Washington Post<\/a>,<\/em> tvrdi: „Kremlj se vi\u0161e ne stidi da okleveta izbore. Pona\u0459a se u stilu „Pa \u0459ta? \u0160ta mo\u017eete da uradite?“ On je kao gopnik koji izaziva demokratsko dru\u0161tvo, govore\u0107i: ‘Naravno da znate da la\u017eemo, ali mora\u0107ete to da progutate jer nema alternative.’<\/p>\nPrema zvani\u010dnim prebrojavanjima glasova, Centralna izborna komisija Rusije dala je Putinu rekordnu cifru od 87,28 odsto. To je najve\u0107i procenat u svim postsovjetskim vremenima u Rusiji, \u010dak ni sam Putin do sada nije pokazao takve rezultate. A izlaznost bira\u010da je tako\u0111e rekordna \u2013 77,5 odsto. Ali za trezvenu osobu, sve ove figure izazivaju samo smeh.<\/p>\n
Jer, s jedne strane, postoji jasno i besramno falsifikovanje. To su ubedljivo dokazali nezavisni eksperti, na osnovu podataka nezavisnih posmatra\u010da i kori\u0161\u0107enja matemati\u010dkih metoda u uspostavljanju regularnosti izbornog procesa.<\/p>\n
S druge strane, sa ovim brojkama, ruski diktator (odbijam da ga zovem „predsednik“ i nadam se da \u0107e i ceo civilizovani svet) spada u istu kategoriju kao lideri poput pokojnih autokrata Hejdara Alijeva u Azerbejd\u017eanu i Islama Karimova u Uzbekistanu, koji su dobili izme\u0111u 85 i 90 odsto. I sada mora da sustigne proizvoljno smenjene lidere Nursultana Nazarbajeva (koji je osvojio vi\u0161e od 95 odsto na poslednjim izborima u Kazahstanu) i Gurbangulija Berdimukamedova u Turkmenistanu (97 odsto), kao i neprikosnovenog \u0161ampiona \u2013 pokojnog Turkmenba\u0161ija Saparmurata Nijazova, koji je u\u017eivao podr\u0161ku 99.000<\/p>\n
Ne mora\u0161 da bude\u0161 Vanga da bi predvideo Putinovu pobedu. Uo\u010di samog glasanja, Kremlj je o\u010distio izborno polje do steriliteta. Bilo kakvi rizici su preventivno eliminisani \u2013 kandidatima koji su se usudili da makar indirektno kritikuju rat u Ukrajini nije bilo dozvoljeno da glasaju. Opozicioni lider Aleksej Navaljni, koji je ve\u0107 bio u koloniji na krajnjem severu, brutalno je ubijen. Dakle, osim Putina, na glasa\u010dkom listi\u0107u su bila imena samo tri bezli\u0438na politi\u0438ara koji nisu ni odneli pobedu. Iako se „\u010distka“ tu nije zavr\u0161ila. S obzirom na to da je jedan od trojice kandidata, ta\u010dnije Vja\u010deslav Davankov, predstavnik ideolo\u0161ki neshvatljive stranke Novi ljudi, progla\u0161en uslovnim „antiratnim kandidatom“ od strane nekih portparola opozicije (zapravo, on nikako nije bio antiratni kandidat), Putinova izborna ma\u0161ina mu je \u010dak ukrala oskudne glasove.<\/p>\n
Mada, \u0438 desilo bi se, za\u0459to sve ovo? Na kraju svega, Putin bi lako pobedio \u010dak i bez ovih suludih falsifikata, \u010dak i ako ne u prvom krugu. Nezavisni posmatra\u010di iz celog sveta mogli bi \u010dak da budu pozvani. I to bi uklonilo mnoga pitanja, barem na Zapadu. Onda bi bilo te\u0161ko optu\u017eiti ga da je neiskren, da je prevarant, da su izbori nelegitimni.<\/p>\n
Me\u0111utim, Kremlj je izabrao taj put. Uprkos \u010dinjenici da civilizovani svet ne smatra da su nedavni izbori u Rusiji ili slobodni ili po\u0161teni, ovih 87,28 odsto omogu\u0107ava Kremlju da objavi da je, navodno, cela nacija ujedinjena oko Putina, ruski predsednik ima punu podr\u0161ku svog naroda. Zbog toga je potvrdio svoje puno pravo na mandat da vodi rat agresije u Ukrajini i da brutalno potisne opoziciju. Jer je ovo volja naroda. I, kao \u0161to znate, volja naroda je bo\u017eja volja. I ovo formalno glasanje tako omogu\u0107ava Putinu 5.0 da ostane lider zemlje najmanje do 2030. I najverovatnije, do smrti.<\/p>\n
Mada, naravno, Putin zapravo nema takvu podr\u0161ku javnosti, \u0161to je indirektno dokazala sociologija. Sa postojanjem slobodne konkurentske sredine, slobodnom \u0161tampom, nesmetanim funkcionisanjem javnih organizacija, pravom na okupljanje i proteste, slobodnim pravosu\u0111em, odsustvom cenzure i policijskom represijom, rezultat je mogao da bude potpuno druga\u010diji. Me\u0111utim, mo\u017eete da pri\u010date koliko ho\u0107ete o okruglim izborima u vakuumu, ali u stvarnosti imamo ono \u0161to imamo.<\/p>\n
Prema re\u010dima eksperata, na autoritarnim izborima rezultati su predvidivi, ali posledice nisu. Ili sistem, dodajPosle probne faze u vidu izbora, niko ne mo\u017ee sa sigurno\u0161em da ka\u017ee da li \u017eeli da odvrne \u0161rafove i da Rusima da vi\u0161e slobode, ili obrnuto \u2013 da stegne \u0161rafove i intenzivira represiju, da donosi nepopularne odluke. Podsetimo, na primer, kako je, posle Putinovog reizbora 2018. godine, do\u0161lo do izuzetno nepopularnog pove\u0107anja starosne granice za odlazak u penziju u Rusiji. A dve godine kasnije do\u0161lo je i do promene ustava, koja je „poni\u0161tila“ Putinove prethodne kadence. Stoga predsedni\u010dki izbori u Rusiji nisu toliko va\u017eni koliko \u0161ta \u0107e se desiti posle njega.<\/p>\n
Najsme\u0161nija stvar (ili mo\u017eda upravo suprotno \u2013 najragragi\u010dnija) u ovoj situaciji je to \u0161to Putin \u010dvrsto veruje u masovnu podr\u0161ku naroda. U skladu sa tim, on smatra da je nekolicina kriti\u010dara apsolutna marginalnost ili agenti koje pla\u0107a neprijateljski Zapad. On tako\u0111e smatra da je dr\u017eava „ja\u010da nego ikada“. Stoga, prema njegovom mi\u0161ljenju, eskalacija neprijateljstava, jo\u0161 jedna mobilizacija, stavljanje ekonomije u ratnu nogu i sve ve\u0107i unutra\u0161nji politi\u010dki pritisak ne\u0107e imati nikakve negativne posledice: zemlja \u0107e izdr\u017eati sve, a „narod“ \u0107e „odobriti“ sve.<\/p>\n
Tako je ruska ekonomija uspela da izdr\u017ei mnogo du\u017ee i samouverenije pod zapadnim sankcijama nego \u0161to se predvi\u0111alo pre dve godine. Da, ismejana „zamena uvoza“ jeste imala odre\u0111eni pozitivan efekat, bar privremeno. Rusija je postala odse\u010dena od zapadnog sveta, ali je po\u010dela aktivnije da sara\u0111uje sa takozvanim Globalnim jugom, gde 80 odsto stanovni\u0161tva \u017eivi i proizvodi 40 odsto bruto proizvoda u svetu. Dakle, da li su antiruske sankcije propale, na zabavu Kremlja? Nikako.<\/p>\n
Samo treba da budemo strpljivi i sa\u010dekamo jo\u0161 malo (zapadni i nezavisni analiti\u010dari su sada postavili novi rok za propast ruske ekonomije \u2013 do po\u010detka 2026), a re\u017eim Kremlja \u0107e se suo\u010diti sa novom ranjivo\u0161\u0107u. Kumulativni efekat nedostatka zapadnih investicija i izolacije od zapadne tehnologije dovesti \u0107e do smanjenja produktivnosti, a posebno do pove\u0107anja zavisnosti od piratskog softvera.<\/p>\n
Istovremeno, bliska saradnja Rusije sa Kinom mo\u017ee da se pretvori iz prednosti u u\u017easnu manu. Sve ve\u0107a zavisnost od Pekinga tvrdoglavo i neopozivo pretvara Moskvu u obespravljenog vazala. A izlazak iz zavisnosti od totalitarne Kine ne\u0107e biti tako lak kao odbijanje saradnje sa demokratskim zapadnim svetom.<\/p>\n
Istovremeno, militarizacija ekonomije smanji\u0107e \u017eivotni standard u Rusiji. Demografski problemi \u0107e se tako\u0111e osetiti. I kako 71-godi\u0161nji Putin stari, borba za njegovo nasle\u0111e \u0107e se intenzivirati. Uvek je te\u0161ko predvideti kada \u0107e tiranin pasti pod teret mo\u0107i. Ali sa sigurno\u0161\u0107u mo\u017eemo re\u0107i da \u0107e se to sigurno desiti. I \u0161to pre vi\u0161e samopouzdanja pukne.<\/p>\n
\u0160ta zapad treba da uradi u ovoj situaciji? Pa, svakako ne sedeti na obali reke i \u010dekati da le\u0161 neprijatelja pluta. Sjedinjene Dr\u017eave i Evropa trebalo bi jasno da se oslone na dve strategije: ja\u010danje vojne pomo\u0107i Ukrajini do uvo\u0111enja trupa NATO-a u zemlju i pove\u0107anje pritiska na sankcije. Obe strategije su ve\u0107 pokazale svoju efikasnost kada se primenjuju jasno, brzo i bez neodlu\u010dnosti.<\/p>\n
\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
\u0160ta pokazuju rezultati predsedni\u010dkih „izbora“ u Rusiji? Da je re\u017eim Vladimira Putina ja\u010di nego ikad? Malo verovatno, prili\u010dno suprotno (a onda \u0107u poku\u0161ati da raspravljam o ovoj tezi). Sam tok izbornog procesa i njegovi rezultati pokazuju da je re\u017eim Kremlja kona\u010dno odustao od modela „upravljane demokratije“ koju je proglasio sam Putin i jasno je da […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":24082,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[1608,8,3080,2703,7,159,179,60],"class_list":["post-24081","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-rat","tag-glavne-vesti","tag-rusija","tag-ruski-predsednicki-izbori","tag-ruski-ratni-zlocini","tag-rusko-ukrajinski-rat","tag-sankcije-rusiji","tag-vladimir-putin","tag-vojna-pomoc-ukrajini"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/24081","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=24081"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/24081\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media\/24082"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=24081"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=24081"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=24081"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}