Poznato je da ukrajinske vlasti ve\u0107 dve godine ne odr\u017eavaju zvani\u010dne pregovore sa Rusijom. U martu 2022. ukrajinska i ruska delegacija sastale su se u Istanbulu uz posredovanje Turske. U to vreme pregovara\u010di su \u010dak postigli neke preliminarne sporazume. Odlu\u010deno je da svaka od stranaka raspravlja o predlozima kod ku\u0107e, konsultuju\u0107i se sa stvarnim donosiocima odluka.<\/p>\n
Krajem pro\u0161le godine ponovo su opozvani razgovori u Istanbulu. To se dogodilo sa „svetlom rukom“ \u0161efa provladine frakcije „Sluga naroda“ u Verkhovni Rada, Davyd Arakhamia, koji je predvodio ukrajinsku pregovara\u010dku delegaciju. Pro\u0161log novembra, dao je Intervju<\/a> TV voditeljka Natalija Mojsej\u010duk.<\/p>\n Tako je U ovom intervjuu Arakhamija zapanjila sve vestima da je krvavi rusko-ukrajinski rat mogao da se zavr\u0161i skoro pre nego \u0161to je po\u010deo, jo\u0161 u martu 2022. godine. I \u0161ta je Ukrajina imala da uradi za ovo? Zapravo, besmislica je odbijati ulazak u NATO, na \u0161ta, blago re\u010deno, nismo \u017eurili da budemo primljeni.<\/p>\n To je ako je verovati re\u010dima Arakhamije, koja je Mosey\u010duku rekla za tok ukrajinsko-ruskih pregovora, koji su po\u010deli u februaru 2022. u Belorusiji, a nastavljeni u Istanbulu u martu. Izgleda, kako da mu ne verujete, jer je bio na \u010delu ukrajinske pregovara\u010dke delegacije u ime predsednika Ukrajine Volodymyra Zelenskog?<\/p>\n Evo direktnog citata iz Arakhamijinog odgovora na pitanje intervjuera o cilju ruske delegacije na razgovorima:<\/p>\n „Cilj ruske delegacije, po mom mi\u0161ljenju… Zaista, nadali su se skoro do poslednjeg da \u0107e izvr\u0161iti pritisak na nas da potpi\u0161emo takav sporazum, kako bismo uzmuli neutralnost. To je bila najve\u0436a stvar za njih. Bili su spremni da okon\u010daju rat ako bismo uzeli \u2013 kao \u0161to je to nekada uradila Finska \u2013 neutralnost i obavezali se da ne\u0107emo u\u0107i u NATO.<\/em><\/p>\n „Samo jedan poen?“<\/em><\/p>\n \u2013 Pa, u stvari, to je bila klju\u010dna ta\u010dka. Sve ostalo su kozmeti\u010dke, politi\u010dke kondicije.“<\/em><\/p>\n Dakle, prema Arakhamiji, rat je mogao biti zaustavljen skoro na po\u010detku, i neverovatno jednostavan \u2013 obe\u0107ati da se ne\u0107emo pridru\u017eiti Severnoatlantskoj alijansi, na \u0161ta jo\u0161 uvek nismo naro\u010dito prihva\u0107eni. A pre dve godine, jo\u0161 vi\u0161e, jer niko na Zapadu nije sa sigurnom znao da li \u0107e Ukrajina mo\u0107i da izdr\u017ei rusku ofanzivu ili ne.<\/p>\n Stanje je sme\u0161no, jer se u jednom trenutku Ukrajina ve\u0107 obavezala da ne\u0107e u\u0107i u NATO. To je bilo za vreme predsedavanja Janukovi\u010dem. Me\u0111utim, posle evromajdanskog i Janukovi\u010devog bekstva u Rostov, bilo je lako ponovo sve ponoviti. A sada je te\u017enja Ukrajine ka zapadnom odbrambenom bloku uklju\u010dena u Ustav. Ko \u0436e nas spre\u0438iti da napravimo isti „U-turn over the Atlantic“ kada se uka\u017ee prilika? Niko.<\/p>\n Dakle, nekako je te\u0161ko poverovati Arakhamijinim tvrdnjama da je samo pitanje NATO-a bila osnovna ta\u010dka, a ostalo su trikovi, „kozmeti\u010dke, politi\u010dke sezone“, kako je uveravao. Mo\u017eda je politi\u010dar ne\u0161to zaboravio od razgovora u Istanbulu? Zato mo\u017eemo da ga podsetimo na druge \u017eelje Rusa, od kojih nisu \u017eeleli da se povuku. Na primer, Kijevovo priznanje „DPR“ i „LPR“ kao nezavisnih republika unutar granica regiona Donetsk i Luhansk i povla\u010denje ukrajinskih trupa sa njihove teritorije. To je da je Ukrajina morala da pristane na gubitak ne samo onih neprime\u0107enizovanih republika, ve\u0107 i da se odrekne mnogo ve\u0107ih teritorija koje jo\u0161 nisu ni bile okupirane. Isti taj Marijupolj, koji se u vreme pregovora herojski branio, kao i Kramatorsk, Sloviansk, Bakhmut itd.<\/p>\n Idemo dalje sa ruskim zahtevima. Ukrajina bi, prema njihovim re\u010dima, trebalo da prizna Krim kao temu Ruske Federacije. I da li misli\u0459 da je to to? Nikako. Ukrajina bi tako\u0111e trebalo da prizna regione Zaporizhia i Kerson kao nove provincije Ruske Federacije i povu\u010de ukrajinske trupe sa svojih teritorija. Mo\u017eda bi bilo mogu\u0107e dogovoriti se oko ne\u010dega po tom pitanju, ali svakako ne oko „kopnenog koridora“ ka Krimu. To jest, Marijupolj i Berdjansk bi zauvek ostali Rusi, a Ukrajina bi, shodno tome, izgubila pristup Azovskom moru.<\/p>\n I to su samo teritorijalne \u017eelje Rusa, ali „jaha\u010d Kremlja“ im nije ograni\u010den. Ve\u0107 smo rekli za NATO i nastavljamo dalje. Jesi li zaboravio na „demilitarizaciju“? Konkretno, cilj je bio da se smanji sastav Oru\u017eanih snaga Ukrajine sa 250.000 na 83.500 ljudi. Ni\u0459ta, zar ne? Da bi onda zaplenili Ukrajinu sa malo krvi.<\/p>\n I tako\u0111e „denazifikacija“, koja je, po re\u010dima ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova, pru\u017eila „\u0161iroka prava ruskog jezika u Ukrajini“ i „zaustavila progon UOC-MP u Ukrajini“.<\/p>\n U svakom slu\u010daju, sve naknadne eventualne sporazume izme\u0111u Ukrajine i Rusije precrtao je Buha. Nakon \u0161to su ruski okupatori proterani iz ovog grada, u njemu su otkrivene masovne grobnice lokalnog stanovni\u0161tva. Sa u\u017easnih fotografija izmu\u010denih ruskih vojnika i naju\u017eih zakopanih telaU Buhi, a onda i Irpinu i Hostomelu, ne samo da je Ukrajina bila u\u017easnuta, ve\u0107 i ceo svet. I jasno je da ne bi bilo pri\u010de o bilo kakvim pregovorima sa takvim \u010dudovi\u0161tem. Naro\u010dito o mogu\u0107nosti bar minimalnih teritorijalnih ustupaka agresoru. Na kraju svega, na svakom levom par\u010detu ukrajinske zemlje, okupatori mogu da organizuju „novi Bucha“, gde mogu da stvore odaje za mu\u010denje onima koji se ne sla\u017eu da prihvate „ruski svet“, i da one koji pristanu pretvore u janji\u010dare i po\u0161alju ih u rat protiv sopstvenih sunarodnika. I to se, u stvari, desilo, kako smo saznali posle dezavuisanog dela regiona Karkiva i Kersona.<\/p>\n Zbog toga je postalo jasno da Ukrajina nema ni moralno ni politi\u010dko pravo da dobrovoljno, bez borbe, makar centimetar svoje teritorije prepusti okupatoru. Tako je najve\u0107i potencijal za kompromis \u2013 onaj teritorijalni \u2013 rigidno isklju\u010den iz pregovora. Pored toga, postoji ozbiljna moralna prepreka pregovorima sa Rusima: kako uop\u0161te razgovarati sa neljudima koji, bez su\u0111enja ili istrage, masakriraju civilno stanovni\u0161tvo na okupiranim teritorijama?<\/p>\n Kremlj je zadao slede\u0107i fatalni udarac \u0161ansama za ukrajinsko-ruske pregovore 30. septembra 2022. godine. Upravo tog dana ruski predsednik Vladimir Putin sve\u010dano je najavio aneksiju \u010detiri regiona Ukrajine \u2013 Luhanska, Donjecka, Zaporizhia i Kersona. \u0160tavi\u0161e, okupacione vlasti dodelile su delove regiona Mikolaiv koji su tada bili okupirani \u2013 grad Snihurivka i okolinu, kao i zapadni deo poluostrva Kinburn \u2013 regionu Kerson kao deo Ruske Federacije. Ustavni sud Ruske Federacije je 2. oktobra priznao aneksiju koju je Putin najavio kao „u skladu sa ustavom“. I 3. oktobra, Dr\u017eavna duma Rusije jednoglasno je podr\u017eala nezakonitu aneksiju i donela odgovaraju\u0107e amandmane na Ustav Ruske Federacije.<\/p>\n Jo\u0161 jedna interesantna ta\u010dka u celoj ovoj pri\u010di je sa aneksijom. Ruski politi\u010dari na vlasti jo\u0161 uvek nisu objasnili ni Rusima ni svetu u okviru kojih granica su anektirane ukrajinske teritorije. Neki ruski politi\u010dari su naveli da su ti regioni (osim Mikolaiva) unutar svojih administrativnih granica prepoznati kao „legitimne ruske teritorije“, to jest \u010dak i sa onim delovima koje ruski okupatori nikada nisu uspeli da uhvate. Drugi tvrde da grani\u010dna linija jo\u0161 uvek nije utvr\u0111ena i da vredi u obzir, ka\u017eu, „trenutnu teritorijalnu situaciju“.<\/p>\n Na kraju svega, to su \u010disto unutra\u0161nja ruska pitanja i ne treba da budemo zabrinuti zbog njih. Ukrajina jasno brani tezu o povratku svih okupiranih teritorija, uklju\u010duju\u0107i Krim i Donbas. Me\u0111utim, odmah nakon aneksije koju je Putin najavio 30. septembra 2023. godine, predsednik Ukrajine Volodijmir Zelenski odr\u017eao je sastanak Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu Ukrajine, nakon \u010dega je naveo da Ukrajina vi\u0161e ne\u0107e razgovarati sa Putinom, ve\u0107 \u0107e pregovarati samo sa budu\u0107im predsednikom Rusije. U skladu sa ovim principom, Zelenski je izdao odgovaraju\u0107u uredbu.<\/p>\n Kao rezultat toga, pitanje ruskih pregovora zapalo je u geopoliti\u010dki zastoj. Nema\u010dki politikolog i nau\u010dnik iz Kremlja Andreas Umland opisao je ovu situaciju prili\u010dno precizno:<\/p>\n „U slu\u010daju hipoteti\u010dkih pregovora, dve zemlje ne samo da bi trebalo da razgovaraju o brojnim politi\u010dkim pitanjima jedna sa drugom, nego i da re\u0161e fundamentalni pravni spor. I ne samo to, ve\u0107 Rusija skoro deceniju kr\u0161i me\u0111unarodno pravo na na\u010din koji je ranije bio nezamisliv. Aneksije Moskve tako\u0111e su fundamentalno izmenile ruski doma\u0107i zakon. Na primer, ukrajinski i ruski ustav jasno defini\u0161u iste teritorije u isto\u010dnoj i ju\u017enoj Ukrajini, uklju\u010duju\u0107i Krim.<\/em><\/p>\n Vladimira Putina i Volodimera Zelenskog, kao predsednike svojih dr\u017eava, njihovi narodi tako\u0111e smatraju „garantima“ svojih ustava i du\u017eni su da ih sprovedu. \u010cak i ako bi jedna ili obe zemlje \u017eelele da naprave neku vrstu teritorijalnog kompromisa, osnovni zakoni njihove dve dr\u017eave izri\u010dito im zabranjuju da to urade. To zna\u010di da jedan ili oba ustava moraju da se izmene pre bilo kakvih su\u0161tinskih mirovnih pregovora. Me\u0111utim, to \u0107e zahtevati zna\u010dajnu ve\u0107inu glasova u relevantnom parlamentu. To je u najmanju ruku te\u0161ko u slu\u010daju Putinove Rusije i nerealno u slu\u010daju Ukrajine“.<\/em><\/p>\n Da li to zna\u010di da su pregovori izme\u0111u Ukrajine i Rusije u na\u010delu nemogu\u0107i? Nikako. Izjave o namerama da se postigne sporazum (i stvarni i fiktivni) nisu prestale da se \u010duju sa ruske strane. Jo\u0161 u jesen 2022. godine Kremlj je zapravo bio spreman da prestane, zaustavi dalje \u0161irenje i, kako je tada izjavio ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov, „pregovara uzimaju\u0107i u obzir trenutnu teritorijalnu situaciju“. To je da Moskva nije \u017eelela da se odrekne okupiranih teritorija, ali su smatrali da Ukrajinci treba da budu zadovoljni \u010dinjenicom da im vi\u0161e teritorije ne\u0107e biti oduzete.<\/p>\n Izjave ukrajinske strane u vezi sa eventualnim pregovorima sa Moskvom date su godinu dana kasnije. Do jeseni 2023, Ukrajina se i dalje nadala uspehu kontraofanzivne, tDa \u0107emo se sna\u017enim udarcem protegnuti do Azovskog mora, provaliti na Krim i zapravo osloboditi skoro sve teritorije koje je neprijatelj zaplenio. Poverenje u na\u0161a ube\u0111enja dali su pobunjeni pokreti u samoj Rusiji. Pogledajte samo kampanju Jevgenija Prigo\u017eina protiv Moskve, koja, na\u017ealost, nije privedena kraju. Ali \u010dak i bez toga, \u010dinilo se da se Rusija uru\u0161ava, da \u0107e se njen front sru\u0161iti, da bi na\u0161a vojska pobedni\u010dki oslobodila svoje zemlje.<\/p>\n Me\u0111utim, kasnije se ispostavilo da nije sve ru\u017ei\u010dasto kao \u0161to smo mislili. Ruski front se dr\u017ei, „Surovikina linija“ koju su podigli Rusi ne dozvoljava proboj velikih razmera. Zapadna vojna pomo\u0107 se smanjuje, mobilizacija odugovla\u010di.<\/p>\n