ovaj ve\u010diti „Neprijatelj na kapiji“, „intervencionisti“, „SAD \u017eele da nam nanesu strate\u0161ki poraz“ i tako dalje<\/a>. U su\u0161tini, za osobu koja je zaspala u SSSR-u sa novinama u rukama negde \u0161ezdesetih godina pro\u0161log veka i probudila se uz tekst Putinovog govora 2024. godine, malo toga se drasti\u010dno promenilo.<\/p>\nI, naravno, bez pominjanja borbene gotovosti ruskog nuklearnog oru\u017eja i „kolosalnog borbenog iskustva“ koje je ruska vojska stekla tokom „specijalne vojne operacije“, pribli\u017eavanja „Kin\u017eala“, „Cirkon“… Istovremeno, dalja neprijateljstva u Ukrajini su, prema re\u010dima ruskog lidera, pre svega direktna konfrontacija sa zvani\u010dnim Kijevom, ve\u0107 u odsustvu sa Zapadom na \u010delu sa Sjedinjenim Dr\u017eavama i njihovim „otvorenim neprijateljskim akcijama“.<\/p>\n
Me\u0111utim, vo\u0111enje kampanje za predsedni\u010dke izbore protiv pozadine rata nije vest za Putina. Na primer, jo\u0161 u martu 2000.<\/p>\n
U to vreme, u ruskom provladinom informativnom prostoru (a on je zapravo stvorio taj pozitivan imid\u017e Putina, jo\u0161 uvek malo poznat javnosti), Vladimir Vladimirovi\u010d je prikazan kao neka vrsta spasioca ruskog teritorijalnog integriteta \u2013 pa, zato \u0161to je \u010de\u010denski nacionalni pokret u Kremlju protuma\u010den samo kao ekstremizam i separatizam. I izvesna simbolika u tom kontekstu (barem prema grupi Putinovih politi\u010dkih stratega predvo\u0111enih Glebom Pavlovskim) bila je let tada\u0161njeg ruskog predsedni\u010dkog kandidata (ali ve\u0107 vrhovnog komandanta Ruskih oru\u017eanih snaga) na borbenom borcu Su-27 od Krasnodara do \u010ce\u010denije 20. marta 2000. godine \u2013 nedelju dana pre samih izbora.<\/p>\n
Isti politi\u010dki strategi ponudili su Putinovom timu strategiju (i, kako se ispostavilo, efektivnu) da se kladi na segment dru\u0161tva koji se ose\u0107ao „napu\u0161tenim“ tokom Jeljcinovog predsednikovanja. A istovremeno, sam Putin je garantovao prvom predsedniku Ruske Federacije i njegovoj „Porodici“ potpuni ekonomski i pravni imunitet u novim politi\u010dkim realnostima.<\/p>\n
Uzete zajedno, to mu je omogu\u0107ilo da pobedi na predsedni\u010dkim izborima u prvom krugu \u2013 mada u to vreme sa manje ili vi\u0161e verovatnim rezultatima \u2013 skoro 53 odsto u korist.<\/p>\n
A onda \u2013 pove\u0107anje svetskih cena gasa i nafte \u2013 osnova ruske ekonomije \u2013 omogu\u0107io je postepeno izvesti Rusku Federaciju iz ekonomske krize koju je pretrpela tokom devedesetih, naro\u010dito posle neispunjavanja obaveza 1998. godine, a istovremeno donekle i donekle pobolj\u0161ati dobrostoje\u0107u obi\u010dnih Rusa (bar u velikim gradovima, posebno u evropskom delu Ruske Federacije). A po\u0161to je Putin u to vreme bio gospodar Kremlja, sa njim je dru\u0161tvo po\u010delo da povezuje ta pobolj\u0161anja u njihovim li\u010dnim \u017eivotima, \u017dmure\u0107i na postepeno „uvrtanje“ decentralizacije regiona zapo\u010detih Jeljcima (pa, zato \u0161to se „jaka ruka“ na postsovjetskim prostorima smatra vi\u0161e pozitivnom nego manom), direktnom ili indirektnom „nacionalizacijom“ medija, koja se do sredine dvelou0-ih uglavnom pretvorila u propagandne slu\u017ebe za prve tri „vlasti“ u Ruskoj Federaciji. a ne njen nezavisni „\u010detvrti ogranak“, i po\u010detak progona protivnika novog predsednika („pa, zato \u0161to su ti Berezovski, Gusinski ili Kudorkovski oligarsi koji su oplja\u010dkali Ruse devedesetih, pa neka odgovaraju sada u skladu sa zakonom!“).<\/p>\n
U takvim okolnostima nije bilo mnogo sumnje da \u0107e Putin lako pobediti na svojim drugim predsedni\u010dkim izborima zakazanim za 14. Mo\u017eda je jedina „intriga“ kampanje u to vreme u \u0161tampi bilo pitanje „da li \u0107e predsednik uspeti da osvoji ovaj narodni izraz u jednom krugu?“ Pa, neki su sugerisali da bi mo\u017eda prva runda mogla „fail“ slab odziv (te\u0161ko je poverovati da se izlaznost u Ruskoj Federaciji u to vreme generalno smatrala ne\u010dim prete\u0107im). Me\u0111utim, u to vreme nisu propali ni prvi (dobio je vi\u0161e od 71 odsto glasova) ni drugi (izlaznost je bila ve\u0107a od 64 odsto).<\/p>\n
„Najdosadniji izbori u istoriji postsovjetske Rusije“ (kako su ih tada opisivali novinari u Ruskoj Federaciji) mogli su se setiti samo po iznenadnom nestanku u ve\u010dernjim satima 5. februara 2004. godine, jednog od predsedni\u010dkih kandidata Ivana Rajbkina, koji je dan ranije optu\u017eio Putinovu administraciju za ume\u0161anost u dizanje u vazduh ku\u0107a u Moskvi 1999. godine, \u0161to je bio jedan od razloga za to I… njegovo jednako iznenadno pojavljivanje 10. februara u Kijevu, gde je, kako se kasnije ispostavilo, samo oti\u0161ao… Hodaj. Politi\u010dki analiti\u010dari jo\u0161 uvek raspravljaju o tome \u0161ta je to bilo tada \u2013 spontano lo\u0161e smi\u0161ljena odluka, specijalna operacija FSB-a da se „zapla\u0161i“ kroz otmicu, ili \u017eelja za jeftinim PR-om. Bilo kako bilo, sve se zavr\u0161ilo \u010dinjenicom da je 11. februara Rajbkin povukao kandidaturu sa izbora.<\/p>\n
Tre\u0107a Putinova predsedni\u010dka kampanja odr\u017eana je u zimu 2007. Da, ovo nije klizanje jezika. I da, me\u0111u tada\u0161njim kandidatima za predsednika ne\u0107ete videti Vladimira Vladimirovi\u0107a. Ali zahvaljuju\u0107i u\u010de\u0161\u0107u apsolutno posve\u0107enog Dmitrija Medvedeva \u2013 \u010doveka sa kojim je radio jo\u0161 devedesetih godina u Sankt Peterburgu u bazenu Anatolija Sob\u010daka, koji je bio na \u010delu svog izbornog \u0161taba 2000. godine i koga je posle prve pobede vodio na raznim pozicijama od predsedni\u010dke uprave Ruske Federacije do ruske vlade \u2013 Putin je uspeo da odr\u017ei svoj uticaj na vladu bez kr\u0161enja Ruskog Ustava. \u0161to mu je zabranilo da se kandiduje za predsednika Ruske Federacije tri puta zaredom.<\/p>\n
Tada je drugi ruski predsednik i dalje imao planove za aktivne kontakte sa Zapadom, a trgovina gasom i naftom se samo intenzivirala, donose\u0107i Rusiji super-profit koji bi mogao da bude uklju\u010den u nove poslovne i politi\u010dke projekte (od novih gasnih grana do finansiranja pojedinih zapadnih politi\u010dara i politi\u010dkih snaga, kao i kulturnih centara van Ruske Federacije), i nije \u017eeleo da otvoreno „kalja“ svoj ugled kr\u0161enjem Osnovnog zakona dr\u017eave. A Putin nije nestao iz sistema \u2013 Medvedev, izabran kao rezultat sa vi\u0161e od 70 odsto podr\u0161ke, „poverio“ je svom prethodniku da bude na \u010delu ruske vlade.<\/p>\n
I u naredne \u010detiri godine, Dmitrij Analijevi\u010d je stvorio sliku unutar i izvan Rusije mladog, digitalizovanog lidera sa ajfonom u rukama (nasuprot pozadini potpuno „nekompjuterisanog“ Putina), koji je u Skolkovu nameravao da stvori inovativni ruski analog ameri\u010dke Silicijumske doline, i u globalnom smislu, kako je rekao, vodi „partiju mira“ u ruskoj politici I to uprkos \u010dinjenici da je pet meseci kasnije formalno Medvedev bio taj koji je bio vrhovni komandant ruske vojske, koji je napao suverenu Gruziju, zauzeo deo toga u Ju\u017enoj Oseti i Abhaziji, i kao rezultat toga, uprkos mirovnim sporazumima, Ruska Federacija je priznala te samoprogla\u0161ene pseudo-dr\u017eave. A obra\u0107anje Medvedeva Ju\u0161\u010denkovom ukrajinskom kolegi iz avgusta 2009.<\/p>\n
Ipak, ispunila je svoju funkciju \u2013 „poni\u0161tila“ je prethodne kadence Putina, koji je jo\u0161 jednom dobio priliku da se zvani\u010dno kandiduje za predsednika (u po\u010detku je to bilo zabranjeno tri puta zaredom, a ne tri puta ukupno!). Tako\u0111e, na njegov predlog, donet je amandman na ruski Ustav kojim je produ\u017een predsedni\u010dki mandat na \u0161est godina. Vladimir Vladimirovi\u010d je sa svoje strane iskoristio vreme kada je Vladimir Vladimirovi\u010d bio na \u010delu vlade da potvrdi imid\u017e „menad\u017eera“ koji je izveo Rusiju iz posledica globalne ekonomske krize 2008.<\/p>\n
Me\u0111utim, \u0161to je manje vremena ostalo pre predsedni\u010dkih izbora 2012. godine, \u010de\u0161\u0107e se sporadi\u010dno mogli \u010duti glasovi da Medvedev mo\u017ee \u010dak i da ide svesgorno, ujedinjuju\u0107i opoziciju putinu oko sebe, i kandidovati se za drugi mandat. Me\u0111utim, intriga je nestala u septembru 2011, kada je tokom kongresa vladaju\u0107e stranke Jedinstvena Rusija Dmitrij Anatojevi\u010d zvani\u010dno saop\u0161tio da odbija da se kandiduje i podr\u017eao Putinovu kandidaturu.<\/p>\n
Naravno, takvo „kastiljanje“ imalo je odre\u0111eni efekat ogor\u010denja javnosti, a Putin je morao da iza\u0111e na izbore 4. marta 2012. godine, u jeku protesta opozicije koji su zahvatili ruske gradove, uklju\u010duju\u0107i Moskvu i Sankt Peterburg. Da bi se „malo izduvao“, \u010dak je bilo neophodno, pored tradicionalnih predstavnika „pitome opozicije“ iz Liberalno demokratske partije i Komunisti\u010dke partije Ruske Federacije (i A Just Russia), da se u trku na trenutak ume\u0161a biznismen Mihail Prohorov, koji je trebalo da demonstrira u\u010de\u0161\u0107e na izborima, navodno, istinski nezavisni samo-nominovani kandidat koji kritikuje Kremlj.<\/p>\n
Me\u0111utim, Putin je pobedio i na ovim izborima, iako je dobio 63,64 odsto glasova, \u0161to je manje nego 2004. ili Medvedeva 2008. I protiv pozadine masovnih hap\u0161enja javnih aktivista, a potom i falsifikovanja tokom izbora u Dr\u017eavnu dumu Ruske Federacije i ruskog predsednika, legitimitet Putinove vlasti je postepeno sve \u010de\u0161\u0107e se govorilo i na Zapadu i u prozapadnom mediju u Ruskoj Federaciji (vlasti su sve vi\u0161e po\u010dele da ih \u017eigo\u0161u kao „strane agente“, \u0161to je kona\u010dno legalizovano 2019. godine).<\/p>\n
Me\u0111utim, bilo je o\u010digledno da je u to vreme, uprkos uveravanjima provladinih ruskih medija, ekonomska situacija u Ruskoj Federaciji bila mnogo slabija nego po\u010detkom dve000-ih, a podr\u0161ka Putinu protiv te pozadine po\u010dela je da opada \u010dak i me\u0111u onim krugovima koji su je ranije asociranje na pobolj\u0161anje njihovog dobrosti. Istra\u017eivanja javnog mnjenja iz 2013. godine pokazala su da se udeo Rusa koji bi radije napustili funkciju nego kandidovao \u010detvrti put pove\u0107ava.<\/p>\n
U takvim uslovima, Putin je odlu\u010dio da prona\u0111e spasoliki… u ruskom nacionalizmu i tvrdnji da se Ruska Federacija suo\u010dava sa spoljnom pretnjom. Uporedo sa potragom za unutra\u0161njim „neprijateljima“ 2014. godine, takozvana „borba“ sa spoljnim se intenzivirala.<\/p>\n
U tom kontekstu, ka\u017eu, brane\u0107i krimsko poluostrvo od „ukrajinskih nacionalista-banderita“ i „dr\u017eavnog udara“ (ovako Kremlj tuma\u010di pobedu Revolucije dostojanstva u Ukrajini), ruske vlasti su odlu\u010dile da zauzmu poluostrvo i „ponovo se okupiraju“ sa Ruskom Federacijom. Naime, sama krimska specijalna operacija po\u010dela je 20. februara 2014. godine, kada su masovne pucnjave demonstranata nastavljene na Maidanu, i bilo je te\u0161ko predvideti kako \u0107e se revolucija zapravo zavr\u0161iti, pa je zato o\u010digledno da je okupacija Krima unapred planirana, i da nije bila situaciono re\u0161enje „za za\u0161titu sugra\u0111ana u inostranstvu“.<\/p>\n
Bilo kako bilo, imalo je efekat koji mu je bio potreban u dru\u0161tvu za ruske vlasti \u2013 Putinov rejting je ponovo po\u010deo da raste. Ipak, „krimsko pitanje“ bilo je jedno od najosetljivijih pitanja za ruski diskurs posle propasti SSSR-a.<\/p>\n
A onda je bilo neophodno stvoriti faktor koji \u0107e biti dugo trajan, ali bi istovremeno ujedinio dru\u0161tvo u Ruskoj Federaciji oko zajedni\u010dke opasnosti, koja se, ka\u017eu, stalno pribli\u017eava. Sve \u010de\u0161\u0107e, ova pretnja je po\u010dela da se prikazuje na javnom polju u vidu revolucija u boji, koje su dve decenije izno\u0161ene u razli\u010ditim delovima planete, navodno na u\u0161trb kolektivnog Zapada, kako bi se tu i tamo uspostavio dnevni red koristan samo za zapadne dr\u017eave, pre svega Sjedinjene Dr\u017eave. I samo nekoliko dr\u017eava u svetu, uklju\u010duju\u0107i Rusku Federaciju, izgleda da je uspelo da ospori ovu praksu i postane efikasno protivljenje unipolarnosti koju je nametnuo Va\u0161ington.<\/p>\n
Ovom retorikom Putin je na predsedni\u010dke izbore iza\u0161ao 18. marta 2018. godine, na kojima je pobedio sa rekordom \u010dak i za ruski „manuelni“ broj od preko 76 odsto. Zapa\u017eeno je da je Aleksej Navaljni, koga su do\u017eivljavali kao jednog od onih opozicionih kandidata koji su bar mogli da poku\u0161aju da se efikasno nadme\u0107u za glasove i poka\u017eu da protestni stavovi o Putinu ipak postoje u Ruskoj Federaciji, \u010dak odbijeni da budu registrovani za u\u010de\u0161\u0107e na glasa\u010dkom listi\u0107u zbog njegovog kriminalnog dosijea.<\/p>\n
Na kraju svega, u sistemu, kada su se izbori kona\u010dno pretvorili u formalnu sliku iz predstave pod nazivom „demokratija na ruskom jeziku“, on je imao male \u0161anse za pobedu. A 2021. godine ruski parlament je legalizovao amandman na Ustav Ruske Federacije, koji je zapravo „nula“ Putinovih aktuelnih predsedni\u010dkih mandata.<\/p>\n
I ruski predsednik je velikodu\u0161no iskoristio ovaj amandman, podnose\u0107i zahtev za predsedni\u010dke izbore u Rusiji 2024. po peti put. Navodno, ovog puta je sanjao da ode kod njih kao „reunifikator istorijskih ruskih zemlju“ u Ukrajini, uklju\u010duju\u0107i Kijev, za koji je pokrenuo takozvanu „specijalnu vojnu operaciju“, pod izgovorom da \u0161titi Donbas \u2013 ovo je, prema re\u010dima ruskih propagandista, „upori\u0161te ruskog sveta“, koje je „patilo“ osam godina posle 2014. od „bombardovanja Kijeva“ (zapravo, deo je okupirala ruska vojska).<\/p>\n
Najverovatnije, Putinovi planovi uklju\u010divali su kopneni put do Pridnjestrova. A tu su i verovatno pripreme za konfrontaciju sa NATO-om, koja se, prema re\u010dima ruskog predsednika, „ilegalno“ pro\u0161irila na istok.<\/p>\n
Ispostavilo se da je stvarnost, blago re\u010deno, druga\u010dija. U Ukrajini je ruska vojska nai\u0161la na sna\u017ean otpor ukrajinskih odbrambenih snaga i cele nacije. U me\u0111uvremenu, NATO je dopunjen drugom \u010dlanicom \u2013 Finskom. I, kako se \u010dini, pristupanje druge dr\u017eave Alijansi \u2013 \u0160vedskoj \u2013 tako\u0111e je stvar veoma kratke vremenske perspektive.<\/p>\n
\u0160ta je ostalo ruskim vlastima da urade u takvim uslovima? Kako je napisano na po\u010detku \u2013 nuklearna ucena i retorika o ve\u010ditom „neprijatelju na kapiji“, „intervencionistima“, „SAD \u017eele da nam nanesu strate\u0161ki poraz“… I jo\u0161 uvek \u017eelim da ga stvarno nanesu.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Poslednjeg dana februara 2024. godine (a ove godine je 29), Vladimir Putin je preneo poruku Federalnoj skup\u0161tini Ruske Federacije. U tome bi, \u010dini se, ve\u0107 poznata ruska autokratija, formalna komunikacija predsednika-diktatora sa sledbenikom gornjeg (a donji dom nije daleko pobegao) mogla da bude posebna ovog puta. Ali ipak, kontekst govora najavljen tri nedelje pre Putinovog […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":23555,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[2346,8,3080,2703,7,159,1683,179],"class_list":["post-23554","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-rat","tag-pavlo-artymyshyn","tag-rusija","tag-ruski-predsednicki-izbori","tag-ruski-ratni-zlocini","tag-rusko-ukrajinski-rat","tag-sankcije-rusiji","tag-top-news","tag-vladimir-putin"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/23554","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=23554"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/23554\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media\/23555"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=23554"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=23554"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=23554"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}