{"id":2381,"date":"2022-04-28T19:03:15","date_gmt":"2022-04-28T17:03:15","guid":{"rendered":"https:\/\/razvedka.info\/rs\/2022-04-nemacka-i-snabdevanje-ukrajine-oruzjem\/"},"modified":"2022-04-28T19:03:15","modified_gmt":"2022-04-28T17:03:15","slug":"nemacka-i-snabdevanje-ukrajine-oruzjem","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/2022-04-nemacka-i-snabdevanje-ukrajine-oruzjem\/","title":{"rendered":"Nema\u010dka i snabdevanje Ukrajine oru\u017ejem"},"content":{"rendered":"

Poslednjih meseci, uo\u010di invazije ruskih trupa u Ukrajini 24. februara, medijski prostor bio je pun brojnih izve\u0161taja o potrebi snabdevanja oru\u017ejem kako bi se oja\u010dale Oru\u017eane snage Ukrajine. To je postalo relevantno nakon objavljivanja obave\u0161tajnih podataka SAD i Velike Britanije o akumulaciji velikih vojnih jedinica i opreme Rusije du\u017e ukrajinskih granica. I dok su navedene zemlje intenzivirale svoje napore da Ukrajini obezbede protivtenkovske (ATGM) i mu\u0161ko prenosive protivavionske raketne sisteme (MANPADS), \u010deste \u017ealbe ukrajinskih diplomata nema\u010dkoj vladi ostale su bez odgovora. Naro\u010dito, prema izve\u0161tajima uticajca S\u00fcddeutsche Zeitung<\/em> (04.02.2022), Ukrajina je apelovala na saveznu vladu sa zahtevom da se oru\u017eje snabdeva usmenom notom (Verbalnote<\/em>), \u0161to je ukazivalo na „municiju za protivraketnu i protivraketnu odbranu, municiju za mitraljeze“. Pismo se odnosilo i na protivaviontske raketne sisteme srednjeg dometa (SAM), MANPADS, protiv-bespilotne pu\u0161ke, sisteme za uni\u0161tavanje mikrotalasne, sisteme za elektronsko pozicioniranje, kao i ure\u0111aje za no\u0107no osmatranje i nadzorne kamere itd.<\/p>\n

Nema\u010dki kancelar Olaf \u0160olc, kao i generalni predstavnici tzv. „koalicija semafora“ u Bundestagu (SPD, Liberali i Sojuz 90\/Zeleni) generalno su bili negativni u pogledu ove mogu\u0107nosti, uprkos kriti\u010dkim glasovima ujedinjenog opozicionog tabora CDU\/CSU. Situacija se nije promenila posle \u0160olcove posete Ukrajini u februaru, iako je pre toga imao \u017eestok razgovor u Va\u0161ingtonu sa ameri\u010dkim predsednikom D\u017eoom Bajdenom, koji je kritikovao nema\u010dku „prorusku“ spoljnu politiku uop\u0161te i posebno u vezi sa gasovodom Nord strim 2. Zeleni, \u010diji je najpoznatiji predstavnik ministarka inostranih poslova Analena Berbok, zalagali su se za \u010disto diplomatska sredstva za re\u0161avanje takozvanih. „sukob Rusije i Ukrajine“. Liberali su se, to jetim, Slobodna demokratska partija Nema\u010dke (FDP), izjasnili kao protivnici snabdevanja oru\u017ejem, ali su smatrali da je mogu\u0107e obezbediti oklopna sredstva za spasavanje ranjenika i opremu za deminiranje. Taj stav ve\u0107ine parlamentarnih stranaka zasnovan je na uverenju da bi snabdevanje Ukrajine oru\u017ejem moglo dovesti do jo\u0161 ve\u0107e „eskalacije sukoba“. Vlada se zalo\u017eila za odbijanje pominjanjem federalnog zakona kojim se zabranjuje snabdevanje smrtonosnim oru\u017ejem zemljama u kojima se odvijaju „oru\u017eani sukobi“. Takav pristup izazvao je prili\u010dno iznena\u0111enje i kod nema\u010dkih politi\u010dara i kod stranih partnera Nema\u010dke. Poslanici Bundestaga sa „levice“ podneli su zahtev Ministarstvu privrede i dobili impresivan odgovor. Nema\u010dki izvoz oru\u017eja konstantno je rastao i 2021. godine iznosio je 1,51 milijardu evra. Ve\u0107ina oru\u017eja (60 odsto) do\u0161la je u zemlje izvan NATO-a i EU. Posebno je bilo kontroverzno to \u0161to su neke zemlje uvoznica kritikovane zbog kr\u0161enja ljudskih prava ili su bile ume\u0161ane u regionalne sukobe. Najve\u0107i uvoznik bila je Turska, poznata po nasilnim akcijama protiv Kurda. Ova informacija omogu\u0107ila je opoziciji da zaklju\u010di da je „vrednosno“ rezonovanje vlasti i vladaju\u0107e koalicije u su\u0161tini „farsa“ (F.A.Z, 22.04.2022<\/em>).<\/em> Pravo otelotvorenje takve politike bila je dobro poznata i sramna pri\u010da o snabdevanju Ukrajine sa 5000 za\u0161titnih \u0161lemova i zabrani estonske vlade da Ukrajini obezbedi oru\u017eje koje je ranije kori\u0161\u0107eno u vojsci GDR-a.<\/p>\n

Sa po\u010detkom ruske velike invazije na Ukrajinu, situacija se promenila i ve\u0107 26. februara Nema\u010dka je najavila snabdevanje Ukrajine sa 1000 ATGM Panzerfaust<\/em> 3<\/em> i 500 MANPAD-a \u017daoka<\/em>. Po mom mi\u0161ljenju, do takve promene je do\u0161lo pre svega zbog pritiska bez presedana na nema\u010dku vladu ne samo iz Sjedinjenih Dr\u017eava i Velike Britanije, ve\u0107 i od evropskih saveznika – zemalja isto\u010dne Evrope, balti\u010dkih dr\u017eava, pa \u010dak i \u0160vedske i Finske, koje su najavile svoje pakete snabdevanja Ukrajine oru\u017ejem. \u0160tavi\u0161e, ve\u0107 slede\u0107eg dana visoki predstavnik EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku Hosep Borel najavio je stvaranje dva paketa pomo\u0107i Ukrajini, \u010diji je cilj „finansiranje isporuke smrtonosne opreme herojskoj ukrajinskoj vojsci, koja se bori protiv sna\u017enog otpora protiv ruskih osvaja\u010da, i obezbedi\u0107e im tako neophodne nesme\u0161ne zalihe kao gorivo“. To \u0107e biti finansirano iz Evropskog fonda za pomo\u0107 miru, koji iznosi 5,7 milijardi evra (F.A.Z.<\/em>, 27.02.2022). Me\u0111utim, tema snabdevanja Ukrajine oru\u017ejem jo\u0161 uvek nije zauzela istaknuto mesto u programima nema\u010dke vlade. Tako je u svom „revolucionarnom“ govoru u Bundestagu 27. februara \u0160olc predstavio program od 5 ta\u010daka, gde je vojna pomo\u0107 Ukrajini i pristupanje sankcijama Rusiji samo izneta, a glavno mesto zauzelo je pitanje pove\u0107anja bud\u017eet za finansiranje Bundeswehra do 100 milijardi EUR, maksimalno finansiranje NATO-a, ponovnu opremu sa najnovijim naoru\u017eanjem, prelazak na zelenu energiju, ubrzanu izgradnju terminala za te\u010dni gas itd. Takav fokus vlade na unutra\u0161nje probleme, koji su se nastavili i u budu\u0107nosti, ve\u0107 je cenjen u samoj Nema\u010dkoj. Dva meseca posle po\u010detka rata, uticajni Institut svetske ekonomije (IfW<\/em>) u Kielu je rekao: „Od po\u010detka rata samo u Nema\u010dkoj, vlada je prikupila \u010detiri puta vi\u0161e novca za ‘popust na naftu’ (Tankrabatt<\/em>), nego na Ukrajini…“. Spora reakcija nema\u010dke vlade izazvala je kritike u samom nema\u010dkom dru\u0161tvu, jer je Nema\u010dka po\u010dela da prihvata prve izbeglice iz Ukrajine, u\u017easi prvih dana rata postali su o\u010digledni, i me\u0111u evropskim saveznicima. 2. marta, u pozadini hiljada demonstracija podr\u0161ke Ukrajini u najve\u0107im nema\u010dkim gradovima, vlada je \u010dak bila primorana da zvani\u010dno objavi da je svo oru\u017eje koje je Nema\u010dka obe\u0107ala ve\u0107 preba\u010deno u Ukrajinu. I slede\u0107eg dana je postojala informacija da je Ministarstvo privrede odobrilo nabavku 2700 STRELA MANPADA iz rezervi Nacionalne narodne armije (NVA<\/em>) biv\u0161eg GDR-a.<\/p>\n

Posle toga, pitanje snabdevanja Ukrajine oru\u017ejem potpuno je nestalo sa dnevnog reda u javnom diskursu i medijskom prostoru. Pitanje odustajanja od ruskih nosa\u010da energije, \u0161to je bolno za unutra\u0161nju politiku Nema\u010dke, do\u0161lo je do izmaka. I iako je po\u010detkom marta, prema anketama, 55 odsto Nemaca bilo za odustajanje od ruske nafte i gasa (62 odsto vladaju\u0107e SPD, 70 odsto Zelenih), ministar ekonomije Robert Habek rekao je 12. marta: „Razumem sve koji pozivaju na neposredan embargo zbog Putinovog brutalnog agresivnog rata. Ali ja sam odgovoran za celu zemlju. Moram da razmislim o posledicama na\u0161ih odluka.“ \u0160to se ti\u010de nabavke oru\u017eja za Ukrajinu, o\u010digledno, trebalo bi da poslu\u0161amo re\u010di poslanika Zelenih u Evropskom parlamentu Hane Nojman: „SPD blokira ovo pitanje gde god mo\u017ee. I svake dve nedelje na\u0111e novi razlog za to.“\u0160pigl, <\/em>17\/2022, 20.04.2022).<\/em> Mo\u017eda je takva unutra\u0161nja kritika neodlu\u010dnosti postala argument nema\u010dkoj vladi da 14. marta saop\u0161ti da od sada sve zalihe oru\u017eja za Ukrajinu postaju nejavne. Iako bezbednosni problemi nisu odba\u010deni.<\/p>\n

Uspesi ukrajinske vojske u borbi protiv okupatora i izve\u0161taji o stra\u0161nim zlo\u010dinima ruske vojske u oslobo\u0111enoj periferiji Kijeva (u Buhi, Irpenu, Borodjanki itd.), koji su po\u010deli da se defini\u0161u kao genocid, sasvim o\u010dekivano su pitanje snabdevanja Ukrajine oru\u017ejem doveli na novi nivo. Op\u0161ti ton izjava saveznika od sada je slede\u0107i: „Ukrajina ne bi trebalo da izgubi rat!“. U skladu sa tim, menja se nomenklatura vojnih zaliha, gde bi, pored ATGM-a, MANPAD-a, malokalimanskog naoru\u017eanja i municije, te\u0161kog naoru\u017eanja (tenkovi, oklopna vozila, artiljerijski sistemi itd.) trebalo da zauzme zna\u010dajno mesto. Prvi koji su pozitivno reagovali bili su ve\u0107 pomenuti saveznici Ukrajine, a u vreme pisanja ovog materijala postalo je poznato o odluci da se Ukrajini obezbedi vi\u0161e od 200 dalekometnih artiljerijskih sistema. Apel ukrajinskog predsednika Volodymyra Zelenskyja nema\u010dkoj vladi – najmo\u0107nijem evropskom proizvo\u0111a\u010du i izvozniku oru\u017eja – za pomo\u0107 tenkovima i borbenim vozilima izazvao je konfuziju, posebno me\u0111u kancelarom \u0160olcom. Ovom prilikom, uticajni predstavnik Zelene stranke Anton Gofreiter rekao je da u smislu stila dono\u0161enja odluka, aktuelni kancelar po mnogo \u010demu podse\u0107a na svoju prethodnicu Angelu Merkel: „Oni razmi\u0161ljaju veoma dugo pre nego \u0161to donese odluku… Ali odluke u ratu moraju da se donesu za nekoliko dana, ili jo\u0161 bolje u roku od nekoliko sati. Stil Merkelove i \u0160olca se ovde ne uklapa“ (F.A.Z., <\/em>23.04.2022).<\/p>\n

Trenutna situacija izgleda kao da je savezna vlada, na \u010delu sa kancelarkom i frakcijom SPD, zauzela „odbranu“ nekim poku\u0161ajima da se pretvori u „kontranapad“. Kancelarka je rekla da je Nema\u010dka ve\u0107 isporu\u010dila veliki broj oru\u017eja Ukrajini, a tako\u0111e je pru\u017eila opipljivu finansijsku pomo\u0107, a \u0161to se ti\u010de tenkova i oklopnih vozila, \u010dak ni Sjedinjene Dr\u017eave i Velika Britanija nisu snabdevale takvu opremu. Me\u0111utim, takav izgovor nije dobio simpatije ni u samoj Nema\u010dkoj. Prema ve\u0107 pomenutom Institutu svetske ekonomije (IfW<\/em>), koja je sprovela uporednu studiju podr\u0161ke Ukrajini, Nema\u010dka je bila iza Sjedinjenih Dr\u017eava i Poljske, ako dodamo bilateralnu pomo\u0107 Ukrajini i udeo nema\u010dkih pla\u0107anja od EU i Evropske investicione banke. Ali ako uporedimo te iznose sa ekonomskim pokazateljima donatorskih zemalja, onda sve izgleda potpuno druga\u010dije: Estonija je daleko ispred, a slede je Poljska, Litvanija i Slova\u010dka. Nema\u010dka je na 12. mestu, odmah iza Francuske i Italije, koje su druga i tre\u0107a po veli\u010dini ekonomija u EU (\u0160pigl, <\/em>17\/2022, 20.04.2022).<\/p>\n

Usledili su slede\u0107i argumenti: a) Ukrajincima je potrebno mnogo vremena da savladaju tenk Leopard<\/em>, a tu su i pe\u0161adijska borbena vozila Marder<\/em>, prema re\u010dima zamenika generalnog inspektora Bundeswehra, Markusa Laubentala, potrebni su rezervni delovi za one koji su u slu\u017ebi; b) raspolo\u017eive zalihe oru\u017eja u Bundeswehru su ve\u0107 presu\u0161ila i u slu\u010daju isporuka Ukrajini Nema\u010dka ne\u0107e mo\u0107i da ispuni svoje obaveze prema NATO saveznicima; c) svaka nabavka te\u0161kog naoru\u017eanja od strane Nema\u010dke neizbe\u017eno \u0107e ga uvu\u0107i u rusko-ukrajinski rat. Ovaj poslednji narativ je najpopularniji u nekim nema\u010dkim medijima i ponovo je u inostranstvu ne samo od strane pojedinih politi\u010dara i dr\u017eavnika, ve\u0107 i vojnih eksperata koji se vrlo \u010desto pojavljuju na nema\u010dkim televizijskim kanalima. Na primer, Erik Vad, penzionisani general i biv\u0161i savetnik za bezbednost u Federalnoj kancelariji, rekao je da bi takvo snabdevanje oru\u017ejem neminovno dovelo do „tre\u0107eg svetskog rata“ (Die Zeit, <\/em>20.04.2022). Takvi stru\u010dnjaci pripadaju takozvanom. Lodenmantel-Geschwader<\/em> \u2013 grupa penzionisanih nema\u010dkih generala, neka vrsta vojne kaste sa specifi\u010dnim vrednosnom orijentacijom. Ranije su bili poznati po prili\u010dno dvosmislenom odnosu prema doga\u0111ajima iz Drugog svetskog rata sa nekim poku\u0161ajima da se „isperu“ vojnici Vermahta. Od njih dolazi teza da ukrajinska vojska, uprkos ve\u0107 postignutim uspesima, ne\u0107e mo\u0107i da pobedi Rusiju. I ima pristalice me\u0111u nema\u010dkim politi\u010darima i odre\u0111enim segmentima stanovni\u0161tva. To je dokazano, na primer, „Otvorenim pismom“ nema\u010dkih intelektualaca \u0160olcu pozivaju\u0107i Ukrajinu da prestane da se opire ruskim osvaja\u010dima (Berliner Cajtung, <\/em>22.04.2022). Me\u0111utim, starost potpisnika je vi\u0161e od 65 godina, a neke od njih su karijere po\u010dele u biv\u0161em GDR-u i prili\u010dno su bliske levi\u010darskim partijama.<\/p>\n

Sve se to de\u0161ava u odnosu na pozadinu \u010dinjenice da vi\u0161e od polovine nema\u010dkog stanovni\u0161tva, prema poslednjoj anketi, podr\u017eava obezbe\u0111ivanje te\u0161kog naoru\u017eanja Ukrajini. To su kritike na ra\u010dun stava kancelarke i vlade, kao i SPD uop\u0161te, i od strane predstavnika koalicione vlade – „zelenih“ i „slobodnih demokrata“, i ujedinjene opozicije. Zamenik predsednika frakcije CDU\/CSU Johan Vadeful posebno je pro\u0161le nedelje rekao da Hadeks planira da pokrenu pitanje snabdevanja Ukrajine te\u0161kim naoru\u017eanjem u Bundestagu. I to mi\u0161ljenje ima podr\u0161ku me\u0111u liberalima, „zelenima“ i zna\u010dajnim delom SPD (Bundestag je 28. aprila doneo odgovaraju\u0107u odluku \u2013 ed.). Zamenik predsednika VDP partije Johanes Vogel u intervjuu 23. aprila 2022. Frankfurter Algemajne Cajtung<\/em> izjavio: „Moramo da ubrzamo i ubrzamo snabdevanje Ukrajine oru\u017ejem… posebno te\u0161ko naoru\u017eanje, jer Ukrajina ne bi trebalo da izgubi ovaj rat“.<\/p>\n

Ujedinjena opozicija sve otvorenije podse\u0107a \u0160olca na prisustvo u SPD na prili\u010dno mo\u0107an „ruski slu\u010daj“, o tome mo\u017ee se dokazati i pri\u010da sa predstavnikom ove stranke, \u0161efom vlade dr\u017eave Meklenburg-Vorpommern Manuelom \u0160vajsigom, koji je optu\u017een za proruski kurs i bliske veze sa Gazpromom ( Gazprom (Die Zeit, <\/em>21.04.2022).<\/p>\n

Sada je Savezna vlada odlu\u010dila da uvede takozvane. „razmena prstenova“ (Ringtausch<\/em>) u snabdevanju Ukrajine te\u0161kim naoru\u017eanjem, gde je glavni partner Slovenija, koja bi trebalo da snabdeva Ukrajinu tenkovima T-72 (modernizovani sovjetski modeli) , a zauzvrat \u0107e dobiti pe\u0161adijsko borbeno vozilo iz Nema\u010dke Marder<\/em> i oklopna kola na to\u010dkovima Fuchs<\/em>. Ovde mo\u017eete dodati i obuku ukrajinskih vojnika na samohodne haubice PzH 2000<\/em>, koje Holandija prebacuje u Ukrajinu. „Bundeswehr je u situaciji da, na\u017ealost, ne mo\u017ee da se odrekne oru\u017eja ako \u017eelim da nastavim da garantujem nacionalnu odbranu i odbranu Alijanse“, rekla je ministarka odbrane Kristin Lambreht (SPD). Istovremeno, prebacila je krivicu za tako \u017ealosno stanje Bundeswehra na CDU\/CSU, \u010diji su predstavnici bili zadu\u017eeni za ministarstvo 16 godina (Der Tagesspiegel, <\/em>21.04.2022). Ali \u0161ema koju je predlo\u017eila vlada ve\u0107 izaziva kritike ujedinjene opozicije: „To je jedan izgovor za drugim. Premalo je i prekasno.“ Druga opcija koju bi predlo\u017eila kancelarka bila bi da se Ukrajini obezbedi kredit od preko milijardu evra za samo-kupovinu oru\u017eja od proizvo\u0111a\u010da.<\/p>\n

Prili\u010dno je te\u0161ko predvideti koji \u0107e biti dalji put pitanja snabdevanja Ukrajine te\u0161kim naoru\u017eanjem iz Nema\u010dke, s obzirom da je trenutna situacija veoma promena i da je koaliciona vlada pod sna\u017enim unutra\u0161njim i spoljnim pritiskom. Jedino \u0161to se samouvereno mo\u017ee re\u0107i je da je „nema\u010dka politika u ovom trenutku dug opro\u0161taj od Rusije“, kao m.Eni u privatnom pismu mom nema\u010dkom kolegi.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Poslednjih meseci, uo\u010di invazije ruskih trupa u Ukrajini 24. februara, medijski prostor bio je pun brojnih izve\u0161taja o potrebi snabdevanja oru\u017ejem kako bi se oja\u010dale Oru\u017eane snage Ukrajine. To je postalo relevantno nakon objavljivanja obave\u0161tajnih podataka SAD i Velike Britanije o akumulaciji velikih vojnih jedinica i opreme Rusije du\u017e ukrajinskih granica. I dok su navedene […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":2382,"comment_status":"","ping_status":"","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[657,163,70,143,20,8,81,300,159,35,60,5],"class_list":["post-2381","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-rat","tag-angela-merkel","tag-eu","tag-nemacka","tag-olaf-solc","tag-ratni-zlocini-rusije","tag-rusija","tag-ruska-agresija","tag-ruski-gas","tag-sankcije-rusiji","tag-ukrajinsko-ruski-odnosi","tag-vojna-pomoc-ukrajini","tag-vrhunske-vesti"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2381","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=2381"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2381\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media\/2382"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=2381"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=2381"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=2381"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}