<\/p>\n
Od tada, \u010dak i u najgorim scenarijima (velika medijska agitacija protiv tada\u0161njeg aktuelnog predsednika Poro\u0161enka, koji je podr\u017eavao evroatlantske integracije; pobeda Volodimira Zelenskog, sa kojim su na vlast do\u0161li i skeptici iz NATO-a), procenat onih koji su bili protiv pristupanja Ukrajine Alijansi nikada nije prema\u0161io 40 odsto.<\/p>\n
Sredinom februara 2022. godine 62 odsto ukrajinskih dr\u017eavljana bilo je za ulazak u NATO tokom istra\u017eivanja javnog mnjenja, samo 30 odsto je bilo protiv. A u julu iste godine rezultat je bio vi\u0161e nego impresivan \u2013 85:8. Razlog je, naravno, bila invazija punih razmera i njene prve posledice. Iako je jo\u0161 u martu do\u0161lo do blagog nazadovanja \u2013 vi\u0161e vezanog za proces pregovora izme\u0111u Ukrajine i Rusije, tokom kojeg su predsednici Kabineta predsednika rekli da Ukrajini nije potrebno \u010dlanstvo u NATO- u, ve\u0107 neke mitske bezbednosne garancije pojedinih zemalja.<\/p>\n
Me\u0111utim, pregovori su se, kao \u0161to znamo, zavr\u0161ili uzalud, tako da se nivo podr\u0161ke evroatlantskom kursu Ukrajine ponovo pove\u0107ao. \u0160tavi\u0161e, Ukrajinci su kona\u010dno po\u010deli da govore o \u010dinjenici da bi ulazak u vojnu Severnoatlantsku alijansu, a ne politi\u010dku Evropsku uniju, trebalo da bude primarna stvar.<\/p>\n
Kao \u0161to vidite, deceniju i po kasnije, Ukrajina i Ukrajinci su imali prosvetljenje \u2013 platili su stra\u0161nu cenu za ovo bogojavljenje. Me\u0111utim, ne treba da zaboravimo da je Ju\u0161\u010denko 2008.<\/p>\n
Ova pri\u010da, pri\u010da o preobra\u0107anje Ukrajinaca na ideju o potrebi za \u010dlanstvom u NATO- u, trebalo bi da bude dobra lekcija za budu\u0107nost. Lekcija koja nam govori da \u0107emo ipak do\u0107i do korektnog i logi\u010dnog zaklju\u010dka \u2013 ali, na\u017ealost, na dva na\u010dina. Ili kratka i efektivna (kao balti\u010dke dr\u017eave, koje su se pridru\u017eile Alijansi 2004. Izgubio je decenije i desetine hiljada \u017eivota.<\/p>\n
Uzgred, desilo se samo da je na Istoku i Jugu, koji su najvi\u0161e patili od ruske agresije i 2014. i 2022. godine, procenat protivnika pristupanja Ukrajine NATO-u uvek bio najve\u0107i. I, shodno tome, me\u0111u poginulima u Marijupolju i Izjumu, u regionu Kerson i Zaporizhia, ovaj procenat je tako\u0111e bio prili\u010dno visok. Zato su ljudi platili svoju nespremnost da misle, zbog spremnosti da veruju proruski manipulatorima \u2013 sopstvenim \u017eivotima. To je ne\u0459to \u0459to nikada ne smemo da zaboravimo. Da \u0107e se svaki korak koji preduzmemo, svaka odluka koju donesemo, svaka pozicija koju zauzmemo pre ili kasnije pretvoriti u probleme za nas same.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Ukrajina je 30. septembra 2022. podnela zahtev za pridru\u017eivanje Severnoatlantskoj organizaciji sporazuma (NATO) na ubrzan na\u010din. Ovaj doga\u0111aj je bio logi\u010dan zaklju\u010dak \u010ditave ere. Era koja kasni najmanje 12 godina. U aprilu 2008. Na tom samitu Ukrajina i Gruzija trebalo je da dobiju Plan za \u010dlanstvo u Alijansi. Tada\u0161nji lideri dr\u017eave \u2013 predsednik Viktor Ju\u0161\u010denko, […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":24462,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[657,1679,1608,396,8,7,2911,294,179,2382],"class_list":["post-24461","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-rat","tag-angela-merkel","tag-evropska-unija","tag-glavne-vesti","tag-nato","tag-rusija","tag-rusko-ukrajinski-rat","tag-sociologija","tag-viktor-juscenko","tag-vladimir-putin","tag-volodymyr-zelensky"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/24461","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=24461"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/24461\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media\/24462"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=24461"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=24461"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=24461"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}