2. decembra 1823, iz rostruma ameri\u010dkog Kongresa, tada\u0161nji ameri\u010dki predsednik D\u017eejms Monro se sedmo obratio kongresmenima. On je u svom govoru, na sugestiju dr\u017eavnog sekretara D\u017eona Kvinsija Adamsa, naveo da se u svetu geopolitike tog vremena formira postojanje dve politi\u010dke sfere: u Evropi (ovaj „Stari svet“!) i na ameri\u010dkom kontinentu (kako u njenim severnim, tako i u ju\u017enim krajevima).<\/p>\n
Ova dva sveta, kako je definisao predsednik, trebalo bi da uvedu princip neme\u0161anja („neme\u0161anja“) u unutra\u0161nje poslove (u slu\u010daju SJEDINJENIH DR\u017dAVA, u evropskim poslovima, u slu\u010daju Evrope, u ameri\u010dkim poslovima). Imaju\u0107i to u vidu, Monro je tako\u0111e apelovao na potrebu da se zaustave sve kolonijalne kampanje na zapadnoj hemisferi („ne-kolonizacija“).<\/p>\n
Korist ameri\u010dkim interesima od doktrine, koja je dobila ime po predsedniku koji ju je predlo\u017eio, bila je o\u010digledna: dr\u017eava, koja je i sama ostvarila nezavisnost od biv\u0161e metropole samo \u010detiri veka ranije, \u0161titila se od daljih mogu\u0107ih zadu\u0161ivanja.<\/p>\n
I zabrana evropskih dr\u017eava da nekako uti\u010du na stanje stvari, naro\u010dito, u Centralnoj i Ju\u017enoj Americi, ne samo da su \u0161titile dr\u017eave u toj zemlji, koje su po\u010dele da se pojavljuju na pepelu \u0161panske i portugalske imperije, ve\u0107 su stvorile i vakuum za nove sile koje su dominirale regionom, me\u0111u kojima su Sjedinjene Dr\u017eave bile te koje su uspele da postanu lider u toj zemlji u narednim decenijama \u2013 naravno, ne samo zbog uspe\u0161ne kombinacije istovremenih rata (sa Meksikom 1846-186). diplomatija (Sporazum iz Oregona iz 1846) i potpuna trgovina teritorijama (kao nalik ruskoj imperiji iznad Aljaske 1867).<\/p>\n
Generalno, sve do po\u010detka 20. veka, izolacionizam SAD je uglavnom bio opravdan \u2013 bilo je dovoljno posla u unutra\u0161njoj kuhinji \u2013 a ovladavanje prostranskima \u010dak i istog Divljeg zapada je i dalje bilo zanimanje. A onda je do\u0161lo do Gra\u0111anskog rata \u0161ezdesetih godina pro\u0161log meseca, koji je zvani\u010dno ukinuo ropstvo, ali dugi niz decenija (i iskrenije, vi\u0161e od 100 godina), tema rasizma usko povezana sa ovim fenomenom nigde nije nestala, naro\u010dito u ju\u017enim dr\u017eavama.<\/p>\n
Sa Monroove lake ruke, njegova doktrina je prevladala me\u0111u op\u0161tim ameri\u010dkim politi\u010dkim i javnim diskursom \u010dak i kada, u poslednjem kvartalu 19. veka, postalo je o\u010digledno da su u Evropi formirana dva vojno-politi\u010dka bloka neprijateljska: Trostruki savez (Nema\u010dka, Austrija-Ma\u0111arska i Italija) i Entente \u2013 koji se sastoje od vekovnih neprijatelja (Velika Britanija, Francuska (koja je, onako, u 18. veku uspela da se bori izme\u0111u sebe i izvan Evrope \u2013 upravo u Ameri\u010dkoj kontinent) i Rusku imperiju).<\/p>\n
Na kraju svega, za\u0161to bi bilo druga\u010dije: potencijalno suprotstavljene strane nisu zaista zadirale u zapadnu hemisferu Zemlje \u2013 planovi su uklju\u010divali preraspodelu sfera uticaja, pre svega u samoj Evropi, kao i u kolonijalnom posedu istih evropskih dr\u017eava u Africi i Aziji.<\/p>\n
Zbog toga je sa izbijanjem Velikog rata u Evropi Va\u0161ington poku\u0161ao da se pridr\u017eava dobre stare neutralnosti u vojno-politi\u010dkoj sferi, iako ni\u0161ta nije spre\u010davalo ameri\u010dke finansijske krugove da postanu mo\u017eda najva\u017eniji snabdeva\u010di oru\u017eja, vojne opreme, hrane i goriva entente silama.<\/p>\n
Ipak, izolacionizam u SJEDINJENIM Dr\u017eavama zvani\u010dno je odr\u017ean i posle smrti 100 ameri\u010dkih putnika (od ukupno 1.198) koji su se utopili 7. maja 1915. godine, na britanskom brodu Lusitania <\/em>iz nema\u010dkog torpeda kod obale Irske. Iako je sama tragedija ipak dala uspon Pokretu spremnosti u SJEDINJENIM Dr\u017eavama, koji je imao za cilj da na sve mogu\u0107e na\u010dine doprinese pripremi Amerikanaca za rat, koji je jo\u0161 uvek i\u0161ao i sve vi\u0161e dostizao zastoj, pretvorio se u beskrajnu pozicionu konfrontaciju u rovovima.<\/p>\n Me\u0111utim, apetit Nema\u010dke imperije za Atlantik je rastao. I na kraju, ali ne i najmanjeg, bili su podstaknuti istom neutralno\u0161\u0107u SAD, koja je negde \u010dak po\u010dela da se do\u017eivljava kao slabost. Do\u0161lo je do toga da je nema\u010dka diplomatija po\u010dela sve vi\u0161e da okre\u0107e susedni Meksiko protiv SJEDINJENIH DR\u017dAVA, ohrabruju\u0107i ga da zapo\u010dne rat za povratak ju\u017enih dr\u017eava „uzete“ u 19. veku (o, ovi izleti u temu „istorijskih zemalja“ u svetskoj geopolitici nas ne podse\u0107aju ni na \u0161ta?!).<\/p>\n U slu\u010daju novog ameri\u010dko-meksi\u010dkog rata, Sjedinjene Dr\u017eave \u0107e verovatno nastaviti da se ponovo pridru\u017euje evropskom pozori\u0161tu operacija, prevazi\u0161aju\u0107i probleme na svojim ju\u017enim granicama. Zbog toga je u tajnom telegramu ministra spoljnih poslova Nema\u010dke imperije Artura Cimermana nema\u010dkom ambasadoru u Sjedinjenim Dr\u017eavama od 19. januara 1917. godine ponovo postojao predlog za komunikaciju sa meksi\u010dkom stranom u vezi sa mogu\u0107no\u0161\u0107u stvaranja zajedni\u010dkog vojnog saveza protiv Sjedinjenih Dr\u017eava.<\/p>\n I mada je na kraju Meksiko odbio nema\u010dki zahtev, presretanje“Cimermanov telegram“ je britanska obave\u0161tajna slu\u017eba prenela na ameri\u010dku stranu i postala je direktan razlog ulaska SAD u rat (u na kraju svega, otvoren poku\u0161aj zadihavanja na ameri\u010dkoj teritoriji).<\/p>\n 2. aprila 1917, predsednik Vudro Vilson apelovao je na Kongres da objavi rat, a 6. aprila Sjedinjene Dr\u017eave su ratule sa Nema\u010dkom imperijom. Me\u0111utim, Sjedinjene Dr\u017eave su nastavile formalno da ostaju nesvrstane, iako su se borile na strani Entena. Na kraju, pojavljivanje ameri\u010dke vojske zna\u010dajno je nadma\u0161ilo razmere u korist Entente saveznika i doprinelo njihovoj pobedi u Svetskom ratu. A Sjedinjene Dr\u017eave su bile direktno uklju\u010dene u posleratni aran\u017eman sveta \u2013 jo\u0161 u januaru 1918. godine, Vilson je, u obra\u0107anju Kongresu, ponudio svoju viziju globalnog poretka, koji je \u010dinio osnovu njegovih \u010detrnaest ta\u010daka. A u jesen 1921. i zimu 1922. godine, ameri\u010dka prestonica postala je sedi\u0161te me\u0111unarodne pomorske konferencije, na kojoj se govorilo o ograni\u010denju naoru\u017eanja i re\u0161avanju problema Dalekog istoka i basena Tihog okeana imaju\u0107i u obzir situaciju koja se razvila posle Prvog svetskog rata.<\/p>\n I mada su posle Velikog rata Sjedinjene Dr\u017eave imale sve \u0161anse da oja\u010daju svoj politi\u010dki uticaj, posebno jer su u ekonomskoj sferi odnosi sa ostatkom sveta postali integrisaniji (globalna ekonomska kriza 1929. je primer), diplomatski i vojno Sjedinjene Dr\u017eave su se vratile svojoj predratnoj strategiji „izolacije“. I u vreme kada su zapadne demokratije, u formiranju kojih su se pridru\u017eile Sjedinjene Dr\u017eave, po\u010dele da budu ugro\u017eene fa\u0161izmom, nacional-socijalizmom i komunizmom, Va\u0161ington se vi\u0161e odnosio na unutra\u0161nja pitanja. Naravno, bilo je dovoljno saose\u0107ajnih pristalica i autoritarnih re\u017eima i demokratskih snaga u Evropi u ameri\u010dkom dru\u0161tvu, ali su vlasti ostale neutralne u zvani\u010dnoj retorici.<\/p>\n Mo\u017eda je prva ameri\u010dka reakcija na stvaranje osovine Rim-Berlin-Tokio bio poziv predsednika Frenklina Ruzvelta 5. oktobra 1937. za njenu me\u0111unarodnu izolaciju kao agresora. Me\u0111utim, Va\u0161ington je predlo\u017eio da se oni obuzdaju ne vojnim sredstvima, ve\u0107 isklju\u010divo ekonomskim pritiskom.<\/p>\n Takve kontramehure nisu uspele, a dve godine kasnije po\u010deo je Drugi svetski rat, u kojem su Sjedinjene Dr\u017eave po\u010dele aktivnije da se bave 1941. Prvo, potpisivanjem zakona o zakupu 11. marta, koji se, pored podr\u0161ke Velike Britanije, do oktobra produ\u017eio za pomo\u0107 SSSR-u. U julu, u znak podr\u0161ke britanskoj mornarici, ameri\u010dke trupe su sletele na Island i preuzele odgovornost za za\u0161titu vojnih konvoja za Britaniju i SSSR u okolnim vodama od napada nema\u010dkih brodova. A posle napada na Perl Harbor od strane japanske vazdu\u0161ne i podmorni\u010dke flote 7. decembra, Sjedinjene Dr\u017eave su direktno u\u0161le u drugu uzastopnu globalnu vojnu konfrontaciju.<\/p>\n Do 1945, ameri\u010dka vojska je u\u010destvovala u borbama u Francuskoj, Italiji, Tunisu, Al\u017eiru, Maroku, Nema\u010dkoj, Holandiji, Belgiji i Luksemburgu, kao i u Tihom okeanu i jugoisto\u010dnoj Aziji. Na kraju, Sjedinjene Dr\u017eave su bile me\u0111u pobedni\u010dkim silama koje su po drugi put ugovarale posleratni svetski poredak \u2013 po\u010dev od Teherana, zatim na Ljalti, i kona\u010dno u Potsdamu. Sjedinjene Dr\u017eave su tako\u0111e „sredile“ klju\u010dna tela, uklju\u010duju\u0107i sedi\u0161te Ujedinjenih nacija, globalne me\u0111unarodne organizacije koja je trebalo da odr\u017eava i ja\u010da svetski mir i bezbednost. I mada su, iskreno govore\u0107i, od prvih godina osnivanja, UN to lo\u0161e uradile (po\u010detak Hladnog rata, pre svega izme\u0111u nedavnih saveznika SAD i SSSR-a, i rata u Koreji je primer toga), \u010dak i s obzirom na samu \u010dinjenicu njenih aktivnosti u SAD, vi\u0161e nisu mogle da priu\u0161te povratak izolacionizmu.<\/p>\n Posebno protiv pozadine kada su demokratske dr\u017eave zapadne Evrope, podr\u017eane ekonomski, prema ameri\u010dkom „Mar\u0161alovom planu“, po\u010dele da prete SSSR-u, koji je tako\u0111e oja\u010dan tokom Drugog svetskog rata. I kada je obele\u017eje nekoliko decenija druge polovine dvadesetog veka postalo, ako ne trka u naoru\u017eanju izme\u0111u Va\u0161ingtona i Moskve ili hibridna konfrontacija izme\u0111u bezbednosnih saveza NATO (de facto predvo\u0111ena Sjedinjenim Dr\u017eavama) i Var\u0161avskog pakta na \u010delu sa SSSR-om, onda direktno ili hibridno u\u010de\u0161\u0107e ameri\u010dke ili sovjetske vojske (kao i svakakvih „pobunjenika“ koje podr\u017eava sovjetska ili ameri\u010dka strana) u oru\u017eanim sukobima i pu\u010devima u razli\u010ditim delovima sveta od Latinske Amerike do Azije.<\/p>\n I jo\u0161 vi\u0161e u uslovima kada je ameri\u010dka strana pobedila u ovoj konfrontaciji i, pored statusa de fakto lidera zapadnog sveta, stekla ulogu „demokratizera“ biv\u0161ih dr\u017eava koje zavise od SSSR-a, ili njegovih biv\u0161ih subjekata (posebno same Rusije). Na\u017ealost, zapadni intelektualci su kao panaceu prihvatili tezu o savr\u0161enoj pobedi demokratije u svetu (bar u svojoj apsolutnoj ve\u0107ini), pompezno iznetoj kao „kraj istorije“.<\/p>\n Iako je, zapravo, istorija pro\u0161la samo jo\u0161 jednu rundu, a posle decenije „Bu\u0161ovih nogu“, AmerikanacKako se ispostavilo, naslednik SSSR-a, Ruske Federacije, kako se ispostavilo, nije mogao da postane demokratska dr\u017eava (kao, na kraju sve, mnoge druge postsovjetske republike, a put Ukrajine po tom pitanju daleko je od pravolinijskog). A tako\u0111e i Kina, Iran… A tako\u0111e i Severna Koreja, Sirija, Venecuela… A ipak…<\/p>\n Danas, uo\u010di predsedni\u010dkih izbora u SAD, mo\u017eete \u010duti retoriku da je bolje za SAD da se sada brinu o sebi, jer ima dovoljno unutra\u0161njih pitanja. A pitanje granice sa Meksikom je bolno. I ilegalni imigranti. A \u0161ta je sa pomaganjem preduze\u0107ima? A \u0459ta je sa beneficijama za nezaposlene? A \u0161ta je sa dru\u0161tvenom komponentom uop\u0161te? \u010cak je i Putin u intervjuu Karlsonu rekao da zvani\u010dni Va\u0161ington ima dovoljno sopstvenih problema!<\/p>\n I, naravno, isku\u0161enje da za\u017emurite na me\u0111unarodni problem u uslovima kada su konflikti, bilo ve\u0107 „vru\u0107i“ ili potencijalni, hiljadama kilometara udaljeni od vas je veoma visoko. I vrlo je lako preneti ga bira\u010dima, od kojih \u0107e ga mnogi definitivno podr\u017eati. Ali, da li bi ameri\u010dki vojnici kasnije trebalo da budu poslati na zapadni ili Drugi front ako se ratovi mogu spre\u010diti? I zar nije samo u svetu gde slede\u0107a „osovina zla“ mora biti pora\u017eena da Amerika ponovo postane „velika“? Barem u to \u017eelim da verujem.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" 2. decembra 1823, iz rostruma ameri\u010dkog Kongresa, tada\u0161nji ameri\u010dki predsednik D\u017eejms Monro se sedmo obratio kongresmenima. On je u svom govoru, na sugestiju dr\u017eavnog sekretara D\u017eona Kvinsija Adamsa, naveo da se u svetu geopolitike tog vremena formira postojanje dve politi\u010dke sfere: u Evropi (ovaj „Stari svet“!) i na ameri\u010dkom kontinentu (kako u njenim severnim, tako […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":23996,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[3380,2999,396,2346,1611,1683,3298,2888,3379,2790],"class_list":["post-23995","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-rat","tag-cold-war","tag-france","tag-nato","tag-pavlo-artymyshyn","tag-russian-ukrainian-war","tag-top-news","tag-united-kingdom","tag-united-states","tag-world-war-i","tag-world-war-ii"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/23995","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=23995"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/23995\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media\/23996"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=23995"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=23995"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=23995"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}